Gospođo Mićić, to je po starom Poslovniku.

Dostojanstvo Skupštine, mislim da je član 100. ili 101.

Član 104.

U svakom slučaju, povređeno je dostojanstvo Skupštine s obzirom na to da ne prisustvuju ni premijer, ni članovi Vlade. Podsetila bih vas da je u prethodnom sazivu svaki put premijer dolazio, a mi nismo udostojeni ovde ni za jedan budžet do sada da nam se obrati premijer. Stoga ne čudi činjenica da svaki ministar ima svoj feud.
Juče sam glasala protiv Zakona o policiji jer se ministru policije daju prevelika ovlašćenja, a danas ovde za ovom govornicom kažem da je ovaj budžet rezultat nezdrave ambicije ministra finansija, koja se iskazuje činjenicom da je više od 50% državnih troškova, tačnije oko 257 milijardi, u rukama jednog čoveka, ministra finansija.
On odlučuje o redistribuciji tih sredstava, što otvara veliku mogućnost i za korupciju. Tako da ni sledeće 2006. godine u ovoj zemlji neće nevidljiva ruka slobodnog tržišta diktirati uslove i razvoj u ovoj zemlji, već gvozdena ruka ili produžena ruka, može biti, ministra finansija.
Zato ponavljam, ovaj budžet nije ni reformski, ni razvojni. Ne stvara uslove za porast zaposlenosti, za smanjenje siromaštva i plus otvara mogućnost za korupciju.
Dodatni podatak za to je da je Ministarstvo finansija ove godine u odnosu na prošlu povećalo sredstva rezervi za tri milijarde. Pitam ministra finansija, recimo, zbog čega je to predviđeno na taj način. Hvala.

Hvala, gospođo Mićić. Vlada je za svog predstavnika kod ovog zakona odredila ministra finansija, Mlađana Dinkića. Vi, ako niste zadovoljni, ne znam čime mogu to da vam obrazložim, pa možete da tražite da se Skupština izjasni u danu za glasanje. Skupština će se izjasniti.
Reč ima ministar finansija, Mlađan Dinkić, izvolite.

Zaista ne mogu da se načudim, mogu sve da čujem, ali zaista kada se neznanje demonstrira, to je nešto što me najviše ljuti.
Ministarstvo finansija na svom razdelu oduvek ima najviše sredstava, zato što su na razdelu finansija svi transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
To što se 110 milijardi prebacuje penzionom fondu, Nacionalnoj službi za nezaposlene, Fondu PIO poljoprivrednika i ostalim organizacijama, to nisu sredstva kojima raspolaže Ministarstvo finansija. Skupština odlučuje da se 110 milijardi transferiše da bi se pokrili ovi deficiti i to nije novina koju je uvela ova vlada.
Vi niste možda čitali budžete od 2000. do 2004. godine, u svim budžetima je ista situacija. Kada pogledate, zapravo, šta je to pravi budžet Ministarstva finansija, to je samo budžet plata onih koji rade u Ministarstvu finansija, plus budžet carine i poreske uprave.
Što se tiče Trezora, celokupan se finansira iz sopstvenih prihoda. Zaista doživljavam da me u ovoj zemlji za sve i svašta napadaju, ali da Ministarstvo finansija raspolaže sa 200 i nešto milijardi, to je prosto neverovatno da neko može uopšte da kaže. To nisu pare kojima mi raspolažemo, to su sredstva koje Skupština odobrava namenjena za pokriće deficita u penzionom fondu i u ostalima.
Nemam nikakvo diskreciono pravo za raspodelu tih sredstava. Skupština odlučuje o tome, a samo se za Trezor označava mesečnom dinamikom. Dakle, ovo je samo moj odgovor na to pitanje, jer očito se radi o neznanju. Zaboravio sam šta je bilo drugo. Hvala.

Hvala, gospodine ministre. Molim samo da se sa uvažavanjem obraćate narodnim poslanicima, bez obzira iz koje su poslaničke grupe.
Za reč se javio ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9, Miodrag Stamenković, izvolite.

