Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoji uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Radoslav Zdravković.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2006. GODINU (sa Memorandumom za 2006. godinu, projekcijama za 2007. i 2008. godinu i finansijskim planovima republičkih organizacija za 2006. godinu)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, koja se na kraju jučerašnjeg dela sednice javila za reč po Poslovniku. Pošto nije u sali, pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika poslale poslaničke grupe: SRS, DSS, G17 plus i Nova Srbija i samostalni poslanici 9 plus 9.
Reč ima narodni poslanik Milorad Belić. Neka se pripremi Nataša Mićić. Imate reč, gospodine Beliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, trudiću se da budem kratak i koncizan, s obzirom na to da je ministar u sinoćnom ekspozeu bio vrlo opširan, detaljan i ne bih želeo da vređam vašu inteligenciju, niti naših građana koji nas gledaju.
Međutim, kada se radi o Predlogu zakona o budžetu, jasno je da će opozicija imati uvek kontraargumente. Uostalom, to je njen posao. Mi smo na to navikli. Bilo koji zakon da se nađe na dnevnom redu, pa i ovaj, koji je vrlo detaljan, vrlo iscrpan i, na kraju krajeva, posle dužeg vremena imamo i suficit od gotovo 40 milijardi. To samo po sebi govori dovoljno.
Pokušaću u najkraćim crtama da iznesem neka svoja razmišljanja o ovom predlogu zakona vama, odnosno građanima. Imajući na umu u kakvom su stanju bile finansije u Republici u prethodnom periodu, imajući na umu i onaj stepen zaduženosti i sveopšte stanje u društvu i privredi, ovaj suficit od 39,5 milijardi je svakako rezultat odgovornog rada pre svega Vlade, odnosno njenih ministarstava.
Kritičari će uvek pronaći kontraargumente, najčešće one koji su na klimavim nogama, ali činjenice govore suprotno. Ukazaću samo na neke činjenice.
Tačno je da u Srbiji živi najveći deo stanovništva, ali to je proces koji traje bar dve decenije unazad. Teško da može neko imati čarobni štapić i da, baš u ovom mandatu i baš u ovom trenutku i baš za godinu dana, uradi nekakve spektakularne, epohalne stvari, bar što se tiče poboljšanja kvaliteta življenja u Srbiji. To je jasno.
Međutim, sigurno je povećan procenat onih koji žive sigurnije, bolje. Naravno, tu ne mislim na one novokomponovane bogataše, tajkune. Jednostavno, mislim na građane u čijim je sredinama ili u čijim je gradovima sprovedena uspešna privatizacija, a privatizovano je, kao što ste mogli videti u Predlogu zakona, 316 preduzeća i oprihodovano gotovo 280 milijardi evra, a taj trend će se nastaviti, kao što smo čuli sinoć, i u 2006. godini, kada će praktično taj proces biti okončan.
Zatim, restrukturiranje velikih sistema, što je takođe jedan od prioriteta, a s druge strane jedan od vrlo složenih poslova i zadataka, takođe je doprinelo poboljšanju u određenim sredinama.
Značajna kreditna ulaganja, subvencije Vlade, a na kraju krajeva, ako hoćete i redovnost penzija, vraćanje Zajma za privredni preporod Srbije, stare devizne štednje itd, to je sve ono što je otpočelo u prošloj godini, praktično formiranjem ove nove vlade.
Ono što je naše, mislim na vladajuću koaliciju, predizborno obećanje, to je ulaganje u poljoprivredu. To je jedno od predizbornih obećanja svih nas bilo.
Vidite, tih ulaganja, odnosno subvencija po različitim osnovama ima više od 10 milijardi.
Da se ne bih ponavljao, ukazao bih na dve–tri stvari. Pre svega, definisani su ti dugoročni razvojni ciljevi poljoprivrede, da bi se po svakom osnovu približili Evropskoj uniji, što je cilj i građana Srbije i, naravno, ove vlade i svih nas koji sedimo u ovom domu.
U te subvencije, mere za unapređivanje poljoprivrede, odnosno različite poljoprivredne grane, vrlo značajna investiciona ulaganja, uključeno je čak i rešavanje problema seoskog vodosnabdevanja, izgradnje kanalizacione mreže, sanacije vodotokova, izgradnje seoskih puteva.
Ovo govorim zato što će nas građani najpre razumeti kada pričamo o ovim stvarima, koje njih najviše tište. Mi znamo u kakvom se stanju uglavnom nalaze sela, pa onda govorimo o prilivu gradskog stanovništva, odnosno pritiscima seoskog stanovništva na grad itd, zbog čega se prazne obodne oblasti Srbije.
Jedan od tih razloga je svakako i ovo što nije bilo definisano i što to mlado stanovništvo u selu nije bilo motivisano da ostane i da živi u selu.
Zatim, vrlo je značajno i ono što se tiče podsticaja turizma. O tome smo, takođe, čuli. Za nas je to posebno značajno. Dolazim iz jedne od tih turističkih regija.
Pre svega Divčibare je, kako naš narod u Valjevu kaže, zaista sve zaslužilo da ponovo dobije status vazdušne banje. To su bukvalno pare pod otvorenim nebom, ali da je samo trebalo da bude neki domaćin, gazda koji će shvatiti to i otpočeti ulaganja, da bi vratio turiste i da bi oživeo tu regiju po osnovu turizma.
Veoma je korisno što je u Predlogu zakona o budžetu značajan deo sredstava izdvojen za kulturu, čak 130 miliona za podršku srpskom filmu. Ovde moram da budem i malo zlurad.
Ne bih voleo da vidim ministra u glavnoj ulozi, kao što se to desilo u prethodnom periodu, kada je ministar kulture, Lečić, finansirao filmove, igrao u tim filmovima, ali i usput – ona jedna cela garnitura, klan koji se sada okuplja u nekim novim strankama itd.
Naravno, ima puno mladih i neafirmisanih glumaca koji žele svoje mesto pod suncem. Na kraju krajeva, ova naša domaća publika zasitila se više tih likova.
