Stvarno ne mogu da zamislim da se neko prima u policiju, a da se ne proveri. To je potpuno nemoguće. Ja sam ovde čuo argumente protiv ovoga, ali nisam čuo način na koga bi nekog primili. Policija je ipak nešto malo specifičnija od prodavnice tekstila. Sigurno je specifičnija.
Zašto oružnog lista. Oružni list ne treba staviti u znake jednakosti sa malokalibarskom puškom. Da se čitao Zakon o oružju i municiji, član 8, onda bi se videlo da su oni kriterijumi koji se zahteva pri izdavanju dozvole za držanje oružja najpotpunija provera. Zakon određuje šta treba da se proveri. Vi možete da uđete u onu evidenciju, možete da imate sve podatke o jednom čoveku, ali ne znate da li baš to je ono što ga čini podobnim ili nepodobnim za rad u policiji.
Pored ovih sedam tačaka u stavu 1. člana 110, da je državljanin, da ima određenu stručnu spremu, da ima psihofizičke sposobnosti, da ima regularnu vojnu obavezu, da je proveren bezbednosno, mada kolega Jojić je tačno rekao - tu dolazi do ukrštanja. Normalno, nikada to nije najbolje u malom mestu. To je velika istina.
Onaj ko prima ili kome je po sistematizaciji upražnjeno radno mesto, npr. komandir ili načelnik, možda ima nekog svog rođaka, a opet neko drugo se dete prijavilo da radi i sigurno će da napiše neku karakteristiku koja možda ne ide u prilog ovom drugom, ali tu ima više podataka, više informacija koje se ukrštaju.
Mi smo dobijali takve podatke, a sa druge strane smo saznali da se radi npr. o vrlo kvalitetnoj deci i da je namera bila sasvim suprotna. Morate nekako da proverite.
Oružni list i malokalibarska puška. Neće biti baš tako, jer Zakon o oružju i municiji u članu 8. kaže, Odobrenje za nabavljanje malokalibarske puške: "Licu osuđivanom za krivična dela napada na ustavno uređenje, ugrožavanja teritorijalne celine, podrivanja vojne i odbrambene moći, otmice vazduhoplova, ubistva, teške telesne povrede, protivprirodnog bluda, razbojničke krađe, razbojništva, teški slučajevi razbojničkih krađa, iznude, izazivanje opšte opasnosti, nezakonitog lova, sprečavanja službenog lica u vršenju službene dužnosti, sprečavanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti, nasilničko ponašanje, izazivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnog dela, učestvovanje u skupini koja izvršava nasilje za krivično delo utvrđeno ovim zakonom". To je sve ono što se iza ove, naočigled bezazlene sintagme - dobijanje oružnog lista, krije.
Dalje: "Licu protiv koga se vodi krivični postupak za krivična dela koja se vode po službenoj dužnosti, za vreme dok traje postupak".
Pa onda četiri: "Licu koje u poslednje tri godine, od dana podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za nabavku oružja, kažnjavano za prekršaj javnog reda i mira, za koji je propisana kazna zatvora ili prekršaj ovim zakonom". Pa pet: "Licu protiv koga se vodi prekršajni postupak za prekršaj javnog reda i mira, za koji je propisana kazna zatvora ili prekršaj, za vreme dok traje postupak". Na kraju: "Lice koje je obučeno za rukovanje vatrenim oružjem", kao najniži kriterijum.
Znači, pod ovim - dobijanje oružnog lista, zapravo se krije stvaranje skupa krivičnih dela koja čine nekog nepodobnog da bi radio u MUP-u. Složićete se da ovo što sam pročitao ipak stoji, da takva lica ne bi mogla da se prime i da konkurs nije isti kao i u drugim oblastima rada.

Shvatio sam razliku. U prodavnici tekstila vam treba dozvola da biste držali oružje, a u policiji vam ne treba dozvola da biste držali tekstil.
Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo, ovo je za mene apsolutno neprihvatljivo obrazloženje, iz razloga što je u ovom zakonu, koji predviđa ovu proveru, ne treba da se pozovemo mi kao za oružni list, pa da tu proveru devalviramo. Složio bih se da su svi ovi elementi i ove činjenice bile unete u ovaj član. To se podrazumeva, da lica koja su počinila krivična dela, protiv kojih se vodi krivični postupak, lica koja su odgovarala po javnom redu i miru, za nasilničko ponašanje.
