Ne mora ministar. Mislim da može slobodno u ime poslanika, bilo na jedan, bilo na drugi način će 30% svakako akcija kroz zakon biti podeljeno, bilo kroz zakone koji su u proceduri ili sledeće.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, potom Rajko Baralić, pa Zlatan Jovanović.

Pošto je SRS podnela amandmane na Predlog zakona o bankama, biće tu dosta amandmana, pa je iluzorno trošiti vreme na tom Predlogu zakona. Krenuo bih prvo sa Predlogom zakona o sprečavanju pranja novca. Na početku bih morao da pohvalim magistra iz SRS koji je dobio zadatak da ovo obradi, pa, evo, gospodine Dinkiću, šta kaže vaš kolega.
Ministarstvo bi trebalo da objasni koji je tačan prevod naslova direktive 91 308, njihov ili onaj u beloj knjizi. Vaše kolege su 2001. godine objavile onu belu knjigu, a ticalo se pridruživanja Evropskoj uniji, Institut za ekonomske nauke, pošto se ti prevodi ne slažu.
Što se tiče međunarodne organizacije FATF, ona nije uopšte prihvaćena jer je njenih članova ukupno 31, a nema takvih zemalja kao što su Kina, Indija, Izrael i da ne ređam dalje. Bankarski i finansijski sistemi zemalja članica kao što su npr. Saudijska Arabija, gde važi šerijatsko pravo, gde je zabranjeno davati kamate, teško da imaju veze sa ovim našim pravom, a grupa EGMONT ima više članica među kojima su Kajmanska i Devičanska ostrva, gospodine Dinkiću, koja su opštepoznata po pranju novca.
Znači, to su ostrva veš mašine. Dođe prljavo, očisti se i izađe čisto. Onda je ova organizacija u najmanju ruku neuspešna što se tiče sprečavanja pranja novca ili se možda koristi za neke druge svrhe po kojima su poznata i ta ostrva i ta cela grupacija, a to je obaveštajni rad.
Kod objašnjenja za članove recimo 21. i 22. Ministarstvo finansija je dalo neko objašnjenje, komentarišem vaše obrazloženje Predloga zakona da je tu teško da se pronađe nešto za komentarisanje, to je tako konfuzno. Kod objašnjenja člana 24. vidi se koliko je opširno i osiono Ministarstvo finansija u određivanju obaveza drugim državnim organima i obveznicima, kako ih u zakonu nazivate. Isto toliko je kratko kod objašnjavanja obaveza stranih subjekata. To je veliki nedostatak ovog predloga zakona zato što su strani subjekti zaštićeni kao retke zverke koje treba da služe kao primer.
Članovi 26. i 27. u obrazloženju ukazuje se da ste vi gospodine Dinkiću u svađi sa ministrom pravde, jer ga optužujete da ne poštuje propise Evropske unije, članovi 28. i 29. Umesto da koristite neke engleske termine, bilo bi bolje da ste smanjili ono što želite da bude vaše ovlašćenje.
Kod objašnjenja analize efekata ovog zakona nije jasno kako će primena novog zakona izazvati manje troškove kod građana i privrede.
To stoji u obrazloženju efekata, kada se kaže da će se finansirati sprovođenje zakona pomoću sredstava iz budžeta Republike Srbije. To je nešto virtuelno kod vas.
Sada nešto da vam ukažem na nekoliko članova, pošto se mi tu nešto nismo pretrgli sa amandmanima, a bilo je potrebe uz uvažavanje i činjenice da smo potpisali odgovarajuće međunarodne akte, kojima smo preuzeli obavezu da putem propisa, putem organizacije i putem saradnje sa odgovarajućim institucijama iz inostranstva sprečimo pranje novca, jer ono nije unutrašnje, nego je sve više i pretežno kod nas faktor i problem koji dolazi iz inostranstva.
Tako, recimo u članu 1. stav 2, gospodine ministre, ne zna se na šta mislite ovo, nadležnost drugih organa. To je vrlo konfuzno. U članu 2. gde dajete neke elemente i kriterijume na osnovu kojih se definiše šta se sve podrazumeva pod pranjem novca, da ne bude zabune, nije ovo loš prevod nego je prosto usvojena, takva terminologija, gotovo da ste zaboravili termin polaganja sredstava. Može to da se protumači sa nekim od sinonima iz tačke 1) do 4). Ono što nije jasno u stavu 2. nije jasno na šta mislite kada ovde tvrdite druge isprave.
U članu 3. ne zna se na šta mislite kada kažete drugo postupanje sa imovinom. Imovina je skup imovinskih prava, to je preširoko. Onaj ko je ovo pisao nešto je pobrkao ovde.
U članu 4. morali ste na neki način da stavite do znanja da sve ovo što ste napisali, a to je manje više prihvatljivo uz jednu veliku primedbu, jer ono što stoji u stavu 1. i ono što stoji u stavu 3. na momente deluje kontradiktorno; jer u stavu 1 su pravna lica, a u stavu 3. se smatra da je obveznik i neko drugi koji nije samo pravno lice, nego je i preduzetnik i fizičko lice. Morali ste na neki način da potencirate da se ova odredba odnosi na strana i na domaća lica.
Verovatno mnoge kolege nisu primetile, član 5. ima veliki nedostatak. Mislim da je ovaj iznos od 15.000 evra prenizak. Zašto? To treba da se spusti na otprilike 5.000 evra, jer smo videli da se pojedini naši političari kompromituju za desetak hiljada evra, poput onog "Eriksona", sećate se, gospodine ministre. U vreme obnove onaj što drži nogu gore, zbog krvotoka, obezbedio je finansiranje stipendije za svoju ćerku i te sitne pare su pranje novca, samo što je on za te oprane pare nudio mnogo veću uslugu.
Mada, u istom stavu, u stavu 4. nam nije jasno zašto tu niste pomenuli neku cifru i tu je trebalo da se pomene neka cifra. Pri svakoj transakciji nezavisno od vrednosti transakcije, ako se sumnja da se radi o vezi u vezi sa transakcijom ili strankom. Evo, ovo je kontradiktorno sa onim prethodnim. Morali ste neko ograničenje da date, jer ovaj ceo zakon je praktično pravljen po sistemu bez ograničenja.
Gospodine ministre, ono što ste naveli u članu 6, poslednji stav, moram da obavestim javnost, on ili treba da se briše ili treba da se na neki način preformuliše. Možda je čak bolje da se briše. Zašto?
Upravo ogromna korupcija vlada u EU. Sada ću da vam pročitam koji su to primeri. Slučaj predsednika Evropske komisije Baroza, evropskog komesara za trgovinu, Pitera Mendelsona – pronevere najviših službenika UN, kod Programa nafta za hranu. Problemi finansiranja OEBS koje je postavila Ruska federacija itd.