Znamo ko je bio najveći heroj, ko je pobio najviše Nemaca u jednom periodu samoupravnog socijalizma. Isto tako, to se dešava i poslednjih godina, pa onda ne može da se snimi film od Bjele, Koje itd.
Takođe, voleo bih da ovih 932 miliona, koji su predviđeni za program i projekte u kulturi po posebnim odlukama Vlade, iskoristio bih priliku da preporučim Ministarstvu kulture, odnosno samom ministru da značajan deo tih sredstava usmeri u opremanje, po bilo kom osnovu, Arhiva Srbije.
Ako ste imali prilike, a ja jesam, da obilazite te ustanove kulture – od Arhiva Srbije, pa do Arhiva Srbije i Crne Gore, bivšeg Arhiva Jugoslavije i, na kraju krajeva, do međuopštinskog Istorijskog arhiva u Valjevu – zaista je svim tim kućama neophodna pomoć i što se tiče investicija, znači ulaganja u njihovo opremanje. A znamo da smo letos usvojili Zakon o popisu i evidentiranju oduzete imovine, pa i u tom smislu treba računati da će arhivima biti potrebna značajna pomoć.
Verujem da ova stavka od 1,5 milijardi predviđena za RTS, da se to tiče onih poznatih davanja, odnosno ulaganja po osnovu TV pretplate, jedne bolne teme, o kojoj smo pričali, ali sa kojom smo bili, prosto rečeno, suočeni. Pretpostavljam da je to ta cifra, s obzirom na to da se radi o značajnom, značajnom ulaganju.
Takođe, 40 miliona za rekonstrukciju bioskopske mreže u Srbiji, od kojih su samo apostrofirani Sremski Karlovci i Niš. Pa i tu bih ukazao na jednu veoma, veoma lošu situaciju i stanje.
Svi ti bioskopi trpe, vape za nekim ulaganjem lokalne samouprave, koje su najčešće nemoćne, a mnogi od nas su sentimentalno vezani za taj čarobni prostor bioskopskih sala, kada su dolazili filmovi, pa možda posle jedne određene pauze, koji su se vrteli tamo po svetskim centrima. Ali znamo da ništa ne može zameniti onaj ambijent, bez obzira na video i DVD, šta naša deca sada gledaju i kažu, dokle je otišla naša tehnika. Zato bih pozdravio i ovu stavku.
Što se tiče Ministarstva vera, ovih 150 miliona što je izdvojeno za rekonstrukciju i adaptaciju verskih objekata, moram samo da vam kažem da je opština Valjevo, bez obzira što se nalazi negde u dnu po nekim parametrima po kojima se rangiraju određene lokalne samouprave, u 2005. godini je izdvojila više za rekonstrukciju verskih objekata nego što je celo Ministarstvo vera, koje nije imalo ovu predviđenu stavku. Naravno, tu računam i infrastrukturu, odnosno put, vodovod, elektromrežu, a ne samo verske objekte.
Što se tiče obrazovanja, time bih završio, što se tiče onih pozitivnih stvari u ovom budžetu, to je Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, što značajna sredstva opredeljuje i za stipendiranje najboljih srednjoškolaca i studenata, i zaista taj trend treba da se nastavi, kako bismo na bilo koji način pokazali da želimo da zaustavimo i da zadržimo tu pamet ovde u Srbiji.
Šta je moglo biti bolje, i kroz neke amandmane koje smo podneli, mislim na poslanike Nove Srbije i samostalne poslanike 9+9? Pa, naravno, ta famozna Narodna kancelarija, o kojoj smo već govorili kada smo pričali o Zakonu o zaštitniku građana.
Vidite, u celom Predlogu budžeta ne postoji specifikacija rashoda, ne postoji posebno izdvojena Narodna kancelarija u razdelu 2, koji se tiče instituta predsednika države.
Međutim, zato je ima, malo kasnije (na strani 120), u obrazloženju sredstava po pojedinim korisnicima. Velika je zabluda, pre svih građana, koji smatraju da je ta Narodna kancelarija nešto što im zaista može rešiti neke njihove probleme, po bilo kom osnovu.
Dakle, građani se žale, ali videli ste u jučerašnjoj štampi, ili prekjuče, oko 15 hiljada dopisa je stiglo i kabinetu predsednika Vlade. Različitih ima tamo žalbi itd. O čemu se radi?
Prosto, ne bih ponavljao, govorio sam o tome kada smo pričali o Zakonu o zaštitniku građana, mi sada imamo predviđenih 30,8 miliona dinara u razdelu 46, koji se baš tiče postojanja i rada zaštitnika građana.
Sa tim predviđenim sredstvima, naravno, omogućeno je zaštitniku građana da radi, imaće svoja četiri zamenika, a kao što znamo po zakonu predviđeno je da u lokalnim samoupravama, znači opštinama, mogu postojati i tzv. ombudsmani.
Veoma su bitna ovlašćenja koja imaju zaštitnici građana, sve ono što nema Narodna kancelarija. Narodna kancelarija ne samo što je jednopartijski servis i meka za udomljavanje partijskih kadrova DS – taj film smo gledali kada smo govorili, sećate se, i o tzv. Vladinoj kancelariji u prethodnom sazivu, pa tamo gde su bile neuspešne lokalne samouprave ili gde nije bilo uporišta DS, DS je formirala tzv. Vladine kancelarije – nego su sada to kancelarije opet tamo neke sive eminencije, dakle, gospodina Đilasa i onih šetača koji se šetkaju po Srbiji i, naravno, troše naše pare.
Prema tome, ombudsman ili zaštitnik građana ima i zakonsko pravo da pokreće inicijativu za opoziv funkcionera koji su se ogrešili o prava građana. To je sasvim dovoljan razlog. Tu možemo videti kako se troše pare, po kom osnovu, što ne možemo videti u razdelu 2, koji se tiče predsednika države.
Dalje, racionalizacija ukupnog broja zaposlenih u organima državne uprave. Moram da priznam da mi tu ministar sinoć nije bio jasan. Video sam tabelu 2004, 2005. i 2006. godina.
Da li to znači da se u 2006. godini neće vršiti restrikcija radne snage u državnoj upravi, odnosno u ministarstvima, s obzirom da je ta kvota ispunjena u 2005. godini.