Evo vam jedan primer nasilničkog ponašanja, čovek je razbio dve-tri čaše u kafani i vi ga imate u evidenciji. Taj nikada neće moći da bude primljen u službu unutrašnjih poslova. Iz oblasti javnog reda i mira. Prošlo 10 godina, apsolutna zastarelost prekršaja za dve godine.
Vi sada nabrajate sve ono što je trebalo imati u vidu i što se podrazumeva prilikom provere za prijem kandidata u službu organa unutrašnjih poslova. Vi ste devalvirali sav taj postupak samom definicijom u ovom članu koji je u pitanju, da se provera vrši na isti način kao provera za oružni list. To je neuporedivo.
Ovo se podrazumeva. Znam da mora da bude provereno sve ovo o čemu ste vi govorili, po Zakonu o oružju, ali je u ovom zakonu, kao zakonu legis specijalis, trebalo je u članu navesti da ispunjava sledeće uslove: da nije osuđivan, da nije prekršajno kažnjavan, da se protiv njega ne vodi krivični postupak za neko drugo krivično delo, da nema nekih drugih poslovnih smetnji, da mu nije oduzeta poslovna sposobnost.
Što se tiče oružja, da li vi znate ko je pisao Zakon o oružju i iz koje godine datira? Vi ga primenjujete i na njega se pozivate. U redu je, ako su te norme dobre, nema nikakvih problema, ako je to korisno i ako je delotvorno da se upotrebi u ovom zakonu.
Po meni, malo devalvira proveru, kad se ona izjednačava za ovlašćeno službeno lice kao za oružni list, a ja ga svodim na lovačku pušku dvocevku ili ga svodim na malokalibarsku. U tome je razlika.

Stvarno bih zamolio ubuduće, kad završimo raspravu o amandmanima, kada dobijamo dodatno razjašnjenje nečijeg stava, ne sporenje onoga što je iznošeno, da ne koristimo to kao repliku za pogrešno tumačenje. Na sve se odnosi.
Na član 131. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik predlagača i odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Izgleda da je Koštuničine ministre zahvatio Brozov sindrom. Pre neki dan slušamo i gledamo Velju Ilića, kad ga novinari pitaju zašto su se u železnici nabavljali neki vozovi ili delovi vozova mimo Zakona o javnim nabavkama, Velja kaže: "Ljudi moji, to je toliko loš zakon da moram pod hitno da ga menjam". Dakle, on je procenio da je zakon loš i ne treba da se primenjuje.
Od Velje nisam baš nešto ni iznenađena, ali od ministra Jočića, kolege po struci, jesam, kada je malopre rekao da ne treba biti zatočenik Zakonika o krivičnom postupku, nije to sveto pismo. Gospodine Jočiću, Zakonik o krivičnom postupku jeste sveto pismo kada je u pitanju krivični postupak i sve što je vezano za krivični postupak, za bilo koje vođenje krivičnog postupka, sistemski zakon je Zakonik o krivičnom postupku.
Kada bismo procenjivali, svakom ministru je u njegovoj oblasti njegov zakon sistemski, ali zakoni su isprepletani, utoliko da iako je to sa aspekta policije sistemski zakon, slažem se da jeste, ali kada je u pitanju sve što je vezano za krivični postupak, onda je u ovom sistemskom zakonu sistemski zakon Zakonik o krivičnom postupku. Ne možemo svaki zakon koji ovde donosimo nazivati leks specijalisima, niti se mogu izjednačavati u tom smislu sa sistemskim zakonima.
Isto tako, Zakon o radu je sistemski zakon za ovaj deo koji je trenutno na dnevnom redu, koji se odnosi na prava i dužnosti policijskih službenika, zapošljavanje, radno vreme itd. Tu se supsidijarno primenjuju odredbe Zakona o radu. Bez obzira šta mislila o Zakonu o radu, o tome smo govorili kada je taj zakon bio na dnevnom redu, ali je trebalo da bar ono što je sadržano u Zakonu o radu bude predviđeno i za policijske službenike.
Prvo, zamislite ovaj nadnaslov iznad člana 130. i naslova pod tačkom 3) kaže: "Dužnosti i prava policijskih službenika." Prvi put vidim ovaj redosled. Obično se kaže "prava i dužnosti". Meni je zaparalo oči i uši kada sam videla "dužnosti i prava".
