Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Ministarstva finansija, dame i gospodo poslanici, iskoristio bih priliku, pošto je izlaganje mog prethodnog kolege sveže, a sastavljeno je od nekih možda njegovih dilema, da mu razrešim neke dileme.
Svi ugovori koji se prave sa Fondom za razvoj sadrže valutnu klauzulu, tako da ne postoji vaša bojazan od toga da će se sredstva u Fondu istopiti u slučaju da nema dotacije iz budžeta. Kamate od 1 do 5% jesu manje od inflacije. Kamate od 1% u Fondu za razvoj se koriste samo za kredite koji se daju devastiranim područjima i time se podstiče ravnomeran regionalni razvoj.
Druga stvar koju ste rekli, a koja može da se smatra neistinom, vezana je za visinu štednje i depozita za kartice. Tačno je da postoji tri miliona kartica, ali veliki procenat od njih ne traži depozit, to su kartice koje su zasnovane na ličnim primanjima korisnika kartica, tako da ta priča apsolutno ne stoji.
Da se vratim na neke stvari koje su predmet mog izlaganja, a to je zakon o izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije. Zašto sam odabrao baš ovu temu?
Zato što smatram da je Fond za razvoj Republike Srbije u poslednjih pet godina imao značajan uticaj na razvoj Republike Srbije, pogotovo na regionalni razvoj Republike Srbije.
Smatram da su sve izmene, koje su ovim zakonom date, potpuno smislene i omogućavaju da Fond nastavi svoje poslovanje u saglasnosti sa zakonima koji su doneseni od 1992. godine do danas. Bilo je neophodno da se Zakon o poslovanju Fonda za razvoj Republike Srbije usaglasi sa Zakonom o privrednim društvima i sada novim Zakonom o privatizaciji.
Hteo bih ovde da iznesem još nekoliko podataka koji su vezani za poslovanje Fonda u poslednjih pet godina.
Do 2001. godine Fond je prvenstveno kreditirao društvena preduzeća, a iza toga je krenuo da, gotovo isključivo, kreditira privatna preduzeća i to pretežno mala i srednja preduzeća.
Neke od rezultata, koje smatram značajnim, Fonda u ovom periodu su, recimo, struktura kapitala, odnosno izvora kapitala u Fondu. Ta struktura se od 2001. godine menjala, tako da, zaključno sa 30.9.2005. godine, naplata anuiteta, kredita, čini skoro 73% sredstava Fonda.
Učešće Fonda u predračunskoj vrednosti kod dugoročnih kredita se kreće između 40 i 80%, s tim što se svi zahtevi koji prođu stručnu službu odobravaju i procentualno, prema broju zahteva, i raspoloživih sredstava Fonda.
U tom trenutku se dobijaju novčana sredstva, odnosno dobija se pravo na povlačenje novčanih sredstava.
Ono što predstavlja mali problem, to je realizacija tih kredita, jer nastaje drugi problem – obezbeđenje garancija banaka, jer Fond ima vrlo visok stepen naplate kredita, a on je omogućen time što niko ne može da dobije kredit dok ne donese garanciju banke.
Tako da se taj procenat, za poslednjih pet godina, kreće negde oko 55%. Ono što je posebno ohrabrujuće je da je u prvih devet meseci ove godine bio 71%. Šta može da se izvuče, kao zaključak, iz te promene procenta realizovanih kredita, to je da su se akceptanti za kredite uozbiljili i na neki način obezbedili instrumente za vraćanje kredita.
Još nešto što smatram značajnim; da je od 2001. godine ukupno odobreno 5.336 kredita u ukupnoj vrednosti od 434 miliona evra. Ovim sredstvima koja su plasirana dugoročni krediti stvorena je mogućnost za otvaranje i otvoreno je 42.000 novih radnih mesta, pa odatle možemo slobodno da kažemo da Fond ima veoma značajnu razvojnu funkciju. Kratkoročnih kredita u ovom periodu je bilo oko 850 i plasirano je, negde, oko, 118 miliona evra. Uglavnom su to krediti koji su korišćeni za podsticanje izvoza, otkup voća i tekuću likvidnost pravnih subjekata, odnosno privrednih društava.
