Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 98 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 99 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od trećine poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Ksenija Milivojević.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZA IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku. Izvolite.

Da li da sačekam ovu seobu ili da krenem sa diskusijom?
Srećan vam put, možete slobodno da idete, danas ste završili posao sa dnevnicom, nemate nikakve obaveze.
Gospodine Mihailoviću, pobeže Marković zato što zna šta je napravio sinoć.
(Dragan Šormaz, dobacuje: Nemoj da pominješ dnevnice, uzeli ste 15 miliona, a mi samo tri.)
Posle izađi, pa to objasni.
Znači, oslobođeni ste obaveze, ne morate da prisustvujete, vas to ne interesuje.
Dakle, gospodine Mihailoviću, Predrag Marković je juče demonstrirao da je ovaj poslovnik i Ustav nešto što njega ne obavezuje, pa čak ni kada je on autor.
Juče je na brzinu, dok niste mogli da se pogodite kako da obezbedite stalno prisustvo od 126 poslanika u ovoj sali, procedio kroz zube i preko one njegove brade, da se po hitnom postupku stavlja predlog SRS za pokretanje postupka za opoziv predsednika Republike. Na brzinu je završio glasanje.
Kada mu je predočeno da, ukoliko koristi nešto što stoji u Poslovniku, onda sve predloge za hitan postupak treba da stavi pred Skupštinu, da se Narodna skupština o tome izjasni. On nas je prevario, rekao je da je to bio jedini predlog za hitan postupak.
Podsećam vas, znam da to nemate kod sebe, da je 11. novembra, ove godine, Vlada uputila Predlog zakona o bankama, sa predlogom da se, saglasno članu 161. Poslovnika Narodne skupštine, donese po hitnom postupku. To juče nije stavljeno na izjašnjavanje Narodnoj skupštini. Zašto nije stavljeno?
Zato što Marković tumači jedno pismo Vlade, koje se završava jednim stavom koji glasi: "Saglasno odredbama člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini da se Predlog zakona o bankama uvrsti kao 5. tačka dnevnog reda Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, koja je sazvana za ponedeljak, 14. novembar 2005. godine".
Kada uzmete Poslovnik i pogledate šta je napisano u članu 92. videćete da ovo nema veze sa članom 92, što znači da oni u Vladi ne znaju za Markovićev Poslovnik. U članu 92. je napisano: "Narodna skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda". Juče smo imali predloženi dnevni red Četvrte sednice.
Onda kaže: ''Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopuni dnevnog reda'', pa onda ''predloga za spajanje'' nije tačno, nema potrebe da to ovde stoji, "ili predlog za hitan postupak –uvršćuje se u dnevni red." Znači, tek pošto Narodna skupština završi sa izjašnjavanjem po hitnom postupku, može da se aktivira član 92. Marković je grubo prekršio taj zakon. Zašto? Da bi se dodvorio Borisu Tadiću, jer računa da Boris Tadić ima više od 5% popularnosti, pošto G17 nema ni jedan posto. Nema!
U kakvom neregularnom statusu se nalazi Narodna skupština povodom tačke koja je na dnevnom redu – izbor sudija Ustavnog suda, vi što pričate da je tema, uzmite Ustav Republike Srbije, pa pročitajte član 126. Kaže se: "Ustavni sud ima devet sudija. Funkcija sudije Ustavnog suda je stalna. Predsednik Ustavnog suda bira se iz reda sudija na pet godina i ne može ponovo biti biran na istu funkciju".
U Markovićevom Poslovniku Narodne skupštine, koji naravno primenjuje ''bratski'' i Boris Tadić, napisano je, kada je u pitanju izbor za Ustavni sud, to je član 184, sledeće: "Predlog za kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda..." Predsednika Ustavnog suda ne bira Narodna skupština, nego Ustavni sud između sebe. Znači, Marković gazi i Ustav, u koaliciji sa Tadićem, gazi Poslovnik, koji je on doneo, da bi učinio Skupštinu efikasnom.
Pošto, gospodine Mihailoviću, vi niste učinili povredu nego Marković, smatram da niste kompetentni da date odgovor. Bez obzira na odgovor koji budete dali, predlažem da se Narodna skupština izjasni o ovoj povredi Poslovnika, ali pozivam poslanike da prilikom izjašnjavanja obavezno pročitaju Ustav i Poslovnik, jer nećemo dozvoliti da se Ustav i Poslovnik primenjuju na način kako većina odluči. Ova većina je pokazala da nije sposobna da tumači. Hvala.

Skupština će u danu za glasanje da se izjasni. Zaista, nisam pripremao ovu sednicu i ne bih mogao ni da vam odgovorim na vaša pitanja. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pored poslovničke obaveze predsednika Skupštine kada je u pitanju utvrđivanje dnevnog reda, pa na dnevni red stavi i predlog SRS, naše poslaničke grupe, da se raspravlja o opozivu Borisa Tadića, predsednika DS, koji se lažno predstavlja da je predsednik svih građana Srbije, bilo bi jednostavno korektno, pre nego što raspravljamo o njegovom predlogu za izbor sudija Ustavnog suda, da smo raščistili ovaj predlog srpskih  radikala. Da vidimo da li imamo većinu za inicijativu da se krene sa opozivom Borisa Tadića. Jer, ako je to tako, onda je besmislen ovaj njegov predlog za izbor sudija Ustavnog suda.
Zbog čega je to Predrag Marković popustio, ne znam, ali očigledno da ni ovakav kakav je Poslovnik Narodne skupštine u ovoj skupštini se ne primenjuje i ne važi.