Zahvaljujem se gospodinu predsedavajućem. Uvažiću primedbu prethodnog predsedavajućeg i neću kršiti Poslovnik, jer u drugom delu člana 92. Poslovnika stoji da ovlašćeni predstavnik može da koristi dva puta po 10 minuta, a ja ću svoje izlaganje svesti na onih drugih 10 minuta, pa nisam prekršio, jer se nisam javio na samom početku.
Lako je ministru da brani budžet kada su kalibri iz kojih se puca na njega dosta tanki, kada se kao municija koriste ćorci, odnosno prazna politička priča umesto struke. Od struke nema ni "s". No, da krenem sa budžetom.
Nažalost, rekoše da ovaj budžet u startu nije razvojni i nije reformski. A to normalno dolazi od onih kvazireformskih snaga, koje su sebe proglasile za lidera u procesu tranzicije, samo zbog toga što su u jednoj godini prodali duvansku industriju.
Čak ni duvansku industriju, nego tržište duvana od milijardu i 200 miliona dolara, a duvansku industriju su poklonili. E, ti takvi lideri su dobri, a ovaj budžet nije razvojni i nije reformski.
Sada ću morati zbog toga ukratko samo nekoliko rezultata i o nekim projekcijama. Neću govoriti o ciljevima ekonomske politike za 2005. godinu, a to su rezultati za prvih osam meseci 2005: izvoz je povećan za 45% uz povećanje uvoza od 30%, odnosno ...

Izvolite, opominjem poslanike da budu malo tiši, vi nastavite.

... pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 32% na 45%. Najznačajniji pozitivan rezultat je da je deficit računa platnog bilansa sa 15 ili 6% BDP u prošloj smanjen na 8 do 10% BDP u ovoj godini, projekcija do kraja godine. Budžetski deficit od 3,9% u 2003. godini, 2005. suficit od 1,3%, što je doprinelo smanjenju deficita tekućeg računa platnog bilansa, smanjenjem državnih dugova i padu kamatnih stopa na tržištu državnih hartija od vrednosti.
Taj budžetski suficit, koga neki kritikuju, iskorišćen je za vraćanje dugova iz prošlosti i 2005. godine je isplaćeno 7,5 milijardi dinara duga putnoj privredi preko Ministarstva za kapitalne investicije, koje je, i pored znatno smanjenih sredstava, najuspešnije Ministarstvo. I svi oni koji ga kritikuju zna se iz kojih razloga, ne smeta im što idu po veoma kvalitetnim novim putevima, što se u Srbiji nije gradilo od postojanja do današnjeg dana koliko se sada gradi. To je upravo razlog da se napada i Ministarstvo i ministar, jer zaboga, od tog dela Srbije uspeh se ne oprašta.
Taj budžetski suficit, pored tih 7,5 milijardi stvorena je osnova za vraćanje duga penzionerima od 45 milijardi dinara. Budžetski suficit je omogućio realizaciju potpuno novih programa Vlade, a to je ono što interesuje nas koji se bavimo privredom; makrokredite za samozapošljavanje, subvencione stambene kredite sa oborenom kamatnom stopom, osnivanje Fonda za mlade talente, podsticaj regionalnog razvoja, Pad eksternih dugova omogućio je zaduživanje privatnog sektora bez povećanja ukupne zaduženosti zemlje. To je bila bukvalno stimulativna mera za razvoj privatnog sektora, a povećan je 10% broj zaposlenih u ovom delu.
Sada odgovor na ono pitanje – gde je rast zaposlenosti.
Ima ga u kvalitetu radnih mesta, dragi moji, jer kvalitet radnih mesta nisu društvena preduzeća sa negativnim kapitalom u kojima su ljudi prividno zaposleni, nego upravo radna mesta u novootvorenim malim i srednjim preduzećima. Samo da vas podsetim: u EU 80 miliona takvih radnih mesta su osnova za bogatstvo i blagostanje u EU. Prema tome, to jeste izuzetno reformski karakter promena koje imamo, zato što menjamo kvalitet radnih mesta.
U tom cilju Vlada je uložila jednu milijardu za program makrokredita za samozapošljavanje, a to je 4.000 novih radnih mesta. Pola milijarde za investicije i za zapošljavanje u Kragujevcu, Boru i Vranju; jednu milijardu za druge aktivne programe.
Rezultat toga, ako neko slučajno zna da se konektuje neka pogleda na internatu, pola gradova u Srbiji je eksplodiralo – svi grade ili planiraju industrijske zone, poslovne inkubatore, slobodne bescarinske zone, a sve je to slika privrede kakvu imamo u Evropi. Sve je to podsticaj preduzetništvu, koji je najveći reformski deo ovog budžeta.
Na kraju, tačno reče ministar, po prvi put se vidi kraj procesu tranzicije i to zahvaljujući egzaktnim pokazateljima. Već drugu godinu zaredom imamo visok privredni rast, mada se sećate da su nam na proleće prognozirali da ćemo propasti, da ćemo imati negativan rast proizvodnje.
Znači, dve godine zaredom – povoljna privredna konjunktura.
Jedini neostvareni cilj je smanjenje inflacije, za mene to nije nikakva katastrofa, jer inflacija ide sa konjunkturom. Da nema konjunkture, mi bismo imali malu inflaciju, ali sterilni sistem.
Da je ta inflacija pala na onih 4,5%, koliko smo planirali na kraju tranzicionog perioda, sada bismo imali smanjene investicije i negativne trendove.
Ovde je primedba da je ta inflacija rezultat uvođenja PDV. To je smešno. PDV uteruje sivu ekonomiju u legalne tokove, kontroliše novčane tokove i upravo ne pogoduje inflaciji. Najteže reforme su iza nas.
Zato ovaj budžet za 2006. godinu ima osnovne karakteristike –uravnotežen, smanjenje javne potrošnje i ima javne investicije.
Hoću da završim kao sam obećao u roku od deset minuta, skratiću dosta toga, neću govoriti o ciljevima i prioritetima ekonomske politike u 2006. godini. Ministar je dosta toga rekao.
Čvrstom monetarnom i fiskalnom politikom i institucionalnim reformama, kojih i te kako ima, Vlada garantuje makroekonomsku stabilnost; smanjenje javne potrošnje (tih 1,3% će biti kontinuitet i u sledećoj godini), sigurnost poslovanja, jačanje konkurentnosti privrede, dugoročno održiv privredni rast, zasnovan na povećanju domaće štednje, investicija i izvoza; smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa i obaranje ukupnog javnog duga ispod 50% bruto društvenog proizvoda, uz redovno servisiranje dugova.
Javna potrošnja – to je ono zašto se neki bune, jer se teško gube stečene privilegije, ali je interes svih građana Srbije. Javna potrošnja opterećuje privredu, smanjuje ekspanziju privrednu i upravo ugrožava osnovne interese građana.
Zbog toga je za pozdraviti to što će u 2006. godini njeno dodatno smanjenje od 1,3% u bruto društvenom proizvodu na trajnoj osnovi, i to: – 0,55% racionalizacijom troškova u fondu zdravstva, smanjenjem subvencije društvenim preduzećima i ukidanjem izvoznih subvencija od 0,4%.
To jeste normalno, subvencija u privredi je bila – sipanje vode u pesak, a ne razvojni dinar. Zato se sada ide sa razvojnim dinarom, odnosno sa ulaganjem u privredne aktivnosti; 0,2% smanjenje broja civila, što je već završeno u vojsci, znači, završen je jedan bolni posao. Smanjuju se transferi.
Nažalost, nemam vremena da vam pričam, završiću, malo pogled unapred, o makroekonomskom okviru za period 2006. i 2008. godine i trećem i o četvrtom delu, koji je za mene ujedno najbolji u ovom budžetu, to je treći deo koji govori o javnim finansijama, a pre svega četvrti, koji govori o strukturnim reformama. Te strukturne reforme, ovako planirane, veoma dobro podržane zakonskom aktivnošću, pozdravljam, jer će obezbediti da stvarno do 2008. godine završimo sa tranzicijom, na žalost svih onih kritičara koji bi želeli da bude što gore, da bi njima bilo što bolje.
Mogu da poručim, kao predstavnik stranke koja ima najbolje rezultate, ovaj budžet i političare kritikuju oni koji nikada nikakvih rezultata nisu pokazali. Mi ćemo glasati za ovaj budžet.