Ono što smatram značajnim takođe je i činjenica da je Fond za prvih devet meseci ostvario dobitak u iznosu od 57 miliona evra, što će verovatno na kraju godine biti umanjeno za neki iznos, jer će morati da dođe do otpisa nekih obaveza iz ranijeg perioda,
Inače, u ovom trenutku do 30. septembra plasmani komitentima su na nivou 105 milijardi dinara, s tim što od toga 43,5 milijarde su sredstva od ministarstava koja su prešla preko Fonda, odnosno Fond je tu odigrao komisionu ulogu. Mislim da su ovo podaci koji su vrlo značajni i koji ukazuju na to da je Fond u poslednjih pet godina imao značajnu ulogu u Republici Srbiji.
Pozivam sve poslaničke grupe, a siguran sam da će poslanička grupa G17 plus da glasa za ovaj predlog zakona, pozivam i druge poslaničke grupe da glasaju za ovaj predlog zakona.
Još nešto što bih želeo da kažem, a to se odnosi na zakon o sprečavanju pranja novca. Komitet Saveta Evrope, koji se bavi procenom radnji i mera koje članice Saveta (a mi smo članica Saveta Evrope) preduzimaju na planu sprečavanja pranja novca, izvršio je procenu Srbije i usvojio izveštaj kojim je Srbiji naložio da zakonodavstvo u oblasti sprečavanja pranja novca usaglasi sa međunarodnim standardima što je i učinjeno ovim predlogom zakona, tako da je ovaj predlog zakona u potpunosti usaglašen sa evropskim standardima iz oblasti sprečavanja pranja novca.

Po osnovu pogrešnog tumačenja, narodni poslanik Zlatan Jovanović, replika, nije bio uvredljiv kontekst nego je pogrešno protumačeno.

Gospodine Uroševiću, Fond za razvoj Republike Srbije je imao značajnu ulogu u razvoju Republike i pre 2000. godine. Znači, od 1992. godine ima značajnu ulogu, ne samo u poslednjih pet godina. U poslednjih pet godina ima značajnu ulogu zato što je kredit dobila gospođa Rašeta, verovatno ste čuli za taj slučaj. Čuli ste malopre iz izlaganja gospodina Rankića da je predstavnik DS u Boru takođe dobio jedan kredit koji je nenamenski utrošio iz Fonda za razvoj, i nisu to jedini slučajevi.
Trebalo bi da ova skupština ovde dobije izveštaj o poslovanju fonda i da ga dobija svake godine i da ona razmatra i usvaja izveštaj, a ne da se ostavi Vladi. Drugo, što se tiče štednje u bankama, ja sam rekao, pošto tu karticu ne posedujem i ne znam kako se dobija, ali sam ovde iz izlaganja prethodnika čuo da je depozit 300 evra po kartici i da imamo tri miliona kartica i rekao sam ako je to tako, onda je polovina te štednje po tom osnovu, znači, ograđujem se, nisam imao nameru da tvrdim i da slažem, odnosno da obmanem javnost.
Treća stvar, što se tiče Fonda za razvoj u članu 2. Predloga stoji – Fond na razvojnim principima podstiče privredni razvoj itd. Rekao sam da ovaj termin nije adekvatan, jer su isključeni ekonomski principi, a vi ste me samo ubedili u to. Ako u ugovoru koje Fond sklapa sa korisnicima stoji valutna klauzula, onda su to čisti ekonomski principi, dakle, na kojima posluje Fond. Znači, stoji valutna klauzula, postoji čak preko toga i kamata, dakle, niža nego ove komercijalne i onda su to ekonomski principi. I hteo sam samo da kažem da je trebalo u ovoj rečenici da stoji fond na razvojnim i ekonomskim principima i to je bila suština mog izlaganja.
Znači, ne mogu biti razni principi ako postoji kamata, ako postoji obaveza vraćanja i ako postoji valutna klauzula za koju nisam znao.

