Dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2006. GODINU (sa Memorandumom za 2006. godinu, projekcijama za 2007. i 2008. godinu i finansijskim planovima republičkih organizacija za 2006. godinu)
Primili ste navedeni Predlog zakona, sa Memorandumom i predlozima odluka koje je podnela Vlada. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, a nema uslova da bismo se, ako bi sada bio dat onaj predlog s kraja prepodnevnog rada... raspravljamo, podsećam vas da, izvinite, samo sekund.
Dakle, ukupno vreme rasprave po poslaničkim grupama je sledeće: Srpska radikalna stranka jedan sat 37 minuta 12 sekundi, Demokratska stranka Srbije jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić 43 minuta 12 sekunde, G17 plus 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije 26 minuta, 24 sekunde, Nova Srbija i samostalnih poslanika 9+9 21 minut 36 sekundi i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a, dva poslanika SDP i četiri nezavisna poslanika, po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Istovremeno vas obaveštavam da su ovlašćeni predstavnici za ovu tačku dnevnog reda za poslaničku grupu Nova Srbija i samostalni poslanici – narodni poslanik Miodrag Stamenković, za poslaničku grupu SRS – narodni poslanik Veroljub Arsić, a za poslaničku grupu DSS – narodni poslanik Slavoljub Matić.
Otvaram načelni pretres o Predlogu zakona i jedinstveni pretres o predlozima odluka o davanju saglasnosti.
Pošto predstavnik predlagača nije prisutan, a svakako Skupština neće raditi bez prisustva predstavnika, kao i do sada, dajem pauzu do 16,00 časova. Hvala vam.
(Posle pauze – 16,05.)

Dame i gospodo, još jednom dobar dan.
Pošto smo otvorili načelni pretres, pitam da li predstavnik predlagača Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? Da, izvolite, gospodine Dinkiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, evo ovo je peti put kako pred Narodnom skupštinom predlažem budžet, konkretno ovaj put za 2006. godinu. Kao što znate, imali smo svake godine i po jedan rebalans, ali mogu da kažem da je ovo prvi put zaista budžet kojim sam i lično zadovoljan, iz razloga što su  neke stvari koje jesu ideal u javnim finansijama uspele da se postignu ovim budžetom.
Naime, cilj svih javnih finansija je najpre da uravnoteže budžet, zatim da smanje nepotrebne državne rashode i treće da obezbede što više javnih investicija. Nažalost, okolnosti su bile takve u 2004. i 2005. godini da nije bilo puno prostora za javne investicije. Ovo je prvi budžet koji ima daleko veće javne investicije u odnosu na prethodni period, a one su preko 50% veće u odnosu na budžet koji smo usvojili za 2005. godinu.
Želeo bih na početku da kažem koji su ciljevi ekonomske politike Vlade Republike Srbije za 2006. godinu, na osnovu kojih je urađen i Predlog budžeta. Prvo, to je zadržavanje visoke stope privrednog rasta od najmanje 5% godišnje. Drugo, dalje smanjenje javne potrošnje, na krajnjoj osnovi uz suficit na konsolidovanom računu javnih finansija od 2,3 do 2,4% bruto domaćeg proizvoda.
Kao što znate, mi smo prvi put ove godine nakon dugog niza godina uspeli da u budžetu Republike obezbedimo suficit, osim toga i lokalni budžeti ove godine završiće sa suficitom od oko devet milijardi dinara, a u budžetu za 2006. godinu po prvi put suficit će imati i Fond zdravstvenog osiguranja. Jedini državni fondovi koji su i dalje u deficitu i čiji se deficit pokriva budžetskim transferima i privatizacionim prihodima su državni penzioni fond i fond penzionog osiguranja poljoprivrednika, kao i Nacionalna služba za zapošljavanje.
Treći cilj ekonomske politike u 2006. godini je dalji rast izvoza i stranih direktnih investicija, uz dodatno smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg računa platnog bilansa. Četvrti važan cilj je obaranje inflacije na 9,3% godišnje, uz zadržavanje relativne stabilnosti kursa dinara. Konačno, ne manje važan, peti cilj je nastavak strukturnih reformi, ali ovoga puta ne samo u privredi, već i u zdravstvu i obrazovanju, uz dalje poboljšanje poslovne klime.
Kao što znate, naša privreda je krenula u proces tranzicije 2001. godine. Mogu da kažem da po prvi put mi možemo sada da vidimo kraj tom procesu. Naime, tranzicija traje skoro pet godina i realna su očekivanja da bi proces tranzicije trebalo u Srbiji da se okonča između 2007. i 2008. godine.
Tranzicija je krenula najpre restrukturiranjem privrede. Sledeći sektor je bilo restrukturiranje javnih preduzeća i konačno na red je došla i reforma u socijalnom osiguranju, u socijalnom sektoru. Krenulo se sa reformom državnog penzionog fonda. Sada na ovoj sednici imaćete prilike sa ministrom zdravlja da raspravljate o setu zdravstvenih zakona, kojima de fakto počinje reforma zdravstvenog sistema, i planirano je da se u prvoj polovini iduće godine napravi plan za reformu u obrazovanju. To su tri ključna preostala segmenta u društvu, koji još uvek nisu u dovoljnoj meri reformisani, a čije će reforme biti izvedene u narednom periodu.
Što se tiče realizacije mera ekonomske politike u 2005. godini, pre nego što krenem obrazlaganje budžeta za 2006. treba da vidimo sa koje startne osnove krećemo u sledeću godinu. Najpre, da podsetim, osnovni cilj u budžetu za ovu godinu bio je visoki privredni rast, uz značajno smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa. To nam je bio primarni cilj, jer smo prošlu 2004. godinu završili sa visokim spoljnotrgovinskim deficitom. A deficit na tekućem računu platnog bilansa iznosio je 15,6% bruto domaćeg proizvoda.
Onda smo nakon toga, kao što se sećate, preduzeli radikalne mere, kao što je smanjenje javne potrošnje, ograničenje plata u državnom sektoru. Kao rezultat tih mera, uz mere vezane za restrukturiranje privrede, mi smo uspeli da ove godine povećamo izvoz za 40% u prvih devet meseci u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz rastao samo 4%. Spoljnotrgovinski deficit je znatno niži, tako da će ovaj izuzetno visoki deficit tekućeg računa platnog bilansa iz prošle godine od 10,6% bruto domaćeg proizvoda ove godine biti sveden na iznos između devet i deset posto, jer preostao je još poslednji kvartal da se završi, da bismo tačno znali na kom nivou će se to zaustaviti.
Naravno, cilj je da nastavimo i dalje, jer imati 10% deficita tekućeg računa platnog bilansa još uvek je visoko, a jeste karakteristično za zemlje koje se brzo razvijaju. Kada se brzo razvijate morate da uvozite više opreme, da kupujete tehnologije, kako bi mogli na osnovu tih tehnologija da više u budućnosti izvozite, tako da su sve zemlje i jugoistočne Azije i Kina, sve one koje beleže eksplozivni rast, zapravo imale tokom tih godina visokog rasta i visoke deficite na računu tekućeg bilansa plaćanja, pa to nije ni izuzetak kod Srbije.
Ono što je važno, mi drugu godinu zaredom imamo povoljnu privrednu konjunkturu. Naime, prošle godine privredni rast u Srbiji je iznosio 8,6%, bio je najveći u celom regionu, a mislim čak i u Evropi. Što se tiče ove godine, prva polovina godine završila je sa rastom društvenog proizvoda od 6,1%, tako da će se na kraju ove godine društveni bruto proizvod po stanovniku u Srbiji popeti na 3.200 dolara.
Naravno da to nije iznos kojim treba da budemo zadovoljni, jer Hrvati imaju skoro duplo više od nas, a Slovenci četiri puta više, međutim, ipak je to značajno više u odnosu na one nivoe koje smo imali pre pet godina. Nažalost, mi smo dosta izgubili tokom 90-tih godina zbog poznatih događaja u tom periodu i sada je vreme da se oporavimo i da se vratimo, već smo se vratili na one staze od ranije, ali moramo da idemo dalje napred.
Kada imate visok privredni rast, izazov svake zemlje koja ima visok privredni rast jesu i nešto snažniji inflatorni pritisci, s obzirom da je visok privredni rast nekada rezultat realnog restrukturiranja u privredi, a dobrim delom se on potpomaže i kreditnim rastom. Znači, veće odobravanje kredita znači veću novčanu masu u opticaju i ukoliko se želi da se konjunktura održi mora se dopustiti nešto veći stepen inflacije.
Naravno, neću da budem neobjektivan. Inflacija ove godine će biti veća nego što smo planirali i to je jedini cilj ekonomske politike koji nismo uspeli da ostvarimo u ovoj godini, jer sve ostale ciljeve, bukvalno od prvog do predzadnjeg – inflaciju nismo uspeli da oborimo –uspeli smo da ostvarimo, a najveći rezultat je čini mi se upravo obaranje deficita tekućeg računa platnog bilansa, uz rast izvoza od 40%.
Još nešto se dogodilo ove godine što je značajno u odnosu na prethodni period. Ovaj parlament je usvojio preko 90 zakona samo u ovoj godini, 86 zakona u prethodnoj godini. Sve to je doprinelo značajnom poboljšavanju poslovne klime u Srbiji. Moguće da mi sami to i ne možemo da sagledamo kada gledamo to iznutra. Međutim, evo već treća zaredom publikacija međunarodnih finansijskih institucija izlazi ove nedelje, koja Srbiju proglašava kao zemlju koja ostvaruje najveći relativni napredak u poboljšanju poslovne klime.
Nakon studije Svetske banke, koja je objavljena u septembru ove godine, gde smo u listi 150 zemalja imali najveći relativni napredak u poboljšanju poslovne klime, evropski magazin za oblast finansija "Euro Money" nas je pomakao 62 mesta na rang listi 185 zemalja u septembru ove godine u odnosu na mart iste godine. I konačno, u četvrtak Evropska banka za obnovu i razvoj treba da predstavi svoj najnoviji godišnji izveštaj, gde se konstatuje da je rast usporen u svim zemljama jugoistočne Evrope, osim u Srbiji.
