Predsednik Parlamenta gubi dobar običaj, a bogami i poslovničku obavezu da raspravljamo o Vladinim predlozima bez ovlašćenog predlagača, odnosno predstavnika.
Imamo jedan zakon koji je trebalo da nam ovde predstavi ministar Bubalo, a kažu on je u Americi. Ne znam kako se namestio baš ovaj zakon sada pošto je ministar Bubalo ovde obećao da nikada više dok je ministar nećemo raspravljati na njegov predlog o izmenama i dopunama zakona, da će svaki put ako to bude trebalo on da uradi celovit, potpuno nov zakon. Ministar da je ovde, morala bih da mu kažem da laže, a sada mu to poručujem, otišao je da se šiša? Moguće je, samo da ga ne ošišaju.
Dakle, danas imamo objedinjenu raspravu o četiri zakona koji nemaju bliskost koja je predviđena Poslovnikom, ni vezu koja je predviđena Poslovnikom Narodne skupštine da bismo mogli da vodimo objedinjenu raspravu o ovim predlozima.
Drugo, onako kako je našim ovim poslovnikom regulisano, zamislite da poslanici SRS imaju 72 sekunde da raspravljaju o ovom paketu, a to znači 18 sekundi po poslaniku za svaki predlog zakona. Ovo je zaista nešto neverovatno, ali dobro, mi smo se kao dobro organizovana poslanička grupa organizovali, rasporedili, pa ćete da čujete šta mi mislimo o svim ovim predlozima.
Fond, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije – zašto li se menjao, šta li je bila suština promene ovog zakona, videćete?
Ministar Dinkić reče da je uloga Fonda da se poveća zaposlenost i izvoz, a moje je pitanje, ministre – šta je do sada bilo smetnja? Do sada smo imali Fond, što niste zapošljavali, što ste otpuštali, što ste uvozili, što niste izvozili, što ste gasili proizvodnju, što niste proizvodili?! Dakle, niste imali nikakvu zakonsku smetnju i ne znam šta će ovaj zakon u tome doneti novo.
Ja ću na nekoliko članova, na koje smo mi inače i podneli amandmane, da skrenem pažnju. Pre svega na član 2. koji je veoma opasan, jer on govori o članu 3. osnovnog Zakona. U članu 2, ministre, Vi možda to ne znate, pošto nije ovde Bubalo, vi ste lepo izbrisali Kosovo i Metohiju iz ovog jedinstva Srbije. To je veoma opasno i molim sve narodne poslanike da pročitaju član 2. Predloga, da razmisle da ovako nešto ne bi smelo da prođe.
U članu 3. ste izostavili – govorite o sredstvima za obavljanje poslova Fonda i vrlo je interesantno nama iz SRS kako vam nije palo na pamet da deo sredstava iz privatizacije treba da bude u ovom fondu. Valjda logično da se sredstva iz privatizacije vraćaju u dalji razvoj privrede. Nećete valjda sve što se privatizovalo, makar i onako bagatelno, da potrošite kroz budžet. Trebalo bi da malo povedete računa.
(Velimir Simonović, sa mesta dobacuje.)
Da li ste nešto komentarisali? Čini mi se da ste se javili da govorite.

Molim vas, gospođice Radeta. Opominjem sve poslanike, već nekoliko puta. Sve je u redu.

Nije u redu, vodite računa o Poslovniku.
Dakle, predložili smo da se briše član 4, zato što je, takođe, naš stav, ministre, da Fond još uvek ne može da funkcioniše bez sredstava iz budžeta. To je u nekoliko članova ovog zakona o izmenama i dopunama predviđeno. Mi mislimo da i dalje mora da postoji mogućnost da se delom finansira iz budžeta.
Niste predvideli ni kontrolu korišćenja sredstava iz ovog fonda, a mi smo mislili da bi bilo dobro da to bude pred Narodnom skupštinom i to jedanput godišnje obavezno. Ne znam kako može da funkcioniše ovaj fond bez ikakve kontrole.
U članu 8. je predviđen organ upravljanja fonda. Zamislite ko će biti u organu upravljanja Fonda. Upravni odbor ima predsednika i šest članova, koje po funkciji čine ministri nadležni za privredu, za finansije, za nauku, za kapitalne investicije, za ekonomske odnose sa inostranstvom, za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, ministar nadležan za rad. Ovo je zaista neprimereno. Mogli ste lepo da kažete da je upravni fond vlada, osim onog ministra vera koji je danas ovde sedeo u prepodnevnom delu rasprave.
Dakle, ovo je loš Predlog, mi nećemo glasati za njega i bilo bi dobro da je ovde Bubalo da ga pozovem da ga povuče iz dalje procedure.
Imamo jedan interesantan predlog zakona, koji u stvari pokazuje svu licemernost Vlade Vojislava Koštunice. To je zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa.
Sada ste vi predložili neke kozmetičke promene ovog zakona u članu 1. Onako, dosta neprecizno i sa nekim lošim redosledom ste rekli šta je to delatnost obavljanja ovog fonda. Niste dovoljno precizno naveli ni šta to treba da radi upravni odbor, nadzorni odbor.
Program javnih preduzeća je takođe potpuno neprecizan. To je sve kamuflaža i suština zbog čega ste vi u stvari, zbog čega je nama Vlada predložila izmene ovog zakona. Ne zbog ovog što je u samom Zakonu, nego zbog amandmana 2. Vlade Republike Srbije. Amandman 2 odnosi se na član 5. Kaže se da se posle člana 5. dodaje podnaslov i član 5a,( a onda se ovaj opet odnosi na član 9. osnovnog Zakona) i kaže se da, u javnim preduzećima i preduzećima sa većinskim učešćem državnog kapitala predmet prodaje iznosi najviše 70 posto državnog kapitala koji se privatizuje.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako je Vlada spremna da se poigra sa ovakvim stvarima i da na ovaj način definitivno ekonomski dokrajči Srbiju, a bojim se ne samo ekonomski, onda vas kao narodne predstavnike pozivam da vi budete ozbiljniji i da nikako ne prihvatite ovaj vladin amandman. Vlada je verovatno mislila da se ovaj amandman provuče, onako, neprimećeno.
Poslanici će kao da raspravljaju o Predlogu zakona, niko neće obratiti pažnju, pošto je već postalo uobičajeno da Vlada predloži zakon, pa ga onda uređuje amandmanski, ali vi ste predvideli, gospodo iz Vlade, da strateška dobra, koja nikako ne bi smela da se privatizuju sa više od 49 procenata, privatizujete tako što će neko da ih kupi sa preko 70 posto kapitala i onda Srbija nema ništa od toga.