Hvala vam, sada smo čuli oba tumačenja.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković, pa Vitomir Plužarević, a potom poslednji prijavljeni govornik koji je prisutan, Miljko Četrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, toliko je toga rečeno za ova četiri zakonska predloga, toliko toga će biti rečeno i o amandmanima, a vreme koje poslanička grupa SRS ima je i suviše kratko i neću se zadržavati oko ovoga. Hoću da građanima Srbije objasnim kako su se formirali tajkuni i te tajkunske grupacije na jednom lepom primeru. Narodni pokret za borbu protiv korupcije dostavio nam je jedan dopis i videćete primer grupe koje je vrlo vezana za ministra i njegovo poslovanje.
"Geneks", najveća spoljnotrgovinska firma u Jugoslaviji, preko koje je praktično išao ceo izvoz teške industrije, proizvoda široke potrošnje, kao i najveći deo izvoza usluga.
Predstavništvo u Londonu kao centar preko kojeg idu poslovi za Evropu, Daleki i Bliski istok i celu Afriku, a značajan deo tih poslova se ostvaruje reeskontom robe i usluga i na tim poslovima se ostvaruje značajna zarada. Šef tog predstavništva u Londonu je bio Zoran Drakulić.
To je onaj isti Zoran Drakulić koji je kupio Valjaonicu ''Sevojno'', to je isti onaj Zoran Drakulić koji je kupio "Klas" i to je isti onaj Zoran Drakulić koji ima nameru da kupi Rudnik "Bor" i ''Preradu'' u Majdanpeku. Dakle, vrlo je zainteresovan za bakar i bakarne proizvode.
"Energoprojekt", najveća građevinska kompanija u Jugoslaviji koja je izvodila oko 80% ukupnih građevinskih radova u SFRJ i inostranstvu, takođe ima predstavništvo u Londonu, koje obavlja značajan deo poslova prema Latinskoj Americi, Bliskom i Srednjem istoku i u Evropi, a šef tog predstavništva bio je Vuk Hamović.
To je isti onaj Vuk Hamović koji je, ako se sećate, firma mu se zvala "Mali kolektiv", preko koje je odradio sve one poslove vezano za Nacionalnu štedionicu. To je isti onaj Vuk Hamović koji je prodavao Srbiji struju kada Srbija ima višak struje, a kupovao od Srbije struju kada Srbija ima manjak struje. Dakle, onaj isti Vuk Hamović zbog koga su morale reverzibilne hidroelektrane da ispuštaju višak količine vode itd.
Treće, "Jugobanka" je bila stub međunarodnog bankarstva bivše SFRJ i banka preko koje je išlo preko 90% plaćanja prema inostranstvu i iz inostranstva. Decenijama etablirana na finansijskim tržištima, sa predstavništvima u Amsterdamu za Evropu, Njujorku za Ameriku i Moskvi za SSSR. Stabilan konto, korenspodentski poslovi sa najvećim svetskim bankama, radi stabilnog posla, visoko kotirana na bankarskim rejting listama, šef predstavništva u Amsterdamu je bio Miloš Mirković. To je ona ista "Jugobanka" koju je Mlađan Dinkić pridavio kao mače.
To je isti onaj Miloš Mirković koji formirao sa Vukom Hamovićem ''Evroaksis'' banku u Moskvi, kod koga je Mlađan Dinkić kao guverner držao devizne rezerve Srbije.
Idemo dalje, poslovi koji su zaostali iz bivše Jugoslavije u inostranstvu su tekli. Strani investitori i međunarodna tržišta kapitala nisu se obazirali na trvenja u bivšoj Jugoslaviji i tu situaciju koriste dva sposobna čoveka, Hamović i Drakulić, i osnivaju JU point. To je onaj isti JU point koji se pojavljuje sada ovde po Srbiji, koji je kupio Klas.
Zatim u London stiže Miloš Mirković, trio Hamović, Drakulić i Mirković počinje uspešno da radi i u prve tri godine poslovanja uspevaju da prema "JU pointu" usmere preko 80% ukupnih zajedničkih poslova i potraživanja iz bivše SFRJ.
To praktično znači da postaju jedina ozbiljna firma preko koje preduzeća mnogih državica sa prostora SFRJ mogu naplatiti bilo koji posao koji su uradili u inostranstvu.
