Zbunjeni ste, gospodine predsedniče, kao i skupštinska većina još od sinoć, jer smo vam pomrsili račune. Niste predvideli da ćete morati i danas da se okupite u broju od 126, niste očekivali da ćemo raspravljati o predlogu Borisa Tadića, manekena, o sudijama Ustavnog suda, ali priznajte bar da je dobro što smo krenuli u tu raspravu, jer da nije bilo onoga na šta smo vam mi skrenuli pažnju, vi biste verovatno izabrali i onu gospođu snajku za sudiju Ustavnog suda, tako da, kada god mi učestvujemo u raspravi, to zaista ima smisla i to je argumentovano.
Sada sam se javila konkretno zbog člana 140. Poslovnika i zbog predloga za zajednički načelni pretres.
Prvo je uopšte sumnjivo, mi smo, znate, dobili 7. novembra saziv za Petu sednicu Drugog redovnog zasedanja, a 11. novembra posle 18,00 časova u poslaničke klubove dostavljen je Predlog zakona o bankama, i sada ovde imamo predlog o zajedničkom načelnom pretresu četiri zakona. Ali, zamislite šta se kaže, Predlog zakona u bankama, ukoliko Narodna skupština prihvati predlog da se Predlog zakona po hitnom postupku stavi na dnevni red sednice kao peta tačka dnevnog reda.
Dakle, ovo je prosto neverovatno, a pogotovo je neverovatno da imamo predlog za spajanje. Mi, dakle, imamo na dnevnom redu devet tačaka, a faktički rasprava će se voditi samo o tri grupe vladinih predloga, što je nedopustivo.
Moram da vas podsetim na vrlo restriktivan Poslovnik, po kojem narodni poslanici imaju veoma ograničeno vreme da govore o nekom predlogu. Zamislite, 80 poslanika SRS sat i po vremena mogu da govore o budžetu i to je neverovatno. Mi danas imamo predlog da zajednički raspravljamo o predlozima zakona o izmenama i dopunama Zakona o fondu za razvoj Republike Srbije, Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Zakona o sprečavanju pranja novca i Zakona o bankama.
Gospođa Snežana Stojanović-Plavšić, koja je predložila ovaj zajednički pretres, pozvala se na član 90. Član 90. Poslovnika u drugom stavu kaže – Narodna skupština može odlučiti da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno. Dok je Miloljub Albijanić podnosio predlog u ime G17 plus, verujte, nismo imali ovakve nebulozne predloge.
Sada molim gospođu Snežanu Stojanović-Plavšić da izađe za ovu govornicu i da pokuša da nam objasni kakva je veza između ova četiri predloga zakona, gde su oni međusobno uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana? Mi u SRS takvu vezu ne vidimo, a možda će gospođa Stojanović-Plavšić da nas ubedi da je u pravu. Ali i vi pre nego što glasate, saslušajte, videćete da gospođa neće biti u stanju da nam objasni ovo, ali svejedno, neka pokuša.
Gospodine predsedniče, iskoristiću da ne izlazim ponovo, znam da sam prešla dozvoljeno vreme, neću biti zadovoljna vašim odgovorom, znam šta ćete da kažete. Tražim da se Skupština o povredi člana 140. izjasni u danu za glasanje.

Hvala, gospođo Radeta. Neću dozvoliti, naravno, gospođi Stojanović-Plavšić sada, iz vrlo jednostavnog razloga što nije na dnevnom redu. Biće prozvana kao svaki predlagač da obrazloži kada to dođe, sada smo stali kod izjašnjavanja o prvom predlogu za hitan postupak.
Prema članu 162. stav 4. kada bude na dnevnom redu spajanje, o tome ćemo pozvati predlagača da se izjasni i koliko sam video, svakako će se izjasniti gospođa Plavšić.
Izvolite, gospodine Krasiću, po Poslovniku.

Mada je ovde praksa da predsednik Narodne skupštine svoj Poslovnik krši počevši od ove krune do ove tri zvezdice na kraju, našao sam da je predsednik Narodne skupštine prilikom otvaranja ove sednice i do onog momenta kada je nastupio ovaj konflikt povredio član 27. Poslovnika, koji ga obavezuje da se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.       
Sada ću da vam pokažem kako se on to ne stara.