U tu grupu bih mogao da vam smestim i ostala zvučna imena poznata po tome što pripadaju Komitetu 300, Bilderbeg grupi i da ne ređam dalje. A da ne pominjem Opus Dei, sa preko 3.000 svojih instituta i razgranatom mrežom koja obuhvata celu zemaljsku kuglu, i vašeg dragog Džordža Soroša, koji u životu nijedan dolar nije zaradio na pošten način, nijedan dolar, zapamtite, nijedan dolar.
Morali ste da obuhvatite i te ovim članom, a verovatno vam je poznat, gospodine ministre, slučaj velike afere koju ni predstavnici međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini još ne mogu da razreše. U Sarajevu postoji nekoliko sudskih sporova, samo da pomenem ime, Hasan Čengić. Dakle, 1.000 dolara je davao svakome ko strelja Srbe, a 2,5 milijarde dolara je oprao iz Austrije. Verovatno vam je poznat slučaj aviona sa naoružanjem u Ljubljani, koji je takođe u sklopu pranja novca.
Još dve velike afere vezane za naš prostor, koje se tiču pranja novca. Jedna je"Astra" Zagreb, koja je imala dokumentaciju o pranju novca i uvozu naoružanja; bila je ta dokumentacija na Plitvičkim jezerima, pa je 2. marta 1991. godine ispao onaj konflikt. Moram da kažem, Vatikanska banka, ona ima spor u Americi oko pranja fašističkog blaga, pa čak ni Kondoliza Rajs Vojtili nije htela da pruži zaštitu, da se zaustavi taj sudski spor.
Slična je situacija i sa gigantima u proizvodnji i prometu cigareta. To vam je poznato. Pet grupa, pet puteva prolazi preko Balkana i veliki spor u Njujorku jer je jedan sudija Vrhovnog suda dozvolio da se vodi postupak protiv 10 najvećih svetskih proizvođača duvana zbog pranja novca. U toj grupi je i vaš prijatelj Milo Đukanović, njegova sestra dva puta godišnje sa milion do dva miliona evra skokne preko bare u Italiju da isplati tužioca, da makar šest meseci ne pominju njenog batu.
Nemojte da se sekirate, neće biti referenduma aprila meseca, odlaže se to za kasnije, pošto su neke grupe pripretile gospodinu Đukanoviću, jer će da se otvori tema i u toj temi je i Srećko Kestner, pokojni Vanja Bokan i da vam ne pričam, gospodine ministre. Vi ste morali da znate to, jer ste sarađivali ne sa tim ljudima, već referenca za onog Volfa Minića, bilo je da mora da zna ove stvari. Usput je ova balkanska inicijativa i ona grupa koja prati ove žene, BIRT, a to je isto velika perionica novca.
U te velike perionice novca može da se smesti i da ste ispunili zadatak, vi možete da se ponosite bankarskim sistemom, ali ne Srbija, nego inostranstva. Inostrani bankarski sistem je zaštićen u našoj zemlji.
Ove naše bančice, vidite i sami, moraju što pre da se rasprodaju i prodaju. Znači, mi smo jedno lepo bankarsko tržište za strance. Mlađan Dinkić je omogućio razvoj tog bankarskog sistema na koji je on ponosan, jer je uništio ne samo one četiri nego gotovo i sve naše banke.
Dalje, da ne zaboravim, pošto sam sada na ovoj temi pranja novca. Mi ćemo o tome da iznosimo dokumentacije i dokumentacije ne samo anketnih odbora, nego i završenih sudskih predmeta.
Dalje, šta kaže ovaj vaš kolega magistar. Kaže ovako, povodom člana 7. vi niste naveli, recimo, u stavu 4. koji bi to bili objektivni razlozi kada se prihvata pismena izjava punomoćnika. Sve ove firme rade po sistemu punomoćnika. Vama je to poznato.
Sećate se da je jedan od advokata, vlasnika neke advokatske kancelarije u Nikoziji, bio i predsednik, a mislim da je i sada predsednik. Verovatno ga znate. Njegova supruga je glavni akcionar "Coca Cole". Sve je to poznato. Znate i sami da se pravi vlasnik nalazi na papiru koji se nalazi u sefu.
Vi ste donosili one silne kutije koje ste uzeli iz ambasade i Cobi, kako beše, COBY, 60, 70 i nešto kutija ste dobacili ovde, a to je 80 dužnih metara kada se poređa kompletna dokumentacija. Čak se nalazi tu onaj čuveni nalog Narodne banke Srbije 1054, o iznošenju efektivnog novca.
Znate vi dobro, gospodine ministre, gde su one pare i na kom ostrvu i ko je morao da opciguje milijardu i nešto da Amerikanci i Englezi, pošto je osnivač te banke na Kipru najveća engleska banka, po tome je poznato ministre.
Koji su to objektivni razlozi da možete da prihvatite izjavu punomoćnika? Dali ste široka ovlašćenja da to sve nekako zavisi od vas. Kako će se utvrditi, ako ima više povezanih firmi, više vrsta akcija, a sve se odnosi na član 7. Možda ne stav 4, ali tu nekog.
Kaže se: "Poznate su malverzacije sa navodno nezavisnim ostrvima, gde se pere novac". Ovde zakon mora da bude najopširniji i najoštriji, a ne da uvodi objektivne razloge i da dopušta da stranka ne prisustvuje, već da poslove obavlja preko svog punomoćnika.
Da li vi ovim zakonom pravite of-šor Srbiju. Znamo da ste pravili of-šor banke, of-šor menjačnice, nije se sklopila matematika. U onoj vašoj knjizi ste rekli – dve milijarde evra, odnosno maraka, građani imaju u slamaricama. Kasnije, zaprepastili ste se, bilo je mnogo više.
Kasnije, kada je išla konverzija za evro, kada se oduzme i sabere, plus–minus, to je izašlo oko tri milijarde, verovatno mafijaškog novca je legalno proprano kroz Srbiju u sistemu nove demokratije, ne liberala, nego ovog talasa koji nas je zapljusnuo, kao Cunami nas udario.
Naravno, u članu 8. verovatno bi ovaj iznos trebalo sa 15.000 evra, zbog Labusa, da se skine na 5.000 evra.
U članu 10. preporučio bih da ovaj rok od 72 časa stavite na 48, predug je rok, tim pre što je prethodno već urađeno, da ne ulazim u detalje. Tu postoje četiri stava, gde se tačno propisuje procedura šta je sve potrebno prethodno da se uradi da se dođe do ove odredbe gde se primenjuje ovaj rok.
Član 12. ukazuje da Ministarstvo finansija ima tu sklonost da kontroliše samo sebe. Imamo ministarstvo, pa unutar ministarstva uprave i sada ministarstvo kontroliše svoje uprave. Konkretno, kontroliše ovu upravu koja je totalno u vezi sa ministarstvom. Kada se kaže – uprava, neću tu da vas prozivam, ali mislim da niste dobro pogledali Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima.