Imali smo mi od 2000. godine do danas razne interesantne tekovine takozvane demokratije; zaklinjanja na pravnu državu, zaklinjanja na funkcionisanje sistema, na jačanje institucija. Sa druge strane, imali smo nešto što je, valjda, nezabeleženo ni u jednoj iole ozbiljnoj pravnoj državi, da Srbija funkcioniše (ako se može reći da funkcioniše) godinu i po dana bez Ustavnog suda.
Dakle, nama se dešavaju neke stvari koje skupštinska većina, i sada i ona prošla, kao i mediji, stavljaju u zapećak, da građani Srbije nisu u prilici da se upoznaju sa tako važnim stvarima u funkcionisanju države Srbije.
Nije to jedina tekovina demokratije koja je veoma negativna u odnosu na građane Srbije. Zašto je tako, kada je u pitanju nepostojanje Ustavnog suda?
Znamo dobro šta se dešavalo u ovih pet godina. Koliko je bilo neustavnih odluka i zakona donetih u ovom parlamentu. Doduše, više u onom prethodnom sazivu, ali je bilo tada moguće donositi neustavne zakone, zato što je tadašnja skupštinska većina znala da nema Ustavni sud, da nema ko da ocenjuje ustavnost i zakonitost i onda su radili šta god kome padne na pamet.
Onda je bilo moguće da se glasa na daljinski, da se glasa bez prisustva poslanika u sali, onda je bilo moguće i da neko ko je ministar kaže da treba vratiti smrtnu kaznu na 15 minuta, valjda da on poubija koga misli da treba da ubije, onda su bile moguće razne krađe u ovom parlamentu na razne načina.
Jednostavno, dešavalo se svašta, nismo ličili na pravnu državu. Nažalost, i danas smo daleko od pravne države.
SRS je podnela mnogo inicijativa za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti raznih akata, uglavnom zakona donetih u ovom parlamentu. Kod Ustavnog suda su se dešavale vrlo čudne stvari.
Recimo, za neki zakon, prvo, ako je inicijativa SRS u pitanju po dve godine Ustavnom sudu ne pada na pamet da raspravlja o toj inicijativi.
Ako je potrebno da se, što je u skladu sa zakonom i sa Ustavom, vodi javna rasprava o toj inicijativi, SRS bude obaveštena da će nekog dana u nekoliko sati da se održi ta javna rasprava. I, dan pre toga se dobija telegramsko obaveštenje da javne rasprave neće biti.
Kada se, ipak, desi, uz još neke inicijative, proglasi neki zakon ili deo zakona neustavnim, onda u preambuli odluke Ustavnog suda stoji da je to na inicijativu ove grupe građana, one grupe građana, ovog preduzeća, onog, nigde nema SRS. A, SRS je inicirala preko 90% zahteva za utvrđivanje ustavnosti određenih zakona koji su zaista proglašeni neustavnim.
Imali smo interesantan zahtev kada je u pitanju zloupotreba od strane bivšeg predsednika Skupštine Nataše Kandić, koja je reketirala narodne poslanike, koja je uzimala... Mićić, šta sam rekla – iste su, nije velika greška, jedino, srećom, ona nije bila baš u Skupštini...dakle, reketirala je narodne poslanike i Ustavni sud, koji je, naravno, tada podržavao ideju Nataše Mićić, nije rekao da je takva odredba neustavna. Neke druge odredbe je, doduše, proglasio neustavnim.
Kada je u pitanju ono što se danas dešava u Skupštini Srbije, ne može da se propusti, a da ne kažemo da je isključiva i direktna odgovornost Ustavnog suda Srbije, Vučetića, što je od ovog parlamenta napravljena buvlja pijaca. To je tada rađeno, kada su u jednom momentu sudije Čiplić i Vučetić imali isti stav koji je odgovarao tadašnjoj skupštinskoj većini DS – Borisa Tadića.
Kada je njima odgovaralo da isteruju iz Parlamenta koga hoće, da dovode koga hoće, tada je doneta takva odluka – da su poslanici vlasnici svojih mandata, što je potpuno nelogično i van pameti. Kao pravnik tvrdim, da to nije dobra odluka, bez obzira što je to odluka Ustavnog suda. Naravno, sa druge strane, znam da ta odluka mora da se poštuje i poštujem je dokle god se ne donese neki zakon koji će takvu glupost da anulira.
Dakle, odluka – da poslanik koji je biran sa poslaničke liste neke stranke može biti vlasnik svog mandata, da on izađe i da kaže da je za njega glasalo 10, 12, 15, 18 hiljada građana, potpuna je nebuloza. Ko je taj poslanik u ovom parlamentu koji može da kaže da je baš za njega glasalo 18 hiljada ljudi?!
Naravno, glasove su dobile političke stranke i koalicije. To je greh Ustavnog suda Srbije, naglašavam, iz vremena kada su Čiplić i Vučetić imali isti politički stav. Ali je bilo i nekih situacija, Čiplić, kao eksponirani funkcioner DS, a Vučetić, funkcioner G17 plus, kada se te stranke nisu slagale na političkoj sceni, onda su i ove sudije imale potpuno različite stavove.
Podsetiću vas, kada su proglašene neustavnim neke odredbe zakona, onog čuvenog ekstraprofita: izađe Vučetić na jednoj televiziji i objašnjava razloge zašto je to stavljeno van snage, zašto je neustavno, pa okrenete drugi kanal koji drži DS pod kontrolom, tamo imate Čiplića koji govori potpuno drugu priču, kao da nisu sedeli u istom sudu, kao da se ne radi o istoj odluci.