Predsednik Narodne skupštine ima običaj da kontaktira predsednike poslaničkih grupa kada se utvrđuje dnevni red, ali takođe i predlagače nekih akata, pa i ove podmetnute poslanike, naravno, oni koriste svoje poslovničko pravo da predlažu sve i svašta, pa je mogao predlagača, dakle predlagača spajanja dnevnog reda, da upozori na jedan mentalni problem da recimo ne postoji apsolutno nikakva dodirna tačka između Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa i recimo Predloga zakona o sprečavanju pranja novca, a još manje ima dodirnih tačaka sa predlogom koji se tiče nečega o čemu još nismo odlučivali, to je ovo u zagradi - ukoliko Narodna skupština nešto odluči.
Razumem, gospodine Markoviću, da vi imate probleme, pa ste dobili i nadzorni odbor G17 plus da vas kontroliše šta radite ovde u Skupštini. Ovde je sve i svašta prolazilo.
Malopre ste, prilikom glasanja o povredi Poslovnika, glasajući crvenom bojom, dokazali da ne znate da čitate Poslovnik, a ovde sam vam pročitao konkretno šta piše u Poslovniku.
Znači, hteli ste da kažete da ne znate da čitate Poslovnik, da ne znate šta je napisano u Poslovniku. Vi želite na silu, uz neku nenormalnu brzinu, da progurate ovo, a kada bismo ušli malo dublje u ovu raspravu o opravdanosti spajanja nekih tačaka dnevnog reda, moram samo da vas upozorim, vas legaliste, razmišljajte, pripremate neku rezoluciju koja se tiče Kosova i Metohije, a imamo sistemske propise koji su na dnevnom redu u kojima vi nećete da vidite ni Beograd, ni Niš, ni Vojvodinu, već samo ministra i njegove interese.
To je ta vaša državotvorna politika i zato služe neki poslanici koji naravno koriste svoje pravo, njima uopšte ne osporavam to pravo što koriste, ali prozivam predsednika Narodne skupštine, zato što se ne stara kako treba i kako je zapisano u Poslovniku da u ovoj skupštini rasprava ide nekim logičnim redom.
Mi se ne protivimo tome što u okviru prve tačke dnevnog reda praktično ima šest podtački, jer su spojeni finansijski planovi nekih javnih preduzeća i organizacija od posebnog društvenog interesa, zato što je to već praksa 10 godina da to ide u paketu. Ovo što ide za spajanje od druge do pete i od pete do devete tačke dnevnog reda, molim vas, najprostije rečeno, to je skandal.
Još jednu stvar da vam kažem, ako mislite da spajanjem načelne rasprave činite da je Narodna skupština efikasnija, varate se. Ukoliko se u načelu dobro izdiskutuje o svakom propisu, onda je mnogo brža i jednostavnija rasprava o amandmanima, a vi ne, vi idete na konflikt.
Sada ste se skupili da izglasate, pa kud koji mili moji, što na ručak što kući, a oni koji žele da rade ostaju da rade. Mi ćemo da radimo, a vi izračunajte, jer se nadam da sledeći put posle izbora iskoristite ovo što ste ubacili u Poslovnik, a to je ta otvorena subota, gde imate otvorena vrata da se setite kada ste bili ovde.

Hvala, gospodine Krasiću. Upravo starajući se o primeni Poslovnika moram da poštujem i odluke Skupštine i poslovničke odredbe, te sam rekao da je sada na dnevnom redu glasanje o hitnom postupku. Dakle, prema članu 162, nije mi teško da pročitamo ponovo stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže da o svakom predlogu za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku Narodna skupština prethodno odlučuje bez pretresa, predsednik Skupštine to mora da poštuje.
Da li još neko želi po Poslovniku?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o organizovanoj grupi koja urušava ugled i dostojanstvo Narodne skupštine. Ta organizovana grupa danas ima između 126 i 128 narodnih poslanika. Ako bi se danas održali izbori, ta organizovana grupa, koja se bavi ovde urušavanjem ugleda i dostojanstva Narodne skupštine, imala bi između 40 i 50 poslanika. To morate da imate na umu kada vodite ovu Narodnu skupštinu.
Nije ovo stečeno pravo, jer da je pravo stečeno na četiri godine nikada ne bi bilo vanrednih izbora, a vi gospodo socijalisti, onako jaki kakvi ste bili uvek ste davali vanredne izbore kada je situacija u društvu bila loša ili kada ste gubili podršku građana Srbije. Sada učestvujete u nečemu što se zove obmana građana, da ostanu na vlasti ovi koji nemaju ugled i poverenje među građanima Srbije.
Kako da ostanu na vlasti? Tako što će za noć donositi zakone, zakone, zakone. Da li je dobar zakon koji nije dovoljno raspravljen, nije dobar. Vidi se po onima koje ste do sada donosili.