Jasno je nama da je ovo uvod u prodaju NIS, jasno je nama da je ovo uvod u prodaju i struje i vode, nećemo biti iznenađeni kada vrlo skoro budemo saznali: ''A od kuma'' – elektroenergetski sistem Srbije! Pod ovim uslovima mi iz SRS pozivamo sve poslanike, obraćamo se javnosti Srbije da skrenemo pažnju na ovu veliku opasnost koja se nad Srbijom nadvija ovim amandmanom Vlade Republike Srbije! Nadam se da će narodni poslanici biti ozbiljniji od Vlade koju su birali i da neće glasati za ovaj amandman.
Imamo ovde i Predlog zakona o sprečavanju pranja novca. Ovo vam je priča o zecu i kupusu. Ko li je u ovoj vladi u stanju da spreči pranje novca, to je zaista posebna priča i posebno pitanje, pogotovo kada se vidi na koji način ste predvideli formiranje komisije za sprečavanje pranja novca.
Niste uopšte predvideli da to bude samostalna komisija, odgovorna samo Skupštini Srbije. Niste predvideli da članovi komisije ne mogu da budu krvni srodnici. Niste predvideli da članovi komisije ne smeju da budu krivično osuđeni zbog nekih krivičnih dela bliskih za obavljanje ovog posla. Niste predvideli ni koju stručnu spremu treba da ima član komisije. Niste predvideli da treba da ima opštu radnu sposobnost. Prosto neverovatno sa čim i sa kim se vi, gospodo iz Vlade, igrate.
Da li vi želite da i ovom komisijom, kao i nekim komisijama koje ste do sada formirali, pokušate da pod tepih sakrijete mnoge afere koje diče ove dične vlade od 2000. godine do dana današnjeg. A mnogo je novca oprano u tom vremenu i vi to dobro znate. I "Gorenje" mašina naravno.
Ja vas pitam šta ćemo sa onim opranim novcem, šta ćemo sa vašim prijateljima Hamovićem i Lazarevićem? Šta ćemo sa vašim novim prijateljem Karićem i sa njegovih sedam hiljada evra dnevno iz ''Mobtela''? Pola od toga su državne pare. Šta ćemo sa finansiranjem Narodne kancelarije, jedne neustavne, nezakonite pojave, kako da je finansiramo iz budžeta? I to je pranje novca.
Šta ćemo sa onim novcem što opra Marija Rašeta na aerodromu, kupujući onaj fikus od 65 hiljada, kašičice za 650 dinara itd? Dakle, opet pokušavate da zamajavate narod pričom o nekakvim komisijama, a bolje bi vam bilo da ne utičete na pravosudne organe, na organe gonjenja, na tužilaštva i da ih pustite da rade svoj posao.
Potpuno razumem nervozu nekih narodnih poslanika, možda se plaše da će biti ispitivano pranje novca stranaka koje su davale nekim poslanicima za prelazak iz stranke u stranku. Možda i to dođe pod udar.
Na kraju, imamo Predlog zakona o bankama. Mi srpski radikali smo pokazali svoj odnos prema ovom zakonu, na način kako inače radimo kad Vlada pokuša da nam podmetne nešto kao što je ovaj zakon.
Podsetiću vas da smo Predlog zakona o bankama dobili u poslaničke kancelarije u petak, posle 18,00 časova, da je to urađeno da bismo bili onemogućeni da valjano pripremimo i diskusije o ovom zakonu i amandmane, jer imamo dosta primedbi na ovaj zakon. Mi smo zato napisali amandmane na sve članove, predložili da se svaki član pojedinačno briše, kako bismo mogli da objasnimo šta mi u stvari mislimo i o zakonu u celini i o zakonu u pojedinostima.
Ipak moram da kažem, izazvana i prozvana uvodnim izlaganjem ministra Dinkića, mnogo lepo priča o bankama, kao da su građani Srbije zaboravili onaj januar 2002. godine, kad Mlađan Dinkić uništi četiri najveće srpske banke, kad uvede razne belosvetske banke u Srbiju. Onda nam se hvali kako je štednja 2 milijarde i 80 miliona.
Pitam, ono što sam pitala i jutros, Mlađana Dinkića da nam kaže, pošto ovde hvali ''Komercijalnu banku'', da ima 40 miliona evra štednje u toj banci. Ministre, da li znate koliko je ''Komercijalna banka'' izdala rivolving kartica, pošto je depozit kod njih za te kartice 300 evra, a to je takođe deo štednje, kao što je deo štednje depozit za potrošačke kredite koje građani Srbije uzimaju?
Dakle, nemojte da obmanjujete javnost Srbije i da kažete da su te 2 milijarde ona prava štednja, ono što je građanima ostalo – od ovako "velikih" plata, pa mogu da uštede.
Nažalost, građani ne mogu da sastave kraj s krajem, a kamoli da štede. Može jedan broj, a to su ovi vama bliski po raznim osnovama. Oni verovatno štede i mogu da štede, ali ovaj parlament i Vlada Srbije bi trebalo da radi u interesu svih građana Srbije, a ne samo jednog dela, odnosno jednog sloja građana.

Reč ima ministar Dinkić, potom narodni poslanik Radmilo Milošević.

Evo odgovora na ovo poslednje.  Već dva puta postavljate isto pitanje. Dakle, 2,8 milijardi evra iznosi, na dan 14. novembar 2005. godine, štednja građana Srbije u bankama u Srbiji.
Na isti dan 2000. godine ta štednja je iznosila 20 miliona evra. Tačno je da je u međuvremenu oko 3 miliona raznih kartica izdato i na to se ponosim, iz prostog razloga što su u ovoj zemlji kartice bile 90-ih godina, kada smo bili vodeći u celom regionu, pre nego što se bivša SFRJ raspala.
Tada smo bili krenuli dobrim putem i onda smo imali ovaj period od 10 godina. Ponovo smo vratili kartice u platni promet.
Kao što znate država je zamrzla u aprilu 1991. godine oko 8,7 milijardi tadašnjih nemačkih maraka štednje stanovništvu. Nije isplaćivala ništa ili nešto vrlo malo do decembra 2000, a onda je krenula isplata.
Milijardu evra je isplaćeno zaključno sa ovom godinom. To je bio osnovni uzrok zašto su ljudi ponovo počeli da polažu novac u banke. Naravno, razvijali su se bankarski proizvodi.
Što se tiče ove velike četiri državne banke, koje su bile velike samo na papiru, one su 90-ih godina imale 80% bilansne sume ukupnog bankarskog sistema.
Međutim, one su akumulirale ogromne gubitke. Njihovi gubici iznosili su 4 milijarde evra u momentu kada smo mi doneli odluku, krajem 2001. godine, da ih oteramo u stečaj.