Zašto je još Vučetić doneo svojevremeno takvu odluku, da se vratim kratko, najsramniju odluku Ustavnog suda, koja se odnosi na narodne poslanike kao vlasnike mandata i na omogućavanje trgovine i, ponavljam, buvlje pijace, u ovom parlamentu?
Sada se mnogo o tome priča, a u prošlom sazivu kada smo mi, srpski radikali, o tome govorili, to se nekako stavljalo po strani i ostalo je maltene tajna za građane Srbije, da je prvi greh otimanja mandata u onom prošlom sazivu bio od strane G17 i SPO-a. G17 nije ni bio stranka tada kada su bili izbori, a posle toga su kupovinom imali poslanika u ovom parlamentu.
SPO nije prošao cenzus, ali su takođe kupovinom imali poslanika u ovom parlamentu. Dakle, to je stara priča sa istim korenima, korenima u odlukama sudije Vučetića i njegovog Ustavnog suda.
Šta nam danas Boris Tadić piše. Naravno, opet smo danas bez kompletnog sastava Ustavnog suda, a to faktički znači bez Ustavnog suda, i onda imamo ovaj potpuno nebulozan predlog.
Juče je gospodin Krasić pročitao ovo što nam kao ''poštovanima'' piše ovaj predsednik DS, koji se lažno predstavlja kao predsednik svih građana Srbije, i onda smo dobili nemušto objašnjenje predsednika Skupštine.
Sada ću opet da pročitam šta nam kaže Boris Tadić. On, na osnovu člana 83. tačka 2. Ustava Republike Srbije, Narodnoj skupštini Republike Srbije predlaže za sudije Ustavnog suda Svetislavu Bulajić i Dragicu Marjanović. ''Smatram da ovi kandidati poseduju stručne i lične kvalitete na osnovu kojih će dostojno obavljati funkcije na koje sam ih predložio''.
Onda kaže: ''Narodna skupština Republike Srbije je, na sednici održanoj 22. juna 2005. godine, donela Odluku o prestanku funkcije sudiji Ustavnog suda Republike Srbije, dr Srđanu Đorđeviću, sa 30. septembrom 2005. godine.
Vodeći računa o činjenici da bi novoizabrani sudija mogao da stupi na dužnost tek od 1. oktobra 2005. godine, obaveštavam Vas da ću kandidata predložiti blagovremeno, kako bi Ustavni sud mogao da od 1. oktobra 2005. godine radi u punom sastavu'', a danas je 15. novembar.
Meni zaista ostaje nejasno, pošto ste vi u kohabitaciji, da li ćete poslušati Borisa Tadića i prihvatiti ovaj njegov predlog. Meni ostaje nejasno, i kada izaberete, da li Ustavnom sudu i dalje nedostaje jedan sudija.
Po ovome što ovde piše – nedostaje. Po onome što kaže Predrag Marković, ali pošto on dobro komunicira sa Tadićem, sećate se onog Zakona o radu i fine komunikacije, pa može i ovako i onako, to se začas falsifikuje, nebitno šta ovde Narodna skupština kaže i kakve se odluke i zaključci donesu.
Sada imamo ovde dva konkretna predloga. Jedan predlog je za Svetislavu Bulajić i njena biografija je ovde na tri-četiri strane napisana, onako naširoko. Imamo samo kratko, na jednoj strani, biografiju Dragice Marjanović.
Sada, po logici stvari, pošto je ova prva, Bulajić, rođena 1964. godine, a Dragica Marjanović 1943, bilo bi logično da ima više podataka iz biografije ova što treba skoro da ide u penziju, ali ne znam zašto je to Boris Tadić ovako izabrao.
Ova gospođa, Dragica Marjanović, ima 62 godine i 38, već 39 godina radnog iskustva. Po ovom vašem strašnom Zakonu o penzionisanju ona za godinu dana, dve najviše, ispunjava sve uslove po oba kriterijuma, odnosno ne više da može da bira, nego mora da ide u penziju.
Zašto bismo mi danas birali sudiju Ustavnog suda koji će za godinu dana da ide u penziju, da mi ponovo ovde imamo raspravu na istu temu i da nas opet Boris Tadić, ako do tada ne bude opozvan ili ne budu neki vanredni izbori, ako do tada on bude predsednik Srbije – mi ćemo ponovo biti bez Ustavnog suda onoliko koliko njemu odgovara.
Mislim da je to nedopustivo i zaista poslanici koji imaju nameru da glasaju o ovome moraju da povedu računa da, ipak, budemo ozbiljni kod glasanja i kod izbora.
Ustavni sud je najviša pravosudna funkcija u Srbiji i zaista bi trebalo na taj način i da se gleda kada se glasa i raspravlja o ovim predlozima. Namerno blokira Tadić Ustavni sud, to nije tajna, ali, očigledno da ga u toj namernoj nameri podržava Koštuničina većina u Skupštini.
Dakle, tako se odvija kohabitacija. Nema kohabitacije kada treba da se dogovore o tome da se ovom parlamentu dostavi platforma o rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Tu ne mogu da se slože. A kada se blokira Ustavni sud, onda se fantastično slažu Koštunica i ''maneken'' Tadić.
Dakle, koji je drugi predlog Borisa Tadića? Gospođa Svetislava Bulajić. Gospođa je rođena 1964. godine i sada, ovde, rekoh, na tri strane svašta o njoj ima: i znanje jezika, i radno iskustvo i ostala angažovanja, izabrane publikacije, knjige itd.
