Amandman na ovaj član odnosi se na deo poglavlja koje definiše organizaciju policije, odnosno direkciju policije. To je novi termin, odnosno nova institucija u okviru policije. To je nešto što je ovim amandmanima, koje je i predsedavajući pročitao, jasnije definisano kakve su ingerencije i nadležnosti direkcije, odnosno kakve su ingerencije i nadležnosti ministra kada je u pitanju funkcionisanje ove direkcije u okviru policije.
Čitam vam član 20: "Direkcijom policije rukovodi direktor policije. Organizacionim jedinicama u sedištu i područnim policijskim upravama rukovode načelnici uprava, a policijskim stanicama - komandiri". U pretposlednjem stavu kaže: "Angažovanje specijalnih jedinica policije za posebne bezbednosne zadatke može se vršiti samo uz prethodno odobrenje ministra".
Amandman interveniše u smislu da umesto reči "ministar" bude "Vlada". Ministar je ovlašćeno lice koje će u ime Vlade da kontroliše angažovanje specijalnih jedinica. Šta je želja srpskih radikala? Da izbegnemo sve ono što je do sada bilo negativno i kao takvo se i te kako odrazilo na rad policije.
Imali smo situaciju, kao što je slučaj "Meljak", kao što su mnogi slučajevi gde su se angažovale specijalne jedinice, gde Vlada zbog nedefinisanosti nije mogla da snosi odgovornost. Ministar je imao, po funkciji, odgovornost koja proističe iz nadležnosti, ali ministar nijednog trenutka nije izdao nalog i nije se pismeno obratio svojim saradnicima, tako da smo imali čitav niz problema oko te akcije, što ne bi bio slučaj da je bilo definisano "Vlada", kao što mi predlažemo, a podrazumeva se da je ministar taj koji će operativno da deluje. Potpuno je jasno da iza svakog poteza ministra stoji Vlada. To će rešiti i sprečiti, eventualno, neke probleme koji su bili evidentni u proteklom periodu.
Mi insistiramo da umesto reči "ministar" bude "Vlada", zato što se radi o specijalnim jedinicama, zato što su to i te kako osetljiva pitanja. Kada se angažuju specijalne jedinice, onda treba da se vodi računa kako i na koji način se one angažuju. Ministar je, kao član Vlade, najodgovorniji, ali u svakom slučaju Vlada treba da snosi odgovornost.

Reč ima ministar Dragan Jočić.

Intencija je ista. Prošla vremena su ipak ukazala na jednu moguću i opasnu zloupotrebu, kada ove jedinice nisu mogla da angažuju ona lica koja imaju najveću odgovornost. Intencija je potpuno ista.
I vi ste, gospodine Mirčiću, isto rekli da je ministar odgovoran Vladi, a Vlada odgovorna Skupštini, to je tačno. Zapravo, Vlada vodi politiku javne bezbednosti. Ministar je tu instrument Vlade za određenu oblast.
Međutim, postoje razlozi koji ne bi mogli da dozvole usvajanje amandmana, a to je operativnost, sa druge strane, razlozi hitnosti. Ne može svaki put Vlada da se okupi, treba hitno reagovati, možda treba reagovati kasno, ujutru i u nevreme. Ono što je jedan od razloga, to su razlozi sigurnosti. Dok Vlada zasedne, dok se na Vladi odluči, dok se stenografske beleške uhvate, zna veliki krug lica, a možda je akcija takva da će sprečiti npr. teroristički napad. To su oni razlozi kojima smo se mi vodili da bude ministar taj koji odlučuje o angažovanju specijalnih jedinica.
Do sada, to je tačno, angažovanje specijalnih jedinica je bilo u redovnom sistemu komande Resora javne bezbednosti, tako da je moguće, kao što se i dešavalo u prethodnim vladama ili prethodnoj Vladi, da ministar i ne zna kada se angažuju ove specijalne jedinice, sa zadacima i u zadacima koji su, po pravilu, vrlo rizični i vrlo opasni.
Mislimo da je operativno, brzo i sigurnije da ministar da saglasnost da se ove specijalne jedinice angažuju kada su u pitanju ovi, doduše, retki slučajevi.

Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo, SRS smatra da nijedan ministar u ovoj vladi, pa bio iz bilo koje stranke, ne bi smeo da ima ovlašćenje da isključivo bude njegovo diskreciono pravo da on daje naređenje za upotrebu jedinica za specijalna dejstva.
Radi se o oružanoj sili. Nije to dobrovoljno vatrogasno društvo. To su specijalne jedinice sa oružanom silom, koje treba da intervenišu na užem i širem području Republike.
Dame i gospodo, bio sam 1981. godine komandir na Kosovu, kada su izbili čuveni i poznati neredi. Znalo se tada ko je doneo odluku da se mogu upotrebiti specijalne jedinice.
Bio sam u sastavu 10.000 policajaca, koji su iz svih tadašnjih republika učestvovali na suzbijanju separatizma i ostalog što je viđeno u to vreme na Kosovu i Metohiji. Imam u tome iskustvo veliko.
Međutim, dati diskreciono pravo jednom čoveku, rekao sam i ponovo ponavljam, bio ministar iz ove ili one stranke, bilo bi pogubno. Odluku za podizanje oružane sile mora da donese Vlada, mora Vlada da odgovara, a ministar unutrašnjih poslova mora predsednika Vlade da hitno obavesti o događajima užih ili širih razmera, gde je neophodno da jedinica interveniše. Hitno se sastaje Vlada, kao u vanredno vreme, u vanrednim okolnostima, donosi odluku i iza te odluke stoji Vlada, a ne pojedinac.
Taj pojedinac može da donese pogrešnu odluku. Šta ćemo onda? On naredi da se upotrebi vatreno oružje na studente, na radnike koji štrajkuju. Šta ćemo da radimo? Neposredni starešina izda naređenje, od strane ministra primio naređenje putem teleksa ili radio-vezom; ovaj izdaje naređenje i šta se događa? Počelo je paljenje automobila, šta će da radi, kao u Francuskoj. Francuska vlada o tome odlučuje. Ne možemo da se ponašamo selektivno.
Prema tome, ne može se dati diskreciono pravo jednom čoveku. Ne bih smeo da prihvatim taj rizik da dam saglasnost za upotrebu specijalnih jedinica. Što se malo istorijski ne vratimo u prošlost? Zašto ne obratimo pažnju šta je bilo sa upotrebom Jedinice za specijalna dejstva - "Crvene beretke". Zašto nam to nije primer i pouka da ne možemo tako dozvoliti nekome, ni generalu Guriju, koji sada telali po televiziji kako je komandovao, šta je ko radio. To je besmisleno, to je nepravedno.
Slažem se da ministar izda uputstvo u tom trenutku za sprovođenje te odluke. Onda bi to bilo u saglasnosti sa mišljenjem i programom SRS. To pitanje je izuzetno problematično i za SRS neprihvatljivo.
Nas iznenađuje da demokrate danas predlažu ovakva rešenja u jednom zakonu, da možemo dozvoliti da nam nevladine organizacije nađu prvo mesto u odnosu na saradnju sa građanima, a bez građana nema uopšte uspeha službe ni javne, ni bivše državne bezbednosti, odnosno sada BIA-e.
Prema tome, verujem da ministar razmišlja o tome da li će takav rizik i odgovornost prihvatiti. Šta će ako ispadnu štetne i opasne posledice po živote ljudi - neko upotrebi vatreno oružje i pobije 100 građana. Šta ćemo? Onda ministar kaže - da, upoznao sam Vladu, Vlada je donela odluku.
Ali, ako ministar da jednu saglasnost i jedno mišljenje, a to mišljenje i tu saglasnost neko izvrši, nastupe štetne posledice, dakle, to je nešto što naš Ustav ne predviđa, a ni međunarodni dokumenti.
Evo vam slučaj Francuske. I oni imaju Šiptare sada. Videli su da im se hiljade automobila pali i gore kuće. Ali, kada su bacali bombe na Srbiju, oni su uživali. Evo, imaju i oni Šiptare tamo, pa neka vide kako da se obračunaju. Zato Vlada i predsednik Republike Širak zasedaju, izdaju naloge kako da se sa teroristima obračunaju.
Mislim da je vrlo rizično da ministar prihvati takvu odgovornost i da sutra bude izložen neprijatnostima. To je naša dobra namera i nije nešto što nije prihvatljivo.

Hvala vam na sažetom izlaganju, gospodine Jojiću.
To na Kosovu tada se nije zvalo separatizam, nego kontrarevolucionarna delatnost.
Reč ima ministar Jočić.

