... pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 32% na 45%. Najznačajniji pozitivan rezultat je da je deficit računa platnog bilansa sa 15 ili 6% BDP u prošloj smanjen na 8 do 10% BDP u ovoj godini, projekcija do kraja godine. Budžetski deficit od 3,9% u 2003. godini, 2005. suficit od 1,3%, što je doprinelo smanjenju deficita tekućeg računa platnog bilansa, smanjenjem državnih dugova i padu kamatnih stopa na tržištu državnih hartija od vrednosti.
Taj budžetski suficit, koga neki kritikuju, iskorišćen je za vraćanje dugova iz prošlosti i 2005. godine je isplaćeno 7,5 milijardi dinara duga putnoj privredi preko Ministarstva za kapitalne investicije, koje je, i pored znatno smanjenih sredstava, najuspešnije Ministarstvo. I svi oni koji ga kritikuju zna se iz kojih razloga, ne smeta im što idu po veoma kvalitetnim novim putevima, što se u Srbiji nije gradilo od postojanja do današnjeg dana koliko se sada gradi. To je upravo razlog da se napada i Ministarstvo i ministar, jer zaboga, od tog dela Srbije uspeh se ne oprašta.
Taj budžetski suficit, pored tih 7,5 milijardi stvorena je osnova za vraćanje duga penzionerima od 45 milijardi dinara. Budžetski suficit je omogućio realizaciju potpuno novih programa Vlade, a to je ono što interesuje nas koji se bavimo privredom; makrokredite za samozapošljavanje, subvencione stambene kredite sa oborenom kamatnom stopom, osnivanje Fonda za mlade talente, podsticaj regionalnog razvoja, Pad eksternih dugova omogućio je zaduživanje privatnog sektora bez povećanja ukupne zaduženosti zemlje. To je bila bukvalno stimulativna mera za razvoj privatnog sektora, a povećan je 10% broj zaposlenih u ovom delu.
Sada odgovor na ono pitanje – gde je rast zaposlenosti.
Ima ga u kvalitetu radnih mesta, dragi moji, jer kvalitet radnih mesta nisu društvena preduzeća sa negativnim kapitalom u kojima su ljudi prividno zaposleni, nego upravo radna mesta u novootvorenim malim i srednjim preduzećima. Samo da vas podsetim: u EU 80 miliona takvih radnih mesta su osnova za bogatstvo i blagostanje u EU. Prema tome, to jeste izuzetno reformski karakter promena koje imamo, zato što menjamo kvalitet radnih mesta.
U tom cilju Vlada je uložila jednu milijardu za program makrokredita za samozapošljavanje, a to je 4.000 novih radnih mesta. Pola milijarde za investicije i za zapošljavanje u Kragujevcu, Boru i Vranju; jednu milijardu za druge aktivne programe.
Rezultat toga, ako neko slučajno zna da se konektuje neka pogleda na internatu, pola gradova u Srbiji je eksplodiralo – svi grade ili planiraju industrijske zone, poslovne inkubatore, slobodne bescarinske zone, a sve je to slika privrede kakvu imamo u Evropi. Sve je to podsticaj preduzetništvu, koji je najveći reformski deo ovog budžeta.
Na kraju, tačno reče ministar, po prvi put se vidi kraj procesu tranzicije i to zahvaljujući egzaktnim pokazateljima. Već drugu godinu zaredom imamo visok privredni rast, mada se sećate da su nam na proleće prognozirali da ćemo propasti, da ćemo imati negativan rast proizvodnje.
Znači, dve godine zaredom – povoljna privredna konjunktura.
Jedini neostvareni cilj je smanjenje inflacije, za mene to nije nikakva katastrofa, jer inflacija ide sa konjunkturom. Da nema konjunkture, mi bismo imali malu inflaciju, ali sterilni sistem.
Da je ta inflacija pala na onih 4,5%, koliko smo planirali na kraju tranzicionog perioda, sada bismo imali smanjene investicije i negativne trendove.
Ovde je primedba da je ta inflacija rezultat uvođenja PDV. To je smešno. PDV uteruje sivu ekonomiju u legalne tokove, kontroliše novčane tokove i upravo ne pogoduje inflaciji. Najteže reforme su iza nas.
Zato ovaj budžet za 2006. godinu ima osnovne karakteristike –uravnotežen, smanjenje javne potrošnje i ima javne investicije.
Hoću da završim kao sam obećao u roku od deset minuta, skratiću dosta toga, neću govoriti o ciljevima i prioritetima ekonomske politike u 2006. godini. Ministar je dosta toga rekao.
Čvrstom monetarnom i fiskalnom politikom i institucionalnim reformama, kojih i te kako ima, Vlada garantuje makroekonomsku stabilnost; smanjenje javne potrošnje (tih 1,3% će biti kontinuitet i u sledećoj godini), sigurnost poslovanja, jačanje konkurentnosti privrede, dugoročno održiv privredni rast, zasnovan na povećanju domaće štednje, investicija i izvoza; smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa i obaranje ukupnog javnog duga ispod 50% bruto društvenog proizvoda, uz redovno servisiranje dugova.
Javna potrošnja – to je ono zašto se neki bune, jer se teško gube stečene privilegije, ali je interes svih građana Srbije. Javna potrošnja opterećuje privredu, smanjuje ekspanziju privrednu i upravo ugrožava osnovne interese građana.
Zbog toga je za pozdraviti to što će u 2006. godini njeno dodatno smanjenje od 1,3% u bruto društvenom proizvodu na trajnoj osnovi, i to: – 0,55% racionalizacijom troškova u fondu zdravstva, smanjenjem subvencije društvenim preduzećima i ukidanjem izvoznih subvencija od 0,4%.
To jeste normalno, subvencija u privredi je bila – sipanje vode u pesak, a ne razvojni dinar. Zato se sada ide sa razvojnim dinarom, odnosno sa ulaganjem u privredne aktivnosti; 0,2% smanjenje broja civila, što je već završeno u vojsci, znači, završen je jedan bolni posao. Smanjuju se transferi.
Nažalost, nemam vremena da vam pričam, završiću, malo pogled unapred, o makroekonomskom okviru za period 2006. i 2008. godine i trećem i o četvrtom delu, koji je za mene ujedno najbolji u ovom budžetu, to je treći deo koji govori o javnim finansijama, a pre svega četvrti, koji govori o strukturnim reformama. Te strukturne reforme, ovako planirane, veoma dobro podržane zakonskom aktivnošću, pozdravljam, jer će obezbediti da stvarno do 2008. godine završimo sa tranzicijom, na žalost svih onih kritičara koji bi želeli da bude što gore, da bi njima bilo što bolje.
Mogu da poručim, kao predstavnik stranke koja ima najbolje rezultate, ovaj budžet i političare kritikuju oni koji nikada nikakvih rezultata nisu pokazali. Mi ćemo glasati za ovaj budžet.