Nisam baš siguran da je to ispravno, s obzirom da, ako pogledamo druge stavke, videćemo da se iz budžeta, bilo na indirektan ili direktan način, finansira još 186.547 zaposlenih. Sigurno da tu ima prostora za dalje smanjenje javne potrošnje, što je bolna tema, zbog čega nas pritiskaju i zbog čega je ovaj budžet prilično restriktivan.
Tu moram istaći pozitivan primer opštine Valjevo, koja je od 2000. godine do 2005. godine umesto nekih 150 ili 160 zaposlenih, koliko je optimalan broj, naravno po različitim osnovama, zaposlila duplo veći broj.
Kada uporedite Užicem sa Kraljevom što se tiče prostora ili broja stanovnika, vi sada imate situaciju da nova opštinska vlast ima jednu neprijatnu situaciju, jer nikome nije jednostavno da ostavlja nekoga bez posla, ali je nužna racionalizacija i to je na vrlo uspešan način i urađeno.
Vidim da je predviđeno samo obrazovanje, osnovno i srednje, i to 6.711 zaposlenih, pa nisam siguran, bez obzira na ona tri ili četiri osnova koja su ponuđena mojim kolegama u prosveti, kako će to ići i na koji način?
Dobro je što neće biti zasnivanja radnog odnosa bez saglasnosti Vlade i što se plata može povećavati samo do 9% u iznosu na septembarsku, u protivnom ona transferna sredstva, koja su dobrim delom jedan od vrlo značajnih izvora finansiranja pojedinim siromašnim opštinama, biće obustavljena.
Na kraju, time bih završio, u razdelu 13, gde se govori o finansiranju Ministarstva za kapitalne investicije, moram da podsetim javnost, a naravno i sve nas, da je u prošloj godini rebalansom budžeta najveći komad otkinut upravo Ministarstvu za kapitalne investicije, više od dve milijarde dinara.
Međutim, rezultati su sasvim drugačiji, izuzetno uspešno Ministarstvo, izuzetno uspešan ministar, to moram da kažem, pre svega zbog onih neodmerenih napada, zbog onih organizovanih napada koji se svakodnevno vrše na ministra Velimira Ilića.
Dovoljno je samo uveče pre svake informativne emisije da pustite onaj izveštaj iz Srbije, Auto-moto saveza - Stanje na putevima, i videćete da je od Subotice pa dole do Peštera ili do juga Srbije zaista Srbija pretvorena u gradilište, bar što se tiče puteva.
Znamo da su vrlo povoljne ocene i MMF-a što se tiče restrukturiranja ovih velikih javnih preduzeća. Znamo izuzetno zalaganje tog ministarstva, zahvaljujući čijim sredstvima su obnovljeni i pojedini verski objekti, pa i u mom valjevskoj kraju svetilište "Lelić", koje će postati verujem u međunarodnim okvirima ono što su neka druga verska svetilišta, sada da ih ne nabrajam, po svetu. Zatim, angažovanje ovog ministarstva prilikom onih poplava itd.
Baš zato što su najbolji rezultati, otuda su i najžešći bili napadi, a naročito kako se rejting Nove Srbije bliži onoj famoznoj cifri, odnosno postotku od 5%, onda su ti dirigovani napadi učestali, pretpostavljam upravo da je i to posao Narodne kancelarije i onih sličnih tamo službi, mentora, paradržavnih institucija itd.
Na kraju, da mojim Valjevcima i čitavom Kolubarskom okrugu ne bih ostao dužan, zaista bih pitao i ministra, bez obzira na sve ono što nam je obrazložio zbog čega je budžet ovako kresan, zbog čega je Direkcija Kolubarskog okruga za razvoj i otklanjanja posledica od zemljotresa ponovo ostala bez 300 miliona?
Kažem bez 300 miliona, jer smo u prošloj godini planirali 500 miliona, pa je rebalansom skinuto na 200 miliona.
U 2005. godini imali smo tih 500 miliona, ali dinamika priliva tih sredstava je bila vrlo loša, odnosno u ovoj sezoni radova kada je trebalo najviše, tada je bilo dosta problematično. U narednoj godini planirano je svega 200 miliona, što je neprihvatljivo iz više razloga.
To ću prilikom obrazlaganja amandmana naširoko pokušati da objasnim, ali da znate da samo u Kolubarskom okrugu, u tih šest opština, još uvek ima blizu 5.000 nerešenih zahteva građana, čiji su objekti za stanovanje oštećeni od zemljotresa.
Duga je priča zašto to nije rađeno 1998. i 1999. godine, pa 2000. i tako dalje, ili kome je rađeno, kakve su zloupotrebe bile? Krivu Drinu nikada niko nije ispravio.
Samo govorim da će država, ako ovako bude ostalo, ući u jedan svestan rizik da će građani podneti tužbe, a to je i obaveza koju je država preuzela, praktično ugovorna obaveza sa građanima, i zbog toga se nadam da ćemo kroz usaglašavanja na poslaničkom klubu i ovde, što se tiče amandmana, uspeti da nekako malo ispeglamo i tu stavku.
Zahvaljujem, i ako sam se ponovio negde, izvinjavam se i vama i građanima.

Reč ima narodni poslanik Nataša Mićić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ono što je pozitivno u Predlogu ovog zakona o budžetu jeste smanjivanje javne potrošnje za 1,3%.
Istina, to jeste urađeno pod pritiskom MMF i bilo bi bolje da smo već ove godine vodili računa o tome, da nismo morali da trpimo pritiske.
Međutim, ono što je loše, to je da ovaj budžet nema karakter ni reformskog ni razvojnog budžeta. Nadovezala bih se na narodnu poslanicu koja je izlagala pre mene, koja je rekla da se uspeh jedne zemlje meri po deviznim rezervama, a mislim da se uspeh jedne vlade meri po rastu zaposlenosti i po smanjenju bogatstva.
Vidite, u ovom predlogu budžeta, u samom obrazloženju kreator budžeta priznaje da u ovoj godini apsolutno ne postoji rast zaposlenosti u odnosu na prošlu godinu. To je loše. Loše je, jer mi imamo 890.067 nezaposlenih. To je čitava armija, čitava vojska.