U tom smislu, ukoliko budete odgovarali na ono što je gospođa Radeta malopre rekla u pogledu sastava, a ono što je ona rekla više se odnosilo na neku nezavisnu komisiju koja bi radila ovaj posao, nije bitno kako će da se zove, ali kada je ovaj vaš koncept, onda je stvarno deplasirano, jer ovde treba da se primeni Zakon o državnim službenicima ili Zakon o državnoj upravi. Ali, to ćete vi unutar vaših krugova da razrešite.
Član 13, nije mi jasan poslednji stav. Sve se to derogira, prenosi nekom drugom, sve je neko drugi odgovoran, dužan da prati, itd. a uprava i ministarstvo su nešto, pa posmatraju sa neke visine, da li to ide nešto normalno. Tako, da ispada da vi niste uprava za sprečavanje, nego za kontrolu pranja novca, jer ste sebe izdigli na jednu nezavisnu poziciju. Uvek možete svakome da održite packu, pogotovo u odredbama o nadzoru –te ministarstvo, te Narodna banka, kako ko hoće, samo može da krene.
To što stoji u poslednjem stavu, proizilazi da uprava uopšte nije potrebna, jer sve određuje ministar. Kako može ministar da određuje obuku? Valjda postoje propisi koji to regulišu. Zadnja rečenica u ovom članu potire, obesmišljava sve prethodne članove zakona, jer će ministar imati pravo da oslobađa primene zakona sve transakcije, čak i one veće od 15.000 evra. Da li ste videli šta je napisano u poslednjem stavu? Od vaše volje zavisi, može i 20.000 evra, ne, ne postoji obaveza, može da prođe i ovako, da li to radite zbog BIA, vojne, CIA, ŠIK, to je ova šiptarska. Zbog koga to unosite? Valjda se na sve primenjuje.
Zakon se objektivno primenjuje. Sada ste vi rekli od Mlađana zavisi, ovu transakciju nećemo da kontrolišemo, ona je legalna. Zašto? Ona je legalna po vrsti, po subjektu, po iznosu i po mom izboru.
Tako ispada po ovome što ste napisali. "Kao i slučajeve u kojima određeni obveznici nisu dužni da Upravi prijave gotovinske transakcije u ukupnom iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti". Znači, Hamovići – slobodno kod Mlađe, u koferče nosite šta hoćete. Ne može tako, ministre.
U članu 14. tačke 3) 4) i 6) uz male nijanse gotovo da su identične. Ali, ova iz sedme ukazuje da ovo nije nadležnost uprave, nego to bi mogla da bude samo nadležnost MUP, verovatno ovoga što vi zovete UBPOK, BIA, da imate neki stepen saradnje sa tim institucijama. Ovako ste preokrenuli stvari. Vi ste tu kolovođe, a ovi dođu kao vaši izvršni organi, kao pomagači. Znam da vi to volite kratko – ubij, zakolji da ne postoji, ali ipak neki red mora da postoji. Nedavno je donet Zakon o policiji. Stičem utisak da ćete da se posvađate sa Jočićem oko ovih stvari.
U članu 15 – brisati prvi stav, jer je neuspela demagogija. "Direktor Uprave, u zavisnosti od potrebe posla, određuje rad i po isteku radnog vremena, subotom i nedeljom, kao i u dane praznika". Imamo Zakon o radu, Zakon o državnim službenicima, Zakon o državnoj upravi, zašto posebno morate da regulišete neka pitanja koja se tiču radnih odnosa. To je što se tiče prvog stava.
Kod drugog stava navesti koje poslove (ovo što je nespojivo), a kaže se – "poslovi koji su nespojivi sa njegovim poslom u Upravi i sa radom Uprave". Koji su to poslovi nespojivi? Da li ćete da koristite aršin sukoba interesa koji je ovde prisutan? Tu ste pogrešili. Tu nema rad u stranoj banci, honorarni, poslovni, prijateljski, u nevladinim organizacijama – to je rak–rana Srbije, Biserko, BKV i ovi drugi; međunarodne finansijske institucije, svako se predstavlja – Đorđe Đorđević – on predstavlja svetske banke; Elena – predstavnik te i te institucije. Molim vas, nemojte tako. Vi biste i njih stavili, ove iz nevladinih, u ovu vašu upravu. To ne smemo da vam dozvolimo.
U članu 16. stav 2. i 3. međusobno su u nekoj kontradikciji. Tu bi trebalo neki rok od osam dana ili bez roka.
Da dalje ređamo, član 17 – dovoljno bi bilo da se samo navede da je uprava dužna da obavesti neke organe, da ne otvaram ovo pitanje do detalja, pošto ćemo povodom amandmana o tome da pričamo.
Član 20 – ponavlja se ono što je u članu 14. To je nepotrebno.
Član 21 – dokaz da uprava ne treba da bude pod Ministarstvom finansija, već vladino telo, gde će biti predstavnici Ministarstva pravde, MUP i ostalih. To je jedno viđenje koje ima uporište u uporednoj praksi, gospodine ministre. Ima uporište u uporednoj praksi. Nemojte to da izbacujete.
To što vi mislite da je sve zakonito, dobro organizovano, ako je pod čvrstom vašom kontrolom, to je vaš osećaj, ali država ne posluje na bazi osećaja predsednika Vlade, ministra ili onog Vladete Jankovića. Ne.
Država je jedan ozbiljan sistem, jedan organizam koji puno puta mora da radi neke stvari koje pojedincima na vlasti čak i ne odgovaraju. Ali, mora, jer država postoji i funkcioniše na bazi objektivnih normi.
Član 22. je, kao i član 21. primer osionog predlagača zakona tj. Ministarstva finansija. Po njemu su svi nadležni državni organi dužni da izvršavaju naloge ministra finansija, to jeste – ne samo u ovom predlogu zakona, svaki zakon u koji ste se umešali, sa nečim, zaveli ste red, sve pod svoju kontrolu.
Da završim, gospodine ministre, ovo je loš Predlog zakona, tendenciozno loš, tendenciozno napravljeno da bude loš, pun je demagogije, kao – vi se borite protiv nekog kriminala. Slaba 'vajda od te vaše borbe, pogađa male privrednike, opterećuje ih obavezama. Odvajam, ako mislite da štitim neke kriminalce, to mi nije namera, to svi znaju, verovatno i vi to znate, oslobađa upravu njenih obaveza, a daje velika ovlašćenja ministru.
Ne znam kako vi uspevate da izdržavate: te javne nabavke, te carina, te porezi, tu je i duvan – a nepušač. To stvarno ne može. Ne može, slabo pogađa one koji peru pare.
Ovaj zakon njih uopšte ne dotiče. Zašto njih ne dotiče? Setite se vi koji ste bili članovi Anketnog odbora povodom Hamovića i ovih za struju, videli ste kako su se firme formirale i videli ste kako je NBJ slala sredstva u onu banku u Rusiji, vraćala i kako se za dva dana zaokružio krug – da je neko bez dinara postao vlasnik.