Ali ima nešto što Boris Tadić nije napisao, a to je da je gospođa Svetislava Bulajić, koja ima 41 godinu, u generaciji bivših studenata, a sada profesora vanrednih i redovnih na Pravnom fakultetu, ona jedina iz generacije još uvek asistent i nalik na Mlađu Dinkića, a sve njene kolege iz generacije su ili vanredni ili redovni profesori Pravnog fakulteta, kao Gordana Ilić-Popov, redovan profesor, a generacija su.
Zašto je ova gospođa Bulajić primljena, svojevremeno, na Pravni fakultet? Primio je prof. Pavle Nikolić. On je u to vreme bio najstariji profesor na katedri i najuticajniji. Šta mislite zašto je primio?
Zato što je gospođa u to vreme bila njegova rođena snajka, žena rođenog sina. To je istina. Samo se vi mrštite i usput listajte šarene novine, imate tu šta da vidite, ali pratite ipak ovo što mi pričamo.
Dakle, zašto je sada Boris Tadić predlaže? Zato što ne može još dugo, gospođa, da bude magistar i da bude asistent. Onda bi bilo lepo da se smesti na neku zvučnu funkciju, gde će raditi onoliko koliko Tadić i DS od nje traže, gde će praviti društvo funkcioneru DS, Čipliću, i divota jedna.
A što Srbija i dalje neće imati Ustavni sud, koji zaista vodi računa o ustavnosti, koji zaista vodi računa o pravnom sistemu?
I vi svi koji se smeškate na ovu moju diskusiju i naše diskusije ove vrste, samo da vas podsetim na trgovinu u ovom parlamentu, koja je ishod odluke Ustavnog suda Srbije. Da li vi koji se smeškate to podržavate?
Videli smo to i juče, videćemo verovatno i kod nekih narednih glasanja, ali o tome se drage kolege odgovara pred građanima Srbije. Zbog toga ćete odgovarati i vi iz skupštinske većine na nekim narednim izborima.
Zbog toga će odgovarati i ''maneken'' Tadić; pitaće ga građani jednog dana koliko je para potrošio za ona ogledala na kojima se ogleda svaki dan u Predsedništvu Srbije. Bilo bi mu bolje da se pozabavi svojim ustavnim ovlašćenjima, da se ne meša u posao SPC, da ne otvara Narodnu kancelariju sa mesnim kancelarijama širom Srbije, o trošku građana Srbije.
O tome ćemo govoriti kada bude budžet, kada obelodanimo građanima Srbije koliko je Mlađa Dinkić predvideo para za neustavnu Narodnu kancelariju, dakle, da se bavi svojim poslom, onim što mu je ustavno ovlašćenje.
Jeste ustavno ovlašćenje Borisa Tadića da nam predloži kandidate za Ustavni sud. Ne sporimo mu ovlašćenja, ali mu sporimo i osporavamo predloge.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo poslanici, gospodine Anđelkoviću, pred nama je Predlog predsednika Republike Borisa Tadića. Da bi ovaj predlog došao u Skupštinu, da bi se poštovao Poslovnik, Ustav i zakon ove zemlje, morali bi ozbiljno poslanici da stave prst na čelo i da razmisle da li je Boris Tadić predsednik Republike.
Pre svega, da pitam vas iz DSS, vi ste ga izabrali za predsednika, potpomogli ste "žutima" da on bude izabran za predsednika Republike, izađite sad ispred zgrade Narodne skupštine, prošetajte ulicama Beograda, krenite od severa prema jugu i pitajte građane ko je njihov autentični predstavnik i ko je pravi predsednik građana Srbije, svako će vam reći da je to Tomislav Nikolić.
Pošto ste učinili sve da na dan izbora, u drugom izbornom krugu, pošto ga je Tomislav Nikolić deklasirao u prvom, Boris Tadić, zahvaljujući vašim glasovima, dobije mandat da vrši, što on ne radi, poslove propisane Ustavom i zakonom, onda morate da snosite odgovornost i za dva kandidata, o kojima je govorio gospodin Krasić juče i gospođa Radeta danas.
Jer ove njihove pleh biografije i sve ovo što niste napisali, odnosno Tadić vas nije obavestio, i dalje vas drži neobaveštene, svakako govori u prilog tome da su kandidati loši.
Što se tiče SRS, mi možemo i o postojećim sudijama Ustavnog suda, a znate da smo eksperti za lošu i katastrofalnu biografiju i ponašanje Slobodana Vučetića, da govorimo, i danas o ove dve, što bi rekli neki od vas "kandidatkinje", ova dva kandidata, ali to je u ovom trenutku manje važno, već činjenica da nam kandidate predlaže predsednik koji je jednu od kandidata imao u svojoj ekspertskoj grupi za izradu ustava.
Pošto je taj predlog ustava došao onako, da bi vama DS njime trljala nos ili zabila prst u oko i pošto je gospođa učestvovala u izradi predloga ustava, morali ste onda malo da razmislite – kakve će sve konsekvence da ima ovakav izbor sudija Ustavnog suda i kakve već sada ima po državne organe i organizacije, kako to kaže slovo našeg Ustava, i kakva je to uopšte politička institucija.
Od 2000. godine i od dolaska Slobodana Vučetića, od predstavki koje su u tomovima pisali predstavnici SRS za pokretanje ocene ustavnosti i zakonitosti, gospodin Krasić je, među svima vama koji ste pravnici i onima koji su sudije Ustavnog suda bar poznat po tome da je u svojim ekspertskim osvrtima na kršenje zakona i Ustava išao čak i do 300-400 strana, uvek imao šta da kaže.