Srbija je jedina zemlja koja je uspela i dalje da ima visok privredni rast. To je u nekoliko meseci treća zaredom međunarodna finansijska institucija koja ocenjuje da se dogodio značajan pomak u poboljšanju poslovne klime.
Ali, mogu međunarodne institucije da daju onakve ili ovakve ocene, da li je poboljšana poslovna klima vidi se samo iz toga koliki je priliv investicija u nekoj zemlji.
Srbija je imala u prvih devet meseci ove godine milijardu 200 miliona dolara priliv stranih direktnih investicija. One rastu u poslednjim mesecima 200 do 250 miliona dolara mesečno, što znači da ćemo do kraja godine ostvariti rekordni rast stranih direktnih investicija, imaćemo između milijardu i 800 i dve milijarde dolara.
Osim toga, ove godine se štednja stanovništva povećala za 600 miliona dolara. Dakle, novi devizni depoziti građana u bankama u Srbiji su povećani za 600 miliona dolara ove godine u odnosu na prošlu godinu, tako da su u oktobru prešli iznos od dve milijarde evra. Danas građani u bankama u Srbiji drže preko dve milijarde evra. Pre pet godina bilo je 20 miliona evra.
Ono što je takođe povoljno, nešto što nam se nije smelo dogoditi, da nam padne poljoprivreda, da nam padne prehrambena industrija tokom '90-tih godina, sada se polako ispravlja, jer mi imamo već sada, za prvih devet meseci suficit u proizvodnji prehrambenih proizvoda i pića. On je tri puta veća nego u istom periodu prošle godine. Oko 200 miliona dolara nam je suficit u razmeni sa inostranstvom.
Takođe, imamo povećanje suficita 5,8 puta proizvoda od gume i plastike. Tu bih želeo posebno da pohvalim fabrike koje su iz oblasti proizvodnje guma, dakle, "Tigar", "Trajal" i "Ruma gumu". Posebno je "Tigar" napravio veliki rast izvoza ove godine.
Zatim, posle dugo vremena imamo suficit u proizvodnji odevnih predmeta i krzna - 43 miliona dolara. To jeste skromno, ali više izvozimo nego što uvozimo odevne predmete.
Što se tiče proizvodnje osnovnih metala, imamo suficit 140 miliona dolara. U prošloj godini i kod proizvodnje odevnih predmeta i krzna i kod proizvodnje osnovnih metala imali smo deficit u trgovinskom bilansu, sada smo prešli u suficit. Ono što je takođe značajno, povećava se izvoz tekstilnih proizvoda, ali to više nisu one stare fabrike, nego neke nove koje su u međuvremenu uspele da poboljšaju svoj plasman na svetskom tržištu.
Međutim, sve ovo što se događa u bankarskom sektoru, s jedne strane, a što je pozitivno, pre svega, rast kredita, zatim, strane direktne investicije predstavljaju jedan potpuno novi izazov za kreatore ekonomske politike u odnosu na prethodne periode.
Dakle, prošle godine strane direktne investicije nisu bile ni jednu milijardu dolara - 960 miliona dolara je završila prošla godina. Ove godine će biti duplo veće.
Devize koje dolaze u zemlju se pretvaraju u dinare. To vrši pritisak na rast novčane mase, a samim tim raste i domaća agregatna tražnja. Mislim da se centralna banka na početku, pošto je ovo zaista nagli rast direktnih stranih investicija, nije baš najbolje snašla.
Morala je daleko agresivnije da povlači novac iz opticaja, da vrši tzv. sterilizaciju novca na otvorenom tržištu, kako bi povukla taj višak novca iz opticaja, koji je višak u odnosu na realne mogućnosti sadašnje naše ekonomije.
Takođe, kreditna aktivnost banaka je naglo porasla usled dolaska i stranih banaka, a jačanja nekih naših domaćih banaka, kao što je npr. Komercijalna banka, tako da su građani počeli da se prilično zadužuju. Imali smo jedan apsurdan podatak u septembru ove godine, da je rast prometa u trgovini na malo bio 40%. Jasno je da to nije bio rezultat rasta realnih plata, već rezultat zaduživanja. Onda je potpuno jasno da je dužnost centralne banke da ograniči kreditni rast, odnosno da ne dozvoli građanima da se zadužuju više nego što će moći sutra da podnesu u isplati rata kredita.
Dakle, mi se sada nalazimo u jednom uzlaznom privrednom ciklusu, gde banke odobravaju više kredita nego što možemo mi da apsorbujemo. To je jedan paradoks, kad imate problem da pregrejana konjunktura dovodi do većeg rasta cena u odnosu na onaj koji bi bio da imate stagnaciju.
Dakle, kako napraviti balans između ove dve politike jeste osnovno pitanje koje nam se nameće i u narednoj godini. Vi ste svi videli da je kurs dinara išao daleko sporije od rasta cena. Kurs je otišao svega 7% u ovoj godini, a cene su u prvih deset meseci išle 13,7%. Dakle, postoji pritisak na apresijaciju dinara, dakle, na jačanje dinara, to je suprotno od devalvacije, jer strane direktne investicije povećavaju devizne rezerve centralne banke. One su povećane ove godine na milijardu i 200 miliona dolara. Samim tim vrše pritisak u suprotnom smeru od slabljenja, dakle, jačaju kurs dinara, ali je problem što se ne sme dozvoliti previše jačanja kursa, kako se ne bi oslabila konkurentnost naše robe u izvozu.
U tom trouglu potreba za visokim privrednim rastom, koji već sada imamo, ali potreba da ga održimo, s jedne strane; drugo, potreba za daljim razvojem privrede i potreba stanovništva koje se manifestuju kroz uzimanje kredita i potreba za zauzdavanjem inflacije, zapravo, krije se najnoviji izazov koji mi imamo u sprovođenju mera ekonomske politike.
Da bismo smanjili inflatorne pritiske, mi smo odlučili da drugu godinu zaredom idemo na politiku budžetskog suficita. Ove godine očekujemo da će suficit na konsolidovanom računu svih korisnika javnih finansija u Srbiji iznositi oko 35 milijardi dinara. To nije samo republički budžet, to su i lokalne samouprave, to su i fondovi. Sve zajedno konsolidovano, očekujemo da će višak prihoda nad rashodima biti oko 35 milijardi dinara.
Kada bi taj novac odmah potrošili, to bi dodatno uticalo na rast uvoza i dodatno bi uticalo na rast cena.
Dakle, jedan deo novca se štedi i drži van opticaja zato da se napravi srazmera između realnih mogućnosti naše privrede i našeg standarda i onoga što trenutno imamo sačuvano zahvaljujući privatizaciji, zahvaljujući smanjenju javne potrošnje.
Jednostavno, ako se dete brzo razvija, to nije razlog da ga odmah stavite u automobil, dok ne napuni makar 15 ili 18 godina. Naš problem je da smo imali jako nisku startnu osnovu. Neću da predimenzioniram ono što nam se događa, ali nakon te niske startne osnove, mi za pet godina beležimo u proseku rast od 5,1%, prošle godine 8,7%, ove godine 6,1% je polovina godine, videćemo kako će se završiti do kraja. Sledeće godine planiramo najmanje 5% rasta bruto domaćeg proizvoda.
Ono što je takođe razlog zašto planiramo već drugu godinu uzastopno budžetski suficit, to je potreba da potpuno otplatimo dugove koje smo nasledili iz prošlosti. Imamo raznih vrsta dugova. Jedno su spoljni dugovi i oni su uglavnom reprogramirani i tačno se zna kako ide dinamika njihovog servisiranja.
Međutim, imamo i puno domaćeg duga. Mi smo u poslednjih pet godina isplatili milijardu evra stare štednje građanima Srbije, što je bio jedan od osnovnih uslova zašto danas ljudi ponovo štede u bankama i zašto je štednja dve milijarde evra. Pre nekoliko dana sam bio u Banjaluci. Tamo je vlada tek sada počela da isplaćuje od 30 do 50 evra po štediši i tamo još niko živi ne štedi u bankama, već drže novac u slamaricama, bez obzira što je i tamo Rajfajzen banka, Hipo-Alpe-Adria, Erste banka, ima i stranih banaka, ima i domaćih. Međutim, to poverenje nije vraćeno, jer država nije vratila stare dugove. Ne možete zadobiti novo poverenje ukoliko ne vratite stare dugove.
Staru štednju ćemo vraćati i sledeće godine, planirali smo u budžetu 270 miliona evra za isplatu starih deviznih štediša i oko devet miliona evra za izmirivanje obaveza po osnovu zajma za privredni preporod, onog starog iz '89. godine.
Međutim, u prilici smo da krenemo da izmirujemo dugove prema penzionerima, kao što smo u ovoj godini izmirili u potpunosti dugove prema putnoj privredi. Kao što znate, iz privatizacionih prihoda izmirili smo 8,7 milijardi dinara obaveza Direkcije za puteve prema putnoj privredi, za period 1998. do ove godine.
Dug penzionerima je jako veliki - 45 milijardi ukupno, tako da je, s jedne strane, tehnički moguće da se to uradi i u kraćem roku, ali s druge strane, ako bi sručili 45 milijardi dinara sredstava u opticaj, to bi svakako značilo veliki pritisak na novčanu masu, na cene i na pogoršanje spoljnotrgovinskog bilansa. Zato smo i odlučili da u nekoliko rata izmirimo u potpunosti ovaj dug, ali smo počeli konačno isplatu penzija u tekućem mesecu za prethodni mesec.
To je počelo prošle nedelje za osiguranike Fonda PIO zaposlenih, uz povećanje penzija u poslednja dva meseca od 10,8 posto, dok isplata zemljoradnicima, uvećana za 40 posto u odnosu na ono što su primali pre mesec dana, počinje do kraja ove nedelje.
Naravno, nije jednostavno izmiriti dugove. Ostali su još neki dugovi. Vojska duguje dobavljačima od 4 do 5 milijardi, bolnice duguju farmaceutskim kućama od 4 do 5 milijardi, međutim, tu se otprilike završavaju svi nasleđeni dugovi iz prethodnog perioda države, tako da ove godine pravimo sledeću stvar: idemo na dodatno smanjenje javne potrošnje, kako bi uvećali suficit i stvorili osnovu da ceo dug penzionerima izmirimo.