Nismo se razumeli. Ovaj zakon polazi od koncepta da nema više rata i da je policija demilitarizovana. Prema tome, postoje samo dve specijalne jedinice na koje se ovaj zakon odnosi i njihov broj nije veliki. One služe samo da bi se pojedinačni slučajevi ugušili; znači, neće teritorijalno - u širem ili užem reonu da deluju; neće vojno da deluju.
Druga stvar, događaji za koje će se angažovati su potpuno nepredvidivi. Pre dva dana, juče je bilo hapšenje jednog odbeglog zatvorenika, kriminalca koji je imao u posedu 10 kilograma eksploziva, 7 zolja, brojno oružje i veliku količinu municije. Recite, u tom slučaju, kako bi se angažovale specijalne jedinice? Vlada? Jedan je na putu, drugi na simpozijumu, treći su otišli na godišnji odmor. Sve vreme on se operativno radi i donosi se odluka - sada je momenat. Vi, gospodine Jojiću, znate o čemu govorim. Moraju znači da se angažuju jedinice, imamo pet minuta vremena. To je ono o čemu govorim.
U jednom momentu ste pomenuli kako ministar da preuzme toliku odgovornost, može da je prebaci na Vladu. Onda ne mora ni Vlada, možemo da idemo rezonom - neka odluči parlament o angažovanju specijalnih jedinica. Ako idemo tim sistemom prenošenja odgovornosti onda nećemo da uradimo posao, a to je da zaštitimo građane.

Hvala vam, gospodine Jočiću.
Na naziv člana 21. i član 21. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo Zakonodavni odbor
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Posle pauze do 15,15 časova, reč će imati narodni poslanik Petar Jojić o amandmanu na član 21. Hvala vam.
(Posle pauze – 15,20)

