Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Mislim da je delikatno pitanje. Odmah da kažem da nemam nameru da branim ni predloženo rešenje, niti da branim amandman, ali hoću da budem vrlo jasan u tome šta hoću. Mislim da nije dobro da ministar bude car, ali nije dobro ni da opštinski carevi budu carevi. Imam takav primer.
Živim u gradu gde je vlasnik Beograda gradonačelnik Bogdanović, koji sam raspolaže sredstvima kao nekada država Srbija, koji raspolaže suficitom u Beogradu, koji povećava cene i koji, naravno, dozvoljava da to ide u zarade, koji kvalitet komunalnih preduzeća ne diže na viši nivo boljim i organizovanijim radom.
On radi na taj način koji ne daje odgovore na pitanje kakvi se tenderi sprovode u Beogradu u preduzećima, na koji način se oštećuju ta preduzeća; ministre, ispravite me ako nije tako.
To je povod da budem jasan. Treba naći rešenje da zarade i cene ne mogu da budu u vlasti ni careva u lokalnoj samoupravi. Da li je to ova varijanta ili ona ne znam, ali hoću da budem jasan.
Još nešto, nekoliko meseci sa pravom se javna kritika upućuje poslanicima Skupštine zbog velikih plata, i jesu velike, ali nekoliko meseci mi tražimo da se objave plate u javnim preduzećima, koje se kriju, za koje ne znamo, i to je razlog. Ako svi treba da podležu ograničenjima treba da podležu i javna preduzeća u jedinicama lokalne samouprave. Ako svi treba da vode računa o povećanju cena onda to treba da čine i jedinice lokalne samouprave.
Naravno, žestoko sam protiv toga da ministar bude vlasnik lokalne samouprave, da određuje da li neko može ili ne da dobije sredstva. Žestoko sam protiv toga da se to radi na jedan nefleksibilan način, da se ne sagledaju sve opravdane potrebe tih preduzeća i lokalne samouprave za povećanjem zbog raznih ulaznih faktora koji utiču na cenu, ali isto tako žestoko sam protiv toga da se onemogućava razvoj opštine, razvoj grada.
Dakle, u tom smislu mislim da sam žestoko protiv toga. Jesam da im se ne dozvoli da povećavaju zarade na račun cena, a cene nekontrolisane. Kao primer za to naveo sam Beograd, gde vlasnik Beograda gospodin Nenad Bogdanović raspolaže sa ogromnim sredstvima bez ikakve kontrole.
Navešću samo jedan primer, a vi procenite. Zbog primene Zakona o porezu na dodatu vrednost od 1. januara 2005. godine, molim da pamtite brojke, Javno komunalno preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija utvrdio je razliku stvarne i akontacione potrošnje za period 2003. i 2004. godina i naravno poslao enormna zaduženja, treba im još para.
Dakle, zbog primene PDV koji je stupio na snagu ove godine, evo jedna ogromna priznanica građanina za 2003. i 2004. godinu, pa sami procenite, treba li neko tome da stane na put. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Živojin Stefanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, gospodin Miša je izneo stavove u vezi sa Beogradom. Međutim, u članu 16. kojim se dodaje novi član 22b podržavam predloge kolega poslanika koji traže brisanje. Sticajem okolnosti radio sam u nekoliko režima ili sistema u ovim oblastima. Ovakva centralizacija vlasti nije bila ni u jednom vremenu.
U vreme komunista, pa Saveza komunista, pa socijalista, bili su zavodi za cene na sreskom, okružnom i lokalnom nivou, koji su sarađivali sa lokalnom samoupravom i sagledavali stanje u oblasti zadovoljenja potreba građana. Zbog toga su lokalne samouprave i konstituisane. Sada se ovim predlogom člana 22b upravo briše osnovno obeležje lokalne samouprave dato Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Šta ostaje lokalnoj samoupravi ukoliko im se ne da mogućnost da razvijaju svoje lokalne sisteme, a pogotovo tamo gde se unazad za nekoliko godina iz republičkih sredstava i budžeta ne finansiraju te delatnosti, zato što u pojedinim sredinama lokalne samouprave ne podržavaju sastav sadašnje vlasti u Srbiji.
Nemoguće je da javna komunalna preduzeća, čiji je osnivač lokalna samouprava, svoje planove i programe godišnje dostavljaju na četiri adrese. Šta će plan i program jednog vodovoda lokalne samouprave Ministarstvu, šta će Ministarstvu za rad, pa i finansijama. Možda oko kontrole cena ili praćenja cena Ministarstvu trgovine, tu je nekada i postojala nekakva veza. Sada svako ministarstvo ima ponekog savetnika i svakome se ne svidi poneka tačka iz programa i program ne valja, i vraćajte lokalnoj samoupravi. Ako to ne upotpuni, oduzimaju sredstva ili se ne daju transferna sredstva. Ona se iovako ne daju.
