Reč ima ministar policije, Dragan Jočić.

Pažljivom čitaocu ne bi promakla suština ovog člana, a to je da se nigde ne određuje da je ovo sada ili ono pre demokratsko društvo. Ovim članom određuje se ono što je programski deo i čemu treba da teži svaka politička stranka, bez obzira da li je ona na vlasti ili u opoziciji, a to je demokratsko društvo.
Možete vi da stavite bilo šta, ako to nije suštinsko ponašanje političkih činilaca, onda nikakva norma ne može ništa da vam odredi. Ovde se nigde nije u ovom članu odredilo da li se to odnosi na sadašnjost ili na prošlost. Ovim se određuje samo onaj i onakav milje kakav treba da postoji da bi policija radila u skladu sa svojim ovlašćenjima. To je iz ovog aspekta koji se zove tumačenje zakona.
Što se tiče demokratije, sada govorim ne kao ministar unutrašnjih poslova nego kao političar, Vlada Vojislava Koštunice je prva vlada od 1945. godine koja je uvela demokratiju u Srbiji.

Replika, narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Niko ne sme da nas bije. Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, poštovana gospodo saradnici gospodina ministra, dozvolite nekoliko rečenica o temi koja je ovde nametnuta, pre nego što pređem na amandman.
Osnivački kongres SPS održan je 17. jula 1990. godine i tada je doneta odluka da se raspišu parlamentarni izbori na svim nivoima u Srbiji, koji će po karakteru biti višestranački i gde će učestvovati stranke i građani, i to jesu bili prvi demokratski izbori koji su se dogodili, kao što znate, nekoliko meseci nakon toga.
Godine 1968. CK SKS ustanovio je listu za ondašnju Skupštinu Republike Srbije, a mimo tog stava narodni heroj Sredoje Urošević dao je, kao građanin, listu protiv CK i pobedio Stanoja Mandića u Čačku, pa bih i to mogao nazvati jednim zrnom u velikoj pogači koju želimo da napravimo, a koja se zove demokratija.
To šta jesam znaju oni koji su mene ovde poslali i zbog kojih danas ovde govorim, jesam njihov narodni poslanik, obraćam se vama i njima podjednako, sa istom odgovornošću, doduše, njima sa nešto većom emocijom i većim žarom. Hvala na razumevanju.
Zakon o policiji nije promašena investicija samo za one koji nemaju temelj, a ne spadam u takve, niti me drugi u takve ubrajaju.
Zakon o policiji je važan sa više aspekata. Važan je za državu, za sve građane, važan za ona ponašanja koja nazivamo kriminalnim, asocijalnim, koja uzurpiraju tuđa prava, tuđu imovinu, koja prave velike probleme.
I kada govorimo o policiji i o njenim ovlašćenjima uvek treba da imamo u vidu one koji trpe štetu zbog toga što policija nema dovoljno ovlašćenja ili što nije dovoljno efikasna, ili što nije dovoljno dobronamerna.
Može biti i takva policija, i zato je naša odgovornost da napravimo odgovarajući pravni alat, a to će biti, nadam se, ovaj zakon o policiji, koji će policiju definisati onako kako je za najveći broj građana prihvatljivo i onako kako će svojim postupanjem obezbediti da građani zaštite svoja prava, svoju imovinu, svoju ličnu bezbednost i sve drugo što rade sve policije u svetu.
Ne postoje svilene policije i to ne treba da očekujemo ni od naše, ali postoje policije koje se ponašaju u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije.
Pre neki dan u parlamentu Engleske sa nekoliko glasova razlike, a zahvaljujući pripadnicima laburista, nije prošlo policijsko ovlašćenje da u postupanju protiv terorista, teroristima može biti uskraćena advokatska zaštita 90 dana.
Dakle, i tamo se događa to, iako je to bio veliki pritisak.