Samo zakon o kome raspravlja opozicija može da bude dobar. Samo argument vladinog predstavnika na svaki argument opozicije može da popravi zakon, ili da ostavi u onom tekstu u kome je predložen Narodnoj skupštini.
A čime se vi ovde bavite? Vi hoćete da građanima Srbije omrznete Narodnu skupštinu, zato što mi u njoj dominiramo. Vi biste i svetu da omrznete Srbiju, u Srbiji mi dominiramo. Vi biste hteli da nema interesa kod građana da gledaju prenos, statične kamere kao nekada na utakmicama bez gledalaca. Vidi se lepi predsednik Skupštine i onaj ko izađe za govornicu. I to je Narodna skupština.
Da građani pomisle kako je Narodna skupština mesto u kome sede lopovi, kriminalci, korumpirani ljudi, ljudi bez znanja, bez mozga, svađalice, kavgadžije, a tu sede izabrani predstavnici naroda.
Gospodine predsedniče, mesecima već u petak u 18,00 časova dostavljate predloge zakona i predlog dnevnog reda za sednicu koja se uvek zakazuje za utorak. Sačekate, samo ostavite, sekretar da obaveštenje sekretaricama da ne napuštaju po završetku rada radno mesto, zato što će stići materijal iz Vlade i zato što će stići saziv za sednicu Narodne skupštine, a onda one da se trude da obaveste narodne poslanike.
U petak nije bilo sednice, u petak u 18,00 časova ste vi doneli ovde predloge zakona o kojima treba da se raspravlja po hitnom postupku, a onda da biste nas sprečili, jer vi znate da se radi o zakonu o bankama, a trebalo bi pola firme G17 plus pohapsiti zbog tih banaka, Albijaniću tebe ne treba, ti nisi krao u bankama, priznajem, sada ćete da sastavite šta povezuje te zakone. Samo firma G17 plus.
Ima li logičke veze, ima li uzročne veze? Nema, samo firma. I sada će jedan ministar ovde da obrazloži pet zakona, čak nije ni ministar koga se svi ti zakoni tiču, a onda će jedan poslanik da odgovara, da diskutuje u roku od tri, četiri, pet minuta i da svrsta pet zakona, različitu materiju, da se usredsređuje po minut na svaki zakon, a vi ćete to izdržati i čekaćete, bićete na vezi, kada će da dođe dan za glasanje da se ponovo pojavite u sali. Nema ovo smisla, a onda nemojte da se pitate zašto ankete govore kako gubite popularnost i nemojte više da krijete rezultate tih anketa. Ne vredi.
Hoćete konsenzus oko Kosova i Metohije, naravno da ćemo da ga imamo. Ko izda nemoj više ni da ulazi u ovu skupštinu. Vi samo čekate veliku nacionalnu temu na kojoj ćete da ukažete da u Skupštini postoje ljudi koji misle drugačije od vas.
Kako god da se završi Kosovo i Metohija, sutra nas čeka neka hitna sednica na kojoj je spojena rasprava o sedam tačaka, zakazana dva dana pred sednicu, da onemogući poslanike opozicije da izađu za govornicu i da govore.
Nemojte, gospodine predsedniče, da nas podsećate koji je rok za davanje amandmana, da ja vas ne podsećam koji je rok da tačku uvrstite u dnevni red, jer ako je uvrstite u dnevni red tri dana pred sednicu, nemam pet dana za pisanje amandmana. Nema više nijednog dana. Ako spojite raspravu o pet tačaka, onda i ona peta tačka koja bi došla prekosutra na dnevni red, počinje danas, nema više roka za amandmane.
Vi sve to znate, vi se bavite, to se zove majmunacija. Ozbiljni ljudi to tako zovu, možda vi znate neki drugi izraz, priznajem, nešto iz životinjskog sveta jeste. Okanite se toga, gospodine predsedniče. Jesmo li vam dosadni?
Ukinite Skupštinu, vladajte sami. Imate predsednika države svog, sami ste ga birali, imate predsednika Vlade svog, sami ste ga birali, šta će vam narodni predstavnici, šta će vam opozicija u ovoj skupštini.
Vladajte, imate zakone. Ako nema, pišite ih noću, donosite ih noću, šta će vam onda opozicija u ovoj skupštini.? Što smišljate čitava pravila, regule kojima se nešto opoziciji omogućava? Vi ste malopre glasali o tome da li je povređen Poslovnik, a svesni ste kako je povređen. Sada vas aminuje, opravdava vas to što je Skupština rekla da niste povredili Poslovnik.