Da nije bilo stečaja te četiri velike državne banke, danas građani Srbije ne bi držali ovih 2,8 milijardi na računima, danas ne bi bilo ovoliko potrošačkih kredita, danas ne bi bilo uopšte stambenih kredita.
Imali bismo jedno nepoverenje u bankarski sistem, jer ste mogli da idete na šaltere tih na papiru velikih državnih banaka, a one su bile velike 70-ih godina, ali su propale tokom 90-ih godina.
Jednostavno, jedino rešenje je bilo stečaj. Mislim da je to bio jedan od najboljih poteza u mojoj karijeri. Uvek ću to govoriti, pošto stalno to pitanje vraćate.
Zatvaranje četiri velike državne banke i zatvaranje preostale 21 banke, 25 banaka sam zatvorio kao guverner Centralne banke, bilo je osnova da imamo najbrži razvoj bankarskog sektora od svih drugih zemalja u tranziciji.
Trenutno je bankarski sektor nešto najvrednije i najbolje što imamo u našoj ekonomiji. Kamo sreće da je privreda išla tim tempom.
Potrudiću se, pošto će ova rasprava trajati i sledeće nedelje, da svim poslanicima dostavim strukturu štednje, koliko su depoziti, koliko su ulozi do godinu dana, preko godinu dana. Svakako da su to podaci koje treba svi da vidimo i da znamo. Ja nemam te podatke. Ovo su podaci koje sam danas dobio od NBS. Zamoliću ih da mi daju i detaljnu strukturu.
U svakom slučaju, radi se o daleko većem broju, ljudi nego što ih ja imam kao prijatelje, koji štede u našim bankama. Opet kažem, pominjem ''Komercijalnu banku'', a ona nema, verovatno ste napravili lapsus, nije 40 miliona, 400 miliona evra je štednja građana u ''Komercijalnoj banci''. Pomenuo sam je zato što je ona kao domaća banka još uvek bolja i jača od banaka sa većinskim stranim kapitalom.
Dakle, ljudi više veruju njoj i više novca polažu u štednju. Konačno su se stvorili uslovi da ''Komercijalna banka'' izađe izvan granica Srbije. To ne bi bilo moguće da nije došlo do promene onog starog menadžmenta, jer mnoge stvari su napredovale u poslednjih godinu dana sa potpuno novim menadžmentom.
Ljudi koji vode ''Komercijalnu banku'' nisu stranački ljudi, to mogu odmah da vam kažem, to su profesionalci. To jeste jedini način da se neko preduzeće ili banka od javnog interesa uspešno vodi, da nemate stranačke ljude, već profesionalce koji samo vode računa o interesima svoje institucije.

Hvala na međusobnoj korektnosti u razmeni podataka.
Inače, mislim da postoji izveštaj i može da vam bude stavljen na raspolaganje preko Odbora za finansije, godišnji izveštaj koji je NBS podnela.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Milošević, a potom Zoran Krasić.

Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, trudiću se da ne govorim dugo, da vam ne bih oduzeo ovo vreme, ionako smo već prošli 19,00 časova.
Rekao bih samo nešto o Fondu za razvoj. Ovde se čulo dosta primedbi da je šteta što se Fond i dalje ne finansira iz budžeta. Međutim, mislim da su 450 miliona evra, koji sada postoje u Fondu, sasvim dovoljni i da nije nedostatak novca, nego nedostatak ideja.
Moj predlog je da Fond za razvoj napravi jednu jaku stručnu službu. Šta je problem? Pričamo da su to obično nerazvijeni krajevi, gde nema stručnih ljudi, a gde ljudi imaju ideje.
Putovali su negde po svetu, videli su da se negde nešto proizvodi, bili su gastarbajteri, ako ništa drugo, ali dođu u Fond za razvoj, donesu neki svoj projekat, a oni kažu – nisi stavio zarez gde treba, gramatički nisi lepo napisao, idi ti kod ovog savetnika, daj hiljadu evra, pa će onda on to da ti uradi.
Mislim da to treba da rade stručne službe u Fondu za razvoj. Da ohrabrimo te ljude koji imaju ideje, kad dođu u Fond za razvoj sa idejom šta žele da proizvode, ako im stručne službe u Fondu kažu – da, ovo je dobar projekat, sa ovim projektom možete da obezbedite svoju zaradu, da obezbedite novac da vraćate kredit i da isplatite kamate, onda će se mnogo više ljudi javljati, oslobodiće se ljudi i dolaziće u Fond sa svojim idejama.
Bio bih presrećan kada bi jednog dana Fond za razvoj ovde obavestio Skupštinu da ima 1.000 projekata koji mogu da preporode Srbiju, a da nema novca da ih finansira.
Mislim da bi sve poslaničke grupe u tom trenutku zakazale Skupštinu i tražile izmenu ovog zakona, rebalans budžeta i svega da se pomogne tim ljudima. Još uvek mislim da nam fali ideja, a ne novac.
Što se tiče zakona o javnim preduzećima mislim da je to jedan izuzetno dobar zakon i pozitivan zakon.
Bio sam četiri godine u lokalnoj samoupravi i ne radi se uopšte o zloj nameri. Voleo bih da ovi bolje rade danas, nego ja.
Ne radi se o zloj nameri, nego, jednostavno, kada se prave i formiraju cene da Skupština donese cenu vode, cenu kanalizacije, čistoće, priključaka za gas, razletimo se po susednim opštinama pa pitamo – koliko vi to naplaćujete, oni kažu neku cenu i mi na osnovu toga formiramo cene, ne ulazeći u to da li u toj opštini gde je voda za piće 30 dinara po kubiku, da li je njima to prirodni izvor, koliko upotrebljavaju hemikalije da bi došli do vode za piće, koliko ih košta održavanje filter stanice, da li vodu prebacuju 30, 40 kilometara od grada i koliko troše struje.
Ako lokalne samouprave i javna preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava, do 1. decembra treba da formiraju svoje cene i prema nadležnim ministarstvima da to pošalju, nadležno ministarstvo za vodoprivredu odlično zna u svakom gradu koji su problemi vodosnabdevanja, koliko košta litar vode i sigurno će se doneti jedna razumna cena vode u svim gradovima.
Imam još jedno iskustvo gde su dva javna preduzeća u mojoj opštini, jedno je došlo sa predlogom, došao je sindikat, direktor da se povećaju plate jer oni imaju 40% manje plate nego drugo javno preduzeće; doneli su mi spisak od tog drugog javnog preduzeća kako direktor ima 22.345 dinara, tehnički direktor 19.218 dinara i napadnu me da sam im to
dozvolio jer su mi tamo prijatelji, a ovi mi nisu prijatelji.