Drugo, u Fondu zdravstva po prvi put pravimo privremeni suficit od 10,1 milijardu dinara, kako bi najpre potpuno izmirili dugove prema farmaceutskim kućama koje bolnice imaju, drugo kako bi mogli da sledeće godine donesemo nove propise o smanjenju poreza i doprinosa na plate, jer s obzirom da ćemo imati suficit u republičkom budžetu, suficit u Fondu zdravstva, imamo objektivne i kredibilne mogućnosti da smanjimo stopu poreza na plate i da smanjimo stopu doprinosa, čime ćemo rasteretiti dodatno privredu i omogućiti još brži privredni razvoj.
Što se tiče fiskalne politike koja je vođena u ovoj godini, sećate se da smo usvojili u isto vreme prošle godine plan budžeta za 2005. godinu, koji je predviđao deficit od oko 20 milijardi dinara. Umesto tog deficita mi ćemo imati suficit na konsolidovanom računu između 27 i 35 milijardi. U prvih deset meseci samo republički budžet imao je suficit od 15,4 milijarde, dok su lokalne samouprave takođe ostvarile suficit od 7,8 milijardi dinara.
Ako pogledamo šta se desilo za poslednje dve godine, od kada je ova vlada preuzela da vodi resor javnih finansija, budžetski deficit u 2003. godini iznosio je ukupno 3,9 posto bruto domaćeg proizvoda, a ovu godinu završavamo sa suficitom od 1,3 posto bruto domaćeg proizvoda.
Dakle, za dve godine napravljeno je fiskalno prilagođavanje od preko pet posto bruto domaćeg proizvoda, što nije zabeleženo ni u jednoj drugoj zemlji u centralnoj i istočnoj Evropi u ovako kratkom periodu.
Što se tiče efekta suficita, on nam je dao mogućnost da pokrenemo razvojne programe. Da nije bilo suficita ne bi kamatne stope na subvencionisane stambene kredite bile 4,5 posto godišnje u ovom trenutku, jer su pre godinu dana bile 11 posto. Kada odete u malopre pomenutu Banjaluku, videćete da su tamo kamatne stope na stambene kredite 9 posto.
Dakle, mi smo za godinu dana, zahvaljujući suficitu, uspeli neke stvari da počnemo da rešavamo.
Daleko od toga da je sve onako kako bismo želeli da vidimo, ali imamo sada mogućnost da se stambeni krediti odobre po daleko nižoj kamatnoj stopi nego što je bilo ranije.
Takođe, uspeli smo četiri hiljade ljudi da zaposlimo pomoću mikrokredita za samozapošljavanje. Ove godine uložili smo 500 miliona dinara u region Kragujevca, Bora i Vranja. Osnovali smo Fond za mlade talente, koji je već odobrio stipendije za postdiplomce, i to značajne stipendije, 15 hiljada evra po jednom postdiplomcu, a u ponedeljak donosimo odluku o stipendiji od 20 hiljada mesečno za najbolje studente univerziteta u Srbiji za ovu godinu.
Dakle, to su takođe značajna sredstva, jer su to sredstva veća od prosečne plate u Srbiji, ali je politika naše vlade da stimulišemo znanje, talente i one koji se bore u životu da budu još bolji.
Što se tiče monetarne politike, trenutno naše devizne rezerve iznose 5,3 milijardi dolara i pokrivaju ukupnu novčanu masu sa 260 posto. Sa deviznim rezervama NBS može se finansirati između pet i šest meseci uvoza. Taj odnos je bio svega mesec do dva 2001. godine.
Strukturne reforme; u prvih deset meseci ostvareni su privatizacioni prihodi od 38 milijardi dinara u Srbiji, pri čemu od privatizacije tri banke sa većinskim državnim kapitalom 23 milijarde, a od privatizacije preduzeća 15 milijardi dinara.
Kao što znate, proces reforme bankarskog sistema je započeo sredinom 2001. godine. Reforma će potpuno biti okončana naredne godine. To je sektor koji prvi izlazi iz procesa tranzicije.
Imajući u vidu štednju koja se obnovila u bankama, ponavljam da je štednja preko dve milijarde evra, i imajući u vidu pad kamatnih stopa na kredite, posebno na stambene kredite, možemo da kažemo da sada imamo daleko konkurentniji bankarski sektor nego što smo imali pre nekoliko godina.
Što se tiče kamatnih stopa, nisu pale kamatne stope samo na stambene kredite sa 11 posto na 4,5 posto u evrima, već i na obveznice Trezora Ministarstva finansija.
Počeli smo godinu sa kamatnom stopom na naše obveznice od 22 posto u dinarima na godišnjem nivou, a sada je poslednja kamatna stopa na aukciji zabeležena 14,6 posto na godišnjem nivou.
U ovoj godini u prvih devet meseci privatizovano je 316 preduzeća i ostvaren je privatizacioni prihod od 280 miliona evra. To je skoro pet puta više nego u celoj 2004. godini.
Poboljšana je značajno poslovna klima, pre svega zahvaljujući novom Zakonu o registraciji privrednih društava, novom Zakonu o stečaju, kao i zbog početka pregovora sa EU za zaključivanje ugovora o pridruživanju.
Naravno, uvođenje poreza na dodatu vrednost uvelo je dodatni red u javne finansije, jer je značajno smanjena siva ekonomija, a od poreza na dodatu vrednost naplaćeno je 40 posto više u prvih 10 meseci nego u isto vreme od poreza na promet.
Osim što smo dobili zaista laskave ocene u studijama Svetske banke, videćete za dva dana i od Evropske banke za obnovu i razvoj, naš međunarodni kreditni rejting je dva puta poboljšavan tokom ove godine. Krenuli smo sa rejtingom B plus, povećan je u julu na dvostruko B minus i očekujemo nakon završetka aranžmana sa MMF da se dodatno poboljša naš međunarodni kreditni rejting.
Što se tiče politike plata u 2005. godini, plate su u prvih devet meseci ove godine realno porasle u Srbiji za 5,6 posto, što znači otprilike na liniji rasta produktivnosti rada, jer je društveni bruto proizvod povećan u prvoj polovini za 6,1 posto. Ovo je po prvi put da je čak nešto sporiji rast bio realnih zarada od rasta produktivnosti rada, potpuno obrnuto nego u svim godinama unazad.
Ono što se dogodilo, veoma zanimljivo, u privredi su realne plate porasle 7,1 posto, a u vanprivredi svega 1,8 posto. Ovo je prva godina gde su oni koji stvarno stvaraju dohodak, a to su ljudi u privredi, imali značajniji rast realnih zarada, veći i brži nego zaposleni u vanprivredi, s obzirom da smo uveli prilično velike restrikcije u trošenje državnih para.
Naime, ove godine smo krenuli u striktnu kontrolu mase plata u državnoj administraciji, javnim preduzećima i javnim službama i ove godine samo u državnoj upravi i javnim službama smanjen je broj zaposlenih do ovog trenutka za 17 hiljada. Vojsku je napustilo 7,5 hiljada ljudi i to su mahom civili koji su bili na radu u vojsci, s obzirom da smo počeli godinu sa vrlo nepovoljnom strukturom zaposlenih u vojsci.
Početkom godine 40 posto svih zaposlenih u vojsci su bili civili, a u ovom trenutku 35 posto zaposlenih su takođe civili. Druge armije imaju otprilike maksimalno jednu trećinu, pa i ispod te jedne trećine civila koji rade u vojsci.
U zdravstvu je u ovom trenutku 7.100 ljudi dobrovoljno napustilo zdravstvene institucije uz isplatu stimulativnih otpremnina. To se desilo prošlog meseca. Još 1.800 je na spisku čekanja koji žele da odu, međutim, Pokrajinska vlada im nije dozvolila u ovom trenutku odlazak. Mi ćemo razgovarati sa predstavnicima Pokrajinske vlade i verujem da ćemo moći da obezbedimo odlazak pošto ljudi dobrovoljno žele da napuste ove institucije u januaru 2006. godine.
Na ovaj način ulazimo u sledeću godinu sa negde oko 9.000 ljudi manje u zdravstvu nego što smo imali u prethodnom periodu, ali na bazi dobrovoljnih odlazaka. Što se tiče reforme zdravstva, ona će zapravo omogućiti da onima koji su ostali da rade plate mogu da rastu.
Osim što će im se plata povećati, kao i u svim drugim delatnostima po osnovu povećanja cene rada za 2006. godinu, mi ćemo izvršiti povećanje raspona u koeficijentima u zdravstvu s sadašnjih 1:1,75 : 3,5 na 4:2:1. Dakle, plata lekara će biti četiri puta veća od plate nekvalifikovanog radnika.
Naravno da je cilj da se i u narednim godinama dalje raspon povećava, jer potpuno je prirodno da napustimo uravnilovku koja je dugo vladala u svim službama, pa i u zdravstvu. Pojedinačni rast plata u sledećoj godini u zdravstvu se može očekivati na nivou od 25 do 30% za lekare i medicinske sestre, odnosno medicinske tehničare, kao i visokostručne ljude koji rade u zdravstvu u drugim službama.
Što se tiče javnih preduzeća, imali smo ograničenja rasta mase plate u jednom preduzeću na 7% u ovoj godini. To je motivisalo javna preduzeća da krenu sa programima dobrovoljnog prijavljivanja za odlazak iz njih. Tako 20.000 ljudi radi manje danas u osnovnim delatnostima javnih preduzeća nego pre godinu dana, pri čemu je 10.000 ljudi raspoređeno u tzv. sporedne delatnosti javnih preduzeća i te sporedne delatnosti sada se ubrzano pripremaju za privatizaciju. To su razni moteli, restorani i ostalo. Znači, 10.000 ljudi je otišlo dobrovoljno, uz stimulativne otpremnine, iz ostalih delatnosti javnih preduzeća.
Karakteristika oko zapošljavanja jeste da je u prvih osam meseci ove godine povećana stopa zaposlenosti u samostalnim delatnostima u Srbiji za 10%. Dakle, novina je da neki ljudi očito napuštaju državnu službu, javne službe, te odlaze u privatni sektor. Moguće oni koji su uzeli otpremnine. Mi smo radili analizu, recimo u zdravstvu. Mnogi su mislili da su zdravstvo napustili oni koji su pred penzijom. Međutim, ispostavilo se da su 2/3 onih koji su otišli od ovih 7.000 ljudi ispod 50 godina starosti, a što znači da imaju neki drugi posao čim su uzeli otpremninu. Sada će faktički raditi samo jedan posao.