Jeste da je u pitanju policija, ali čini mi se da bi bilo ljudski prihvatljivije, pravnički je svejedno, činjenica je da postoje i prava i dužnosti, redosled je nebitan u smislu izvršavanja obaveza, ali u našem pravnom sistemu je odomaćeno i uobičajeno da se kaže "prava i dužnosti". Nismo mi tu imali amandman, ali čisto da stavim primedbu.
Gledajući ovaj zakon, u redu je ono što ste vi rekli u načelnoj raspravi da će zakonom o policiji biti štićeni i zaštićeni svi koji se nađu na teritoriji Republike Srbije, tada sam vam rekla i sada ponavljam da je to u redu, treba svako ko se nađe na teritoriji Republike Srbije da bude zaštićen, ali treba da bude pravno i od države zaštićen i onaj ko štiti sve te kojima je zaštita potrebna.
Ovako kako ste vi u ovom delu koji se odnosi na radno-pravni status i materijalni položaj policijskih službenika napisali, meni zaista deluje kao da su policajci drugog reda. Mi u SRS to ne mislimo. Naprotiv, mislimo da su to časni ljudi, dobri momci koji rade svoj posao u interesu svih nas pojedinačno i u interesu Srbije, države, državnih organa itd.
Ako je to tako, a mi smo ubeđeni da jeste, onda je trebalo da se u ovom zakonu malo više i ozbiljnije pozabavite radno-pravnim statusom i materijalnim položajem policajaca. Trebalo je, u najmanju ruku, da policijski službenici budu izjednačeni sa ostalim državnim službenicima iz onog zakona koji smo skoro ovde usvajali.
U članu 131, na koji sam podnela amandman, u Predlogu zakona, ovaj član ima samo jedan stav i kaže: "Policijski službenik dužan je da po nalogu nadređenog policijskog službenika poslove obavlja i duže od punog radnog vremena, ako je to neophodno za uspešno i pravovremeno obavljanje službenog posla".
Dozvoljavam i jasno mi je da je u pitanju specifičan posao, da ne može policajac da prekine posao i kaže - isteklo mi je radno vreme, 16,00 časova, idem kući. Naravno, postoje akcije u kojima mora duže da se radi. Naravno, postoje akcije gde ne može da se vodi računa o radnom vremenu, kao kod klasičnog službenika koji dođe u kancelariju ujutru u 8,00 i ide kući popodne u 16,00 časova. Sve je to jasno. Mi to znamo.
Ali, ovako kako ste vi predvideli u ovom članu 131 - uopšteno je, ništa ne rešava, ništa suštinski ne govori. Ovako paušalno kaže "dužan je po nalogu nadređenog". Znači, ostavili ste mogućnost nadređenom da zloupotrebljava svoj posao, ako mu se policajac zamerio u nekom poslu ili privatno, evo mu prilike da mu natovari da nikada ne ide kući.
Zatim, "nadređenog policijskog službenika poslove obavlja i duže od punog radnog vremena". Koliko duže? Do penzije. Dođe na posao i ne ide kući do penzije. Ne možete tako. Ne može duže od punog radnog vremena, a nema ograničenja koliko duže.
Kaže, "ako je to neophodno za uspešno...", to je u redu ako je neophodno, kao što sam rekla, za uspešno i pravovremeno obavljanje. Mora da postoji ograničenje.
Mora taj rad duži od radnog vremena adekvatno da se plati. Ne može to da se reguliše slobodnim danima, jer ionako policajci nemaju normalnu radnu nedelju, kao što ima većina zaposlenih, a to je da rade od ponedeljka do petka, da su subota i nedelja neradni dani, nego rade subotom, nedeljom, praznikom, noću itd.
U okviru tako raspoređenog radnog vremena mora da se napravi preraspodela i da dobije slobodne dane umesto subote i nedelje, utorak, sreda, četvrtak, nebitno, onako kako mu njegov nadređeni napravi raspored. Naravno, bilo bi dobro da poštuje volju tog policajca, njegove želje i potrebe, pa koliko je moguće da se tome udovolji. Nikada to 100% nije moguće, ali da se udovolji i da, sa te strane, policijski službenici budu zadovoljni.