Pored toga, uz garancije Nacional Vestminster banke otkupljuju se dugovi bivše države, naravno po neuporedivo nižim cenama. Po 10 posto od nominalne vrednosti duga otkupljuju i to su oni dugovi koje je posle ministar Mlađan Dinkić plaćao daleko više, otkupljivao ih je upravo od ove trojice konkretno, JU pointa ili "Evroaksis" banke, ili bilo koje od ovih firmi, ali od ove trojice.
Firme iz Srbije koje su imale potraživanja u inostranstvu jednostavno nisu imale izbora. Pritisnute ekonomskim problemima u Srbiji morale su pristati na sve i na sistem daj šta daš. Ugledni biznismeni su polako preseljavali državni kapital na račun svojih preduzeća.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je samo jedna klika, grupa hohštaplera koji se sada zovu biznismeni i koji su opljačkali ovu državu. Takve su se klike formirale i na drugoj strani. Niko se od vas ili nećete da se setite, ali građani se sećaju da je Karić, isto kao i Dafina i Jezda, imao štedionicu. Zvala se BK banka. Jezda i Dafina zatvoriše svoje banke, zaglaviše i u zatvor, a Karić postade veliki biznismen.
Sada vidim vodio je Dinkića, ili Dinkić vodio njega, sasvim svejedno ko je koga vodio, uglavnom naučili su japanski jezik tamo i već će malo drugačije. Šest i deset je, više vremena nemam, jer još dvojica kolega moraju da govore za ovo kratko vreme. Tokom rasprave o amandmanima reći ćemo i gospodinu ministru sve što imamo da mu kažemo.

Hvala, gospodine Markoviću. Nije šest i deset, već je četiri minuta do devet, da se neko ne bi zbunio, ali vi ste govorili o minutaži. Izvolite, gospodine Plužareviću. Narodni poslanik Vitomir Plužarević, potom Miljko Četrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, čudi me da od 1992. godine ovaj zakon nije promenjen do ovog predloga, mimo svih dosadašnjih zakona: Zakona o privrednim društvima, Zakona o privatizaciji i ostalih zakona.
Verovatno su ovi stari zakoni, odnosno ovaj stari zakon imao za cilj da sprovede sve tokove koji su bili mutni i smutni. Kada je taj posao završen, sada sve može da se stavi pod regulu ovog novog zakona.
Kada se govori o Fondu za razvoj, da on treba da uskladi zakonska rešenja u praksi koja su danas aktuelna, ovaj fond treba da reši i pitanje fonda svojine. Kaže ministar Dinkić da ovaj fond treba da deluje ka privatnom sektoru i mi kao Srpska radikalna stranka smatramo da sve treba da deluje ka privatnom sektoru.
Međutim, ovaj privatni sektor je poprimio i stranačke konotacije, tako da uglavnom sva ova sredstva iz ovog fonda se uglavnom usmeravaju ka određenim stranačkim privatnim preduzećima. Fond ne dozvoljava da se sredstva koriste u državnim i javnim preduzećima.
To što kreditiranje iz ovog fonda treba da bude usmereno ka siromašnim opštinama i to je verovatno usmereno na one opštine gde su na čelu tih opština ljudi iz G17 plus. To vidim, znam i mogu da komentarišem iz ugla Iriške opštine.
Ovaj fond ima zadatak da i početnicima, koji počinju da se bave privatnom delatnošću, omogući korišćenje ovih sredstava. Ali kako kad mi znamo da u stvari nema tih početnika kada sve stoji i kada je privreda zamrla. A zamrla je zbog svih aktivnosti koje vi sada sprovodite u ovom trenutku.
Pominjete da treba da se poboljša zaposlenost i izvoz. U kom kontekstu su vam te želje i ideje, kad znamo koliko je danas nezaposlenih, a koju ćemo robu i da izvezemo kad ste nam sve ove vaše zakone projektovali u smeru uvoza potrošačke robe. Čime mi da izađemo na svetsku pijacu kad i to znate da zavisi od poljoprivrede i od drugih grana. Mislim na hranu koja je izuzetno kvalitetna u ekološkom smislu ove reči.
Ovih 458 miliona evra su okosnica ovog fonda i kažete kako je on nastao i da je sada već taj fond prešao na tržišne uslove. Kamate ste odredili od 1 do 5% u zavisnosti od razvijenosti lokalne samouprave. Isto sve zavisi od vaših individualnih i ličnih komentara koje vi sprovodite, a to je evidentno i u ovom budžetu koji je bio na prethodnom komentaru u ovom zasedanju.