To je klasičan primer pranja novca. Na bazi tog pranja novca i sličnih, većine tajkuna ili svih tajkuna, mi danas imamo situaciju da je ova vlada, vraćam se na ono što sam rekao pre godinu i po dana, rezultat kompromisa nekoliko tajkuna, pa se tačno zna: Vuk zastupa tajkuna Danicu Drašković, ovi jednu drugu grupaciju, oni Veljini treću grupaciju, ovi Koštunicini izgubili onoga pa sada došao drugi, jer Drakulić je otišao.
Znači, mašina za pranje novca je u Vladi Republike Srbije. Malo sada o odlivu para u inostranstvo itd. ali to ćemo drugom prilikom, pošto je ovo sasvim dovoljno za one verne gledaoce RTS, koji su bili dovoljno hrabri da prate kako izgleda kada se objedini ova rasprava.
Povodom ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, ovaj zakon je u stvari donet još 1992. godine. Od 1992. godine niko nije našao za shodno da ga promeni, a od 1992. godine toliko stvari se promenilo i u zemlji i u okruženju, da je prosto ovaj zakon odavno postao istorijski propis.
Ako ne pre 5. oktobra 2000. godine, onda sam apsolutno siguran da je posle 25. januara 2001. godine ovaj zakon bio anahron, ali on nije smetao ni onoj vladi da nešto rade u skladu sa tim propisima.
Dakle, sa ovim fondom je, moram da kažem, oduvek bilo problema. Verujte, i vi ćete imati još više problema, bez obzira što predlažete neke promene. Zašto? Zato što je ovo materija koja treba da uredi jednu državnu banku koja bi bila verovatno neka razvojna banka ili alternativno, sudbinu, karakter i pravni položaj sredstava države koju ona plasira preko neke banke ili nekog investicionog fonda, a koja je u funkciji razvoja.
Da vidimo sada šta bi to mogao da bude razvoj. Kada se pogledaju ove vaše promene, vi ste taj razvoj sveli na mala i srednja preduzeća, možda sam ja to grubo pojednostavio.
Gospodine Dinkiću, ono što bi bilo u funkciji razvoja Republike Srbije u skladu sa promenjenim okolnostima, situacijom da se sada svi zalažu za tržišnu privredu, da postoji samo privatna i državna svojina, da državna izumre, vi se zalažete da izumre ovako lopovski, a mi se zalažemo nekako korektno bez ostajanja bez posla.
Znači, naš razvoj o kome mora da vodi brigu država kreće se nekim drugim putem. On mora biti u funkciji podsticanja nekih regiona, nekih oblasti, on verovatno mora biti u funkciji razvoja infrastrukture, uz sve rizike i činjenicu da postoje neke druge institucije koje nisu obrazovane kao fondovi, već kao Direkcija za puteve itd.
Pomenuo sam baš infrastrukturu, uz činjenicu da su neka javna preduzeća zadužena za razvoj. Elektroprivreda sa svojim novim investicijama takođe vuče neki razvoj, uz činjenicu da i lokalna samouprava odvaja deo sredstava za razvoj, da ne preteram, ali verovatno 40 do 50% sredstava lokalne samouprave koja se plasiraju preko Direkcije za urbanizam, izgradnju i to su razvojna sredstva. Asfaltira se neka nova ulica, obezbeđuje se 500 metara novog asfalta, ili vodovoda, ili kanalizacije.
Verovatno postoji jedan deo gde Republika ima poseban interes da ulaže sredstva po beneficiranim uslovima. Uzeću jedan primer, pošto sam nedavno bio do Vlasinskog jezera. Ministre, tamo je opština Surdulica, koliko sam čuo, donela urbanistički plan, ali oni imaju veliki problem sa kanalizacijom na Vlasinskom jezeru. Ukoliko to ne budu regulisali, džaba jezero, više neće biti ekološka sredina. Koliko sam čuo tamo postoje neka odmarališta. Ministre, i SPC tamo ima nameru da napravi jedan duhovni centar, Ruska pravoslavna, Grčka pravoslavna, Bugarska pravoslavna, da to bude u funkciji ekskurzija, odmora dece itd.
Recimo, to je projekat od šireg interesa gde ne možete po tržišnim uslovima da nađete investitora, zato što su potrebna velika ulaganja.
Nikada Kopaonik ne bi dobio asfalt, struju i ono, da nije bilo vojske i dugoročnih programa razvoja. Slično je i sa Zlatiborom, sa drugim lokalitetima. Da, u to vreme je bio Komitet. U jedno vreme se dešavalo da je Privredna komora davala saglasnost o tržišnoj usklađenosti, odnosno društveno–ekonomskoj opravdanosti nekih investicija itd. Zbog čega vam ovo pričam?
Ako ovo što vi menjate ovde treba da omogući da po beneficiranim uslovima onaj ko ima ili namerava da krene sa programom malog i srednjeg preduzeća, dobije sredstva, verujte 50% sredstava nenamenski ima da se iskoristi. Zbog čega?
Ovi mafijaši jure od banke do banke da vide gde je jeftin kapital, pa svakoga od vas poziva neki veliki biznismen – je li da li znaš u nekoj banci gde je jeftin kapital, ja ću njima tamo i hipoteku i bonitet imam, samo da uzmem kredit i da vratim neke dugove, a ovo drugo da pretvorim u dinare. Tako će da završe ova sredstva.
Gospodine Ćirkoviću, čitam pomalo, pomalo čitam, ne sedim za džabe. Pametni ljudi napisali sve.
Budite član biblioteke pa čitajte malo, pa videćete, nemojte engleski krompir da jedete, pročitajte malo.
To je ta opasnost od koje vi nemate zaštitu ovde ili vam je namera, ako si član ove stranke, konkuriši, dobićeš sredstva itd. Ali neću o tom delu.
Znači, šta je to prioritet, šta državni interes, šta je u funkciji razvoja? Gospodin Anđelković je malopre jednu veliku istinu rekao, nije Srbija izuzetak. Mnoge države u tom postupku tranzicije i prilagođavanja ispraznile su svoj prostor i po 50 ili 60% stanovništva i populacije smestili u metropole, tako je razgrnuo taj prostor, on čami, on je nedovoljno razvijen. A kod nas je još teža situacija zbog ovih ustaških,
šiptarskih i drugih nasrtaja. U potpunosti vas razumem. I ja sam pre šest godina vodio neku akciju da se asfaltiraju svi seoski putevi u Toplici, da bismo se zaštitili od Šiptara. Nisam nailazio na razumevanje.