Pomislio sam da je to tačno, jer su cifre, nije rečeno da ima 22.000, nego 22.345 dinara – ja odmah u komunalno preduzeće, da vidim šta je, a njima je neko dao iz komunalnog preduzeća bruto iznose plata. Oni na bruto iznose komunalnog dižu svoje plate. Zato je ovde mnogo dobro što do 1. decembra moramo da predložimo planove, zarade i plate, pa ćemo onda videti kolike su čije plate i da li mogu da se povećavaju i da li su velike, da se smanje.
Što se tiče amandmana Vlade isto je bilo dosta polemike. Mislim da je ovaj amandman više bio da se kaže da će 30% akcija javnih preduzeća biti besplatno podeljeno radnicima, 15% radnicima i 15% ljudima koji nisu bili zaposleni, a da ovo do 70% ne znači da će se ''Đerdap'' prodati sa 70%. Može država da odluči da proda samo 19% i da država bude većinski vlasnik od 51%, bez obzira šta će mali akcionari da rade sa svojim akcijama. Mislim da će o tome tek biti rasprava. Voleo bih da to ministar kaže. Tako sam shvatio taj amandman Vlade. Neću vam više oduzimati vreme.

Ne mora ministar. Mislim da može slobodno u ime poslanika, bilo na jedan, bilo na drugi način će 30% svakako akcija kroz zakon biti podeljeno, bilo kroz zakone koji su u proceduri ili sledeće.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, potom Rajko Baralić, pa Zlatan Jovanović.

Pošto je SRS podnela amandmane na Predlog zakona o bankama, biće tu dosta amandmana, pa je iluzorno trošiti vreme na tom Predlogu zakona. Krenuo bih prvo sa Predlogom zakona o sprečavanju pranja novca. Na početku bih morao da pohvalim magistra iz SRS koji je dobio zadatak da ovo obradi, pa, evo, gospodine Dinkiću, šta kaže vaš kolega.
Ministarstvo bi trebalo da objasni koji je tačan prevod naslova direktive 91 308, njihov ili onaj u beloj knjizi. Vaše kolege su 2001. godine objavile onu belu knjigu, a ticalo se pridruživanja Evropskoj uniji, Institut za ekonomske nauke, pošto se ti prevodi ne slažu.
Što se tiče međunarodne organizacije FATF, ona nije uopšte prihvaćena jer je njenih članova ukupno 31, a nema takvih zemalja kao što su Kina, Indija, Izrael i da ne ređam dalje. Bankarski i finansijski sistemi zemalja članica kao što su npr. Saudijska Arabija, gde važi šerijatsko pravo, gde je zabranjeno davati kamate, teško da imaju veze sa ovim našim pravom, a grupa EGMONT ima više članica među kojima su Kajmanska i Devičanska ostrva, gospodine Dinkiću, koja su opštepoznata po pranju novca.
Znači, to su ostrva veš mašine. Dođe prljavo, očisti se i izađe čisto. Onda je ova organizacija u najmanju ruku neuspešna što se tiče sprečavanja pranja novca ili se možda koristi za neke druge svrhe po kojima su poznata i ta ostrva i ta cela grupacija, a to je obaveštajni rad.
Kod objašnjenja za članove recimo 21. i 22. Ministarstvo finansija je dalo neko objašnjenje, komentarišem vaše obrazloženje Predloga zakona da je tu teško da se pronađe nešto za komentarisanje, to je tako konfuzno. Kod objašnjenja člana 24. vidi se koliko je opširno i osiono Ministarstvo finansija u određivanju obaveza drugim državnim organima i obveznicima, kako ih u zakonu nazivate. Isto toliko je kratko kod objašnjavanja obaveza stranih subjekata. To je veliki nedostatak ovog predloga zakona zato što su strani subjekti zaštićeni kao retke zverke koje treba da služe kao primer.
Članovi 26. i 27. u obrazloženju ukazuje se da ste vi gospodine Dinkiću u svađi sa ministrom pravde, jer ga optužujete da ne poštuje propise Evropske unije, članovi 28. i 29. Umesto da koristite neke engleske termine, bilo bi bolje da ste smanjili ono što želite da bude vaše ovlašćenje.
Kod objašnjenja analize efekata ovog zakona nije jasno kako će primena novog zakona izazvati manje troškove kod građana i privrede.
To stoji u obrazloženju efekata, kada se kaže da će se finansirati sprovođenje zakona pomoću sredstava iz budžeta Republike Srbije. To je nešto virtuelno kod vas.
Sada nešto da vam ukažem na nekoliko članova, pošto se mi tu nešto nismo pretrgli sa amandmanima, a bilo je potrebe uz uvažavanje i činjenice da smo potpisali odgovarajuće međunarodne akte, kojima smo preuzeli obavezu da putem propisa, putem organizacije i putem saradnje sa odgovarajućim institucijama iz inostranstva sprečimo pranje novca, jer ono nije unutrašnje, nego je sve više i pretežno kod nas faktor i problem koji dolazi iz inostranstva.
Tako, recimo u članu 1. stav 2, gospodine ministre, ne zna se na šta mislite ovo, nadležnost drugih organa. To je vrlo konfuzno. U članu 2. gde dajete neke elemente i kriterijume na osnovu kojih se definiše šta se sve podrazumeva pod pranjem novca, da ne bude zabune, nije ovo loš prevod nego je prosto usvojena, takva terminologija, gotovo da ste zaboravili termin polaganja sredstava. Može to da se protumači sa nekim od sinonima iz tačke 1) do 4). Ono što nije jasno u stavu 2. nije jasno na šta mislite kada ovde tvrdite druge isprave.
U članu 3. ne zna se na šta mislite kada kažete drugo postupanje sa imovinom. Imovina je skup imovinskih prava, to je preširoko. Onaj ko je ovo pisao nešto je pobrkao ovde.
U članu 4. morali ste na neki način da stavite do znanja da sve ovo što ste napisali, a to je manje više prihvatljivo uz jednu veliku primedbu, jer ono što stoji u stavu 1. i ono što stoji u stavu 3. na momente deluje kontradiktorno; jer u stavu 1 su pravna lica, a u stavu 3. se smatra da je obveznik i neko drugi koji nije samo pravno lice, nego je i preduzetnik i fizičko lice. Morali ste na neki način da potencirate da se ova odredba odnosi na strana i na domaća lica.