Savet za odbranu i bezbednost SPS, u saradnji sa poznatim i priznatim stručnjacima u ovoj oblasti, u ime SPS, podneo je 10 amandmana na predloženi zakon o policiji. Odbor za odbranu i bezbednost i Vlada Republike Srbije prihvatili su amandman na član 15, a to je ovaj koji se odnosi na ovlašćenje policije da naredi evakuaciju, a ostale amandmane nisu prihvatili. Dozvolite mi samo da kažem nekoliko reči o amandmanu na član 1.
Predložili smo da policija, kao organizacioni pojam, ne može definisati samo oblast rada, jer se može steći takav utisak iz predloženog zakona.
Na osnovu analogije koja postoji u nekim drugim institucijama, kao što su vojska i policija, probali smo da dodatno argumentujemo ovaj amandman. Razumeo sam, i na Odboru za odbranu i bezbednost i u razgovoru na poslaničkom klubu sa predstavnicima MUP, da je to nešto malo drugačiji koncept od onog koncepta koji se može razumeti iz samog predloženog zakona i zbog toga neću posebno insistirati ni na ovom amandmanu i na nekim drugim, jer ću se javiti još u vezi dva amandmana.
Očekujem da usvajanjem ovog zakona policija deluje efikasnije, da građani imaju viši stepen sigurnosti.
Dozvolite mi da na kraju ispričam jednu priču koja se zaista dogodila u gradu u kome živim, u Čačku, i govori o policiji, o naravima, o nekim drugim organima, i želim da se, kada ovaj zakon bude usvojen, tako nešto više ne događa.
Jedna građanka Čačka otišla je u jednu zlataru da joj procene narukvicu tešku oko 30 grama, a koja je staro porodično nasleđe, sa željom da je proda, da izleči teško obolelog člana svoje najuže porodice. Nisu se dogovorili u vezi sa cenom, otišla je kući, poslali su nekoga iz zlatare da je prati gde stanuje, a nakon toga je stan bio provaljen. Dva dana nakon toga policija je našla te ljude i građanku su poslali u zlataru da preuzme predmet koji joj je ukraden, dakle, govorim o narukvici. Kada je tamo otišla, ljudi iz zlatare su rekli - izvinjavamo se, ali mi smo vašu narukvicu pretopili, možemo vam dati 100 evra, jer toliko smo mi platili lopovima.
Sada tu stavljam tačku. Traje pet godina procedura da ova žena dokaže stvar toliko jasnu sada svima vama ovde. Inače, zlataru drži bivši policajac, on odavno više nije, ali jeste bivši, sa vezama koje je imao. Ovu ženu je potpuno doveo u situaciju da ne može da ostvari elementarno pravo, iako tamo svi o tome sve znaju. Zna policija, zna tužilaštvo, zna ceo Čačak, 30 grama zlata ima veću vrednost, ima porodičnu ili drugu, rekao sam koji je bio motiv.
Mi želimo da policija štiti građane, da ne štiti lopove, makar to bili i bivši policajci koji jesu lopovi.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Rajko Baralić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Rajko Baralić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Miloljub Albijanić, Ksenija Milivojević, Goran Jakšić, Miroslav Živković i Marko Krstin.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman, sa ispravkom. Odbor za odbranu i bezbednost nije prihvatio amandman sa ispravkom. Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Krstin.

Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, G17 plus je podneo nekoliko amandmana koji se odnose na poboljšanje teksta zakona za koji ćemo mi glasati.
Ovde se radi o amandmanu na član 5, gde se utvrđuje obaveza policije da informiše javnost o svim aktivnostima, sa ograničenjem kada se radi o interesima istrage, kada se radi o posebno poverljivim podacima. Mislim da je ovo veoma značajna izmena i intervencija u tekstu zakona, zato što se isključuje arbitrarnost službenika policije da sam odlučuje, bez ikakvih zakonskih ograničenja, o tome da li će o nečemu obavestiti ili neće javnost.