Nije dobro da omogućavate, bez sagledavanja realnog stanja nekom Čekoviću ili nekom Kariću – srpski domaćini, pa oni organizuju, oni se zaklinju tamo pred patrijarhom, sad će oni sve ulice da asfaltiraju po selima. Nije dobro da oni to rade. Dobro bi bilo ako mogu da pomognu, ali dobro bi bilo da država vodi to. Bolje građanin da bude u odnosu sa državom, nego sa Karićem. Tu sam siguran da smo našli zajednički jezik, sto posto.
Gospodine ministre, oko zakona o javnim preduzećima i vršenju delatnosti od opšteg interesa, pisao sam taj zakon 2000. godine. U onim uslovima to je bio dobar zakon. Imali smo dva problema.
Kako da sprečimo lokalnu samoupravu da nekontrolisano diže cene i kako da sprečimo javna preduzeća od republičkog značaja da, preko sestrica i onog ostatka, sele kapital i izdižu se iznad države. Da nas niste prekratili sa 5. oktobrom mi bismo to završili, to vam garantujem.
Sada, šta menjate? Odmah da vam kažem, sve one promene koje se tiču usklađivanja i to elementarnog usklađivanja sa odredbama zakona koji su u međuvremenu doneti, a tiču se privrednih društava, privrednog registra, to i ne sme da bude problem. Međutim, koliko vidim ovde, a to su mi skrenuli pažnju neki, vi ste se naknadno setili da podnesete jedan amandman koji bitno utiče na status javnih preduzeća, ali moram da vam kažem da onaj ko vam je pisao ove izmene i dopune, on je samo zaboravio na još jednu veliku sitnicu. Velika razlika postoji između javnih preduzeća i preduzeća koja vrše delatnost od opšteg interesa.
Kada pričamo o preduzećima koja vrše delatnost od opšteg interesa, nije toliko primeran svojinski oblik. Uzeću jedan primer, lokalna samouprava može da poveri delatnost od opšteg interesa i privrednom društvu koje ne mora biti u državnoj svojini. Kada pričate o javnim preduzećima, onda je akcenat na svojinskom momentu, da ona pretežno rade sredstvima u državnoj svojini. To su dva različita pojma i ta dva tipa preduzeća ne mogu biti u istom pravnom položaju.
Ta distinkcija bila je prisutna 2000. godine, kada se donosio ovaj zakon, na njoj smo insistirali, pitajte profesore pravnog fakulteta koji su radili na tom zakonu. I smo bili tada suočeni sa problemom zakona o preduzećima koji uopšte nije ni regulisao javna preduzeća i nekim drugim problemima, sada to da ne otvaramo. Mislim da ste sa nekim izmenama pobrkali ove dve stvari.
Tu imamo i amandmane, pa ćemo nešto malo konkretnije o tome. Na kraju bih vam samo poručio, pošto sada nameravate da radite neki zakon o sredstvima u svojini lokalne samouprave, možda sam pogrešio naziv, ali odnosi se na svojinu lokalne samouprave. Nemojte da radite. Zato što u lokalnoj samoupravi, posle Čovićevog zakona o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima, imate sve i svašta; doći ćete u situaciju da državna sredstva, koja treba da budu po definiciji, koja se tim vašim predlogom zakona, ukoliko se usvoji, prebacuju na raspolaganje lokalnoj samoupravi, da neke lokalne samouprave neće raspolagati sredstvima, jer će braća to da rasprodaju.
Sve države imaju taj problem. Francuska ima neku dvostepenu samoupravu, pa ima onog perfekta koji sve isplate odobrava. Vodite računa. Pajtić je čovek loših namera, gospodine Dinkiću. Meni je krivo što ovde nije dobio batine kada je gurao one kartice za falsifikovanje izbora. Kasa je pokvaren čovek. Čanak nije normalan, rasturiće Vojvodinu. Zapamtite. Njima nije stalo do države.
Čović kada je gurao onaj zakon, gospodine Dinkiću, o lokalnoj samoupravi, on je ovako rekao – neće Šiptarke da idu na izbore da budu na izbornoj listi (ono 30 posto) i prevario se. One domaćice baš ih briga da li plele kod kuće, da li u opštini Bujanovac, njima je svejedno. Imaju većinu, nema demokratije, za pet minuta se sve izglasa, a kod nas nastala svađa.
Vodite računa kada menjate zakon. Vodite računa kada nešto dirate tamo. Država i narod su vam na prvom mestu. Ako rasturite državu, nema ni naroda. Država štiti svoj narod, narod se preko svoje države štiti. Olako idete u neke stvari, a mene je strah da za neke već i nije kasno.

Izvolite, gospodine ministre, a potom će imati reč narodni poslanik Rajko Baralić, pa Zlatan Jovanović.
Samo zbog stenograma, šija se piše sa shia, mada ne postoji, samo da znate. Izvolite.

Ne mogu a da ne iskažem divljenje prethodnom govorniku. Zaista sam fasciniran. Ovako nešto sadržajno nisam zaista dugo slušao, tako da sa opravdanjem možemo da konstatujemo da je ovo jedan kandidat za budućeg ministra, odnosno sadašnji ministar u senci.
Samo jedna preporuka – bolje da ste sami, gospodine, pročitali zakon o sprečavanju pranja novca, nego što ste angažovali tog vašeg magistra, jer biste onda videli u definiciji pranja novca, šta zapravo znači pranje novca, pa ne biste ovde iznosili neke stvari koje ne odgovaraju onome što piše u zakonu.
Isto tako, da vam vaš magistar iz stranke nije tumačio zakon, već da ste ga sami pročitali, pošto cenim da zaista imate kvalitete sutra da budete ministar u nekoj vladi, u kojoj, naravno, da bi bilo mesta za nas iz G17 plus, onda biste videli da zapravo ministar finansija nema ta ovlašćenja u zakonu o sprečavanju pranja novca, kao što ste ih vi ovde pomenuli, s obzirom na to da samo dobija jednom godišnje izveštaj o radu uprave za sprečavanje pranja novca, koja je potpuno nezavisna u svom radu i to su uglavnom statistički podaci.
Koliko je krivičnih prijava podneto, koliko je prijavljenih transakcija bilo, a ministar finansija nema pravo da se meša u sam rad ovog organa, čak ni da dobija informaciju o kom se konkretno slučaju radi, jer je to ipak stvar koja ide u nadležnost drugih državnih organa, kao što je policija. Jedino ovlašćenje jeste da dobije izveštaj o radu i da donese četiri podzkonska akta koja proističu iz ovog zakona.
Što se tiče ovog vašeg, odnosno, ne želim da kažem da ste to vi izneli, to je izneo ovaj vaš magistar, da ne treba ministar da donosi odluke za prijave veće od 15 hiljada evra, da može da se oslobađa od obaveze prijavljivanja.
Evo jedno razjašnjenje koje, da ste vi čitali, gospodine Krasiću, siguran sam da biste to zapazili. Da nije vaš magistar to čitao vi biste sigurno zapazili, jer mislim da ste daleko oštroumniji od vašeg magistra.