Očito su radili i u državi su dobijali platu, i imali su privatnu praksu. Ovako se sada registrovani broj zaposlenih u samostalnim delatnostima u prvih osam meseci povećao za 10%.
Što se tiče budžeta za 2006. godinu, nakon analize osnovnih kretanja u ovoj godini, evo prilike da iznesemo osnovne postavke budžeta u 2006. godini. Prihodi u budžetu za 2006. godinu planirani su na iznos od 487,9 milijardi dinara, rashodi će iznositi 448,3 milijarde dinara, a što znači da se planira budžetski suficit od 39,6 milijardi dinara. Osim budžetskog suficita od 39,6 milijardi dinara očekuje se da se u sledećoj godini ostvare privatizacioni prihodi od najmanje 30 milijardi dinara.
Kao i prethodne godine, mi smo u budžetu dali konzervativnu procenu privatizacionih prihoda. Ako se sećate, u budžetu za ovu godinu predvideli smo da će privatizacioni prihodi biti 25 milijardi, a na kraju evo sada biće oko 40 do kraja godine.
Predviđamo ipak, radi opreza, da će najmanje 30 milijardi biti privatizacioni prihodi u narednoj godini.
Mi smo završili pregovore oko dva kreditna aranžmana sa Svetskom bankom i EU, tako da očekujemo da po osnovu tih linija, a radi se naime o poslednjoj tranši beskamatnog dugoročnog kredita Svetske banke po tzv. Ideo uslovima, kao i o makrofinansijskoj pomoći EU. Tu ćemo povući u sledećoj godini 6,6 milijardi dinara. Kada saberemo suficit koji nastaje kao razlika prihoda i rashoda u sledećoj godini, plus privatizacioni prihodi koji se planiraju, plus ovaj kredit, odnosno ova dva kredita u ukupnom iznosu od 6,6 milijardi dinara, ukupna sredstva na raspolaganju državi, republičkoj kasi, biće 76,1 milijarda dinara viška u odnosu na rashode.
Iz tog viška najpre će se izmiriti glavnica javnog duga. Glavnica javnog duga iznosi 39,4 milijarde dinara, a pri čemu najveći deo otpada na staru deviznu štednju, obaveze isplate duga prema penzionerima, zajam za privredni preporod, dakle domaća glavnica javnog duga je 32,4 milijarde, a glavnica spoljnog duga je 6,4 milijarde. Daleko veće obaveze imamo ka unutra nego ka spolja kada govorimo o otplati glavnice duga.
Takođe, iz budžetskog suficita finansiraćemo i različite razvojne programe, a pre svega to su programi stambenih kredita, kreditiranje izvoza pod povoljnim uslovima, mikrokrediti za samozapošljavanje, sredstva za podsticanje regionalnog razvoja i studentske stipendije, a ukupan iznos za ovaj program je 7,1 milijardi dinara. Tako da će na računu budžeta na kraju 2006. godine ostati 29,6 milijardi dinara. Ponavljam još jednom, 76,1 minus 39,4 minus 7,1 daje to stanje na kraju godine od 29,6 milijardi dinara.
Koje su osnovne karakteristike budžeta za 2006. godinu? Tri su osnovne karakteristike. Najpre, značajno smanjivanje javne potrošnje i, na trajnoj osnovi, iznos smanjivanja javne potrošnje 1,3% bruto domaćeg proizvoda. Kako biste lakše računali, 1% bruto domaćeg proizvoda je 20 milijardi dinara, a 1,3% bruto domaćeg proizvoda je 26 milijardi dinara.
Tri su osnovne stavke gde smanjujemo javnu potrošnju. Prvo, subvencije, a maltene sve subvencije osim poljoprivrede. Poljoprivredi ostaju i dalje visoke subvencije, ali smanjujemo subvencije za društvena preduzeća, jer cilj nam je da što pre završimo proces privatizacije, prema planu Ministarstva privrede on treba da se okonča do kraja sledeće godine i da se sve ponudi što je još preostalo na tenderu, odnosno aukciji, a eventualno da se tehnički dovrši u 2007. godini.
Do kraja sledeće godine bi trebalo sve što je preostalo od društvenih preduzeća da se ponudi u postupku tendera i aukcije, da bi se eventualno taj proces završio u 2007. godini. Ukidaju su izvozne subvencije, ali uvode se izvozni krediti.
Subvencije se ukidaju, jer su u suprotnosti sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, a mi želimo da postanemo članovi ove institucije. Krenuli smo u pregovore u oktobru mesecu i očekujemo da do 2008. godine postanemo član Svetske trgovinske organizacije.
Smanjuju se subvencije RTS-u sa 2,3 na 1,5 milijardu dinara, a s obzirom da je u međuvremenu uvedena pretplata. Zatim, što se tiče drugih subvencija, u železnici je došlo do dobrovoljnog odlaska ove godine 3.385 zaposlenih i na osnovu toga relativan udeo budžeta, subvencija za železnicu, otpada u bruto domaćem proizvodu, iako se nominalno zadržava na istom nivou.
Dakle, subvencije su prva stavka gde se vrše uštede u javnoj potrošnji i 0,4% bruto domaćeg proizvoda ćemo uštedeti kroz različito smanjivanje subvencija.
Druga stavka biće značajno manji transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. To je po osnovu toga što će fond zdravstva po prvi put ostvariti suficit od 10,1 milijardu dinara, a što znači da se sredstva koja su ranije bila planirana za pokriće deficita fonda zdravstva ne planiraju u ovom budžetu, nula je transfer Fondu zdravstva, jer će on i bez tog transfera imati suficit od 10,1 milijardi dinara.
Takođe, ušteda koja se pravi reformom u Fondu zdravstva iznosi 0,55% bruto domaćeg proizvoda. Ušteda se pravi na dva polja. Najpre, po osnovu ovog dobrovoljnog odlaska 9.000 ljudi, smanjuje se fond plata i njihova mesta se trajno ukidaju, odnosno najveći broj njihovih mesta se trajno ukida. Jedino će biti raspisan konkurs u decembru za prijem do 1.000 novih mladih lekara i medicinskih tehničara.
Taj prijem bi trebalo da se obavi do kraja januara sledeće godine, a što znači da 9.000 je napustilo i 1.000 se prima, 8.000 ljudi je trajno smanjenje zaposlenih u zdravstvu, a po osnovu toga se smanjuje fond plata u narednoj godini.
Napominjem još jednom, radi se o ljudima koji su dobrovoljno napustili zdravstvo. To su već učinili ove godine. Dakle, to nije planirano za sledeću godinu, već smo sada napravili tu uštedu, ali će se reflektovati u smanjenju fonda plata u narednoj godini, uz individualno povećanje plata u zdravstvu koje će biti veće od ostalih delatnosti, upravo zbog toga što je zdravstvo krenulo u ozbiljne reforme, a naš princip je - ko god krene u ozbiljne reforme, dobija neku vrstu nagrade za ono što je učinio.
Osim toga, reforma zdravstva podrazumeva i promenu načina finansiranja bolnica. Do sada su bolnice davale zahteve za finansiranje na osnovu prohteva, a ne na bazi stvarnog utroška materijala, odnosno stvarnog broja pacijenata koji se leče kod određenih lekara.
To sledeće godine mora da se promeni i da se pređe na princip da se finansiraju samo one bolnice i u meri koliko imaju pacijenata; što više pacijenata, veće finansiranje; što manje pacijenata - srazmerno manje finansiranje.
Isto tako, krenuće se u privatizaciju nekih nekretnina koje se sada ne koriste u dovoljnoj meri u zdravstvu, uključujući i neka banjska lečilišta. Ono što je Velika Britanija uradila u nameri da pogura racionalizaciju mreže zdravstvenih ustanova. Pre desetak godina Ministarstvo finansija Velike Britanije krenulo je da naplaćuje rentu za sve zgrade koje koristi Ministarstvo zdravlja. Mi nećemo ići tako radikalno, s obzirom da ministar zdravlja ima jako dobru saradnju sa Vladom. Nema potrebe da se na taj način, na neki način, motiviše da prodaje višak prostora, već će se jednostavno krenuti u racionalizaciju na osnovu programa koji se pravi.
Što se tiče treće stavke gde se vrši ušteda na javnoj potrošnji, to je generalno fond plata: 0,4% bruto domaćeg proizvoda.
Pre toga, zaboravio sam da kažem, dakle, u fondu zdravstva se vrši ušteda 0,55% bruto domaćeg proizvoda, ali se povećavaju transferi PIO-u poljoprivrednika za 64% zbog toga što smo odjednom nadoknadili ovo kašnjenje od 20,5 penzija, pa će transferi za Penzioni fond poljoprivrednika biti u sledećoj godini 64% veći nego u ovoj godini i iznosiše 15-tak milijardi dinara. To je značajno više nego u ovoj godini, što znači da se poboljšava materijalni položaj onih koji su do sada bili najugroženiji, jer imaju najniže prosečne penzije, a to su zemljoradnici penzioneri.
Što se tiče fonda plata u drugim delatnostima, ta ušteda se vrši po osnovu odlaska ovih 17.000 ljudi u ovoj godini, kako sam već pomenuo. U vojsci se, takođe, predviđa 20% manje ljudi na odsluženju vojnog roka i u vojnim školama, sa 17.000 ljudi u 2005. godini taj broj se smanjuje na 13.910. Oni ne dobijaju plate, kao što znate, međutim, smanjuju se materijalni troškovi koji su vezani za njihov boravak u armiji. U budžetu vojske predvideli smo tri puta više para za materijalno opremanje vojske nego u ovoj godini.
Druga karakteristika budžeta - bitno veće su javne investicije. Javne investicije u budžetu će biti 52% veće u odnosu na budžet 2005. godine, odnosno za 0,3% bruto domaćeg proizvoda.