Sve to narod pamti, gospodine predsedniče, i narod kažnjava. Nekad kazni nezasluženo, nekad kazni zasluženo, ali narod žestoko kažnjava. Ja sam to osetio na svojim leđima. Voleo bih da osetite kako narod kažnjava.

Hvala vam, gospodine Nikoliću, pre svega hvala vam na lepim željama. Drugo, znam da me visoko poštujete, ali da mislite i da sam lep, to stvarno; citiram samo: rekli ste da kamera snima lepog predsednika Skupštine.
Dakle, ne mogu nažalost da prekršim ni jedan zakon, najmanje da raspustim Skupštinu, ili da ne poslušam odluke Skupštine, to nije moguće, kao što nije moguće da raspišem izbore dok se za to ne steknu uslovi. To je potpuno jasno. Zahvaljujem vam se na doprinosu.
Nastavljamo upravo poštujući Poslovnik. Prema članu 162. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog Vlade po hitnom postupku.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Po poslovniku).
Nemojte više zloupotrebljavati Poslovnik. Odmah po završetku glasanja dobićete reč.
Za 127, nije glasalo 14, od 141 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog po ovom hitnom postupku.
Gospodin Aleksandar Vučić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da se vladajućoj većini žuri samo da krene u izglasavanje spajanja tačaka dnevnog reda, kako bi mogli da se približe izglasavanju najvažnijih akata za njih i kako misle obezbeđivanju sopstvenih plata i položaja u narednih nekoliko meseci.
O čemu je ovde reč i zašto sve ono o čemu je govorio Tomislav Nikolić ne nailazi ne samo na razumevanje, nego čak i na poseban otpor, ni na nešto što bi trebalo da liči na repliku stavovima srpskih radikala. Zato što ljudi računaju, koji pripadaju vladajućoj većini, izglasamo budžet sutra, prekosutra kad predsednik Skupštine odredi dan za glasanje. Sa njim ide i zakon o bankama i sve živo što mogu da provedu u delo.
Govorio je Paja Momčilov o zakonima koji se tiču zdravstva, svi spojeni u jedan koš, da bi jedna poslanička grupa koja ima 80 poslanika mogla da govori sat i 34 minuta, umesto da govori deset ili osam sati, kako hoćete, da se uskrati pravo opoziciji da iznosi svoje mišljenje. A vama: eto, izglasali smo još jedan budžet, iako su nam svi govorili da taj budžet nećemo da izglasamo; izglasali smo najvažnije zakone, skupilo se nas 126, 127 ili 128, koliko god hoćete, tanke većine i sad ljudi misle - ipak su oni jaki, svaki put oni nešto izglasaju tako što hoće.
Kako ste jaki? Jaki ste tako što samo Boga molite svako jutro u crkvi, oni koji veruju u Boga, ono malo što veruje u Boga - nemoj da nam dođu izbori. To je - daj samo da nam ne bude izbora. Zašto? Zato što sve motku da uzmete ne možete dva i tri posto da preskočite, a kamoli 5%, i to četiri od pet stranaka od vladajuće koalicije. Jedna jedina može da preskoči cenzus, možda još jedna, a ostale ne mogu ni da sanjaju nešto slično.
Onda, ajde na bilo koji način, samo da mi izglasamo, da to traje što duže, a kada zatreba - daćemo vam predsednika upravnog odbora, nekog člana upravnog odbora koji ima 80, 100 ili 120.000 platu, bio je nešto kolebljiv, nešto sumnjiv, nešto je počeo da se domunđava sa onima koji bi da se otcepe, da se sklone, da glasaju suprotno vladajućoj većini; daj mu neki upravni odbor, daj da bude neki direktor i da na takav način rešimo problem.
Vi ste, ljudi koji danas predstavljate vlast, kritikovali ovde, zajedno sa nama, nekadašnje socijalističke predloge 1994, 1995, posle izbora 1993, 1996. godine, svaki put kada su spajali zakone na ovakav način. Svaki put skupe dva zakona, tri zakona, mi smo zajedno izlazili za govornicu, vi ljudi iz DSS, zajedno sa nama. Bili su Batić, braća Petrović i ostali i napadali smo SPS ovde na najbrutalniji način - kako je moguće da uskraćujete pravo opoziciji da govori o svakom zakonu pojedinačno.