Onda biste videli da u obrazloženju zakona kaže da je u dosadašnjoj praksi uočeno da je Uprava za sprečavanje pranja novca prosto zatrpana različitim prijavama velikih supermarketa. Jer, 15 hiljada evra je jedan dnevni promet nekog C marketa ili neke trgovine koja radi potpuno legalno, ne bavi se kriminalom, već prodaje kiselo mleko ljudima, hleb i ostalo; prevazilazi 15 hiljada evra dnevno i onda sve to mora da se prijavi upravi za sprečavanje pranja novca.
Ovde se daje ovlašćenje da, zapravo, za takve transakcije ne moraju ti ljudi da se maltretiraju, da prijavljuju to Upravi za sprečavanje pranja novca, jer potpuno je jasno da C market ili ''Jugopetrol'' ili neko drugi na pumpama kada prodaje benzin na taj način ne pere novac, već ima prihod od dnevnog pazara. To je razlog i imate u objašnjenju zakona da je baza podataka prilično zagušena i na taj način bi se omogućio efikasniji rad Uprave za sprečavanje pranja novca.
Moram da kažem, više ne znam po koji put govorite da sam ja uništio srpske banke. Koje su to bile srpske banke? Da li su to bile one srpske banke koje su uzele štednju građanima i koju nisu isplaćivale deset godina? Da li su to bile one banke koje su piramidalno zidale kamatne stope, poput ''Jezde'' i ''Dafine''? Zaista ne znam koje su to srpske dobre banke uništene, sem one koje su napravile dubiozu od četiri milijarde evra. Da nisu one sada otišle u stečaj, morala bi neka druga vlada da ih otera u stečaj, a troškovi bi bili daleko veći.
Opet pominjete neko iznošenje para. Nije valjda moj otac radio u NBS dok su se pare iznosile. Znate vi dobro čiji je otac tada radio, brat i ostala rodbina u Narodnoj banci, kada su se pare iznosile devedesetih godina na Kipar.
Pokušavam da, fasciniran vašim izlaganjem, na sličan način kao vi, prenesem ideje onima koji ovo slušaju.
Drugo, pogrešili ste u jednom malom detalju i to grešite već dva dana. Da ne biste grešili i narednih nedelju dana ili narednih godinu dana, želim samo da vam kažem da moji prijatelji nisu samo Bogoljub Karić i Milo Đukanović, koga ste malopre imenovali, već su moji najbolji prijatelji, osim Bogoljuba Karića i Mila Đukanovića, i gospodin Tomislav Nikolić, i gospodin Aleksandar Vučić, a sve mi se više sviđa i Vjerica Radeta.
Dakle, ako govorite o mojim prijateljima, molim vas, da ubuduće pominjete sva ova cenjena imena, jer je meni čast da budem prijatelj sa svim imenima koje sam pomenuo.
Ako govorite o mojim pravim prijateljima, kao što je gospodin Miroljub Labus, onda makar pogledajte šta je zaista bilo vezano za tu čuvenu stipendiju o kojoj govorite. Ako biste povezali dobijanje stipendije Labusove ćerke u 2000. godini, govorim ponovo, to je bio jul 2000. godine, pre nego što je on uopšte postao bilo kakav državni funkcioner, od strane "Eriksona", vi zapravo kažete da je ''Erikson'', zaradivši novac na kriminalan način, želeo da opere pare tako što ga je rasparčao, jer to je pranje para. Kada zaradite novac na kriminalan način,
vi ga rasparčate na sitne delove.
Dakle, vi zapravo hoćete da kažete da je "Erikson" kriminalno zaradio novac, onda ga je rasparčavao na razne mlade studente, deleći stipendije i na taj način prao novac.
Ovo što ste vi rekli, ako ste čitali zakon, a ne ako vam ga je ovaj "magistar" tumačio, ispalo bi da je "Erikson" prao novac, između ostalog i preko stipendije Labusove ćerke. I ko zna koliko belosvetskih studenata je tu bilo uključeno u taj lanac pranja novca, koji su 2000. godine dobili stipendiju. Ako već izlažete ozbiljno, onda bolje da vi pročitate taj zakon, nego da slušate savete "magistra".
Želeo bih vama da postavim jedno pitanje ili gospodi poslanicima. Vas zanimaju mnoge stvari i pokušavam stalno da vam na njih odgovorim, ali mene zanima – šta su, ne samo vaš, već i moji prijatelj Tomislav Nikolić, recimo, šta je on radio ove godine sa njegovim prijateljem Miletom Dragićem na Kubi? Da li je to možda bilo u vezi sa članom 1. zakona o sprečavanju pranja novca? Ne verujem. Zaista ne znam šta su Mile Dragić i Tomislav Nikolić radili na Kubi, ali gospodine Krasiću, samo sam želeo da vam demonstriram kako izgleda vaša argumentacije, s tim što nisam želeo da oduzimam 45 minuta poslanicima, kao i vi.

Ako sam dobro shvatio, ovo je bila demonstracija, a ne pokušaj iznošenja činjenica.
Gospodine Krasiću, izvolite, replika.

Meni je teško da ovde rastumačim šta je iznošenje činjenica, a šta je lični doživljaj i korišćenje elementarnog prava da se iznese svoje mišljenje. Između Dragića i Dragice postoji velika razlika. Dragica je supruga, a Dragić, valjda, vi znate ko je. Drugo, pobrkali ste neke termine, neko iz državne bezbednosti vas je prevario, kao što vas stalno vara.
Treće, nisam siguran da ste vi prijatelj sa Tomislavom Nikolićem. Ja jesam, ali on mi nikada nije rekao da sam lopov. Vas i Vučić, i Tomislav Nikolić, a bogami i Vjerica Radeta ne oslovljavaju sa "dragi Mlađo", nego kažu "kad ćeš u zatvor, Mlađo?" Podnete su tolike krivične prijave, znate i sami da je SRS, odnosno ti vaši "prijatelji" su podneli krivične prijave protiv vas.
Gospodine Dinkiću, stvarno sam očekivao da ćete malo ozbiljniji da budete. Vi tumačite da je "Erikson", na dan kada je Labusovoj ćerki nešto isplaćeno, izvršio neko krivično delo, na nezakonit način je "Erikson" došao do para, pa ih je isparcelisao i podelio. Gospodine Dinkiću, onaj tužilac u Švedskoj upravo zbog toga vodi postupak protiv "Eriksona". Nisam rekao da je Labus prao novac, nego "Erikson" je prao novac. "Erikson" je mafijaške pare koje su dobili isparcelisao i kupio buduće pravo od opozicionara Labusa.