Treća karakteristika budžeta je znatno veći razvojni deo budžeta. Navešću samo nekoliko primera: tri puta veća sredstva za stambene kredite, tri puta više za kreditiranje izvoza, dva puta više za regionalni razvoj, dva puta više za Fond za mlade talente.
Sada bih iskoristio priliku da naznačim najznačajnije javne investicije po sektorima. Već sam pomenuo, za opremanje vojske - tri puta više, dva i po puta više sredstava za građevinske objekte u vojsci.
U oblasti sporta planiramo značajne investicije u narednoj godini. Budžet Uprave za sport je duplo veći nego u ovoj godini. Planira se 612 miliona dinara za izgradnju različitih sportskih objekata, pri čemu će najviše sredstava ići za objekte na lokalu, van Beograda, dakle, za male terene, školske sale i ostale objekte - 330 miliona, a ove godine je bilo 200 miliona. Dakle, daleko više nego ove godine.
Zatim, izgradnja objekata za Univerzijadu 2009. godine - 220 miliona dinara. Potpuna rekonstrukcija bazena na Banjici - 62 miliona dinara. Republika je preuzela ovu obavezu, s obzirom da je grad Beograd više pažnje posvetio "Tašmajdanu". Pošto je Banjica po strani, odlučili smo da iz naših sredstava rekonstruišemo bazen na Banjici, od koga će biti koristi ne samo za Evropsko prvenstvo, već i za građane koji žive na ovom području.
Za sportske saveze, međunarodno takmičenje i sportske kampove - 740 miliona dinara je predviđeno u narednoj godini. Zatim, značajna sredstva za nagrade sportistima koji se vrate sa međunarodnih takmičenja sa zlatnim, srebrnim i bronzanim medaljama.
Ministarstvo prosvete, Uprava za sport će narednih nedelja predložiti Vladi da se usvoji poseban pravilnik o nagrađivanju, koji će fiksno odrediti nagrade, tako da neće zavisiti od mogućnosti budžeta, već će biti obaveza. Kada god neko osvoji medalju, značajna sredstva će dobiti, kao što su, recimo, naši vaterpolisti dobili 200.000 dolara ili evra, nisam sada siguran, za zlatnu medalju.
(Momir Marković, sa mesta: Šta je sa zatvorima?)
Vidim da gospoda radikali dobacuju vezano za izgradnju zatvora i KP domova. Za rekonstrukciju zatvora i kazneno-popravnih domova predviđeno je 311 miliona dinara investicija. Svakako da to, takođe, spada u značajne investicije, imajući u vidu da je potrebno poboljšati sigurnost kazneno-popravnih domova i zatvora, kako se ne bi dešavala bekstva, koja smo imali ove godine.
Međutim, jedna daleko lepša oblast je kultura. Za kulturu smo predvideli 6,4 milijarde dinara. To su zaista značajna sredstva za narednu godinu, pri čemu ključne stavke čine kapitalni projekti, pre svega rekonstrukcija Narodne biblioteke u Beogradu i rekonstrukcija Narodnog muzeja u Beogradu - po 40 miliona dinara za svaku od ovih institucija. Kao što znate, i Narodna biblioteka i Narodni muzej su, nažalost, uvek bili u zapećku i na kraju su tek dolazili na red. Konačno je došlo vreme da značajne investicije damo u ove kapitalne objekte, kao što su biblioteka i Narodni muzej.
Što se tiče izdavaštva, za otkup knjiga je predviđeno 140 miliona dinara, duplo više nego u ovoj godini, odnosno čak četiri puta više nego u originalnom budžetu za 2005. godinu, a za kapitalne izdavačke projekte - još dodatnih 15 miliona dinara.
Na taj način mi smo se, na neki način, odužili izdavačima knjiga koji su tražili da snizimo stopu PDV-a. Mi smo rekli da nema mogućnosti da se to snizi, ali da ćemo znatno više sredstava koristiti u budžetu za otkup knjiga. Najpre je napravljen dogovor da to bude 70 miliona, a za ovu godinu predviđeno je 140 miliona dinara za te oblasti.
Takođe, za održavanje dvorskog kompleska na Dedinju 135 miliona dinara. Za obnovu manastira Hilandar u narednoj godini planira se 115 miliona dinara. Kao što znate, mi svake godine dajemo između milion i milion i po evra za obnovu manastira Hilandar.
Podrška proizvodnji srpskog filma - 130 miliona dinara. To je program koji smo započeli ove godine.
Zatim, programi rekonstrukcije pozorišta u Srbiji. Za rekonstrukciju pozorišta u Subotici 30 miliona dinara; rekonstrukciju pozorišta u Nišu - 25 miliona dinara; rekonstrukciju pozorišta u Užicu - 15 miliona; za programske aktivnosti Narodnog pozorišta u Beogradu - 84 miliona dinara; za programske aktivnosti Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu - 48 miliona dinara; za rekonstrukciju lokalnih bioskopa - 90 miliona dinara; to su bioskopi u mestima gde privatni sektor nije aktivan i gde je potrebno pomoći; dakle, 90 miliona dinara plus jedan program koji po prvi put uvodimo, a to je isplata nacionalnih penzija za 100 istaknutih samostalnih umetnika u Srbiji.
Kao što znate, postojala je bojazan određene grupe samostalnih umetnika, uglavnom slikara, vajara i ostalih samostalnih umetnika, da će novi zakon o doprinosima pogoršati njihov materijalni položaj. Mi želimo da sa jedne strane ukažemo da je interes Vlade Srbije da se najistaknutiji samostalni umetnici posebno dotiraju iz budžeta, bilo da će biti uplaćivano 30.000 dinara mesečno na ime većih doprinosa, kako bi imali veće penzije u budućnosti, bilo da, ukoliko se nalaze u penziji, mogu da dobiju otprilike trostruku prosečnu penziju u jednom mesecu, kao dodatak na penziju koju inače već primaju. Naravno, izbor ovih samostalnih umetnika uradiće nezavisna stručna komisija van Vlade Republike Srbije.
Takođe, Ministarstvo vera je predvidelo značajna sredstva za rekonstrukciju verskih objekata, maltene sve ono što je Ministarstvo vera dobilo kao zahteve za popravku raznih verskih objekata, svih verskih zajednica, biće realizovano u potpunosti u celoj godini, dakle, 190 miliona dinara, 150 miliona za one objekte koji nisu pod zaštitom države i još 40 miliona za verske objekte koji su spomenici kulture i pod zaštitom su države.
Otvara se potpuno novi program, to su investicije za infrastrukturu u turizmu. Naime, ove godine značajan deo rasta društvenog bruto proizvoda će poticati upravo zbog rasta usluga.
Ove godine mi smo uspeli da imamo 40% više stranaca koji su boravili u Srbiji nego u prošloj godini, tako da od turizma možemo u budućnosti očekivati značajne prihode. Za sada su glavne destinacije za strane turiste koji dolaze u našu zemlju Beograd i Novi Sad, dakle, veliki gradovi. Međutim, Turistička organizacija Srbije, Ministarstvo trgovine i turizma, napravili su plan razvoja turizma u narednom periodu i locirali neka mesta gde bi se mogli dobiti značajni efekti, i to devizni, kao plod razvoja turizma u tim oblastima.
Naravno, sredstva su nam omogućila da za sledeću godinu izdvojimo 922 miliona dinara za turizam i to je dva i po puta više nego u 2005. godini. Ideja je da država investira u infrastrukturu, u komunalnu infrastrukturu na određenim lokacijama koje su stručnjaci za razvoj turizma odredili, a da onda na osnovu tih državnih investicija privatni sektor gradi restorane, hotele i sve ostale prateće objekte.
Za sledeću godinu odabrane su sledeće lokacije za investicije u vezi infrastrukture, i to su: Stara planina, Palić, Divčibare, Sokobanja, Golija, Vlasina i Kučevske planine u istočnoj Srbiji. Dakle, tu su zastupljene i planine, banje, svi regioni u Srbiji srazmerno, s tim da smo se rukovodili time da će se najviše investirati u one lokacije koje mogu najbrže da vrate sredstva.
Za izgradnju graničnih prelaza planira se oko pola milijarde dinara. Mi moramo konačno da uradimo granični prelaz i na hrvatskoj i na makedonskoj granici.
Što se tiče drugih investicija, to sam propustio da pomenem, najviše investicija će biti u oblasti poljoprivrede, dakle, 5,4, milijardi dinara za opremu u poljoprivredi, 3,5 milijardi za dugoročne i kratkoročne poljoprivredne kredite, pri čemu će dugoročni činiti najveći deo, a dve milijarde za podršku razvoja sela, dakle, za pomoć seljacima da izgrade neke pomoćne objekte i da poboljšaju svoj položaj.
Želeo bih da kažem da je do današnjeg dana oko dve milijarde dinara iz budžeta za 2005. godinu već plasirano u dugoročne poljoprivredne kredite i 1.400 poljoprivrednika je dobilo dugoročne poljoprivredne kredite, i to je vrednost od 24 miliona evra. Dakle, ove godine 24 miliona evra je plasirano već u dugoročne poljoprivredne kredite, a do kraja godine se planira da još 250 poljoprivrednika dobije kredite, jer su im odobreni i treba da se puste sredstva iz preostalog budžeta za ovu godinu.
Što se tiče drugih investicija, u zdravstvu se planira 2,4 milijarde investicija za zgrade i opremu iz budžeta, ali kao što ste videli u planu budžeta predlažemo i zaduživanje kod Evropske investicione banke za modernizaciju kliničkih centara u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.
Što se tiče prihoda budžeta, kao što sam rekao, oni će iznositi 487,9 milijardi. Najznačajniji prihod će biti i ove godine prihod od PDV-a, ukupno 52% ukupnih prihoda će se ostvariti od PDV-a.
Dakle 17,8% ukupnih prihoda će se ostvariti od akciza, 12,8% od poreza na dohodak, 9,8% prihoda od carina, 4,6% od neporeskih prihoda, 2,3% od poreza na dobit.
Ova projekcija prihoda je urađena uz pretpostavku nepromenjenih poreskih stopa. Dakle, ne predviđa se u sledećoj godini izmena nijednog poreskog zakona koji bi imao efekat u narednoj godini, već se predviđa predlaganje zakona o sintetičkom porezu na dohodak građana, ali koji bi počeo da važi od 1. januara 2007. godine i koji bi smanjio stopu poreza na dohodak građana.