Potpuno je loše da se sada budžet kreira kao socijalni i da se gubitaši, nelikvidne firme favorizuju, a da pri tom imamo toliki broj nezaposlenih. Pa, svi ćemo postati gubitaši i broj nezaposlenih će se sve više povećavati.
Ono što je takođe loše i ono što govori da ovaj budžet nije reformski, to je činjenica da se ta javna potrošnja, tih 1,3% smanjuje upravo od prosvete i zdravstva. Pomalo je čudno za zemlju u kojoj postoji 40% funkcionalno nepismenih ljudi, odnosno 20% nepismenih, da se javna potrošnja smanjuje na leđima prosvete. To je apsolutno nenormalno za jednu zemlju kao što smo mi, posebno uzimajući u obzir da imamo samo 5% visokoobrazovanog stanovništva. Recimo, druge zemlje Evropske unije, npr. Finska ima 60%.
Mislim da je racionalizacija u prosveti poslednja metoda kojom se može reformisati prosveta. Pre svega, smatra se da postoji, a ne može postojati višak zaposlenih u prosveti kada već imamo toliko nepismenih. Taj višak koji ministar vidi možda se mogao preusmeriti da radi na obrazovanju odraslih. Mislim da bi to bila dobra ideja.
Takođe je loše što u ovom predlogu budžeta Vlada još jednom pokazuje svoju fascinaciju Ministarstvom unutrašnjih poslova, BIA i vojskom. Toliko se pozivamo na evroatlantske integracije, na Partnerstvo za mir i NATO, a u ovom budžetu se za šest milijardi povećava stavka za MUP u odnosu na prošlu godinu.
Zatim, što se tiče smanjivanja u prosveti, htela bih još da kažem da se, s jedne strane, smanjuje broj radnika u prosveti, a, s druge strane, za preko 50% u odnosu na 2004. godinu se povećava broj zaposlenih u Vladi. Dalje, povećava se broj zaposlenih MUP-a, ne 1.400 radnika, kako piše u obrazloženju, već 2.600 u odnosu na 2004. godinu. To je jako loše za našu zemlju. S jedne strane smanjujemo za prosvetu, a s druge strane povećavamo broj zaposlenih u policiji. Znači, mi se pretvaramo u jednu policijsku državu. Da li je to naš put ka Evropi? Mislim da nije i da je to po sve pogrešno.
Na kraju bih samo htela da u pogledu ove planirane inflacije od 9,3% za 2006. godinu izrazim skepsu. Recimo, prošle godine je za 50% bila veća inflacija od planirane, ove godine ona će biti dvostruko veća, posebno uzimajući u obzir činjenicu da se povećanje rashoda planira za 17%. Prosto sam skeptična i ne verujem da će inflacija biti ovako kako ste planirali – 9,3%.
Sve u svemu, neću glasati za ovaj budžet. Kažem, drago mi je da se počelo raditi na smanjenju javne potrošnje, ali nama je potreban jedan reformski, razvojni budžet, a ne ovakav koji, faktički, nije ni socijalni, nego lažno socijalni.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, ovlašćeni predstavnik SRS. Molim vas ubuduće da se javljate kada se javljaju predsednici i ovlašćeni predstavnici. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, čuli smo ministra, čak i nekoliko narodnih poslanika. Ministar je voleo da se pohvali i da kaže da je njegov budžet u suficitu. Voleo je da kaže da ima više para nego što državi treba, bar tako tvrdi.
Po nekoj definiciji zbog običnog građanina se i priča da je ovo suficit, stiče se utisak da mi imamo više para nego što stvarno treba. Običan građanin, koji sluša ove diskusije, ne zna da dugove koji su nastali po nekom osnovu i koji treba da se plate određenim sredstvima zovemo suficit. To jeste problem, to je neka novotarija koja je krenula od rebalansa budžeta 2005. godine, pa se sada nastavlja i dalje.
Znači, da bismo pokazali kako je monetarna politika uspešna, kako Ministarstvo i Vlada Republike Srbije rade dobro, napišemo da su stavke koje su predviđene za otplatu starih kredita u stvari višak para. I to je taj toliko hvaljeni suficit?
Međutim, hteo bih da se osvrnem malo i na 2005. godinu, koja jeste u neku ruku polazni osnov za ovaj budžet. U 2005. godini počeli smo sa nekoliko zakona koji se i te kako tiču načina prikupljanja budžetskih sredstava i uopšte utiču na sve privredne tokove u državi. Da krenemo od te 2005. godine, jer ministar očigledno u želji da ovde sebe prikaže kao uspešnog, sve ono što je dobro tvrdi da je njegova zasluga, a sve što je loše da je u pitanju viša sila.
Znači, ili je kriva neka druga situacija ili je kriva međunarodna situacija u svetu, da li je kriv Bog što godina kasni itd. Međutim, nesporno je da on ima i te kako zasluge za loše stvari.
Prva i najvažnija, čak i mnogo važnija od tog lažnog suficita, jeste inflacija. Kaže se da se inflacija u ovoj godini kretala iznad planiranih okvira, kao posledica visokog rasta cena sirove nafte.
Znači, nafta je kriva u svetu – sirova nafte na svetskom tržištu, povećanje administrativno regulisanih cena proizvoda i usluga, posebno na lokalnom nivou. Znači, lokalne samouprave su krive, opštine, za rast inflacije i neuobičajeno zakasnela poljoprivredna sezona. To su razlozi zašto je inflacija veća nego što je ministar planirao.
Mislim da bi bilo poštenije da se kaže, što se tiče poljoprivrede, da je kriv porez na dodatu vrednost za rast cena poljoprivrednih proizvoda i ništa drugo.
Po prvi put otkad postoji seljak u Srbiji, poljoprivredni proizvođač plaća porez na repromaterijal, na semensku robu, na robu za prihranjivanje, na zaštitu bilja, na drugi repromaterijal koji je potreban u poljoprivredi.