Dame i gospodo narodni poslanici, još jednom dobar dan. Nastavljamo popodnevni rad.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, u ime poslaničke grupe naše stranke podneo sam amandman na član 21. stav 4, gde sam predložio da se reč "devet" zameni rečju "deset". Radi se o izboru direktora direkcije.
Za ovu visoku funkciju, kao što je i funkcija direktora policije za teritoriju Republike Srbije, lice koje pretenduje da preuzme ovu odgovornost, mora da ima najmanje deset godina efektivnog radnog staža na policijskim poslovima.
S obzirom da je ova funkcija u rangu generala, taj kandidat bi trebalo da je praktično radio na svim poslovima u organima unutrašnjih poslova, a poželjno bi bilo da je čak bio i pozornik, vođa sektora, pomoćnik komandira policijske stanice, zamenik komandira, komandir, inspektor, operativac, da je obavljao poslove suzbijanja klasičnog i privrednog kriminaliteta i da je imao ocene "naročito se ističe" u svom radu, a naravno i da ispunjava i posebne uslove koje predviđa zakon.
To je izuzetno odgovorno mesto, mesto koje zahteva operativca, mesto koje zahteva stručno lice, mesto koje zahteva dugogodišnje iskustvo, ali dugogodišnje iskustvo u policijskim poslovima. Poželjno bi bilo da to bude čovek koji je radio na poslovima u organima unutrašnjih poslova.
SRS smatra da bi direktor policije trebalo da bude lice koje ispunjava ove uslove i ove kriterijume, jer on samo tako može da kontroliše rad organizacionih jedinica, svojih pomoćnika, načelnika sekretarijata, komandira, dakle celokupnu razgranatu strukturu policijskih organizacionih jedinica od Republike do opštine.
U tom smislu mislimo da je potrebno ne kao što je bilo predloženo devet, nego da je potrebno najmanje deset godina. I sa deset godina bilo bi dovoljno da je jedan operativac stekao takvo iskustvo i da ima takvu težinu da može da preuzme odgovornost tako odgovorne službe za teritoriju jedne države.
Ovo je malo izazvalo sumnje kod poslanika što je bilo rečeno devet godina. Zašto devet godina, obično ide najmanje deset ili najmanje 15 godina.
Danas sam ukazivao da je ovo legis specialis i prihvatio bih da nešto bude i mimo Zakona o državnoj upravi ako se radi o policiji, ali neku specifičnost, zato što su okolnosti i specifičnosti rada te službe bitne i neophodno je to uvažavati kada se postavlja na rukovodeće mesto direktor policije.
Zato smatram da bi ovaj amandman mogao samo da poboljša tekst zakona. Poštujući ove kriterijume, što pretpostavljam da će Ministarstvo uvažavati, kriterijume koji budu u ovom delu koji se odnose na izbor direktora policije. Ništa nama nije smetalo ni kada je bio načelnik Službe javne bezbednosti za Republiku Srbiju. Možemo postaviti direktora, promenili smo mu samo ime, učinili smo nešto formalno, ali suštinski ne menjamo stvari.
Suštinski će policija na teritoriji Republike Srbije i dalje da goni lopove, da se bavi rasvetljavanjem i otkrivanjem krivičnih dela, da podnosi krivične prijave, i dalje će da održava javni red i mir, obezbeđuje imovinu i lice građana i da štiti Ustavom utvrđeni poredak.
Što su nama iz Evropske unije tako nešto naložili da menjamo, umesto načelnika dajemo ime direktor - vidite, danas sam rekao da mi time ništa ne dobijamo, ništa značajno ni suštinski. Nalažu nam iz Evrope da usklađujemo zakone, pa između ostalog da moramo da redefinišemo Zakon o policiji i da ga usklađujemo. Bilo bi dobro da Evropska unija i Evropska zajednica ne gube iz vida da naša policija nema status i nema materijalni položaj kao što to imaju zemlje Evropske unije.
Evropska unija od nas može da traži da ispunjavamo određene kriterijume i da usklađujemo neke naše propise samo utoliko kada se radi o policiji ukoliko naši policajci imaju 1.000 evra platu, kao što imaju po hiljadu i po ili po dve hiljade evra u Nemačkoj, Francuskoj ili Nemačkoj.
Kada sam nešto spomenuo što se odnosilo na slučaj Francuske i upotrebu specijalnih jedinica, dao bih jednu korekciju svega toga. Rekao bih, eto nesposobna Vlada Francuske da reši međunacionalne odnose i da ne poštuje nacionalne manjine. Nesposobna Vlada Francuske je sebi dozvolila da ima to što ima. Da je rešila pitanje nacionalnih manjina u svojoj državi, kako je to ukazivao Žan Mari Lepen, verujte da Francuska ne bi imala ovo što ima sada.
Ali, Francuska izvršava naloge Amerike i u tome je problem. Amerika je na drugom kontinentu, i šta se nje tiče, ona samo šalje naređenja i traži da Evropa ispunjava uslove, a šta se radi u njihovoj zemlji, to samo oni znaju.
Na američko područje ne može niko da kroči, osim što je bilo onih slučajeva kao 11. septembar. Eto, šta možete, i to se njima dogodilo.
Borićemo se za dušu onih ljudi koji su izginuli, nevinih ljudi, ali kada su u pitanju specijalne jedinice, da sam ministar unutrašnjih poslova ne bih preuzeo odgovornost da odgovaram sutra ako upotrebim specijalnu jedinicu koja treba da interveniše zato što je zatvorenik pobegao iz zatvora.
Zatvorenik koji je pobegao iz zatvora je slučaj gde treba da interveniše redovna policija, policijska stanica. Šta je tu potrebno, jedna patrola ili jedno odeljenje, ali ne da sada policijsku stanicu, sa stotinama ljudi, da angažujem i borbenu gotovost te jedinice da dignem.
Da se ne bi dogodilo to što se dogodilo pre neki dan u Beogradu - čovek je vozio automobil i prošao na žuto svetlo. Zaustavio ga je policajac i izađe suvozač pa kaže: nemojte, molim vas, čovek je išao na žuto svetlo. U stvari, to je bila žena. Policajac kaže - ti dalje tri metra, ti ugrožavaš bezbednost pripadnika policije, nazad tri metra.
Takva policija i takav policajac nam ne treba. Kada je žena ugrozila bezbednost jednog policajca, napad na službeno lice sa tri metra - daljinskim upravljačem?
Zaustavili su dva narodna poslanika i čovek je objasnio: molim vas, imate ispred mene i iza mene na udaljenosti po pet metara vozače. On je rekao - ne, udalji se od policajca, napad na službeno lice. I zove interventnu jedinicu, i dolazi žandarmerija da interveniše, zbog jedne žene što je rekla da je čovek ušao na žuto svetlo.
To su ekstremni slučajevi, ne mislim da su takvi naši policajci. Naši policajci su stručni i dobri, ali nisu nagrađeni za ono što rade. U tome je problem. Zato hoćemo mi srpski radikali da vam skrenemo pažnju, onima koji su nam naložili da sprovodimo direktivu EU, da sprovodimo naređenja EU, treba reći: da, ali gospodo prvo da vidite da li imamo te uslove, da li naša policija ima te plate. Usaglasićemo zakone, ali pod kojim uslovima i kada.
Ne treba prihvatiti sve što nam se sa strane nalaže. Naša policija je bila u svetu priznata, rasvetljavala najteža krivična dela i otkrivala i otkrivaće i dalje. Naša policija je stručna danas, nije to period 1945. godine. Danas je 2005. godina, kada imamo srednju školu, višu, visoku, imamo kurseve i naša policija će da obavlja uspešno poslove i zadatke, ali prema policiji moramo biti odgovorniji. U tome je suština cele stvari.
Između ostalog, kada se donosi zakon o policiji radno-pravni odnos u ovom predlogu apsolutno nije dobro postavljen, ne nudi dobra rešenja, ide na štetu radnika i pripadnika u službi unutrašnjih poslova i policije.
Treba se boriti i ne treba ministar finansija da polazi od toga da li imamo debele ili mršave krave. Jednak aršin za sve, a pred njegovim ministarstvom da bude što manje automobila i voznog parka, da niko ne kaže sutra da li ovaj otvara sajam automobila.