Verovatno mnoge kolege nisu primetile, član 5. ima veliki nedostatak. Mislim da je ovaj iznos od 15.000 evra prenizak. Zašto? To treba da se spusti na otprilike 5.000 evra, jer smo videli da se pojedini naši političari kompromituju za desetak hiljada evra, poput onog "Eriksona", sećate se, gospodine ministre. U vreme obnove onaj što drži nogu gore, zbog krvotoka, obezbedio je finansiranje stipendije za svoju ćerku i te sitne pare su pranje novca, samo što je on za te oprane pare nudio mnogo veću uslugu.
Mada, u istom stavu, u stavu 4. nam nije jasno zašto tu niste pomenuli neku cifru i tu je trebalo da se pomene neka cifra. Pri svakoj transakciji nezavisno od vrednosti transakcije, ako se sumnja da se radi o vezi u vezi sa transakcijom ili strankom. Evo, ovo je kontradiktorno sa onim prethodnim. Morali ste neko ograničenje da date, jer ovaj ceo zakon je praktično pravljen po sistemu bez ograničenja.
Gospodine ministre, ono što ste naveli u članu 6, poslednji stav, moram da obavestim javnost, on ili treba da se briše ili treba da se na neki način preformuliše. Možda je čak bolje da se briše. Zašto?
Upravo ogromna korupcija vlada u EU. Sada ću da vam pročitam koji su to primeri. Slučaj predsednika Evropske komisije Baroza, evropskog komesara za trgovinu, Pitera Mendelsona – pronevere najviših službenika UN, kod Programa nafta za hranu. Problemi finansiranja OEBS koje je postavila Ruska federacija itd.
U tu grupu bih mogao da vam smestim i ostala zvučna imena poznata po tome što pripadaju Komitetu 300, Bilderbeg grupi i da ne ređam dalje. A da ne pominjem Opus Dei, sa preko 3.000 svojih instituta i razgranatom mrežom koja obuhvata celu zemaljsku kuglu, i vašeg dragog Džordža Soroša, koji u životu nijedan dolar nije zaradio na pošten način, nijedan dolar, zapamtite, nijedan dolar.
Morali ste da obuhvatite i te ovim članom, a verovatno vam je poznat, gospodine ministre, slučaj velike afere koju ni predstavnici međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini još ne mogu da razreše. U Sarajevu postoji nekoliko sudskih sporova, samo da pomenem ime, Hasan Čengić. Dakle, 1.000 dolara je davao svakome ko strelja Srbe, a 2,5 milijarde dolara je oprao iz Austrije. Verovatno vam je poznat slučaj aviona sa naoružanjem u Ljubljani, koji je takođe u sklopu pranja novca.
Još dve velike afere vezane za naš prostor, koje se tiču pranja novca. Jedna je"Astra" Zagreb, koja je imala dokumentaciju o pranju novca i uvozu naoružanja; bila je ta dokumentacija na Plitvičkim jezerima, pa je 2. marta 1991. godine ispao onaj konflikt. Moram da kažem, Vatikanska banka, ona ima spor u Americi oko pranja fašističkog blaga, pa čak ni Kondoliza Rajs Vojtili nije htela da pruži zaštitu, da se zaustavi taj sudski spor.
Slična je situacija i sa gigantima u proizvodnji i prometu cigareta. To vam je poznato. Pet grupa, pet puteva prolazi preko Balkana i veliki spor u Njujorku jer je jedan sudija Vrhovnog suda dozvolio da se vodi postupak protiv 10 najvećih svetskih proizvođača duvana zbog pranja novca. U toj grupi je i vaš prijatelj Milo Đukanović, njegova sestra dva puta godišnje sa milion do dva miliona evra skokne preko bare u Italiju da isplati tužioca, da makar šest meseci ne pominju njenog batu.
Nemojte da se sekirate, neće biti referenduma aprila meseca, odlaže se to za kasnije, pošto su neke grupe pripretile gospodinu Đukanoviću, jer će da se otvori tema i u toj temi je i Srećko Kestner, pokojni Vanja Bokan i da vam ne pričam, gospodine ministre. Vi ste morali da znate to, jer ste sarađivali ne sa tim ljudima, već referenca za onog Volfa Minića, bilo je da mora da zna ove stvari. Usput je ova balkanska inicijativa i ona grupa koja prati ove žene, BIRT, a to je isto velika perionica novca.
U te velike perionice novca može da se smesti i da ste ispunili zadatak, vi možete da se ponosite bankarskim sistemom, ali ne Srbija, nego inostranstva. Inostrani bankarski sistem je zaštićen u našoj zemlji.
Ove naše bančice, vidite i sami, moraju što pre da se rasprodaju i prodaju. Znači, mi smo jedno lepo bankarsko tržište za strance. Mlađan Dinkić je omogućio razvoj tog bankarskog sistema na koji je on ponosan, jer je uništio ne samo one četiri nego gotovo i sve naše banke.
Dalje, da ne zaboravim, pošto sam sada na ovoj temi pranja novca. Mi ćemo o tome da iznosimo dokumentacije i dokumentacije ne samo anketnih odbora, nego i završenih sudskih predmeta.
Dalje, šta kaže ovaj vaš kolega magistar. Kaže ovako, povodom člana 7. vi niste naveli, recimo, u stavu 4. koji bi to bili objektivni razlozi kada se prihvata pismena izjava punomoćnika. Sve ove firme rade po sistemu punomoćnika. Vama je to poznato.
Sećate se da je jedan od advokata, vlasnika neke advokatske kancelarije u Nikoziji, bio i predsednik, a mislim da je i sada predsednik. Verovatno ga znate. Njegova supruga je glavni akcionar "Coca Cole". Sve je to poznato. Znate i sami da se pravi vlasnik nalazi na papiru koji se nalazi u sefu.
Vi ste donosili one silne kutije koje ste uzeli iz ambasade i Cobi, kako beše, COBY, 60, 70 i nešto kutija ste dobacili ovde, a to je 80 dužnih metara kada se poređa kompletna dokumentacija. Čak se nalazi tu onaj čuveni nalog Narodne banke Srbije 1054, o iznošenju efektivnog novca.
Znate vi dobro, gospodine ministre, gde su one pare i na kom ostrvu i ko je morao da opciguje milijardu i nešto da Amerikanci i Englezi, pošto je osnivač te banke na Kipru najveća engleska banka, po tome je poznato ministre.
Koji su to objektivni razlozi da možete da prihvatite izjavu punomoćnika? Dali ste široka ovlašćenja da to sve nekako zavisi od vas. Kako će se utvrditi, ako ima više povezanih firmi, više vrsta akcija, a sve se odnosi na član 7. Možda ne stav 4, ali tu nekog.
Kaže se: "Poznate su malverzacije sa navodno nezavisnim ostrvima, gde se pere novac". Ovde zakon mora da bude najopširniji i najoštriji, a ne da uvodi objektivne razloge i da dopušta da stranka ne prisustvuje, već da poslove obavlja preko svog punomoćnika.