Prošli put sam rekao da je 200 miliona zakinuto opštini iz koje dolazim po osnovama formalno-pravnog mišljenja u pogledu tendera. Nisu lokalne samouprave maloletne, a nisu ni ta preduzeća koja tamo rade nesposobna da utvrđuju svoj program. Programi se utvrđuju na osnovu stanja u opštinama iz kojih dolazimo i na osnovu mogućnosti da građani to plaćaju. Nemoguće je napraviti presek stanja. Na osnovu projektovanja politike cena za narednu godinu utvrđuje se povećanje cena.
Ako Beograd ima 40 dinara, ne znam koliko ima kubika vode, preduzeće iz kog dolazim ima samo 13 dinara po kubiku vode. Sada ide u investiciju i vi kažete 9% i ne možete dalje, a ko će platiti investiciju. Mi imamo ponovo samodoprinose, to je više nemoguće. Ukoliko se građani preko lokalne samouprave dogovore da se nagode i investiraju u razvoj tog preduzeća i uposlenju kapaciteta u nova izvorišta, šta to smeta Vladi Republike Srbije.
Ako preduzeća tamo divljaju i rade loše, lokalna samouprava postavlja direktora i uz njegovu saglasnost izmenama i dopunama će se postavljati i neka ga smeni. Ukoliko ima ovakvih careva, a o kojima je gospodin Miša, drug Miša govorio, neka lokalna samouprava smeni te careve ili neka građani ih opozovu na izborima. Oni su tamo ti koji biraju, daju vlast i oduzimaju vlast.
Kako to može da jedno ministarstvo ili jedan ministar daje ili uzima vlast kada su sve odredbe, svi stavovi, četiri stava, suprotni sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Dajte da ukinemo taj zakon. U ovom zakonu ne može se utvrditi zaustavljanje transfernih sredstava lokalnim samoupravama zbog nepoštovanja politike projektovane cene.
Vi ćete na taj način zaustaviti razvoj lokalnih komunalnih sistema, a oni su u lošem stanju, a pre svega tamo odakle dolazim. Mislim da nema grada koji je tako razvijen i izgrađen komunalni lokalni sistem i da može da funkcioniše na način na koji se sada ograničava njegov plan i program.
Zašto vi smatrate da je jedna lokalna samouprava nesposobna da definiše mogućnost izdvajanja sredstava svojih građana. Građani će o njima reći ocenu. Nema prava nijedan ministar ili ministarstvo, čak ni Vlada nema pravo da oceni funkcionisanje jedne lokalne samouprave. To se sada pokušava iz sredine iz koje dolazim, da nam se stalno preti nekim privremenim merama ukoliko ovo ili ono uradimo ili ukoliko nismo po volji ovog ili onog ministarstva. Ako i ovo usvojimo, onda će svakog dana nad nekom lokalnom samoupravom da visi mač privremenih mera.
Ukoliko se dogovore da tamo cena vode bude tolika i tolika, a grejanje toliko i toliko, onda se nekom ministarstvu to ne sviđa i nema transfernih sredstava, zaustavi se funkcionisanje lokalne samouprave. Normalno je da mora doći i do uvođenja privremenih mera ili do zakazivanja opoziva iovako nesigurne situacije u većini lokalnih samouprava na terenu. Zato ću, bez obzira na druge stavove, biti i izjasniti se da član 22b bude izbrisan.

Reč ima ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić. Izvolite.

Postavlja se pitanje šta to smeta Vladi Republike Srbije i zašto je ovaj član donet. Puno stvari nam smeta. Ako se od ministra finansija, od guvernera Centralne banke, od Vlade Republike Srbije sa opravdanjem traži da odgovaraju za godišnju stopu inflacije u Srbiji, onda imamo pravo da sve mehanizme upotrebimo da je svedemo na onaj nivo koji se od nas zahteva.
Drugim rečima, kaže se, nemamo pravo da ovo radimo što smo predvideli ovim predlogom. Da li lokalne samouprave i njihova komunalna preduzeća imaju pravo, s jedne strane, da podignu cenu 30-40%. Rekao bih da, ukoliko to ide za investicije. Ukoliko to zaista ide u investicije, da se poboljša usluga građanima, treba podići.
Ukoliko to, kao što statistički podaci pokazuju za ovu godinu, ide na povećanje plata zaposlenih koji rade u tim lokalnim komunalnim preduzećima, biću protiv toga i onda znači da ono komunalno preduzeće koje poveća platu 30-40% kao rezultat ovoga, ta opština ne treba da dobije transferna sredstva.