Takođe, planiramo da u drugoj polovini sledeće godine predložimo izmenu Zakona o doprinosima, gde bismo smanjili stopu doprinosa za zdravstvo kako bi se ukupno opterećenje plata porezima i doprinosima smanjilo onako kao što sam i vama, gospodo narodni poslanici, obećao na početku svog mandata.
Želeo bih da izvršim rekapitulaciju strukture javnih rashoda u 2006. godini u odnosu 2005. godinu.
Ukoliko budžet podelimo u nekoliko krupnih celina, možemo videti sledeće tendencije. Dakle, u budžetu za 2006. godinu u odnosu na budžet za 2005. godinu smanjuje se učešće fonda plata ljudi koji rade u državnoj upravi, prateći materijalni troškovi, subvencije se značajno smanjuju, transfer u organizacijama obaveznog osiguranja takođe se smanjuje zbog suficita u zdravstvu, transferi u ostalim nivoima vlasti smanjuju se
zbog toga što se štedi u budžetu plata vojske, zbog ovog odlaska koji sam pominjao u ovoj godini koji je već izvršen i to je pet stavki gde imamo smanjenje u rashodima, odnosno u strukturi rashoda u odnosu na budžet u 2005. godini.
Na tri stavke imamo povećanja - javne investicije, razvojni programi i, nažalost, otplata dugova. Za otplatu dugova u ovoj godini mi smo utrošili 43,3 milijarde, a u sledećoj treba da utrošimo 62 milijarde dinara. To je upravo zbog toga što uključujemo i vraćanje nekih dugova iz prethodnog perioda. Dakle, domaći dug je naglo sada porastao i zbog toga što su se stvorile mogućnosti za njegovo servisiranje.
Ova struktura budžeta je bukvalno ono što je na neki način model pravljenja budžeta, samo što bi bilo još bolje kada bi javne investicije bile još veće. Dakle, ono što nedostaje ovom budžetu jesu još veće javne investicije.
Naš cilj je da kroz ovo trajno smanjenje javne potrošnje i kroz rast bruto domaćih proizvoda i u narednoj godini stvorimo osnov da dalje povećavamo ovaj kapitalni deo budžeta.
Međutim, ovo je prvi put da smo uspeli da povećamo kapitalni deo budžeta još od 2004. godine i zbog toga mislim da konačna struktura budžeta ide u dobrom pravcu, mada svakako da može biti još bolja ako bi kapitalni deo bio još veći, jer to je ideal.
Ideal je da u državi radi samo onoliko ljudi koliko je zaista potrebno i da ljudi što manje plaćaju poreze i doprinose da ih izdržavaju, a da najveći broj ljudi radi u privatnom sektoru gde država ne doprinosi, već im samo stvara uslove da oni stvaraju svoj dohodak. Dakle, upravo to i radimo, pokušavamo da smanjimo javnu potrošnju, da bi otvorili veći prostor privatnim investicijama.
Ima još jedna važna stvar, koju sam želeo da kažem vezano za strukturu rashoda. Kada pominjemo budžet plata, moram da kažem da se Republička vlada ponašala prilično racionalno u ovoj godini, jer je 3.000 ljudi napustilo Vladu do jula, te je smanjenje od 10% ostvareno.
Međutim, dogodio se rast i probijanje mase plata u lokalnim samoupravama. Lokalne samouprave su imale rast plata u ovoj godini 30%, što je daleko više od svih drugih oblasti i svih drugih delatnosti.
Zbog toga se članom 19. ovog zakona uvodi i ograničenje rasta plata u lokalnim samoupravama i to u iznosu do 9% u odnosu na iznos mase plata koja je isplaćena u oktobru za septembar.
Drugim rečima, masa plata koja je na lokalu isplaćena na ime septembarske plate, a isplata je izvršena u oktobru, to je polazna osnova. Ta masa se može u narednoj godini uvećati maksimalno do 9% za sve lokalne samouprave.
Gradovi i opštine će biti dužni, prema ovom članu 19, da podnose izveštaj Ministarstvu finansija o platama isplaćenim u prethodnom mesecu najkasnije do 15. u tekućem mesecu, počevši od januara 2006. godine.
Takođe, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, ukoliko gradovi i opštine ne planiraju u svojim odlukama o budžetu za 2006. godinu i ne izvršavaju ukupna sredstva za isplatu na ovaj način kao što sam objasnio, Vlada može obustaviti privremeno transfer lokalnim samoupravama, dok se visina sredstava za plate ne uskladi sa ograničenjem iz stava ovog člana.
Drugim rečima, mi smo uspeli da kontrolišemo masu plata u Vladi, u javnim preduzećima, u svim javnim službama. Jedini sektor koji je potpuno bio van kontrole, radi se o sprovođenju makroekonomske politike oko plata, to su lokalne samouprave.
Nemam ništa protiv da se cene komunalija usklađuju, jer znam da mnoge cene nisu ekonomski racionalne, ali nije dopustivo da se poveća cena komunalija u nekim lokalnim sredinama, a da onda najveći deo ide u isplate zarada, ili za otvaranje novih radnih mesta, a isti posao može da obavlja daleko manje ljudi.
Ako idemo na racionalizaciju u zdravstvu, u obrazovanju, u državi, u Vladi, onda mora da se vodi računa i o lokalu. Mi ne možemo i ne želimo da se mešamo u nezavisnost lokalnih samouprava, ali ćemo kroz ograničenje mase plata odrediti politiku, koja će onda morati da se poštuje.
Drugim rečima, lokalne samouprave mogu imati individualno i veći rast plata od 9%, ali samo ukoliko racionalizuju broj zaposlenih.
Drugo, ne moraju ni jednog radnika da otpuste, ali to znači da će moći da imaju rast plata samo 9%. Dakle, mi se u to nećemo mešati, svaka lokalna samouprava treba da odluči šta je bolje. Na taj način mi po prvi put u 2006. godini uspostavljamo kontrolu nad svim parametrima makroekonomske politike, jer nikada do sada, a vi se sećate, nismo razgovarali o budžetu Fonda zdravstva ovako detaljno kao sada, ni o ovim drugim fondovima socijalnog osiguranja, o nivou lokalne samouprave.
Po prvi put imamo mogućnost da posmatramo konsolidovani bilans javne potrošnje i to jeste neki napredak koji se dešava u samoj metodologiji rada Ministarstva finansija.
Sada bih vam izneo i podatke o stanju, odnosno o prihodima i rashodima budžeta fondova socijalnog osiguranja, jer do sada nisam to činio, niti se sećam da su prethodni ministri finansija to činili. Uglavnom ti budžeti i fondovi su usvajani onako, bez neke prevelike rasprave.
Najpre, krenuću od prihoda i rashoda onih fondova koji će ostvariti suficit u narednoj godini.
Što se tiče Fonda zdravstva, planiraju se prihodi Fonda zdravstva od 114 milijardi dinara, a rashodi će biti 103,8 milijardi dinara, suficit je 10,15, oko 10 milijardi dinara. Fond penzioni samostalnih delatnosti, oni će imati suficit od 2,9 milijardi dinara u narednoj godini.
To je fond koji čine samostalni privrednici i oni jako dobro uplaćuju doprinose i imaju suficit već poslednjih par godina. Međutim, radi se o relativno malom fondu. Ukupni prihodi ovog fonda su procenjeni na 11,9 milijardi, izdaci 8,9 milijardi, pa je onda suficit negde oko tri milijarde dinara, 2,9, zbog decimala nisam zaokružio. To su dva fonda koja će imati suficit u budžetu.
Osim toga, suficit će imati i republički budžet 39,6 milijardi i lokalna samouprava, ovoga puta planiramo da to bude oko dve milijarde, mada ove godine očekujemo da će biti čak devet milijardi suficit lokalnih samouprava.
Što se tiče drugih fondova, oni još uvek imaju deficit, tako da će taj deficit biti pokrivan transferima iz budžeta Republike Srbije.
Najpre penzioni državni fond će imati sledeće godine deficit od 84 milijarde dinara i toliko će iznositi transfer iz budžeta, kako bi u potpunosti pokrili taj deficit i obezbedili 12 isplata penzija u narednoj godini na ovako uvećanoj osnovi kao što su sada i naravno uz zakonska usklađivanja koja slede.
Ukupni deficit državnog penzionog fonda će iznositi u sledećoj godini 4,55% bruto domaćeg proizvoda. Raste bruto domaći proizvod, tako da se polako smanjuje učešće deficita u ukupnom bruto domaćem proizvodu, što jeste bio cilj reforme penzionog sistema. S druge strane, jedna trećina ukupnih prihoda penzionog državnog fonda će dolaziti direktno iz budžeta, a dve trećine od doprinosa koje će fond sam prikupljati. To jeste poboljšanje pozicije fonda PIO zaposlenih, s obzirom da se sada više sredstava relativno ostvaruje od doprinosa u narednoj godini, nego što su ove godine to činili.
Što se tiče fonda zemljoradnika, odnosno poljoprivrednika, planira se transfer od 15,6 milijardi dinara, da bi se pokrio deficit u tom fondu. Nažalost, samo 10% svih prihoda fonda zemljoradnika dolazi od doprinosa, a 90% dotira budžet Srbije, pokriva deficit u Fondu zemljoradnika, plus imamo povećanje, i apsolutno i relativno, kako god hoćete, izdatak za zemljoradničke penzije. Ukupno transfer će iznositi 15,6 milijardi, a sam fond će imati ukupna primanja od 17,5 milijardi, od toga 15,6 iz budžeta. Znači, od 17,5 milijardi, koliko će prihodovati Fond penzioni zemljoradnika, čak 15,6 će dolaziti iz republičkog budžeta.
Konačno, Nacionalna služba za zapošljavanje ima prihode planirane na 21,3 milijarde dinara, pri čemu će 50% biti punjeno iz doprinosa, a 50% iz transfera, tako da će transferi iznositi 10,8 milijardi dinara Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Naravno, ova sredstva će se koristiti za naknade za nezaposlene, kao i milijardu i 300 miliona dinara je planirano za aktivne mere na tržištu rada. To je program koji je i ove godine imao milijardu dinara, ali preko toga i za sledeću godinu planiramo mikrokredite za samozapošljavanje u iznosu od milijardu dinara.