Nisam rekao da je Labus prao novac. On je bio kolateralna šteta pranja novca. On je primalac prljavog novca. Ko tvrdi da je prljav novac, taj što je primio Labus? Šveđani, ne ja. Gde mogu da pričam, ne znam te stvari. On se pravdao. Te boli ga noga, te digao, te nije digao. Šveđani pišu. Pogledajte na internetu koliko ima članaka, naše novine su objavile. Dobro, nikada Labus nije digao nogu, nikad ćerka nije uzela. Da li ste zadovoljni, "prijatelju" Dinkiću? Ako jeste, dobro je.
Gospodine Dinkiću, pošto smo uspeli ono što smo hteli, vi ste se probudili napokon i javili. Sada ću da vam objasnim. Član 28. pogledajte šta stoji u stavu 1. Kaže se ovako: "Podaci, informacije i dokumentacija prikupljeni u skladu sa ovim zakonom predstavljaju službenu tajnu i mogu se koristiti, u skladu sa ovim zakonom". Pogledajte poslednji stav: "Dostavljanje Upravi, nadležnim državnim organima i nadležnim organima drugih država i međunarodnih organizacija, podataka, informacija i dokumentacije iz stava 1. ovog člana, ne smatra se povredom službene tajne, u skladu sa ovim zakonom".
Gospodine Dinkiću, "magistre" Dinkiću, da biste očuvali značaj prvog stava, morali ste da napišete ko skida službenu tajnu, ko skida obavezu službene tajne. Ovako je to službena tajna, a svi mogu da koriste. Ne ide, gospodine Dinkiću. Makar u ovoj zemlji postoje propisi koji regulišu kako se postupa sa službenom tajnom.
(Mlađan Dinkić, sa mesta: Podzakonskim aktom.)
Ne verujem baš da ćete moći podzakonskim aktom. Gospodine Dinkiću, onaj ko vam je pisao član 26. kažite mu da ne zna ništa. Vidite šta ste ovde stavili – "ili kada klijent traži savet u vezi sa pranjem novca, dužan je da u pismenoj formi o tome obavesti Upravu" itd. Znači, svaka informacija klijenta, kada dođe kod obveznika i kaže – kako mogu da operem novac, ovaj obveznik je dužan da prijavi, a ovi su napisali u zakonu da se sumnja da je čovek već izvršio krivično delo u pokušaju.
Znate kako je došlo do ovog člana? Ne znam da li je ova gospođa ili neko drugi, ali pogrešno su preveli član zakona odakle su prepisivali, pa su uzeli sirovo da prevode englesku verziju bez smisla, pa je član postao trapav i besmislen. Pazite, vi ovde imate tehnički problem.
Lepo piše u tom zakonu, gospodine ministre, ali je loše prevedeno pa ispada ovako trapavo, da se ovde pri pomisli na pokušaj, neko prijavljuje sa tendencijom da to može da bude krivično delo. Taj član reguliše običnu saradnju i razmenu informacija.

Izvolite, narodni poslanik Rajko Baralić, potom Zlatan Jovanović, pa Savo Urošević.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je blagdan, oni koji slave ''Đurđic'' srećna slava, mi radimo do kasno u noć. Samo nekoliko stvari, već je kasno i već su u ime SPS dvojica kolega rekli šta je bilo važno.
Mene ne plaši što jača pozicija Narodne banke ovim zakonom. Tako razumem ovaj zakon. Uloga centralne banke u jednoj zemlji definiše se nekim drugim zakonima, ali s obzirom na to da smo čuli ovde da, osim Komercijalne, sve druge banke su praktično ili će biti privatizovane i uglavnom će to biti strani kapital, dakle nije rđavo da Narodna banka ima instrumente da vodi računa šta ovi drugi rade. Nisam se zbog toga javio.
Dva zakona i ova velika priča o pranju novca i o javnim preduzećima su za mene interesantna. Želim da kažem da je praktično pranje novca delimično u Srbiji obavljeno konverzijom maraka u evre i naročito privatizacijom.
Imao sam dijalog sa gospodinom Vlahovićem 2002. godine na jednom Odboru za privatizaciju ovim povodom i dobio objašnjenje koje sam tada razumeo, ali nisam potpuno prihvatio, da je važnije da čak i neko ko je zaradio pare na problematičan način u skladu sa zakonom u ovoj zemlji nešto kupi, da onda svoja sredstva ubaci u finansijske tokove i da dalje funkcioniše na zakonom propisan način. Moglo bi se prihvatiti kao racionalno, ali se to ne slaže sa ukupnim shvatanjem načina na koji treba da funkcionišu građani i privredni subjekti u jednoj zemlji, zato što je neko mogao zaraditi veliki novac baveći se crnim poslovima, krvavim poslovima, drogom, problemima oružja, svodništvom i svim onim stvarima koje jesu izvor brzog i lakog bogaćenja, nažalost i danas, trgovanje belim robljem itd.
Dobro je da se propišu pravila na osnovu kojih neće biti moguće, u toj meri kao do sada da se pere novac. Dakle, svi oni koji se bilo čime bave, danas sam govorio o tome kada smo govorili o budžetu, treba da budu odgovorni pred zakonom i da funkcionišu u skladu sa zakonom. Ponoviću od jutros rečenicu koju sam ovde izrekao. Svi koji na bilo koji način funkcionišu radeći nešto što nije u skladu sa zakonom, upravo sprečavaju ljude da se leče, sprečavaju vojnike da imaju hranu, da imaju opremu, sprečavaju državu da efikasno funkcioniše, sprečavaju decu da imaju računare u školi.
Dakle, ne treba da žalimo nikog od ovih, treba da stvaramo ambijent zakonima i na drugi način da se ravnomernim opterećenjem svih privrednih subjekata u zemlji budžet puni efikasno. Oni koji na jedan nezakonit način ostvaruju finansijska sredstva i dobit treba da budu na zakonit način i sankcionisani. Da ne govorim o detaljima, previše je ovde bilo nekakvih razgovora u koje nisam baš sasvim spreman da uđem do kraja, ali postoji potreba da se jedan ovakav propis donese i mislim da sa tim u vezi možemo da govorimo samo o detaljima, nije ništa sporno.
Ono što za nas jeste sporno pomenuo je narodni poslanik potpredsednik Skupštine Zoran Anđelković u ime SPS, na samom početku današnjeg obraćanja. Sva javna preduzeća u Srbiji bez obzira da li su im osnivači lokalne samouprave, gradovi, pokrajine ili država Srbija su u ovom trenutku najinteresantniji deo za potencijalne kupce i ne mogu da prihvatim da se primeni ova analogija iz Zakona o privatizaciji u odnosima 70:30. Dakle, to bi moglo da ugrozi, tako ja razumem tu stvar, državnu i nacionalnu supstancu.