Moram da vas pitam: šta je sa zakonima i da li ste ih vi na takav način osudili, koji su flagrantno kršili Ustav i prava čoveka i građanina i pojedinaca, koji su na zloglasniji način bili proganjani od DOS-ovskog režima, u kome ste i vi sadašnji činioci, u najvećem delu, koalicije oko Koštunice, učestvovali?
Setite se Zakona o ekstraprofitu i setite se hajke i harange na ljude, a pre svega, gospodina Nikolića, gospodina Vučića i ostale čelnike SRS, takvog zakona koji nije mogao nikako da opstane u pravnom prometu, što bi ovi pravnici rekli, protiv koga je SRS i zbog koga je odmah napisala predstavku Ustavnom sudu.
Dame i gospodo, moram da vas vratim, dobro je što sada gospodin Anđelković predsedava, na period od pre DOS-ovskog haračenja po Srbiji i da dam jednu jasnu i preciznu ocenu da je Ustavni sud Republike Srbije od '90. godina politička institucija. Vas, koji ama baš ništa ne znate o tome šta se dešavalo u Srbiji unazad 15 godina ili za vas počinje sve od zloglasnog 5. oktobra pa nadalje, moram sada, koliko mi vreme dozvoli, jednom kraćom opservacijom da vratim na leto 1994. godine. Da pitate Albijanića šta je tad radio – koristio je letnji raspust, predavao u školi, šetkao se, išao da bere neke travčice, gledao šta će da radi, decu malo jurio prutićem, veze on nema šta je tada bilo u Srbiji.
Baš mi je drago što u ovom trenutku i nominalni predsednik Srbije, gospodin Nikolić, ulazi u salu. Moram da vas podsetim na činjenicu iz 1994. godine. Gospodin Tomislav Nikolić, predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj i ostali predstavnici SRS su na najgrublji način, zbog takve odluke separatističkog režima Mila Đukanovića, sa kojim ste vi na nivou državne zajednice u kohabitaciji, u koaliciji, proterali čelnike SRS iz jedne opštine u drugu.
Iz opštine Perast u opštinu Zemun. Da li je to istina? Evo, gospodin Palalić i svi ljudi koji se prisećaju, kao i gospodin Anđelković, koji je bio protagonista tadašnjeg režima, ne ovog separatističkog u Crnoj Gori, nego ovog u Srbiji, zna da je to tačno.
Gde je do današnjeg dana odgovor Ustavnog suda Srbije, tadašnjeg, kao političke institucije, čiji je kontinuitet Vučetić, kao kadar G17 i kao vajni ekspert iz oblasti pravosuđa, nastavio. Nema tog odgovora. Niste se zapitali kako je moguće da narodne poslanike, tada i iz Savezne skupštine, Veća građana i Veća Republika, iz jedne opštine neko protera i deportuje u drugu opštinu, u četiri sata ujutro, sa sve sitnom decom, izvučene iz kreveta. Šta me onda od vas iznenađuje? Kako vi onda dalje da reagujete i šta vas briga za jedan zakon, kad se tako ljudi šikaniraju.
Moram da vas podsetim, 1997. godine politički Ustavni sud Republike Srbije nije dao odgovor, na osnovu Zakona o izboru predsednika Republike Srbije, a povodom predstavki i pokretanja postupka za ocenu ustavnosti i kršenje prava građana, pre svega, krađe na izborima, kada je krađom glasova Milan Milutinović izabran za predsednika Republike.
Treba li da vas podsetim na to, a nikada se niste stavili u zaštitu kada ste bili neka sitna opozicija, bilo vas je dvoje-troje, ovi "žuti" tad nisu ni bili u Skupštini, kao i onda odlučili da bojkotuju Skupštinu i sada, zato i propadaju i sve ih je manje i manje u biračkom telu. Niste se zapitali kako je moguće da u Glogovcu, na jednom biračkom mestu gde je upisano 1.863 birača, od toga 20 Srba je živelo na tom biračkom mestu, 16 Srba glasa za prof. dr Vojislava Šešelja, a 1.800 i nešto birača, znači, izlaznost skoro 100%, za Milana Milutinovića. Ili u selu Prekaze, gde su šiptarski teroristi, Jašari, imali svoje uporište, gde policija više od 15 godina nije mogla da uđe tenkom, izlaznost je bila ne 100%, nego 102-103% i svi glasali za Milana Milutinovića.
Posle 2000. godine nastavilo se političko delovanje Ustavnog suda Republike Srbije, na čelu sa Slobodanom Vučetićem. Zakon o ekstraprofitu, reketiranje i gospodina Nikolića, i gospodina Vučića i svih drugih časnih i poštenih ljudi, a ostale tajkune i lopove koji su vama dobri, naravno, niste dirali, netaknuti su i danas, samo su neki od primera flagrantnog kršenja Ustava.
Do dana današnjeg vam nije palo na pamet da izbacite sve one katastrofalne odredbe Zakona o planiranju i izgradnji. Niste se pobunili kada ste dobili mandat da budete poslanici u Narodnoj skupštini i kada su počeli da stižu odgovori, posle godinu i po dana, od strane Ustavnog suda, jer konstatovali ste: šta nas briga, skrpili smo ovu koaliciju, nama je Vučetić i dalje dobar.
U martu 2004. godine objavljene su odluke Ustavnog suda Republike Srbije, na čelu sa Vučetićem, na predstavke koje su SRS godinama ili mesecima unazad sukcesivno podnosili.