Da li vi ovim zakonom pravite of-šor Srbiju. Znamo da ste pravili of-šor banke, of-šor menjačnice, nije se sklopila matematika. U onoj vašoj knjizi ste rekli – dve milijarde evra, odnosno maraka, građani imaju u slamaricama. Kasnije, zaprepastili ste se, bilo je mnogo više.
Kasnije, kada je išla konverzija za evro, kada se oduzme i sabere, plus–minus, to je izašlo oko tri milijarde, verovatno mafijaškog novca je legalno proprano kroz Srbiju u sistemu nove demokratije, ne liberala, nego ovog talasa koji nas je zapljusnuo, kao Cunami nas udario.
Naravno, u članu 8. verovatno bi ovaj iznos trebalo sa 15.000 evra, zbog Labusa, da se skine na 5.000 evra.
U članu 10. preporučio bih da ovaj rok od 72 časa stavite na 48, predug je rok, tim pre što je prethodno već urađeno, da ne ulazim u detalje. Tu postoje četiri stava, gde se tačno propisuje procedura šta je sve potrebno prethodno da se uradi da se dođe do ove odredbe gde se primenjuje ovaj rok.
Član 12. ukazuje da Ministarstvo finansija ima tu sklonost da kontroliše samo sebe. Imamo ministarstvo, pa unutar ministarstva uprave i sada ministarstvo kontroliše svoje uprave. Konkretno, kontroliše ovu upravu koja je totalno u vezi sa ministarstvom. Kada se kaže – uprava, neću tu da vas prozivam, ali mislim da niste dobro pogledali Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima.
U tom smislu, ukoliko budete odgovarali na ono što je gospođa Radeta malopre rekla u pogledu sastava, a ono što je ona rekla više se odnosilo na neku nezavisnu komisiju koja bi radila ovaj posao, nije bitno kako će da se zove, ali kada je ovaj vaš koncept, onda je stvarno deplasirano, jer ovde treba da se primeni Zakon o državnim službenicima ili Zakon o državnoj upravi. Ali, to ćete vi unutar vaših krugova da razrešite.
Član 13, nije mi jasan poslednji stav. Sve se to derogira, prenosi nekom drugom, sve je neko drugi odgovoran, dužan da prati, itd. a uprava i ministarstvo su nešto, pa posmatraju sa neke visine, da li to ide nešto normalno. Tako, da ispada da vi niste uprava za sprečavanje, nego za kontrolu pranja novca, jer ste sebe izdigli na jednu nezavisnu poziciju. Uvek možete svakome da održite packu, pogotovo u odredbama o nadzoru –te ministarstvo, te Narodna banka, kako ko hoće, samo može da krene.
To što stoji u poslednjem stavu, proizilazi da uprava uopšte nije potrebna, jer sve određuje ministar. Kako može ministar da određuje obuku? Valjda postoje propisi koji to regulišu. Zadnja rečenica u ovom članu potire, obesmišljava sve prethodne članove zakona, jer će ministar imati pravo da oslobađa primene zakona sve transakcije, čak i one veće od 15.000 evra. Da li ste videli šta je napisano u poslednjem stavu? Od vaše volje zavisi, može i 20.000 evra, ne, ne postoji obaveza, može da prođe i ovako, da li to radite zbog BIA, vojne, CIA, ŠIK, to je ova šiptarska. Zbog koga to unosite? Valjda se na sve primenjuje.
Zakon se objektivno primenjuje. Sada ste vi rekli od Mlađana zavisi, ovu transakciju nećemo da kontrolišemo, ona je legalna. Zašto? Ona je legalna po vrsti, po subjektu, po iznosu i po mom izboru.
Tako ispada po ovome što ste napisali. "Kao i slučajeve u kojima određeni obveznici nisu dužni da Upravi prijave gotovinske transakcije u ukupnom iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti". Znači, Hamovići – slobodno kod Mlađe, u koferče nosite šta hoćete. Ne može tako, ministre.
U članu 14. tačke 3) 4) i 6) uz male nijanse gotovo da su identične. Ali, ova iz sedme ukazuje da ovo nije nadležnost uprave, nego to bi mogla da bude samo nadležnost MUP, verovatno ovoga što vi zovete UBPOK, BIA, da imate neki stepen saradnje sa tim institucijama. Ovako ste preokrenuli stvari. Vi ste tu kolovođe, a ovi dođu kao vaši izvršni organi, kao pomagači. Znam da vi to volite kratko – ubij, zakolji da ne postoji, ali ipak neki red mora da postoji. Nedavno je donet Zakon o policiji. Stičem utisak da ćete da se posvađate sa Jočićem oko ovih stvari.
U članu 15 – brisati prvi stav, jer je neuspela demagogija. "Direktor Uprave, u zavisnosti od potrebe posla, određuje rad i po isteku radnog vremena, subotom i nedeljom, kao i u dane praznika". Imamo Zakon o radu, Zakon o državnim službenicima, Zakon o državnoj upravi, zašto posebno morate da regulišete neka pitanja koja se tiču radnih odnosa. To je što se tiče prvog stava.
Kod drugog stava navesti koje poslove (ovo što je nespojivo), a kaže se – "poslovi koji su nespojivi sa njegovim poslom u Upravi i sa radom Uprave". Koji su to poslovi nespojivi? Da li ćete da koristite aršin sukoba interesa koji je ovde prisutan? Tu ste pogrešili. Tu nema rad u stranoj banci, honorarni, poslovni, prijateljski, u nevladinim organizacijama – to je rak–rana Srbije, Biserko, BKV i ovi drugi; međunarodne finansijske institucije, svako se predstavlja – Đorđe Đorđević – on predstavlja svetske banke; Elena – predstavnik te i te institucije. Molim vas, nemojte tako. Vi biste i njih stavili, ove iz nevladinih, u ovu vašu upravu. To ne smemo da vam dozvolimo.
U članu 16. stav 2. i 3. međusobno su u nekoj kontradikciji. Tu bi trebalo neki rok od osam dana ili bez roka.
Da dalje ređamo, član 17 – dovoljno bi bilo da se samo navede da je uprava dužna da obavesti neke organe, da ne otvaram ovo pitanje do detalja, pošto ćemo povodom amandmana o tome da pričamo.
Član 20 – ponavlja se ono što je u članu 14. To je nepotrebno.
Član 21 – dokaz da uprava ne treba da bude pod Ministarstvom finansija, već vladino telo, gde će biti predstavnici Ministarstva pravde, MUP i ostalih. To je jedno viđenje koje ima uporište u uporednoj praksi, gospodine ministre. Ima uporište u uporednoj praksi. Nemojte to da izbacujete.