Sasvim je normalno da su jednom seljaku potrebna veća novčana sredstva za obradu istih površina, pa je došlo do manje obrade površina zbog nemanja tih sredstava, što je uticalo na rast cena, a svakako je u te cene poljoprivrednih proizvoda ukalkulisan porez na dodatu vrednost.
Ministar kaže, da bi sebe opravdao pred poljoprivrednicima, da će biti više subvencija u ovoj godini za poljoprivredne proizvođače. Mora se priznati da je ministar u Predlogu budžeta naznačio nešto veća sredstva za poljoprivredne proizvođače. Ali, postavlja se pitanje – koje poljoprivredne proizvođače? Poljoprivredne proizvođače koji su registrovani: pravna lica i fizička lica, preduzetnici?
Zašto se insistira da subvenciju u poljoprivredi moraju da imaju samo ova pravna lica, samo lica koja su registrovana za obavljanje delatnosti poljoprivrede. Pa da bi se i dalje srpskom seljaku zavlačila ruka u džep – da se prijavi kao preduzetnik, i na to, ne samo da plaća porez na katastarski prihod kako je do sada bilo, već i porez na dobit, dohodak itd.
Čini se da ministar i njegova koleginica, ministar poljoprivrede, nisu svesni da 90% poljoprivrednih proizvođača u stvari raspolaže sa četiri ili pet vrsta obradivih površina i postavlja se pitanje uopšte smisla da se registruje kao preduzetnik, jer preduzetništvo za poljoprivrednika povlači i neke druge novine, kao što su poslovne knjige itd. Znači, to je kada se tiče poljoprivredne proizvodnje i zašto su cene poljoprivrednih proizvoda poskupele i uticale na inflaciju. Nije u pitanju kasna godina, nego je u pitanju poreska politika ove vlade.
Kada je u pitanju rast cena sirove nafte, tačno je da ta tendencija postoji još od 2003. godine, od početka iračke krize. Tada su napravljene prve greške, a ministar u 2004. godini nastavlja da pravi iste greške kao i njegov prethodni kolega Božidar Đelić. To je neprestano povećavanje akciza na naftu i naftne derivate.
U 2004. godini imali smo tri povećanja i to izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Bilo je opomena sa ove govornice baš od poslanika SRS da se to ne radi, jer postoji opasnost od povećanja cena sirove nafte – poremetićemo čitave cikluse u privredi Srbije. Ne, bilo je bitno da se budžet napuni. Onda smo imali kao neko ublažavanje, ali to svakako zbog već donetih i primenjivanih zakonskih propisa nije moglo bitnije da utiče na smanjenje cena nafte i naftnih derivata.
Da bi se potpuno slika zaokružila još se za inflaciju krive lokalne samouprave (kasnije ćemo to videti u članu 19. šta sve ministar finansija planira za lokalne samouprave), čije su cene usluga koje pruža lokalna samouprava krive za inflaciju.
Niko neće da postavi, odnosno ministar nije postavio pitanje i dao odgovor zašto lokalne samouprave povećavaju cene svojih usluga. Postavlja se pitanje zašto i ko je za to odgovoran? Zato što su se troškovi uvećali? A za uvećanje tih troškova direktno je odgovorna Vlada Republike Srbije. Na prvom mestu zbog povećanja električne energije.
Šta najviše utiče na cenu vode? Električna energija. Šta najviše utiče na cenu komunalnih usluga? Cena nafte i naftnih derivata. Ko upravlja cenom nafte i naftnih derivata i električne energije? Vlada Republike Srbije. Znači, ona je odgovorna za povećanje cena komunalnih usluga na lokalnom nivou, a ne same lokalne samouprave. To ministar uporno izbegava da kaže.
Postoji još jedna činjenica u svemu tome, a to je da se prvi put od kada je Srbije naplaćuje porez na vodu. Sada imamo stavku da svaki građanin koji dobije račun za vodu, piše u računu, prvo je bilo 20%, a onda je smanjeno na 8% na isporučenu vodu za piće. Znači, lokalna samouprava je kriva što je morala po Zakonu o porezu na dodatu vrednost da uvrsti stavku – porez na dodatu vrednost u svoje račune. I onda je kriva ona za inflaciju od 15%. Isključivo je kriva Vlada Republike Srbije, u svakom slučaju i te kako Ministarstvo finansija, kao i Mlađan Dinkić reformator.
Kaže se da su banke krive za inflaciju, odnosno za kurs dinara. Poslovne banke koje posluju sa stanovništvom, krive su za nelikvidnost dinara, odnosno njegovo stalno padanje u odnosu na evro, na rast potrošnje, pazite sad to, i dao je sebi za pravo da preko NBS utiče na poslovnu politiku poslovnih banaka, obrazlažući to da se vrši strahovit pritisak na novčanu masu i kurs dinara.
Da bi onda s druge strane, radi svog marketinga, ministar je rekao sledeće: da su devizne rezerve 5 milijardi 300 miliona dolara i da pokrivaju 260% novčane mase.
Ministre, zašto onda uvedoste veće kamate za građane, što niste aktivirali te devizne rezerve?! Što niste smanjili preko deviznih rezervi pritisak na novčanu masu? Imate pokriće, kažete šest meseci da nemamo ni jedan jedini dolar, ni jedan jedini evro, možemo da uvozimo. Ko da je to mnogo važno. Koga štitite, uvoznički lobi ili građane Srbije?!
Kažete, 40% je veća potrošnja u septembru u odnosu na avgust. Pa, ne znam kako je to moglo da vas iznenadi i zatekne, gospodine ministre, to je nešto sasvim normalno. Šta se u septembru kupuje? Kupuje se ogrev, kupuje se zimnica, deca se šalju u školu. Normalno da čovek ono što je štedeo u toku cele godine da će tada da upotrebi. Ono što je zarađivao u toku leta radeći na dva posla tada će da troši, da obezbedi svoju porodicu. Nema tu neke velike matematike.
Sada se postavlja pitanje, zašto sprečavate građane da podižu kredite i otkud vama ta informacija da stanovništvo ne može da ga vrati.