Tamo ste dobili odgovor da je u pravu bila, samo u jednom delu, SRS kada je, pozivajući se na Ustav i na zakon, osporavala to što je Nataša Mićić sa Čedomirom Jovanovićem smislila da poslanici ne mogu da obrazlažu amandmane. Znam da to vama i dan-danas pada teško, jer uvek iznosimo argumente protiv vaših nakaradnih zakona.
Sve drugo, vidite, bilo je po Ustavu i zakonu. I da ta nesrećnica čita poslanike koji nisu u sali, i da naređuje da se policija meša i da interveniše i da čupa poslanicima ruke i noge, da ih izbacuje naglavačke kroz vrata, i da se reketiraju, i da lica koja ni po jednom slovu zakona nisu mogla da dođu u Skupštinu, poput Mileta Korićanca i ostalih, odjednom, jednog dana uđu na ova vrata, oko pet popodne, posedaju u klupe, neke privremene kartice poubacuju, da Skupština tada ima 308, umesto, u tom trenutku, 250 poslanika, i da se serija zakona, koji su dan-danas na snazi, čije vi samo izmene i dopune vršite, izglasaju uz pomoć Mileta Korićanca i ostalih koji su došli, jednog dana pozvani, sedeli, bili dva-tri dana, glasali, rekli im tako Čeda i Mićićka. A onda, zamislite, bili, navodno, Stevan Lilić i Dragor Hiber, profesori Pravnog fakulteta, u pravnoj zabludi, nisu znali o čemu se radi kada su podnosili ostavke na mesta poslanika.
Da li ste vi iz DSS sa takvom vrstom i stepenom amnezije, je li neka hipokrizija nastupila kod vas, da pričam ovima iz G17 plus besmisleno je, vajni ekspert Slobodan Vučetić je iz njihove grupacije, zna se kako oni prolaze i vidite po ovim anketama to cenzus, sa Bubkinim kopljem, ne može da prebaci niko iz G17 plus, ali sve i da zaboravite na sve to – kako možete da zaboravite da su vas naglavačke izbacili, pa svi ste morali da prođete ovde i da Mićićki položite poslaničku karticu?
Da li ste u pravu bili kada ste tvrdili ono isto što i SRS –da su krađom mandata i glasova u Skupštini Republike Srbije izglasavani zakoni ovde? Jeste.
Sada ste sve to zaboravili, zato što ste u junu prošle godine, umesto da podržite jednog časnog čoveka, patriotu i predstavnika građana koji su i srpske i druge nacionalnosti, podržali Borisa Tadića. E, imali ste koga i da podržite.
Koliko je on pametan i kako vrši posao predsednika Republike vidite ovih dana. Samo pogledajte sve te novine koje stoje ispred vas. Kakav je njegov stav, a videćemo za nekoliko dana, povodom Kosova i Metohije. Gde je da se izjasni? Gde su njegovi poslanici? Njihova pogubna politička odluka da izađu iz Skupštine Srbije, i to što ih nema i što će biti zbrisani na srpskoj političkoj sceni, svakako je nešto dobro. I to odgovara SRS, a pre svega građanima koji su bili u zabludi da su to neke demokrate i da je taj predsednik neko ko može da im obezbedi prosperitet, da bude ambasador privrede.
Ali, kada je ova gospođa već, sa svojom pleh biografijom, ova snajka, kao što reče gospođa Radeta, bila ekspert u pisanju ustava, uzmite taj predlog njihov kojim su vam stavili prst u oko i prekinuli rad Ustavne komisije Republike Srbije, jer, zaboga, oni su odlučili, (a vi ih tetošite jer ste u kohabitaciji) trebalo je samo poglavlje – jemstvo, ustavnost i ustavnost i zakonitost da izbaci. Šta će to Demokratskoj stranci? Oni ne poštuju Ustav i zakon, Boris Tadić se ne drži Ustava i zakona i vi onda takve ljude i takve predloge prihvatate.
Ništa vam nije smetalo i ne bi vam falilo, a mi vas pozivamo da to upravo uradite, da zbog i političkih biografija i zbog takve pozicije i uloge koju ima Slobodan Vučetić, kao predsednik Ustavnog suda Srbije, a vi ne činite ništa, i zbog takvih odluka koje su donete i zakona koji su štetni i protivustavni na snazi, da odbijete ovaj predlog. U protivnom snosićete odgovornost. Koštunica će da se hvali i reći će da su stabilne sve institucije, Vlada odlično funkcioniše, u parlamentu je sve lepo, sve cveta.
Vidite kakav je Poslovnik, pogledajte kakve su i dalje odredbe poslovničke na snazi. Vi ste ih zadržali i obesmislili još više Skupštinu. Doduše, nema više izbacivanja i takve žestine i takvog frontalnog sukoba, ali pogledajte po kakvom vi Poslovniku radite, kako ste ponizili najviši zakonodavni organ u ovoj zemlji. Onda da sutra razmišljate da dajete u ruke ovim ljudima, odnosno da ove dve žene uz ostale sudije Ustavnog suda, na čelu sa Vučetićem, ocenjuju ustavnost i zakonitost, to neće moći. To su ljudi koji nikada neće da pogledaju i da po slovu i Ustava i zakona zaštite prava građana, jedinica lokalne samouprave.
Više puta sam spominjala samo slučaj Aranđelovca i činjenice da hajdučijom nekakva tzv. skupštinska većina (uz uvođenje odbornika na vrata, jednog dana podnesu ostavku, posle pola sata imenuju se drugi) sada vrši vlast u toj opštini. To sve zna vaš bivši predsednik Radomir Milošević i zna za predstavke koje smo upućivali Ustavnom sudu. Ne očekujete valjda da ćemo mi onda vas da u budućnosti amnestiramo odgovornosti.