To što vi mislite da je sve zakonito, dobro organizovano, ako je pod čvrstom vašom kontrolom, to je vaš osećaj, ali država ne posluje na bazi osećaja predsednika Vlade, ministra ili onog Vladete Jankovića. Ne.
Država je jedan ozbiljan sistem, jedan organizam koji puno puta mora da radi neke stvari koje pojedincima na vlasti čak i ne odgovaraju. Ali, mora, jer država postoji i funkcioniše na bazi objektivnih normi.
Član 22. je, kao i član 21. primer osionog predlagača zakona tj. Ministarstva finansija. Po njemu su svi nadležni državni organi dužni da izvršavaju naloge ministra finansija, to jeste – ne samo u ovom predlogu zakona, svaki zakon u koji ste se umešali, sa nečim, zaveli ste red, sve pod svoju kontrolu.
Da završim, gospodine ministre, ovo je loš Predlog zakona, tendenciozno loš, tendenciozno napravljeno da bude loš, pun je demagogije, kao – vi se borite protiv nekog kriminala. Slaba 'vajda od te vaše borbe, pogađa male privrednike, opterećuje ih obavezama. Odvajam, ako mislite da štitim neke kriminalce, to mi nije namera, to svi znaju, verovatno i vi to znate, oslobađa upravu njenih obaveza, a daje velika ovlašćenja ministru.
Ne znam kako vi uspevate da izdržavate: te javne nabavke, te carina, te porezi, tu je i duvan – a nepušač. To stvarno ne može. Ne može, slabo pogađa one koji peru pare.
Ovaj zakon njih uopšte ne dotiče. Zašto njih ne dotiče? Setite se vi koji ste bili članovi Anketnog odbora povodom Hamovića i ovih za struju, videli ste kako su se firme formirale i videli ste kako je NBJ slala sredstva u onu banku u Rusiji, vraćala i kako se za dva dana zaokružio krug – da je neko bez dinara postao vlasnik.
To je klasičan primer pranja novca. Na bazi tog pranja novca i sličnih, većine tajkuna ili svih tajkuna, mi danas imamo situaciju da je ova vlada, vraćam se na ono što sam rekao pre godinu i po dana, rezultat kompromisa nekoliko tajkuna, pa se tačno zna: Vuk zastupa tajkuna Danicu Drašković, ovi jednu drugu grupaciju, oni Veljini treću grupaciju, ovi Koštunicini izgubili onoga pa sada došao drugi, jer Drakulić je otišao.
Znači, mašina za pranje novca je u Vladi Republike Srbije. Malo sada o odlivu para u inostranstvo itd. ali to ćemo drugom prilikom, pošto je ovo sasvim dovoljno za one verne gledaoce RTS, koji su bili dovoljno hrabri da prate kako izgleda kada se objedini ova rasprava.
Povodom ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, ovaj zakon je u stvari donet još 1992. godine. Od 1992. godine niko nije našao za shodno da ga promeni, a od 1992. godine toliko stvari se promenilo i u zemlji i u okruženju, da je prosto ovaj zakon odavno postao istorijski propis.
Ako ne pre 5. oktobra 2000. godine, onda sam apsolutno siguran da je posle 25. januara 2001. godine ovaj zakon bio anahron, ali on nije smetao ni onoj vladi da nešto rade u skladu sa tim propisima.
Dakle, sa ovim fondom je, moram da kažem, oduvek bilo problema. Verujte, i vi ćete imati još više problema, bez obzira što predlažete neke promene. Zašto? Zato što je ovo materija koja treba da uredi jednu državnu banku koja bi bila verovatno neka razvojna banka ili alternativno, sudbinu, karakter i pravni položaj sredstava države koju ona plasira preko neke banke ili nekog investicionog fonda, a koja je u funkciji razvoja.
Da vidimo sada šta bi to mogao da bude razvoj. Kada se pogledaju ove vaše promene, vi ste taj razvoj sveli na mala i srednja preduzeća, možda sam ja to grubo pojednostavio.
Gospodine Dinkiću, ono što bi bilo u funkciji razvoja Republike Srbije u skladu sa promenjenim okolnostima, situacijom da se sada svi zalažu za tržišnu privredu, da postoji samo privatna i državna svojina, da državna izumre, vi se zalažete da izumre ovako lopovski, a mi se zalažemo nekako korektno bez ostajanja bez posla.
Znači, naš razvoj o kome mora da vodi brigu država kreće se nekim drugim putem. On mora biti u funkciji podsticanja nekih regiona, nekih oblasti, on verovatno mora biti u funkciji razvoja infrastrukture, uz sve rizike i činjenicu da postoje neke druge institucije koje nisu obrazovane kao fondovi, već kao Direkcija za puteve itd.
Pomenuo sam baš infrastrukturu, uz činjenicu da su neka javna preduzeća zadužena za razvoj. Elektroprivreda sa svojim novim investicijama takođe vuče neki razvoj, uz činjenicu da i lokalna samouprava odvaja deo sredstava za razvoj, da ne preteram, ali verovatno 40 do 50% sredstava lokalne samouprave koja se plasiraju preko Direkcije za urbanizam, izgradnju i to su razvojna sredstva. Asfaltira se neka nova ulica, obezbeđuje se 500 metara novog asfalta, ili vodovoda, ili kanalizacije.
Verovatno postoji jedan deo gde Republika ima poseban interes da ulaže sredstva po beneficiranim uslovima. Uzeću jedan primer, pošto sam nedavno bio do Vlasinskog jezera. Ministre, tamo je opština Surdulica, koliko sam čuo, donela urbanistički plan, ali oni imaju veliki problem sa kanalizacijom na Vlasinskom jezeru. Ukoliko to ne budu regulisali, džaba jezero, više neće biti ekološka sredina. Koliko sam čuo tamo postoje neka odmarališta. Ministre, i SPC tamo ima nameru da napravi jedan duhovni centar, Ruska pravoslavna, Grčka pravoslavna, Bugarska pravoslavna, da to bude u funkciji ekskurzija, odmora dece itd.
Recimo, to je projekat od šireg interesa gde ne možete po tržišnim uslovima da nađete investitora, zato što su potrebna velika ulaganja.
Nikada Kopaonik ne bi dobio asfalt, struju i ono, da nije bilo vojske i dugoročnih programa razvoja. Slično je i sa Zlatiborom, sa drugim lokalitetima. Da, u to vreme je bio Komitet. U jedno vreme se dešavalo da je Privredna komora davala saglasnost o tržišnoj usklađenosti, odnosno društveno–ekonomskoj opravdanosti nekih investicija itd. Zbog čega vam ovo pričam?