Predviđate i da ae Fond za razvoj transformiše u razvojnu banku Srbije. To su sve lepe ideje, ali ako ste vi uništili u prethodnom periodu ogromnu većinu tih naših banaka, koje su mogle sa jednim lakim pokretom da se transformišu, možemo je nazvati i razvojnom bankom, vi to niste hteli, već znate šta ste učinili sa tim bankama.
Što se tiče dokapitalizacije ovog fonda, tu ste obezbedili da ovaj fond ne može da se privatizuje i to možemo da komentarišemo, ali smatramo da će to vreme pokazati da su sve naše kritike koje smo uputili vama po bilo kom osnovu bile opravdane.
Vezano za Zakon o javnim preduzećima vi ste u ovom zakonu izvršili neke terminološke izmene, kako vi kažete – ključne. Uređujete i raspodelu dobiti javnih preduzeća i privrednih društava i želite da se ne uspostavi monopolsko ponašanje određenih javnih preduzeća, a znamo da je to moguće i posle ovog zakona.
Ovim zakonom će verovatno biti regulisane i određene besplatne akcije koje će se podeliti iz Akcijskog fonda od 30%.
Videćemo kako ćete voditi tu tehnologiju informisanja građana i da li će građani ponovo po nekim principima – ko pre do Dinkića i Labusa, moći sebi da obezbede blagovremene i pravovremene akcije u ovim javnim preduzećima.
Novine ovog zakona su definisane i u podnošenju programa koji treba da se usvajaju na višim instancama, a to je na republičkom nivou, tako da svako javno preduzeće do 1. decembra tekuće godine treba da podnese program za narednu godinu.
Ovaj termin nije loš, da se 1. decembra dostave ovi programi, kako bi svako javno preduzeće moglo da se pripremi za narednu godinu i da sa tim programom, verifikovanim, odobrenim, može da pokrene svoj proizvodni ciklus.
Što se tiče ovih razlika u javnim preduzećima na republičkom odnosno lokalnom nivou, ovaj zakon treba da spreči određenu samovolju na komunalnom nivou i to će zavisiti ponovo od političke usmerenosti odnosno od aktuelne vlasti na određenim prostorima. Ima komentara koje ste vi ovde istakli, da su neke plate povećane za 30%, a one su bile potkovane povećanjem komunalnih usluga.
Ove izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima o obavljanju delatnosti od opšteg interesa su mogle da obuhvate i ostale aktivnosti koje su vezane za funkcionisanje i raspodelu dobiti.
Ja bih i dalje, ali evo ostaviću malo Četroviću da i on kaže neku rečenicu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Evo, pošto je već 21 čas, neprimereno i vreme, kao što je bilo i neprimereno predlaganje da se spoje ove tri tačke dnevnog reda, da se istovremeno raspravlja o njima u skraćenom vremenu, a pogotovo za poslaničku grupu SRS. Ministar je otišao, verovatno žuri da gleda ovo nadgornjavanje između dva slična njemu, koje će biti u 21 čas.
Ali svemu ima trajanje, pa i trajanje ove dvojice koji će biti u duelu i ovome ministru koji je otišao da ih prati, brzo će doći kada se narod odluči da jedna odgovorna vlast preuzme državu Srbiju. Moram da u ovom kratkom vremenu dam samo nekoliko napomena, a biće prilike po amandmanima koje je podnela poslanička grupa SRS i da određena pitanja postavim ministru Dinkiću.
Prvo za Fond za razvoj; izmene i dopune Zakona, osnovni Zakon je iz 1992. godine. Ovi eksperti koji su došli posle 5. oktobra iz ove Evrope, kojoj stremi i prošla vlast i ova vlast oličena u Đeliću, Pitiću, Vlahoviću, a potpomognuta Labusom, Dinkićem i ostalima koji su ovde bili, kaže 57 miliona dobit Fonda, 450 miliona evra su sredstva Fonda koja se odobravaju. Stepen naplate, to su reči ministra, 98 posto.
Od poslanike iz poslaničke grupe G17 čuli smo da će biti i otpisa potraživanja.