Nije valjda banka maloumna da da nekom kredit, a pre toga da ne proceni njegovu kreditnu sposobnost. To je prva stvar koju traži. Proverava kolika mu je plata, napravili ste dobar informacioni sistem da ne može neko da se zaduži kod dve ili tri banke, a da jedna banka za to ne zna. Znači, postoji jedna kontrola podizanja kredita. Nije mi samo jasno, zašto vršite pritisak na banke da povećanjem kamatnih stopa za građane na kratkoročne kredite štitite kurs dinara i novčanu masu. Čemu vam služe onda tih 5 milijardi i 300 miliona dolara, ako ne baš za takve intervencije.
Dalje, gospodine ministre, kažete da je dug penzionerima 45 milijardi dinara. Kažete da nije problem da se ta sredstva isplate, ali će opet doći do povećanja novčane mase i opet će biti vršen pritisak i na novčanu masu i na kurs dinara. Čemu opet onda devizne rezerve? Evo, 45 milijardi dinara, a to je negde oko 550 miliona evra. Imate devizne rezerve od pet milijardi i 300 miliona dolara i opet se postavlja pitanje zašto to ne aktivirate.
Kažete, sada po meni nelogičnu stvar, dug Republike Srbije je povećan zato što su se stvorili uslovi za njegovo vraćanje. Valjda se dug povećava kada se uzimaju novi dugovi, a možda ste predvideli veća sredstva za vraćanje nekih starih dugova. Ali se sada postavlja pitanje na kakav vi to dug mislite. Kaže se još nešto. Kada je u pitanju taj suficit, kako to izgleda i gde će biti sredstva usmerena u ovoj godini i kaže se i tvrdi se da su mnogi napadali i plašili se od dužničke krize.
Srbija ne mora da strahuje, tu je ministar finansija, Mlađan Dinkić, da je od toga spasi. Da vidimo kako će biti upotrebljen taj suficit, osim u onom delu za otplatu starih dugova. I na to ćemo da se vratimo gospodine ministre. U članu 5. kaže se – u 2006. godini izdaće se garancije i kontragarancije Republike Srbije do iznosa od 43.150.719.510,00 dinara.
A da vidimo kome će se izdati? Prvo, ko će da daje kredit?
1. Evropskoj banci za obnovu i razvoj po osnovu četiri kredita u ukupnom iznosu od 14 milijardi dinara;
a) JP "Železnice Srbije" za projekat obnove železnice u iznosu od 5.603.740.800 dinara.
Postavljam pitanje ministru – da li će ove kontragarancije da budu date za one čuvene lokomotive koje su nabavljene mimo Zakona o javnim nabavkama.
Stvarno bih se zapitao i pitao Vas, kao ministra Vlade Republike Srbije, kako možete da sedite u jednom istom kabinetu sa ministrom koji kaže da Zakon o javnim nabavkama nije dobar i da ga ne treba primenjivati?
b) Direkciji za puteve i za izgradnju Koridora 10 Dobanovci-Bubanj Potok u iznosu od 5.136.000.000;
v) JP PTT milijardu dinara;
g) malim opštinama za kontragaranciju itd.
2. Evropskoj investicionoj banci po osnovu pet kredita u ukupnom iznosu od 18.400.000.000 dinara, i to:
a) Direkciji za puteve za izgradu Koridora 10 Dobanovci-Bubanj Potok; ponovo,
b) Direkciji za puteve za sanaciju mostova u iznosu od 2.054.000.000 itd.
Mene interesuje kolika će sredstva da budu upotrebljena za sanaciju mostova na autoputu Subotica-Beograd, pogotovo što je poznato da ministar za kapitalne investicije ima i strahovitu želju da taj koridor da pod koncesije. Znači, mi ćemo da se zadužujemo, da Republika Srbija daje kontragarancije, a jedan od ministara u Vladi Republike Srbije će da daje koncesije na ta sredstva.
Ne želim da čitam dalje, Vladi Francuske za kredite gradovima itd. Znači, jedan deo suficita već je opredeljen. Biće na budžetu Republike Srbije, pod stavkom – date garancije i moraće tamo da stoji dok se ta sredstva ne otplate.
Dalje, pitanje stanja duga Republike Srbije na dan 31. avgust i kaže se da je to 796-800 milijardi dinara i predviđa se neka dinamika isplate tih sredstava.
Sada, gospodine ministre, imam jedno pitanje da postavim, šta je bilo sa tim čuvenim bankama na Kipru? Šta je bilo sa tim parama koje su bile u tim bankama? Gde su ta sredstva od tih banaka? Navodno, neko je pokrao državne pare, prebacio ih na Kipar! Sada više nema ni banaka, nema ni para, a videli ste tamo, bili ste tamo, istraživali ste tamo, Vladan Batić tvrdi da su pare pronađene! Sadašnji vaš kolega u Vladi Republike Srbije, Velja Ilić, isto tvrdi, tad je doduše tvrdio, da su pare pronađene.
Postavlja se pitanje gde je tih 4 – 4,5 milijarde dolara. Gde su završile te pare? Priča se puno toga, da su završile na nekim ostrvima, Sejšelskim, Kajmanskim, po nekim okeanima gde nije bilo Cunamija itd?! Šta je sa tim parama, gospodine ministre? Mislim da treba ovde narodnim poslanicima da odgovorite, da li je tačno da je neko pokrao taj novac za vreme vlasti pre 5. oktobra ili ako je neko ukrao posle 5. oktobra da kažete ko je to ukrao.
Nemoguće da ste toliko dugo predizbornu kampanju i svu stručnost koju imate usmeravali na banke na Kipru. I, dolazite na vlast: idete tamo u inspekciju, budete tamo nekoliko meseci i odjednom – nema ništa, prestaje ta priča?! Gde su te torbe koje su unošene u avion, sa dolarima, markama itd?
Dalje, gospodine ministre, stalno istrajavate na jednom delu, a kažete, monetarna politika mora ostati čvrsta.
I te kako se dobro sećam kraja '90. godina, kada ste se pojavili kao ekspert G17, baš taj deo, monetarna politika mora biti čvrsta, najviše ste kritikovali svaku drugu vlast koja je u tom trenutku bila. Sada to što ste kritikovali tada, sada sprovodite kao neku politiku Ministarstva i Vlade.