Ako ovo što vi menjate ovde treba da omogući da po beneficiranim uslovima onaj ko ima ili namerava da krene sa programom malog i srednjeg preduzeća, dobije sredstva, verujte 50% sredstava nenamenski ima da se iskoristi. Zbog čega?
Ovi mafijaši jure od banke do banke da vide gde je jeftin kapital, pa svakoga od vas poziva neki veliki biznismen – je li da li znaš u nekoj banci gde je jeftin kapital, ja ću njima tamo i hipoteku i bonitet imam, samo da uzmem kredit i da vratim neke dugove, a ovo drugo da pretvorim u dinare. Tako će da završe ova sredstva.
Gospodine Ćirkoviću, čitam pomalo, pomalo čitam, ne sedim za džabe. Pametni ljudi napisali sve.
Budite član biblioteke pa čitajte malo, pa videćete, nemojte engleski krompir da jedete, pročitajte malo.
To je ta opasnost od koje vi nemate zaštitu ovde ili vam je namera, ako si član ove stranke, konkuriši, dobićeš sredstva itd. Ali neću o tom delu.
Znači, šta je to prioritet, šta državni interes, šta je u funkciji razvoja? Gospodin Anđelković je malopre jednu veliku istinu rekao, nije Srbija izuzetak. Mnoge države u tom postupku tranzicije i prilagođavanja ispraznile su svoj prostor i po 50 ili 60% stanovništva i populacije smestili u metropole, tako je razgrnuo taj prostor, on čami, on je nedovoljno razvijen. A kod nas je još teža situacija zbog ovih ustaških,
šiptarskih i drugih nasrtaja. U potpunosti vas razumem. I ja sam pre šest godina vodio neku akciju da se asfaltiraju svi seoski putevi u Toplici, da bismo se zaštitili od Šiptara. Nisam nailazio na razumevanje.
Nije dobro da omogućavate, bez sagledavanja realnog stanja nekom Čekoviću ili nekom Kariću – srpski domaćini, pa oni organizuju, oni se zaklinju tamo pred patrijarhom, sad će oni sve ulice da asfaltiraju po selima. Nije dobro da oni to rade. Dobro bi bilo ako mogu da pomognu, ali dobro bi bilo da država vodi to. Bolje građanin da bude u odnosu sa državom, nego sa Karićem. Tu sam siguran da smo našli zajednički jezik, sto posto.
Gospodine ministre, oko zakona o javnim preduzećima i vršenju delatnosti od opšteg interesa, pisao sam taj zakon 2000. godine. U onim uslovima to je bio dobar zakon. Imali smo dva problema.
Kako da sprečimo lokalnu samoupravu da nekontrolisano diže cene i kako da sprečimo javna preduzeća od republičkog značaja da, preko sestrica i onog ostatka, sele kapital i izdižu se iznad države. Da nas niste prekratili sa 5. oktobrom mi bismo to završili, to vam garantujem.
Sada, šta menjate? Odmah da vam kažem, sve one promene koje se tiču usklađivanja i to elementarnog usklađivanja sa odredbama zakona koji su u međuvremenu doneti, a tiču se privrednih društava, privrednog registra, to i ne sme da bude problem. Međutim, koliko vidim ovde, a to su mi skrenuli pažnju neki, vi ste se naknadno setili da podnesete jedan amandman koji bitno utiče na status javnih preduzeća, ali moram da vam kažem da onaj ko vam je pisao ove izmene i dopune, on je samo zaboravio na još jednu veliku sitnicu. Velika razlika postoji između javnih preduzeća i preduzeća koja vrše delatnost od opšteg interesa.
Kada pričamo o preduzećima koja vrše delatnost od opšteg interesa, nije toliko primeran svojinski oblik. Uzeću jedan primer, lokalna samouprava može da poveri delatnost od opšteg interesa i privrednom društvu koje ne mora biti u državnoj svojini. Kada pričate o javnim preduzećima, onda je akcenat na svojinskom momentu, da ona pretežno rade sredstvima u državnoj svojini. To su dva različita pojma i ta dva tipa preduzeća ne mogu biti u istom pravnom položaju.
Ta distinkcija bila je prisutna 2000. godine, kada se donosio ovaj zakon, na njoj smo insistirali, pitajte profesore pravnog fakulteta koji su radili na tom zakonu. I smo bili tada suočeni sa problemom zakona o preduzećima koji uopšte nije ni regulisao javna preduzeća i nekim drugim problemima, sada to da ne otvaramo. Mislim da ste sa nekim izmenama pobrkali ove dve stvari.
Tu imamo i amandmane, pa ćemo nešto malo konkretnije o tome. Na kraju bih vam samo poručio, pošto sada nameravate da radite neki zakon o sredstvima u svojini lokalne samouprave, možda sam pogrešio naziv, ali odnosi se na svojinu lokalne samouprave. Nemojte da radite. Zato što u lokalnoj samoupravi, posle Čovićevog zakona o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima, imate sve i svašta; doći ćete u situaciju da državna sredstva, koja treba da budu po definiciji, koja se tim vašim predlogom zakona, ukoliko se usvoji, prebacuju na raspolaganje lokalnoj samoupravi, da neke lokalne samouprave neće raspolagati sredstvima, jer će braća to da rasprodaju.
Sve države imaju taj problem. Francuska ima neku dvostepenu samoupravu, pa ima onog perfekta koji sve isplate odobrava. Vodite računa. Pajtić je čovek loših namera, gospodine Dinkiću. Meni je krivo što ovde nije dobio batine kada je gurao one kartice za falsifikovanje izbora. Kasa je pokvaren čovek. Čanak nije normalan, rasturiće Vojvodinu. Zapamtite. Njima nije stalo do države.
Čović kada je gurao onaj zakon, gospodine Dinkiću, o lokalnoj samoupravi, on je ovako rekao – neće Šiptarke da idu na izbore da budu na izbornoj listi (ono 30 posto) i prevario se. One domaćice baš ih briga da li plele kod kuće, da li u opštini Bujanovac, njima je svejedno. Imaju većinu, nema demokratije, za pet minuta se sve izglasa, a kod nas nastala svađa.
Vodite računa kada menjate zakon. Vodite računa kada nešto dirate tamo. Država i narod su vam na prvom mestu. Ako rasturite državu, nema ni naroda. Država štiti svoj narod, narod se preko svoje države štiti. Olako idete u neke stvari, a mene je strah da za neke već i nije kasno.

Izvolite, gospodine ministre, a potom će imati reč narodni poslanik Rajko Baralić, pa Zlatan Jovanović.
Samo zbog stenograma, šija se piše sa shia, mada ne postoji, samo da znate. Izvolite.