Smatram da je obaveštavanje javnosti o radu policije veoma značajno i da ono do sada nije bilo u velikoj meri zastupljeno, koliko bi nakon donošenja ovog zakona, sa amandmanom koga smo mi predložili, trebalo da bude.
Vlada Vojislava Koštunice, koju podržava G17 plus, podnela više propisa koji treba da omoguće bolje obaveštavanje javnosti o radu državnih organa i na toj liniji je upravo i ovaj amandman. Obaveštavanje naših građana je od esencijalnog značaja za ostvarivanje njihovih prava. Sa boljim obaveštavanjem građana biće i manje kršenja prava građana.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Vjerica Radeta.

Moram kratko da se vratim na ovaj amandman na član 1. i na normiranje demokratskog društva, odnosno odrednicu da policija obavlja zakonom utvrđene poslove i pruža podršku vladavine prava u demokratskom društvu. Čuli ste od naših kolega, mojih kolega iz SRS, koliko je to neprimereno.
Malopre, ministre, kada ste nas ovde obavestili da je demokratizaciju u društvu i državi uveo Vojislav Koštunica, podsetili ste na ono vreme iz 2001. godine, kada je to malo žustrije ovde govorio Čedomir Jovanović, ali za Zorana Đinđića.
Nije dovoljno da neko kaže - demokrata sam, ili da napiše u nazivu stranke odrednicu demokratska, pa da to zaista tako i bude. Znate, i Boris Tadić misli i kaže da je lep i da je predsednik svih građana Srbije, a svi dobro znamo da nije ni lep i da je predsednik samo svoje Demokratske stranke.
Kada je u pitanju član Predloga zakona o policiji, pažljivo sam čitala ovaj član, pošto ste malopre, ministre, upozorili da pažljiv čitalac nešto drugo vidi iz ovog člana 1.
Pažljiv sam čitalac i iskusan, dobar i oprezan pravnik, bez lažne skromnosti. Tako sam pročitala član 5, sve stavove ovog člana i primedba koju imam odnosi se na stav 2.
Član 5. govori o informisanju o radu policije. Kažete u prvom stavu da policija objektivno informiše javnost o svojim aktivnostima, ne otkrivajući poverljive informacije itd, i to je u redu.
To tako treba i da bude, ali je sporan stav 2. koji kaže - policija na zahtev pojedinca, neposredno ili putem sredstava javnog obaveštavanja, informiše o događajima i pojavama iz svog delokruga koje su od interesa za javnost, kao i merama koje se tim povodom preduzimaju.
Mi u SRS mislimo da ovaj stav mora i treba da se briše iz ovog zakona, odnosno iz člana 5. Predloga zakona, zato što je nedopustivo da se u zakonu predvidi da policija o svojim poslovima saopštava javnosti određene podatke pre nego što postupak bude završen. To jednostavno niti je dobro, niti sme da se desi.
Kada se radi o poslovima koje obavljaju pripadnici policije i kada preduzimaju određene radnje po zakonu, po Ustavu, ne mogu se te informacije olako saopštavati bilo kome, pa ni javnosti, pogotovo kada imamo u vidu i Zakonik o krivičnom postupku, koji jasno govori o pravima i obavezama pripadnika policije.
Često smo imali u praksi priliku da se saopštenje MUP-a razlikuje od saopštenja tužilaštva, da se ovo opet razlikuje od saopštenja suda i onda se napravi, svako vodi svoj postupak, svako svoju istragu i na kraju uglavnom bude "tresla se gora, rodio se miš".
Ne sme rad policije i rad pravosudnih organa, u ovom slučaju rad policije kao istražnog organa u ovom poslu, da se dovede u pitanju tako što će da se javnosti saopšti jedna informacija, pa da onda takva informacija naravno logično može da utiče dalje na rad tužilaštva, na rad sudova. Opet ponavljam, bilo je puno primera u praksi. Sećate se samo šta se sve dešavalo u onoj zloglasnoj akciji "Sablja" kada je Beba Popović saopštavao podatke MUP-a, kada je on bio u ulozi portparola.