Hvala. Reč ima ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić.

Ovde su postavljena neka pitanja, koja su očito plod nerazumevanja ekonomske politike.
Naravno, da smo dali više sredstava za poljoprivredu. Kao što znate, tri puta je veći agrarni budžet nego što je bio pre kada je formirana naša vlada. Ovog puta značajna sredstva, osim subvencija, koja su ostala u poljoprivredi, idu i za investicije u poljoprivredi i za nabavku nove opreme za hladnjače, za sušare, dakle, 5,5 milijardi dinara ide za te namene.
Naravno, ova sredstva mogu da koriste samo registrovani poljoprivredni proizvođači, s obzirom na to da su se oni deklarisali da se bave poljoprivredom, da im je to osnovna delatnost, prijavili su tačno čime se bave, koje kulture gaje, da li se bave stočarstvom, ratarstvom ili nekom drugom delatnošću. Sve uređene zemlje podstiču samo one poljoprivrednike koji jesu registrovani. Trenutno je 120.000 takvih poljoprivrednih proizvođača, što znači da se ne radi o malom broju.
Naša politika će biti da i dalje podstičemo, upravo, samo registrovane poljoprivredne proizvođače, a oni koji ne žele da se registruju, imaju pravo izbora, niko ih na to neće naterati, ali neće moći da koriste stimulativne mere.
To što smo napravili rezultiralo je time da Srbija ponovo ima suficit u izvozu hrane. Imali smo deficit u izvozu hrane, dok ova vlada nije došla. Prethodnih godina više smo uvozili hranu, nego što smo izvozili. Sada ponovo imamo suficit u izvozu hrane i dobrim delom to je rezultat povećanja produktivnosti u poljoprivredi.
Produktivnost je povećana zbog toga što se koriste savremenije mere, zbog toga što se koristi nešto savremenija oprema. Naravno, to nije dovoljno i to mora da se nastavi u budućnosti. Zato povećavamo investicije u poljoprivredi.
Međutim, ono što više puta u ove dve godine ponavljam sa ove govornice, a nikako da objasnim pojedinim poslanicima, jeste čemu služe devizne rezerve. Devizne rezerve zemlje služe isključivo jednom cilju – održavanju stabilnosti domaće valute i intervencijama u slučaju pogoršanja platnog bilansa. Ako vidite kako se kretao kurs dinara u ovoj godini, kurs je devalvirao svega 7%, upravo zbog toga da bi se na taj način kočili inflatorni pritisci. Jasno je da devizne rezerve daju garanciju da će dinar biti stabilan i u narednom periodu.
Ako se setimo šta je bilo 1990. godine – devizne rezerve bivše SFRJ u jednom trenutku su dospele do iznosa od oko 10 milijardi dolara. To je bilo za vreme vlade Ante Markovića. Dakle, oko 10 koma nešto milijardi dolara su bile devizne rezerve bivše SFRJ. Kada se država počela raspadati, one su počele da se tope, a onda je tadašnja vlast spiskala te devizne rezerve i napravila najveću hiperinflaciju u istoriji čovečanstva, koja je dostigla 300 miliona procenata, u januaru 1994. godine. Dve godine je trajala.
Razlog zašto se došlo do hiperinflacije je zato što su neki mudraci došli na ideju da devizne rezerve stave u funkciju potrošnje, upravo ovo što ste vi malopre govorili. Sa tako mudrom politikom za dve godine je potrošeno tih 10 milijardi. Rezerve su spale na nulu, a narod je dobio plate od tri marke, hiperinflaciju, nestašice, nemanje struje i sve ostalo.
Dakle, nikada dok god budem radio sa svojim timom, a evo već pet godina učestvujem u reformama u Srbiji, nikada niko ozbiljan, ne samo ja, neće dozvoliti da se devizne rezerve troše mimo standardnih pravila i procedura čemu devizne rezerve služe.
Da li ste se Vi ikada, gospodine, upitali zašto se devizne rezerve zovu rezerve. Zašto se ne zovu devizna potrošnja? Rezerve se zovu zato što se čuvaju, a čuvaju se da biste imali dugoročnu stabilnost dinara. Ono što je činjenica, jeste da Centralna banka, u ovom trenutku, ima veće devizne rezerve nego što je nekada pre 15 godina imala Centralna banka SFRJ. Ako pogledate koliko Srbija učestvuje u odnosu na celu bivšu Jugoslaviju, ovo je veći relativni udeo, nego ranije.
Međutim, činjenica je da Centralna banka nema više potrebe da povlači nove kredite. To jeste strategija za budući period. Centralna banka neće više povlačiti nove kredite od MMF-a od iduće godine, s obzirom na to da ovaj nivo deviznih rezervi obezbeđuje punu sigurnost za kurs dinara u narednom srednjoročnom i dugoročnom periodu. Tako da sa ovim pokrićem novčane mase od 260% Srbija ima bolje performanse nego zemlje koje imaju tzv. režime valutnog odbora, odnosno karensi borda.
U tom smislu, sledećih par godina biće iskorišćeno da se u celosti vrati kredit MMF-u od 900 miliona dolara, a da istovremeno, imajući u vidu očekivani novi priliv stranih direktnih investicija, devizne rezerve ne samo da neće padati, nego će i dalje nastaviti da rastu.
Dakle, centralna banka će u potpunosti izmiriti sve svoje dugove koje je imala, a da devizne rezerve ostanu nepromenjene. Međutim, kada bi neko sada te devizne rezerve uzeo da deli građanima, onda biste imali jedan prividan pozitivan efekat na kratak rok, ljudi bi bili srećni, kao što su bili srećni početkom 1992. godine kada je bila nešto veća potrošnja, ali se onda zahuktala inflacija i sve to što su dobili pojela im je u jednom vrlo kratkom roku.
Dakle, monetarna i fiskalna politika, ipak, jesu stvari koje treba izučiti i biti stručan za njih. Ponosim se onim što sam zaista uradio. Ako neko smatra da treba devizne rezerve potrošiti, onda on govori narodu – hoću da izazovem hiperinflaciju. Jedini način da imate sigurnost je da čuvate devizne rezerve. Znam da to deluje čudno običnom narodu, zašto da čuvaš, zašto ne daš narodu da to potroši, ali ako to potrošiš, država nema mehanizme da čuva narod od inflacije, a inflacija je najgori neprijatelj, mislim na hiperinflaciju – svima.