U tom smislu je amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela. Predvideli smo još dva stava da se dodaju ovom članu 131.
Prvi stav: "Rad duži od punog radnog vremena iz stava 1. ovog člana ne može trajati duže od 8 časova u toku jednog radnog dana". Mislimo da je to sasvim dovoljno. Ako je krenula neka akcija čak u poslednjem redovnom radnom času nekog policajca, 8 sati je dovoljno da bude zamenjen, odnosno da dođe druga ekipa, jer nikada ne ide jedan policajac u ovako specifične akcije gde je potrebno duže radno vreme, recimo, jure nekog kriminalca itd.
Dakle, ako se redovno radno vreme policajca završava u 14,00 časova i ako je on u 13,50 časova krenuo u tu specifičnu akciju, osam časova je dovoljno da njegov nadređeni nađe drugu ekipu koja će tamo negde da se sretne sa ovom ekipom koja je na poslu i da preuzme dalje vođenje, odnosno jurenje tog kriminalca. Svako zna, ako su se sreli u Kneza Miloša, kaže: mi smo obišli te i te ulice, idemo dalje. Kako se to sada radi, vidimo i po ovim parama koje su nestale iz "C marketa" u Zemunu.
Dakle, iz tog razloga mislimo da je neophodno da se taj produženi, prekovremeni rad ograniči na 8 časova. Ubeđeni smo da to ograničenje na 8 časova prekovremenog rada ne može, ni na koji način, da ugrozi posao koji policajac obavlja, akciju koja je u toku.
Drugi stav, koji smo predvideli, jeste da se policijskom službeniku utvrđuje uvećana zarada u skladu sa odredbama radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi. Dakle, ono što sam već otprilike rekla. Mi i ovde imamo ljude koji obezbeđuju ovu zgradu, večeras ćemo možda da radimo do deset časova, njima je isteklo radno vreme u 18,00, a oni ovde moraju da budu, kao i mi, do 22,00 odnosno do 23,00, da isprate sve nas dok odemo, da sve pregledaju.
On treba sutra, ili za 10 dana, kada mu to nije potrebno, da mu nadređeni kaže - danas imaš slobodan dan za ono što poslanici iz vladajuće većine nisu došli u salu, pa Skupština nije radila, nije bilo sednice, i zato je u četvrtak moralo da se radi do 22,00 i vi ste morali da budete do 22,00 i evo ti slobodan dan koji ti nizašta ne treba, spavaj kući.
(Dragan Jočić, sa mesta: Ako se žale oni što rade?)
Ne, niko se nije žalio. Mi, gospodine ministre, znamo kako funkcioniše, ne samo ova služba, nego uopšte. Za vašu informaciju, mnogi službenici policije, vi to sigurno znate, imaju i te kako simpatije prema SRS. Ima i ministar, je li tako. Od koga dobijamo informacije, to dobro znate, nikada svoje izvore ni po cenu života ne bismo odali, ali morate da se složite da je sve ovo što sam rekla tačno i da bi vi trebalo da se pobrinete i razmišljate na isti način. Vi ste aktuelni ministar, radite sa tim ljudima i verujte da će vama biti mnogo bolje i da će Ministarstvo mnogo bolje da funkcioniše ako ti ljudi budu zadovoljni svojim materijalnim položajem i svojim radno-pravnim statusom.
Dakle, i ovaj drugi stav treba da se prihvati, kao i ceo amandman, da se za produženi rad, tzv. prekovremeni rad, policijskim službenicima adekvatno isplati naknada u skladu sa Zakonom o radu. Čak i to kada se bude primenjivalo, opet će ovi ljudi biti znatno oštećeni, zato što i Zakon o radu ograničava prekovremeni rad, što je potpuno nelogično i nenormalno.
Ako poslodavac ima potrebu, bilo koji radnik da je u pitanju, da mu neki radnik radi nedeljno 40 časova, ne može da ga ograniči da će mu platiti samo pola od toga, nego mora da mu plati onoliko koliko radi. Ako neće da mu plati, ne sme da ga tera da radi duže od onog vremena koje je spreman da mu plati.