Budite sigurni, s obzirom na to da se izbori bliže ili će svakako biti pre mandata na koji mislite da ste oročili vašu vladavinu, da ćemo (baš kao ja gospodina Anđelkovića danas na period od 1994. godine do 2000. ili DS, i vas koji ste im davali podršku) podsećati na to i stalno vam govoriti da ste pogrešili, ali na štetu građana Srbije, jer ste ovakav predlog Borisa Tadića, koji nije predsednik Republike, već samo predsednik DS, prihvatili.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom predlogu se ogleda politički trenutak Srbije, suživot predsednika Vlade i predsednika Republike, uloga parlamenta u svemu tome, a posebno najviša institucija koja bi trebalo da čuva i štiti građane, ustavnost, pravni poredak, poštovanje zakona i akata koje donese Narodna skupština.
Po vama koji ste sada na vlasti i koji ste 2000. godine došli na vlast u nekoj drugoj kombinaciji, demokratska je država u kojoj ste vi na vlasti, nezavisno je sudstvo u državi u kojoj ste vi na vlasti.
Zbog toga ste izvršili lustraciju u sudovima, zbog toga ste napali na Ustavni sud, pa najpre doveli stranačke kadrove za sudije Ustavnog suda, a onda ostavili Srbiju, u nezamislivo i neoprostivo dugom periodu, bez Ustavnog suda.
Najpre DS, skoro godinu i po dana, a sada, evo, ova nova grupa političkih stranaka koje vode Srbiju, drže nas bez Ustavnog suda, biće tome skoro već sedam-osam meseci.
Ustav kaže da predsednik Republike predlaže kandidate za sudije Ustavnog suda, a sudije biraju predsednika između sebe. Došli smo u situaciju da ste podržali kandidata za predsednika Republike na izborima, on je vaš predsednik Republike, a sada kada vam podnese predlog za sudije Ustavnog suda više nije vaš predsednik Republike i postoji mogućnost, mislim da će biti i ostvarena, da vi ne glasate bar za jednog od predložena dva kandidata, možda ni za jednog.
Nemojte da mislite da nemate odgovornost u svemu tome. Odgovornost leži na predsedniku Republike, očigledno se sa vama nije dogovarao oko kandidata za sudije Ustavnog suda, ali odgovornost leži na vama zato što nemamo Ustavni sud. Vi donosite zakone, vi ih sprovodite, a lišili ste nas prava da vas neko kontroliše.
Podnesemo predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi, vi taj predlog skinete sa dnevnog reda. Podnesemo predlog da Skupština utvrdi da li je predsednik Republike povredio Ustav, za predlog su se stekli svi uslovi po Poslovniku, a predsednik ga u momentu kada ste vi u većini stavlja na dnevni red po hitnom postupku.
Skupština ne usvoji hitni postupak i mi više nemamo priliku, nemamo mogućnost, ukinuli ste nam ustavno pravo da raspravljamo o predsedniku Republike.
Predsednik Republike je napisao pismo Narodnoj skupštini i predložio dva kandidata za sudije Ustavnog suda. U tom pismu on kaže – znam da je sud ostao bez trećeg sudije, znam da mu ističe 30. septembra mandat, vodiću računa o tome, do 1. oktobra imaćete predlog u Skupštini Srbije i za trećeg sudiju Ustavnog suda i moći ćete i o njemu da se izjasnite. Recite predsedniku Republike da taj predlog Skupština nije dobila.
Vi tamo imate raspoređene svoje kadrove. Da li je postojao dogovor između Koštunice i Tadića da Tadić predloži dva kandidata, od toga jednog iz DS, a jednog prihvatljivog za DSS, ne znam, ali videće se na glasanju. Jedan od kandidata je čista i suva DS, vi to vrlo dobro znate, do kraja, čak je i savetnik Borisa Tadića, predsednika Demokratske stranke.
Zašto se Boris Tadić nije izdigao dovoljno visoko da bude predsednik Srbije, jer izabran je za predsednika DS i to je izgleda bio najviši domet Borisa Tadića. To mu je savetnik koji mu je predložio da Ustav promeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takvog čuvara ja ne bih stavio pored blaga koje se zove ustav, tu kozu ne bih stavio da čuva kupus, jer će da pojede.
Onaj ko ne čuva ustavni poredak, ne može da bude sudija Ustavnog suda. Onaj ko ne čuva Narodnu skupštinu, ne može da bude predsednik Narodne skupštine. Institucija je svetinja, a ne čovek u instituciji. Generalno gledano, nama je čovek svetinja, ali sudija Ustavnog suda nije svetinja, svetinja je Ustavni sud. Zbog toga dobro razmislite o ovoj tački dnevnog reda.
Najpre, ona stoji već pet meseci u Skupštini Srbije u nekakvoj proceduri, a vi znate da procedura počinje tek kada ova tačka uđe u dnevni red, tek onda se o kandidatima neko izjašnjava. Zašto je pet meseci stajao predlog za sudiju Ustavnog suda? Zato što od onda nema sednice Ustavnog suda. Zato što vama odgovara da nema sednica Ustavnog suda, kakav je da je, jer tamo ima ljudi koji neće da se obrukaju, pa da donose svakakve odluke, koje su vama po volji.