Sećate se, i evo ne da se sećate, nego da vas podsetim šta se sada dešava sa ovim nesrećnim Sarajlićem, uništili su čoveka pripadnici policije svojim saopštenjem. Danas se ispostavilo, čovek ni kriv ni dužan i sada će država da mu plati neke pare.
Kojim parama može da se plati uništen život, zdravlje, karijera, porodica, sve je tom čoveku uništeno i sada će država da mu plati neke pare. Uništeno mu je zato što je Bebi Popoviću palo na pamet da u ime MUP-a izda saopštenje i to je pratilo čoveka sve vreme, ali na kraju ipak pravosudni organi su radili u skladu sa zakonom i nisu mogli da sude samo na osnovu tog saopštenja.
Bilo je skoro i u ovoj nedavnoj prošlosti, dešavalo se nešto slično sa nekim koji je bio uhapšen, ali nemam nameru nikome da podižem rejting. Takođe se istrčalo sa saopštenjem MUP-a, pa se posle ispostavilo da ništa nije bilo od tog posla.
Dakle, tu mora da se bude krajnje oprezan, a da bi se izbegla svaka eventualna zloupotreba, nehat ili nepažnja, onda je najbolje ne predvideti to u zakonu.
Takođe, podsetiću vas na januar 2003. godine, kada je Vojislav Šešelj na konferenciji za novinare saopštio da je protiv njega napisana haška optužnica, da je napisana u Beogradu, da su je pisali Đinđić, Čović i Svilanović. Posle te konferencije Vojislava Šešelja, MUP je izdao saopštenje, potpisao ga Dušan Mihajlović, da Vojislav Šešelj svojim istupima uznemirava javnost i da će zbog toga protiv Vojislava Šešelja biti podneta krivična prijava.
Šta se desilo? Naravno, krivične prijave nije bilo, ali se posle nekih desetak dana i zvanično pojavila ta haška optužnica, lažna, nepotkrepljena dokazima itd. Dakle, ispostavilo se da je Vojislav Šešelj govorio istinu, kao što uvek govore i Vojislav Šešelj i svi srpski radikali, isključivo istinu. To saopštenje Dušana Mihajlovića, odnosno MUP-a je bilo u javnosti nekih 10-15 dana između tog informisanja Vojislava Šešelja da je napisana optužnica protiv njega i dana kada je ta optužnica obelodanjena.
Mogla bih da nabrajam primera do kraja radnog dana i do sutra, verovatno, koliko puta je napravljena greška zato što je MUP izdao neko saopštenje koje, kasnije se ispostavilo, nije imalo pravnog utemeljenja, a još je gore kada se desi da MUP izda saopštenje, pa da onda neko u tužilaštvu ili u sudu, recimo, možda iz straha ili zato što želi da se tamo dodvori nekom, da se dodvori ministru, recimo, zato što je saznao da je to saopštenje MUP-a, to uzme da mu bude glavna teza kod vođenja poslova u toku istrage, u toku suđenja itd.
Znate, imam informaciju da ste se i vi, ministre, razmišljali na Odboru oko ovog amandmana i kažem vam da još nije kasno, prihvatite ovaj amandman, manje će vas da boli glava, i svakog budućeg ministra. Ne možete da držite pod kontrolom svakog policajca, svaku lokalnu stanicu policije, a svako može da izdaje saopštenja. Novinari jedva čekaju saopštenja, još kad dolaze iz MUP-a, znate da jedva čekaju da ih objave, ne proveravaju, a dok vi kasnije demantujete, prošao voz. Znate onu narodnu "dva bez duše, jedan bez glave". Ovo može da bude primenjeno na ovaj član.
Molim vas, ministre, još jedanput razmislite, imate vremena i priliku, prihvatite ovaj amandman i lakše ćete sprovoditi zakon, lakše ćete i vi obavljati svoj posao.

Reč ima ministar unutrašnjih poslova, gospodin Dragan Jočić.