Propustio sam da kažem, kada smo govorili o ravnomernom regionalnom razvoju, da će u narednoj godini program za zapošljavanje u regionima Kragujevac, Bor i Vranje biti proširen i na druge opštine i da smo udvostručili sredstva u odnosu na ovu godinu.
Mislim da polako ulazimo u fazu razvoja, kada moramo da napravimo ozbiljne kriterijume za indikatore nerazvijenosti regiona, kako bi prešli sa subvencionisanja preduzeća na subvencionisanje regiona. To jeste praksa i svih zemalja u EU.
Konkretna preduzeća se ne mogu subvencionisati. Kod nas će to trajati još naredne dve godine, ali se zato mogu nerazvijeni regioni subvencionisati, to rade i sve druge zemlje, da bi se razvoj unapredio.
Što se tiče transfernih sredstava u lokalnim samoupravama, ona se planiraju na 15,4 milijarde dinara. Iznosila su 13,8 u prethodnoj godini. Mi ćemo taj zakon o raspodeli transfernih sredstava predložiti Skupštini na prvoj narednoj sednici. Ostaje nam da postignemo dogovor sa Stalnom konferencijom gradova i opština.
Moram da kažem da se sećam svog obećanja, koje sam dao pre godinu dana sa ove govornice, da ćemo do marta napraviti novi zakon o finansiranju lokalne samouprave, ali smo se dogovorili da taj zakon, faktički, koncipira Stalna konferencija gradova i opština, da se mi sa republičkog nivoa ne bi mešali u kriterijume za raspodelu i kako bi samom lokalu dopustili da taj zakon napravi.
Taj zakon u nacrtu jeste napravljen, doduše, ne u martu ove godine, već je završen negde krajem leta. Međutim, gospoda iz Stalne konferencije gradova i opština nisu napravila simulaciju. Onog časa kada smo pustili simulaciju tog zakona na stvarne podatke, došli smo do nekih podataka koji su verovatno potpuno suprotni od onoga što su želeli oni koji su pisali zakon.
Verujem da je najrealnije da za ovu godinu mi transfere opštinama linearno uvećamo u odnosu na transfere koji su bili prošle godine ili, ukoliko se vi drugačije dogovorite, odnosno Stalna konferencija gradova, da se naprave neki kriterijumi.
Primera radi, na sastanku koji smo imali, Zaječar se žalio da dobija znatno manje sredstava u odnosu na Bor, a imajući u vidu broj stanovnika. Onda je njihov predstavnik, koji je učestvovao u radnoj grupi za izradu zakona, dao parametre na osnovu kojih bi taj transfer bio još manji u odnosu na Bor, tako da su podaci takvi da ne verujem da će sama Stalna konferencija gradova i opština na kraju prihvatiti da predloži taj zakon.
Inače, spreman sam da ga samo tehnički stavim na Skupštinu, a da se on, eventualno, ovde raspravlja i izglasa. Dakle, nemam nikakvih pretenzija da se mešam u izradu zakona o kriterijumima za raspodelu sredstava lokalnih samouprava. Ono što je moja obaveza, kao ministra finansija, jeste da odredim ukupnu masu sredstava i moguće je da onda bude 15,4 milijarde. Kako će se to raspodeliti, ako nema dogovora među samim opštinama, onda ćemo iste kriterijume linearno uvećati za isti procenat svima, uz neke eventualne korekcije za one opštine koje su imale deficite u ovoj godini, ove manje opštine, tako da na taj način izvršimo izravnanje.
Definitivno, bilo je danas reči i na Odboru za finansije, postoji potreba da se mnogo dublje razmišlja vezano za uravnoteženje regionalnog razvoja, jer je činjenica da se veliki centri daleko brže razvijaju. Ne bih rekao da su to samo Beograd, Novi Sad i Niš, rekao bih da su to i neki drugi gradovi.
Ima puno gradova, manjih opština koje moraju na drugi način da se podstiču, jer ako pustimo samo tržište, nećemo moći da postignemo ciljeve ravnomernog razvoja.
Želeo bih nešto da kažem i o javnom dugu Republike Srbije, s obzirom da je bilo ranije puno reči da Srbiji preti dužnička kriza. Vidite i sami, iako je tačno da se iznos javnog duga povećava i da više opterećuje budžet nego prošle godine, u strukturi rashoda čak dva i po procentna poena su veći rashodi za otplatu javnog duga u 2006. u odnosu na 2005.
Želeo bih da kažem da je naš nivo javnog duga tri puta manji nego što je bio pre pet godina i na dan 31. avgust 2005. godine iznosi ukupno 9,7 milijardi evra ili 11,9 milijardi dolara. Dakle, stanje javnog duga, to je ono što država duguje, bez privatnog duga, jer država za privatni dug ne garantuje, jeste 9,7 milijardi evra krajem avgusta ove godine.
Od toga, unutrašnji dug, obaveze prema našim građanima, čini 3,9 milijardi evra, spoljni dug 5,4 milijardi evra i garancije, to je takođe spoljni dug, 0,4. Dakle, mogli bi da kažemo da je spoljni dug 5,8, a domaći 3,9 milijardi evra.
Međutim, otplata duga u 2006. godini ima drugačiju strukturu, jer otplata spoljnog duga više dospeva u nekim narednim godinama, s obzirom da smo reprogramirali i imamo neke grejs periode, tako da se otplata spoljnog duga povećava u nekom narednom periodu. Sledeće godine od ove 62 milijarde otplate duga, 35,2 će ići na otplatu domaćeg duga, a 26,8 milijarde na otplatu spoljnjeg duga.
Što se tiče strukture, već sam rekao, najviše domaćeg duga ide za otplatu stare devizne štednje. Rekao sam 270 miliona evra, ispraviću se, 246,5 miliona evra, devet miliona evra za zajam za privredni preporod Srbije.
Dospeva nam još jedan dug, to su obveznice Narodne banke Srbije, koje su reprogramirane na period od pet godina. Dospeva nam čak tri milijarde glavnice i dospeva nam kamata koja je simbolična.
Dakle, najveći domaći dugovi koje ćemo otplaćivati naredne godine su stara devizna štednja, zajam za privredni preporod i obveznice NBS. Zapravo, to je dug po osnovu kredita iz primarne emisije koji je prethodna Narodna banka odobravala Vladi Srbije. Došlo je vreme da Vlada vrati dug NBS. Kao što znate, donet je zakon kojim su te obaveze reprogramirane do 2010. godine. Međutim, prva naplata stiže krajem sledeće godine, 31. decembra sledeće godine. Mi smo uneli to u plan otplate dugova.
Što se tiče stare devizne štednje, oko 97% štediša je već isplaćeno. To su svi oni koji su imali manje ili srednje uloge. Ostale su tzv. srednje i krupnije štediše.
Oni koji imaju ostatak štednje, ono što im je ostalo nakon isplata, do 10.000 evra, njima će biti sledeće godine isplaćeno 546 evra. Oni kojima je ostalo 100.000 evra, moći će da računaju na 6.110 evra, a oni retki koji imaju milion evra - 61.750 evra će imati isplatu u narednoj godini.
Inače, tzv. prinos na obveznice stare devizne štednje je spao u poslednje tri godine sa 20 i nešto procenata na svega 4-5% godišnje, što znači da se uspostavilo poverenje i da, zbog toga što država redovno, 31. maja svake godine, vraća onoliko koliko je zakonom određeno, pao je prinos na obveznice stare devizne štednje, što je dobar pokazatelj.
Dame i gospodo narodni poslanici, na kraju bih želeo da vam zahvalim na pažnji, da kažem da je Srbija imala teške dane od 2000. naovamo u procesu tranzicije. Svaka zemlja koja je išla u tranziciju imala je problema.
Međutim, pogledajte, najteži deo reformi je iza nas. To sada mogu krajnje otvoreno da kažem. Najteži deo nužnih reformi, često vole političari da kažu - reforme koje bole, to je iza nas. Sve što je bilo najteže prošlo je zaključno sa ovom godinom. Ovo što je sada ostalo, naravno, jeste dalje strukturno prilagođavanje, ostalo je još preduzeća koja su u društvenom vlasništvu. To treba završiti do kraja. Međutim, problem je daleko manji nego što je bio.
Konačno, mi sada, sa smanjenjem javne potrošnje, sa ovim budžetskim suficitom i suficitom u fondu zdravstva, stvaramo osnove za dodatno smanjenje poreza i doprinosa. Najrealnije je da će to biti usvojeno tokom sledeće godine, a da počne da važi od 1. januara 2007. godine, kako bi imali još povoljnije uslove za ulaganja.
Ono što jeste dobro, bez obzira ko je iz koje stranke, želeo bih da kažem da je Srbija ponovo krenula. Tačno je da smo izgubili u prethodnoj deceniji korak sa nekim našim dojučerašnjim konkurentima, ali siguran sam da možemo, možda ne tako brzo, ali možemo da ih stignemo. Pre svega, mislim na Hrvate, oni su nam najveći konkurenti u regionu.
Što se tiče naše pozicije, sve više stranih kompanija otvara regionalne centre u Srbiji. Imamo nekoliko velikih američkih kompanija koje su premestile svoje regionalne centre iz regije Balkana u Beograd, kao što je "Coca cola", kao što je "Ball Packaging", "Microsoft", koji je otvorio četvrti razvojni centar u svetu baš u Beogradu, što znači da imamo puno inteligentne tehničke radne snage i inženjera, jer oni su pre toga otvorili samo razvojne centre u Americi, u Kini, u Indiji.
Znate da su Kina i Indija zemlje sa najbržim razvojem u poslednjim godinama, uključujući, eventualno, neke zemlje bivšeg Sovjetskog Saveta, kao Rusija i Ukrajina.
Definitivno mislim da imamo šansu da ono što smo oduvek učili da Srbija ima dobar geostrateški položaj, da konačno počnemo da koristimo u ekonomskom smislu, u uslovima kada imamo mir u našoj zemlji.