Sada se promenilo. Sada ste došli na te pozicije i pokazujete - može i pet zakona, makar tih pet zakona bili sistemski, zato što vama treba da ostanete na vlasti po svaku cenu i baš vas briga šta će dalje da se zbiva. U tim zakonima možemo da vidimo, ostavićemo i Tadiću više para, neka troši. Mogli ste da mu skratite za 30 miliona budžet. Nećemo, treba nam.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, gospodine predsedniče. Ponovo ćemo mi za njega da glasamo, ponovo će i on za vas da glasa. Sve se tobože napadate i kritikujete jedni druge. Jedino što kažete - ponovo će "demokratski blok", a to "demokratski blok" morate da naglasite da je demokratski, jer kao dete kad crta konja, pa na konja ne liči, ispod mora da napiše "ovo je konj", tako i vi morate da naglasite da je to "demokratski blok".
Opet će lopovi sa lopovima, jer to jedni za druge govorite. Ne kažem vam ja to, nego to vi kažete za demokrate, to demokrate kažu za vas. Đilas to kaže za Ilića, Ilić to kaže za Đilasa, ovaj to kaže za ne znam koga još iz Vlade, iz Vlade ne znam za koga kažete u DS. Opet ćete lepo da vladate, da otimate i da narod gleda kako se samo pljačkaju fabrike u Srbiji, kako nestaje sve i mislite da je to moguće. E, pa nije. Zato što ljudi sada ne vide nikakvu razliku između vas. Ljudi vide da ste potpuno isti i zato građani Srbije hoće promene, zato građani Srbije hoće borbu protiv korupcije.
Vi na ovaj način pokušavate da uništite parlament Srbije, na ovaj način pokušavate da kažete opoziciji - vi nam niste važni, jer mi možemo da uradimo šta god hoćemo, seli smo nas trojica na kafu i viski i dogovorili smo da vam u Skupštini Srbije nametnemo da o istom trošku za dva sata završimo raspravu o pet ključnih zakona za jednu zemlju. Sada ćemo da imamo o pet zakona raspravu koja ne može da traje jedan dan, ključni za jednu zemlju.
Mesecima se pripremaju ti zakoni, zakon o budžetu, pre svega. Rasprava treba da traje najmanje 15 dana da bi taj zakon bio valjan, a mi ćemo za 15 minuta pet sistemskih, najvažnijih zakona da usvojimo, zato što vam se žuri da se raspustite malo, a da plate i dalje pristižu i da sve ostale privilegije koje vlast sa sobom nosi i dalje pristižu. Govorim o rukovodstvima, pre svega, ne govorim o običnim ljudima, koje i ne pitate mnogo i ne znaju ni zašto moraju da glasaju i na koji način su primorani na to.
(Predsednik: Hvala vam.)
Nije "hvala", nego to promenite, gospodine predsedniče. Bio sam siguran da će i vas da bude sramota da na ovakav način spajate zakone, kao što je građane Srbije sramota da ovo gledaju. Nemate nijedan argument protiv ovoga. Izađite i kažite, ako imate. Nemate. Znate da nemate, nego hajde - izaći će još jedanput neko, pa će da ćuti.
Nećemo da ćutimo. Raspisujte izbore. Ako mislite da ste mnogo pametni, jaki, da mnogo vredite u narodu, da vas mnogo narod voli, raspišite izbore. Evo, obećavam vam, počistićemo vas sa političke scene tako i toliko da ćemo više od pola sale, onako kako reče Zoran Krasić, subotom da primamo na otvorena vrata, kao obične građane, a ne kao narodne poslanike iz vaših redova.

Žao mi je, i dalje odbijam svaku vrstu nagovaranja da prekršim zakon. Dakle, ne mogu da raspišem izbore dokle god se ne steknu zakonom predviđeni uslovi.
Gospodine Vučiću, pošto je bilo po članu 104, za slučaj da se dogodi ono na šta se ukazali, onda će se Skupština izjasniti.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red...
Izvinite, gospodine Šaroviću, vi se stvarno trudite, ja vas ne primećujem. Izvolite, gospodine Šaroviću. Molim vas, izvinite.
Narodni poslanik Šarović, po Poslovniku. Javio se još pre nego što sam počeo da čitam, gospodin Momir Marković, takođe. Izvinite i vi, gospodine Markoviću.

Gospodine Markoviću, zaista ne znam šta to treba da znači da me ne primećujete. Onda ću morati malo više da se potrudim u narednom periodu i da me primetite, a bogami i da me ne zaboravite, pošto ste zaboravili da odlazim.
Gospodine Markoviću, mislim da ponovo radite još jednu stvar koja je krajnje nekorektna, a to je, kada se neko javi po Poslovniku, vi izlazite iz sale i na taj način ...
Zamolio bih predsedavajućeg da mi omogući da govorim i da mi prethodno vreme ne računa.

Određujem pauzu od pet minuta, kako bi se stišale strasti.
(Posle pauze – 13,55.)