Ono što sete postavili kao sledeće je pitanje garancija i kontragarancija. Tačno je da se predviđa davanje garancija i kontragarancija, o čemu, naravno, ova skupština mora da se izjasni i, između ostalog, za ŽTP, Železnicu, s obzirom na to da se planira obnova pruga, ali i nabavka teretnih vagona, s obzirom da u ovom trenutku nedostaje jedan značajan broj teretnih vagona, imajući u vidu da se povećala robna razmena Srbije sa inostranstvom i da je potrebno modernizovati železnicu.
Železnica u svim zemljama ne može da se snađe samo iz sopstvenih prihoda, već se subvencioniše od strane države i naše stanovište je da železnicu, kao javno preduzeće, treba modernizovati i treba omogućiti nabavku odgovarajuće savremenije opreme.
Zbog toga ćemo predložiti ovoj skupštini da se izdaju garancije i kontragarancije za nabavku odgovarajuće opreme i za modernizaciju pruga, pre svega, na Koridoru 10 u narednoj godini od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Međutim, kada govorimo o ovom vašem pitanju vezanom za lokomotive, kao što ste obavešteni iz javnosti, evo koristim i direktnu priliku da vas obavestim, poslali smo budžetsku inspekciju u ''Železnice Srbije'' i o rezultatima nalaza te inspekcije javnost će, kao i uvek do sada, biti obaveštena.
Što se tiče Zakona o javnim nabavkama, ja ću biti drugi ministar koji će reći da sadašnji Zakon nije najbolji i da smo spremili promene Zakona o javnim nabavkama.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ali se ne primenjuje.)
U pravu ste, postojeći zakon mora da se primenjuje dok se novi ne usvoji. Dakle, nažalost, Zakon o javnim nabavkama koji je donela prethodna vlada, mi smo ga nešto modifikovali, donet je po slovenačkom modelu. To je bio jedan od retkih zakona kojeg su Slovenci doneli, a koji je bio loš. Prepisan je od Slovenaca tada kada je donošen 2003. godine, u najboljoj nameri. Međutim, i Slovenci su priznali da im je zakon bio loš i u međuvremenu su ga promenili, tako da je nama ostao taj slovenački zakon.
Mi smo već pola godine radili na promeni Zakona o javnim nabavkama, kako bi ga uskladili sa pozitivnim primerima u EU.
Sada je zakon na čitanju kod Evropske komisije. Dakle, želimo da nam EU da zeleno svetlo i očekujemo u prvom kvartalu sledeće godine da se nađe u skupštinskoj proceduri. Hvala.

Vi ste tražili reč po Poslovniku? Repliku traži vaš kolega, hoćete li da mu ustupite prvenstvo? Izvolite, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.       

Nemojte da plašite narod. Gospodine ministre, kao prvo, spomenuste 1992. godinu, drago mi je da ste se u to malo upleli, samo ima i vašeg učešća, ne direktno u toj godini, nego u raspletu svega toga. Tada se desilo da tih 10 milijardi dolara, kako ih spominjete, najveći deo je drpila Ljubljanska banka. Baš kažem drpila, ukrala, kako hoćete, Slovenci, a nama su ostavili dinare. To je jedan od razloga hiperinflacije, vi tu niste krivi.
Ali gospodine ministre, vi ste sa Slovencima delili naše devizne rezerve, vi ste sa Slovencima delili naše zlato, bratski, priznali ste sukcesiju umesto secesije, nasilno otcepljenje, otimanje deviznih rezervi građana ove Republike, vi ste poklonili Slovencima Priznali ste im da je ljubljanska banka imala to pravo. Ko vam je sada kriv za to? Kažete, to nije bilo, vrednost zlata se gubi. Pa šta, ona se gubi u jednom delu, ali sada imamo obavezu, sada imamo muku da nas i Slovenija i Hrvatska i Bosna i Hercegovina tuže za ratnu štetu, a bili su secesionisti. Za to ste vi odgovorni, gospodine ministre.
Dalje, kažete – čemu služe devizne rezerve, baš tome o čemu i pričate, zašto niste intervenisali. Intervenisali ste po narodu, po grbači! Čemu onda služe? Ne za potrošnju, za intervenciju da se stabilizuje neki deo tržišta. U redu, u septembru je bila povećana potrošnja, ali nećemo valjda narod da poubijamo zato što kupuje više. Kupuje zato što mu treba, kupuje ono što mora: hranu, ogrev, odeću. Ne kupuje nešto drugo. Ne kupuje kuće, vile i stanove, nego to kupuje i na to se povećavaju kamate.
Dalje, gospodine ministre, kada je u pitanju ova priča oko poljoprivrednih proizvođača – kažete 120 hiljada registrovanih poljoprivrednih proizvođača – a šta ćete sa onima koji se nisu registrovali, gde je prosek domaćinstva preko 55 i 60 godina, šta ćete – da ih poubijate?! Oni ne treba da žive.
Pričate o subvencijama, ali ko ima pravo na subvencije? Na subvencije ima pravo samo registrovano domaćinstvo. Niste čak ni onim staračkim domaćinstvima dali pravo da imaju subvenciju za mleko, za priplodne junice, jednu ili dve. Te subvencije ste im ukinuli i kažete: mora da se registruje. Ali gde će da se registruje čovek od 65 ili 70 godina; dete mu je u belom svetu, ne može ni samog sebe da prehrani, nego još mora da ga dotira – pa ga vi registrujte kao poreskog obveznika.
Pa još kažete pravo izbora. Kako vas nije sramota? Ako ste već uveli da mora poljoprivredni proizvođač da se registruje da bi ostvario neku subvenciju, zašto mu niste dali za pravo da bira hoće li da plaća penziono ili neće za poljoprivredne penzije, nego da i to bude izbor, ako već pričamo o izboru, ali ne na ovaj način. Hvala.