Mislimo da je ovaj amandman potpuno u skladu sa vašom intencijom i Ministarstva da se uspostavi red u policiji. Ne možete da očekujete da policajac dobro obavlja svoj posao ako ga vi na neodređeno vreme rasporedite kada dođe na posao, kao što rekoh malopre, pa do penzije. Naravno to sam karikirala, ali može da ne ide kući dva dana i dve noći i ne možete od takvog čoveka da očekujete da bude efikasan u svom poslu.
Ministre, u krajnje dobroj nameri i zarad poboljšanja teksta ovog zakona, ubedila sam vas za onaj amandman na član 5, prihvatite i ovaj amandman, dobićete bolji zakon i svi ćemo dobiti bolju i zadovoljniju policiju, a to valjda svi hoćemo.

Hvala, gospođo Radeta. Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Ministar Dragan Jočić ima reč, ali samo jedno obaveštenje i za ministra i za ostale - obezbeđenje u Skupštini uopšte ne radi po ovom principu, tako da ne brinete, ako je to deo obaveštenja. Izvolite.

Potpuno se slažem, znamo da su u policiji sve časni i dobri momci i kada smo pisali ovaj zakon brinuli smo se o njima. Moram da kažem da je u proseku policijski službenik više plaćen nego službenik u opštem režimu.
Ono što je bitno, ovaj amandman bih prihvatio, ali on je lošiji nego naše rešenje. Vi ste rekli da se u članu 131. posle tačke 1) dodaju st. 2. i 3. i "rad duži od punog radnog vremena iz stava 1. ovog člana ne može trajati duže od osam časova u toku jednog radnog dana". Zakon o radu kaže, "prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno". Vi predlažete osam sati, a mi predlažemo četiri sata.
Amandman je kontradiktoran odredbama radno-pravnih propisa o prekovremenom radu. Predviđeno je da radnici prekovremeno ne mogu raditi duže od osam sati nedeljno odnosno 32 sata mesečno, niti duže od četiri časa dnevno. Predloženi amandman predlaže da policijski službenik može svaki dan da radi prekovremeno najviše osam sati. U vašem amandmanu se onda predviđa da se za takav prekovremeni rad predviđa zarada po istom tom zakonu koji ne dozvoljava takav rad.
U članu 169. predvideli smo: "Na položajima, dužnosti, prava i odgovornosti zaposlenih u Ministarstvu primenjuju se propisi o radnim odnosima u državnim organima, ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije drugačije rečeno". I u članu 4. Zakona o državnim službenicima kaže se: "Na prava i dužnosti državnih službenika, koja nisu uređena posebnim zakonom i drugim propisom, primeniće se opšti propisi o radu".
Kada se to pogleda, vi ste predvideli da četiri sata duže može da se radi. Znači, četiri sata je po zakonu, a amandmanom je predviđeno osam sati.
Drugo, primenjujete opšti režim, a omogućava povoljniju naknadu za prekovremeni rad naš zakon u članu 147.
Radi se o nemogućem amandmanu. Neću da objašnjavam, dokažite mi da je ovaj amandman u skladu sa zakonom, odnosno da su povoljnija vaša rešenja nego zakonska rešenja.

Hvala. Gospođo Radeta, hoćete repliku, konsultacije ili repliku  pa konsultacije?

Ne znam koji je to sistem replika pa konsultacije, to u Poslovniku po kojem u ovoj skupštini funkcionišem nisam videla, ali dobro. Nema kombinacije. Sada upravo pričamo o nečemu što striktno piše u zakonu.
Ministre, znam da ste imali potrebu i da je to normalno, da izađete da vas svi policajci koji slušaju i gledaju ovu skupštinu čuju kako imaju dobrog ministra koji o njima vodi računa, ali vi niste u pravu ministre.
Vaš izvorni član 131. kaže: "policijski službenik dužan je da po nalogu nadređenog policijskog službenika poslove obavlja i duže od punog radnog vremena, ako je to neophodno za uspešno i pravovremeno obavljanje službenog posla." Jasno ko dan. Šta kaže taj član 169, koji vi malopre niste ceo pročitali. On kaže: "Na položaj, dužnosti, prava i odgovornosti zaposlenih u Ministarstvu primenjuju se propisi o radnim odnosima u državnim organima," tu je zapeta a vi ste stavili tačku, a iza zapete se kaže "ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije drukčije određeno". A ovim zakonom je, kao što vidite, drukčije određeno.

Izvolite, reč ima gospodin ministar.