Posle one poslednje blamaže kada je noću čitav jedan zakon stavljen van snage, a vi znate da na to Ustavni sud nema pravo, Zakon o pomoći porodicama haških pritvorenika, o pomoći i deci i ženama i očevima i majkama, a posle te odluke više nema odluka Ustavnog suda. Nema petoro sudija koji će glasati za neku odluku. Čim Ustavni sud nema devet članova, ustavni poredak je doveden u pitanje. Naravno, niti nas je ko pitao kada su predlagani kandidati, niti od nas zavisi da li će biti izabrani. Upozoravam vas, kadrovske liste za sudije Ustavnog suda u strankama ne mogu da se prave.
Najbolje profesore Pravnog fakulteta izaberite za sudije Ustavnog suda i, evo, ja ću da glasam za takvo rešenje. Svoje kadrove, ove koji se u strankama školuju, čuvajte da vode državnu upravu, čuvajte ih za druge funkcije, čuvajte ih da predlažu nešto što Ustavni sud neće da obori i to je biser, državna uprava je biser jedne države. Ne bi nam se desilo da nam Vlada podnese i izabere dva poslanika za zamenike ministara i da tvrdi da oni i dalje mogu da budu narodni poslanici. A da ste vrhunske pravnike stavili da savetuju Vladu, Narodnu skupštinu, da vrhunske pravnike raspoređujete u sudove, ne bi vam niko zamerio.
Šta ste vi uradili? Od 2001. godine pa do danas, tri generacije sudija ste smenili u svim sudovima. Nema Srbija toliko sposobnih sudija, nema!! Zato sada sude priučena deca. Možda će da vas poslušaju i da donesu neku odluku koja je vama po volji, a da li je to svrha vaše vladavine?
Zbog toga vas upozoravam, svetinja je Ustavni sud. Ne znam i neću da se izjašnjavam o tome kako je izgledao ranije, neću čak ni o onom Ustavnom sudu koji je od 2001. godine bio do vaših dana. Hoću o Ustavnom sudu u vreme kada ste vi u većini i hoću o vašem odnosu prema Ustavnom sudu. To je ponižavajući odnos!
Ako vi jednog partijskog funkcionera izaberete za sudiju Ustavnog suda, to je ponižavajući odnos prema Ustavnom sudu. Što će vam to? Da vam ne bi poništio neki akt. Zašto da vam ne poništi nešto što nije u skladu sa Ustavom. Gde biste odveli državu ako vam sudija Ustavnog suda stalno odobravaju da stalno gazite Ustav – pa neće o tome da se izjasne, neće da glasaju, ili nema sednice.
U nekim drugim sudovima izvestilac je glavni, sudija izvestilac, njegov stav odlučuje i ne preglasavaju se sudije. Kod nas mogu da se preglasavaju. Nemojte da ih terate da se preglasavaju po partijskoj liniji. Ovaj predlog je loš. Oba kandidata nisu kandidati za sudije Ustavnog suda i vi to jako dobro znate. Prvi kandidat je Demokratska stranka. Bolje Borisa Tadića da ste predložili. Ova, koja je kandidat, više je Demokratska stranka nego Boris Tadić, a drugi kandidat ima još dve godine do penzije. Nema smisla! Pa, nije to penzionerski dom, Ustavni sud. Ne provode se tamo poslednji dani radne karijere. Tamo treba mnogo da se radi, mnogo da se čita, mnogo da se uči, mnogo da se putuje.
Ne zameram prvom kandidatu što je naveo kako ga nikada nema u zemlji, možda je zaista nešto i naučila na tim svojim putovanjima, mada sudeći po onome ko to organizuje i ko to plaća, nisam siguran da poznaje dobro Ustav Srbije. Uostalom, obrukala se kada je predložila da ga menjamo ovde u Skupštini. Ne zameram, neka putuju sudije Ustavnog suda. Neka imaju komunikaciju sa kolegama iz drugih država. Neka vide kako se Ustav brani u drugim državama.

Gospodine Nikoliću, da li koristite i drugih 10 minuta? Izvolite.

Evo, završavam. Nemojte da nam za sudije Ustavnog suda predlažete ljude koji su pred penzijom, koji su već predali da im se izračuna koliki im je prosek. Nama trebaju jake sudije Ustavnog suda, branioci. Verujte, nama bi ovde rad bio olakšan, ako biste vi koji ste sada većina ili mi koji ćemo sutra biti većina ako bismo znali da će Ustavni sud da nam poništi svaku neustavnu odluku, pa onda biste mnogo opreznije, potpuno drugačije biste nastupali i u Skupštini i u javnosti.
A da ne ulazimo u pravosuđe i u to kako biramo sudije i kako su nas ponizili da narodni poslanici mogu samo da glasaju o tome ko će biti sudija. Ne mogu da biraju sudije. Mogu samo da glasaju. Kada ne izglasamo nekoga koga su nam predložili, u javnosti nas napadnu što ga nismo izglasali, jer mi smo ovde glasačka mašina. Imamo Visoki savet pravosuđa, imamo ko predlaže, mi samo treba da ga izglasamo. Zašto ga nismo izglasali kada su se svi dogovorili?
E, mi nismo glasačka mašina. Mi razmišljamo glavom, a ja vas molim da i vi razmišljate glavom. Ovaj predlog vratite, tražite da sednu Koštunica i Tadić, da se dogovore: da li hoće pravni poredak u skladu sa Ustavom, da li hoće da postoji nezavisna institucija koja će da brani Ustav, da li hoće da izaberu prave pravnike za sudije Ustavnog suda. Pred takvim jednim spiskom, a ja znam da polovina vas poslanika zna koji profesori zaslužuju da budu sudije Ustavnog suda, mi, srpski radikali, skinućemo vam kapu, iako u predlaganju nećemo učestvovati.