Mi imamo naravno, dosta veliki problem kako da javne pozicije učinimo efikasnijim, kako da funkcionišu na bolji način, kako da građanima pružaju bolje i jeftinije usluge. I vi ste gospodine ministre govorili ovde da Ministarstvo trgovine i turizma ima mehanizam da kod formiranja cena i da kod zarada, kod raznih drugih stvari ima određene ingerencije. Ovo drugo je dobro, ali privatizacija javnih preduzeća, bez obzira šta mi danas mislimo o tome, više nemamo kontrolu ili ne možemo imati kontrolu, nad formiranjem cena usluga, čitavim nizom drugih stvari koje su veoma bitne u ovoj oblasti.
Mi jesmo iznenađeni, zašto nije u osnovnom aktu to pisalo, došao je amandman Vlade da će se javna preduzeća u Srbiji, kada kažem javna govorim o svim preduzećima, privatizovati do 70%. To može da znači šta god hoćemo da kažemo da znači, a verujem da postoji iza ovoga jedna odluka koja je razumna i racionalna. Ali ako ostane ovako u zakonu, vlasti su promenljive (dvojica bez duše, više njih bez glave) i može se dogoditi da zaista nešto što su ljudi godinama gradili...
Uzeću jedan primer jer mi je najlakše da to naslikam na primeru javnog preduzeća za vodosnabdevanje; regionalni sistem za vodosnabdevanje Rzav u Čačku i još za četiri opštine. Dakle, pet opština pije vodu sa tog sistema, isto je i za Ćelije, tu gledam kolegu Dragana Jovanovića. Znači, 350 hiljada ljudi koristi ovaj sistem, koštao je do današnjeg dana 137 miliona dolara, država je dala direktno 35 miliona dolara, a privreda i građani ovih pet opština dali su sva druga sredstva. Oni su u izvesnom smislu svi već akcionari neformalni. Ne može se tako cela stvar postaviti. Imamo problem jer druga faza nije završena, nije napravljena brana Svračkovo koja treba da obezbeđuje još 1.200 litara vode u sekundi.
Ako bi neko pristao da se proda deo ovog sistema, pa da se za te pare napravi fabrika vode onda je to sjajna stvar. Ali, ako bi se ovaj sistem prodao a pare otišle samo u budžet Srbije i otišle u potrošnju, mi smo onda direktno odgovorni za ugrožavanje supstance sistema i za ugrožavanje celog sistema tamo, za formiranje cene vode, za kontrolu nad preduzećem, za njegov razvoj, zaštitu okoline i za mnoge druge stvari.
Prosto bih vas molio da to objasnite. Biće još prilike kada budemo govorili u pojedinostima. Zaista ukoliko ostane ovaj amandman, ukoliko ga Vlada ne povuče, ovo je u direktnoj suprotnosti sa konceptom, sa programom SPS.
Mi verujemo da je moguće da država funkcioniše ukoliko je najmanje vlasnik 51% u važnim preduzećima, jer govorio je, čini mi se, kolega Milošević iz Aranđelovca, kod formiranja cena i kod pružanja usluga, kod svih drugih stvari nigde ništa nije isto i ne mogu se zbirati babe i žabe. Negde se voda tretira hlorom, negde ozonom, negde fluorom, negde ničim od toga, nažalost, negde ima, kao što je Rzav, da kap vode putuje 56 sati od Arilja do Gornjeg Milanovca, to je ogroman sistem i veoma skup za održavanje, ali ima najkvalitetniju vodu u Srbiji.
Dakle, mi ne možemo da dozvolimo da sutra dođe neko iz belog sveta da kupi sistem i da kaže: od danas je kubik vode 250 dinara. Znači, samo o tome govorim i to je velika muka. Molim vas, pre svega, da to razumete, jer neće biti lako da se to objasni. Lako ćemo mi da prodamo preduzeća koja treba da se bave gradskom čistoćom ili neko drugo javno preduzeće. Dakle, to nije sporno. Tender, pa se javi neko da radi po boljim uslovima, efikasniji itd.
Preduzeća za vodosnabdevanje, za gas, za struju, za sve ono što je jako važno za život svih građana moramo sa dužnim poštovanjem i sa velikom odgovornošću i razumevajući problem svih građana da tome pristupimo. Ako to ne bismo uradili, ne bismo svoj posao ovde obavili na odgovoran način, a građani koji su nas ovde svojim glasovima poslali i to od nas zahtevaju. Biće prilike da govorimo o ovome, evo već je kasno. Zahvaljujem.

Hvala vama, gospodine Baraliću. Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, pa Sava Urošević, pa Momir Marković. Izvolite, gospodine ministre.

Evo, koristim priliku u odsustvu resornog ministra, gospodina Bubala, pošto smo određeni da branimo ovaj zakon pred Narodnom skupštinom, da pojasnim ovaj amandman vezan za javna preduzeća, pošto je već nekoliko narodnih poslanika imalo pitanja u vezi sa tim.
Zapravo, ideja Vlade, kada smo predlagali amandman je bila da otvorimo mogućnost za besplatnu podelu akcija zaposlenim u javnim preduzećima u dogovoru koji smo postigli sa sindikatima.
Naime, na osnovu Zakona o privatizaciji nije predviđeno, on ne daje pravnu mogućnost za besplatnu podelu akcija radnicima u javnim preduzećima. Onda smo zbog toga dali ovaj amandman koji kaže da se do 15% akcija javnih preduzeća besplatno daje radnicima, odnosno bivšim radnicima, znači penzionerima koji su radili u tim javnim preduzećima. To je jedna stvar.
Druga stvar, ovaj stav 1. kaže da se u javnim preduzećima i preduzećima sa većinskim učešćem državnog kapitala predmet prodaje iznosi najviše 70% državnog kapitala koji se privatizuje. Kao što znate, mi smo u postupku restrukturiranja javnih preduzeća ove godine izdvojili sporedne od osnovnih delatnosti. Sporedne delatnosti da posluju kao državna preduzeća, zaista nema smisla. Moramo da krenemo da ih privatizujemo. Ukoliko ih privatizujemo po sadašnjim propisima, svi 100% će ići u budžet.
Mi na ovaj način, faktički, kažemo da nećemo 100% tih sporednih delatnosti privatizovati, već ćemo ponuditi samo 70%, a ovo ćemo da podelimo radnicima. Kasnije onaj ko otkupi to, radnicima može da isplati akcije ili radnici mogu da prodaju ako hoće novom vlasniku. Te sporedne delatnosti su uglavnom razni moteli, odmarališta itd. To je bila intencija zakona.
Inače, odluka o privatizaciji svakog pojedinačnog javnog preduzeća, bilo da je ono u sporednoj delatnosti ili u osnovnoj, ona se ne reguliše samim zakonom. Ovim amandmanom mi samo hoćemo da kažemo da se u slučaju privatizacije jedan deo akcija obavezno deli besplatno radnicima. To je smisao amandmana. Siguran sam da će gospodin Bubalo, kada bude bila rasprava o pojedinostima, još bliže objasniti ovu materiju.