Ovde je rečeno da su čvrsti uslovi ili sredstva obezbeđenja garancija banaka. Kako je onda moguće da bude otpisa tih potraživanja? Da li se sredstva ovog fonda i dalje odobravaju, kao što je radio DOS, odnosno DS?
Znam primere iz Kraljeva. Kafana na Ibarskoj magistrali, 20% unapred i ti koji su vezani za DS ili DOS su dobijali ta sredstva, navodno, za neke programe, ribnjake, junice na Rudnu, mlekaru na Rudnu, Mile Korićanac i ostali. Krivična prijava zbog privatizacije mlekare. Šta je efekat svega toga? Da li je to jedan od tih kredita koji će se otpisati krajem ove godine?
Oko Predloga zakona o bankama. Ministar je ovde po ko zna koji put i večeras izjavio da je srećan što je ove četiri banke, zahvaljujući njemu i Labusu, gurnuo u stečaj, četiri najveće banke u Srbiji.
Voleo bih da bude toliko uviđavan, omogući ću mu susret sa jedno 250 radnika koji nisu našli posao posle januara 2002. godine, da i njih usreći barem za jedno kratko vreme i da sa njima porazgovara.
Nije im omogućio četiri godine, koliko traje stečaj, ni da dobiju platu za decembar, nije im omogućio iz stečajne mase ili iz prihoda od izdavanja poslovnog prostora "Jugobanke" i sve ove četiri banke da oni radnici koji su otišli u penziju dobiju otpremninu.
Omogućio je da se rasproda celokupna pokretna imovina i da se poslovni prostor izdaje. Pa čak i posle stečaja "Jugobanke" u Kraljevu, bila je "Delta banka", pa je prodata Italijanima kao uspešna banka, kao što je prodata i "Meridian banka", pa je sada "Čačanska banka" u Kraljevu. Kraljevo je imalo svoju banku od 1955. godine, a posle 2002. godine Kraljevo i ceo taj region nema svoju banku, zahvaljujući Labusu i Dinkiću.
Sada je Velja Ilić uspeo da "Čačansku banku" dovede u Kraljevo, što nikad nije bilo. To je doprinos Dinkića i Labusa celom regionu Kraljeva. Ta privreda, koja je bila podržavana decenijama od te banke, ostala je bez ikakve podrške, pa su propali i Magnohrom, i ''Fabrika vagona'' i "Jasen" i svi drugi kolektivi u opštini Kraljevo i u celom regionu.
Oko zakona o sprečavanju pranja novca; ovde je ministar rekao, vezano za banke koje su ostale, da su ostale sa čistim kapitalom. Izgleda da je opran sav najprljaviji novac mafije u Srbije, mafije iz Evrope, pa čak i iz sveta. Sada je trebalo doneti, navodno, ove zakone i sada ćemo da radimo sve čisto i pošteno.
Očekivao sam od ministra Dinkića da optuži žene u Srbiji da su one najviše prale novac do sada, jer zaborave da pregledaju džepove po košuljama, to ubace u mašinu i operu novac. Petnaest krivičnih prijava za ovaj protekli period otkako navodno neka komisija se bavi pranjem novca u Srbiji.
Da li se neko uopšte bavio time? Nije se bavio, jer sve ovo što se događalo, faktički, trebalo je da se završi, navodno, uz predlaganje ovih zakona i onih prethodnih zakona iz krivično–pravne materije, pa mi ćemo ubuduće da radimo kao jedno društvo gde postoji vladavina zakona, gde postoji država, gde postoje institucije.
Nažalost, u Srbiji niti postoji vladavina zakona, niti postoje institucije. Građani Srbije razrešiće to uskoro i, kao što sam rekao, izabraće odgovornu vlast koja će raditi u njihovom interesu i interesu države.
Biće prilike po amandmanima, biće i ministar, nadam se, tu da mu postavim konkretna pitanja.

Da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika ili neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Predlogu zakona o sprečavanju pranju novca i Predlogu zakona o bankama.
Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo vam hvala na odgovornosti, i vama i predstavnicima Ministarstava.
Nastavljamo u 10,00 sati ujutru, načelnim pretresom objedinjenih tačaka iz oblasti zdravstva.