Dakle, zaista očekujem da imamo konstruktivnu raspravu o budžetu. Nadam se da će većina vas ipak podržati ovaj budžet. Uveren sam da je ovo još jedan korak napred u odnosu na budžete koje smo usvajali u prethodnim godinama.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Javio se ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS, Slavoljub Matić.
Samo jedno obaveštenje, da ne bi neko pogrešno shvatio vašu naklonost kada ste govorili o izdavačima. Vrlo sam naklonjen kada se povećava izdavačima, samo da ne pomisli neko da se to odnosi na mene lično.
Dakle, u ovom mandatu četiri puta je smanjen prihod firme koju sam osnovao po tom osnovu, tako da dvostruko, to znači dva puta manje, pa me to ne raduje mnogo.
Izvolite, gospodine Matiću.

Želim da iznesem stav DSS, koja će podržati ovaj predlog budžeta. Smatramo da ovaj predlog budžeta zavređuje pažnju ne samo prisutne poslaničke, već i šire javnosti.
Nažalost, gospodine ministre, moram da konstatujem, gledajući današnju štampu i štampu od pre nekoliko dana, da nimalo pažnje štampa u Srbiji ne posvećuje najbitnijem dokumentu koji jedanput godišnje parlament donosi.
Kada su bitne teme u ovom društvu, mislim pre svega na izradu godišnjeg budžeta Republike Srbije, možemo da konstatujemo da naša štampa, naša javnost pre hrli ka tzv. aferama ili nekim temama koje blage veze nemaju sa realnošću.
Nažalost, to se preslikava i kroz rad ovog parlamenta, koji je potrebno da bude i naporan u određenim momentima, ali pre svega složen kada su u pitanju vrlo bitni zakonski projekti i kada je u pitanju ono za šta smo se svi saglasili, a to je srbijanski put u Evropu.
Ono što nam predstavlja ponuđeni dokument, to nije samo predlog budžeta za narednu godinu, već i makroekonomski okviri za izradu tog budžeta i posebno makroekonomski plan za naredne tri godine.
Želeo bih da istaknem da su to razvojni planovi koji podrazumevaju, pre svega, rast bruto društvenog proizvoda, prosečan rast po stopi od 5,7 posto na godišnjem nivou.
U prve dve godine imaćemo rast od 5 posto, kao što je bilo i tokom prethodne godine, a već za 2008. godinu planira se rast od 7 posto.
To jeste jedno realno očekivanje. Mislim da je ministar potpuno u pravu kada kaže da je bolan deo tranzicije za nama i da se očekuje da će u narednom periodu Srbija krenuti putem boljeg života. To je, naravno, najinteresantnije za sve naše građane.
Takođe, u makroekonomskom okviru za naredne tri godine možemo da kažemo da se planira i fiskalni suficit. Podsetiću da smo 2004. godine, donoseći odluku o budžetu za tu 2004. godinu, to je bilo negde aprila meseca, imali planirani deficit u iznosu od 40 milijardi dinara, a da ćemo po planu za narednu godinu imati suficit od 39 milijardi, što znači da smo prevalili put za jednu milijardu evra od deficita do suficita.
Taj suficit se planira za naredne dve ili tri godine i mi iz DSS smatramo da je to dobar plan koji omogućava jednu makroekonomsku stabilnost i pre svega mogućnost da se na duži rok planira u privrednom životu.
Zatim, možemo reći da ono što se očekuje u periodu za naredne tri godine jeste da će fiskalna politika posebno obezbediti značajno prilagođavanje na strani javnih rashoda i relativno smanjivanje učešća javnih rashoda u bruto društvenom proizvodu na održivom nivou, na bazi reformi u oblasti penzijskog osiguranja, zdravstva, obrazovanja, odbrane i bezbednosti, državne uprave, restrukturiranja javnih preduzeća koja se dotiraju iz budžeta.
Potom, prekomponovanje strukture javne potrošnje u pravcu smanjenja učešća rashoda za zaposlene, kupovinu robe i usluga, penzija, troškova, socijalne zaštite, subvencija, a povećavanja učešća kapitalnih investicija i troškova otplate kamata. To je jedan dobar plan.
Naime, treba racionalizovati potrošnju i taj novac usmeriti u kapitalne investicije. To jesu planovi koji se ogledaju kroz projekciju novog budžeta za narednu godinu. Ono što nedostaje nama to je taj sintetički porez na dohodak, koji sabira različite vrste dohodaka i oporezuje ukupnu sumu dohotka.
Nadam se da ćemo tokom naredne godine doneti takav zakon. Šteta što se ranije ne primenjuje. Mislim da taj rok ne mora da bude 1. januar 2007. godine, možda bi mogao i ranije.
Mislim da je jasnoću u fiskalnoj politici, u tim opterećenjima, u porezu na plate i ostalim dažbinama, preko potrebna, kako bi ovi strani ulagači, dosta toga očekujemo od direktnih stranih investicija, imali poseban motiv i posebnu sigurnost kada ulažu u našu privredu.
Ono što takođe očekujemo, to je jednak poreski tretman za sve učesnike na tržištu.
Moram ovom prilikom da istaknem i ono što smo čuli na Odboru za finansije, da postavim pitanje ministru koliki su prihodi države, ne samo od poreza kada su u pitanju veliki budžetski obveznici, i posebno kakvi su prihodi od dividendi na vlasništvo u preduzećima koja su delom u rukama države.
Ne mogu, a da ovu priliku ne iskoristim da pitam koliko Mobtel donosi prihoda ovoj državi. Kako je moguće da savetnik Mobtela, gospodin Bogoljub Karić, ima mesečnu platu od 200 hiljada evra, a da istovremeno za taj period država nema nikakve prihode, a zna se vrlo dobro da je država tu vlasnik, siguran sam, preko 60 ili 70 posto kapitala. Kako je to moguće?
Znam kako je bilo moguće dok su radikali bili na vlasti, zato što je Bogoljub Karić bio sa njima ministar u vladi, ali takođe nije mi jasno kako je to moguće danas. Molim vas, malo tiše. Sada vidim ko je predsedavajući.

Nemojte vi da sumnjate u predsedavajućeg. Samo vi nastavite.

Teret tranzicije narod svakako oseća na svojim plećima i pretpostavljam da bi mnogo lakše taj teret podnosio ukoliko bi takvi moćnici, kao što je Bogoljub Karić, takođe bili opterećeni tim teretom tranzicije.
Više smo nego sigurni da je taj jednaki tretman svih pred zakonom nužan kako bi svi mi građani Srbije podneli taj teret. Kada donosimo budžet da znate da očekujemo da taj teret podnose svi, a posebno oni koji su na jedan vrlo sumnjiv način stekli ogroman kapital. Sa time želim i da završim.
Dakle, očekujemo pre svega da se izmene neki zakonski propisi koji će stabilizovati naše tržište, a u tom smislu očekujem saradnju od svih poslaničkih grupa, a posebno jedne od najvećih stranaka u Srbiji, a mislim na radikale. Nema potrebe da se oko nekih bitnih stvari razlikujemo. Za realizaciju budžeta za 2006. godinu potrebna je jedna doza narodnog jedinstva.
Očekujemo da ćemo stabilizovati prilike u pregovorima, a posebno oko Kosova i Metohije, a potom i ta državna stabilnost nam je potrebna u odnosima sa Crnom Gorom. Za to sve je potrebna jedna unutrašnja stabilnost i pre svega jedan vrlo ozbiljan zakonodavni rad, a mislim da nema razlike u motivima ovde prisutnih poslanika.
U tom smislu više sam nego siguran da će ovaj projekat za narednu godinu, projekte budžeta, proći u Narodnoj skupštini i da će Republička vlada imati šansu i toku 2006. godine da obezbedi život i jedno normalno napredovanje u čitavoj Republici. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospodine Arsiću, po Poslovniku se javila Nataša Jovanović, pa ćete onda vi repliku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, vezano za ovo što je govorio Slavoljub Matić, propali predsednik opštine Požarevac, moram da vam kažem, gospodine Matiću, da morate elementarno da se obrazujete i da se politički edukujete kada se obraćate pametnijima od sebe i kada se obraćate srpskim radikalima, sve od prvog do poslednjeg, a najviše nas je ovde, kada se obraćate srpskoj javnosti, kada se obraćate uvaženom potpredsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, gospodinu Stefanu Zankovu.
Vi morate da znate, gospodine Matiću, da oblast koju ste sada pokušali da branite na jedan veoma nevešt način ne da vam nije bliska, nego ako ceo DSS nema boljeg kandidata od vas da bude ovlašćeni predstavnik i da brani Dinkićev budžet, onda svi treba javno da se spale. To vam najozbiljnije kažem.
S druge strane, kada već baratate činjenicama, znate da i kada ništa ne znate, kao što ne znate. Prvo, trebalo je Mlađan Dinkić da vas obavesti da je on ulepo sa Bogoljubom Karićem, da su oni sada kao dva brata rođena, da su lepo putovali zajedno, da su u finim, normalnim odnosima. Kao predstavnik stožera ove koalicije napadate Bogoljuba iako je on Mlađin prijatelj sada.
S druge strane, morate da znate kada su radikali bili na vlasti ko je sa njima bio u koaliciji. I da vi nešto znate, kao što nemate pojma ni o čemu, znali biste da Bogoljub Karić nikada nije bio ni u kakvoj koaliciji niti u vladi u kojoj je bila SRS.
Kako to vama da objasnim, gospodine Matiću, kada do 2000. godine ovde u klupama, a pre toga ih je bilo svega 5, 6, sa sve Koštunicom koji je sedeo u drugom redu, nije bilo poslanika DSS.
Vama je misaona imenica bila Skupština i vi zaista o tome ništa ne znate. I nemojte ispoljavati animozitet koji imate prema kolegi Arsiću, što je u svakom pogledu, i kao radikal, i kao čovek, i kao Požarevljanin, superiorniji u odnosu na vas, propalog predsednika opštine, i te komplekse koje imate zbog toga lečite na drugom mestu, jer uvek ćete loše da prođete kada nas na takav način prozivate, na neuk i na način koji je samo vama svojstven. Hvala.

Hvala. Reč ima ministar Dinkić. Izvolite, prvo replika narodni poslanik Arsić.