Ako ima para da se povećavaju plate 30% u komunalnim preduzećima, a ljudi u zdravstvu, ljudi u prosveti, ljudi u republičkoj vladi u imaju daleko manji rast plata. Šta smo mi onda? Da li smo mi budale. Ovo vam najozbiljnije govorim. Ako povećate cenu komunalne usluge mora da bude zbog toga da bi se investiralo i da bi građani bili bolje zadovoljeni. Ako ode u plate, kao što je otišlo i ove i prethodnih godina, to je potpuno neopravdano.
Nikada neće Ministarstvo trgovine zabraniti rast cena komunalnih usluga prateći kretanja na tržištu. Imaćemo potpuno jasnu situaciju u različitim lokalnim sredinama. Samo tražimo da damo saglasnost na povećanje cena, jer različito se ponašaju različite lokalne samouprave. Poslanik je pročitao, kažu da je PDV kriv za adaptaciju cena vode iz 2003. i 2004. godine u Beogradu.
Znači, koriste se različiti izgovori da se povećava cena, a kada pogledate onda plate, odjednom tamo plate brže rastu, kao da su to pametniji radnici nego oni koji rade u obrazovanju, zdravstvu i drugim budžetskim institucijama. Nisu. Niti su sposobniji, niti su pametniji. Podigli su cenu, uzeli od građana, povećali plate daleko iznad proseka u Republici. Sve to onda još kada pogledate koliko je na ovih 13,7% inflacije u prvih deset meseci uticao rast cena komunalnih usluga na lokalu, sa oko 4%, što nije uopšte mali procenat, a od toga najviše Beograd.
Samo u prvom mesecu u januaru 1,5% je uticaj na inflaciju bio rast cena nekih komunalnih usluga u Beogradu. Naravno da mora da se ulaže i u ove sisteme. Zato smo napravili Zakon o javnom dugu, da mogu da se uzimaju krediti od strane lokalne samouprave, da se pre svega infrastrukturni projekti finansiraju, zato i odobravamo garancije za neke kredite. Dakle, mi samo želimo da imamo potpuno istu politiku prema republičkim javnim preduzećima i lokalnim javnim preduzećima.
Zakonom o budžetu za 2006. godinu, ukoliko bude usvojen, a nije bilo amandmana na taj član, ograničili smo rast plata zaposlenih u opštinskim upravama na 9% u odnosu na septembarske plate isplaćene u oktobru ove godine. Nemamo nikakvo ograničenje za komunalne sisteme. Moraju i komunalna lokalna javna preduzeća da dele sudbinu svih zaposlenih u lokalnim samoupravama.
Kada god se pokaže da lokalno javno preduzeće želi da iskoristi podizanje cena radi većih investicija, uvek će dobiti saglasnost. Ali zato, paralelno ćemo kontrolisati kako se kreće i broj zaposlenih, da li se održava na istom nivou, smanjuje ili povećava. Kontrolisaćemo da li se koriste ta sredstva za investicije ili za isplatu zarada.
Najoštrije kažem, nećemo dozvoliti da se od građana uzima novac da bi se povećavale plate zaposlenima u lokalnim javnim preduzećima prekog nekog nivoa koji je utvrđen ekonomskom politikom za sve zaposlene u Republici Srbiji.

Po Poslovniku se javljaju Nataša Jovanović, a nakon toga Zoran Krasić.

Reklamiram član 104. Poslovnika zato što ovakav način izlaganja i neistine koje govori ministar Dinkić nisu primerene ni njemu kao ministru i nemoguće je da mi ovo slušamo. Zato, što u ovim redovima ovde, gospodine Dinkiću, čuli ste samo jedan primer, gospodin Veroljub Stevanović je otišao, on je, takođe, neko ko je iz vladajuće strukture i gradonačelnik jednog od najvećih gradova u Srbiji, sede čak i oni koji vama daju podršku, a koji nikako ne mogu da se slože sa ovim.
Dakle, stvarno ne znam i neću da ulazim, ne zanima me program vaše stranke, grupacije, kako se zove G17, iz domena lokalne samouprave, zato što vi u mnogim gradovima, opštinama niste mogli da prebacite cenzus i da uđete u opštinski parlament, a kamoli da vladate i da vršite vlast i neću da ulazim uopšte u to za šta se vi zalažete. Mogu da pričam kompetentno i odgovorno sa pozicije srpskih radikala, jer se naš program i stav kada je u pitanju lokalna samouprava nije menjao unazad 15 godina.
Kada uđe ministar Lalović (sa jaknicom oko ramena) koji je takođe naveden ovde u članu 22b, kao ministar za rad kakve on ima veze sa programom javnog preduzeća? Da li je to normalno da na takav način zadirete u ono što je zakon i što je zakonska i ustavno pravo jedinica lokalne samouprave?
Gospodin Petronijević je za sve u pravu, ne da kriminal i korupcija vladaju u Skupštini Grada, gde kormilo vodi Bogdanović, nego je to jedna bahatost neviđenih razmera. Moram da vam kažem primer. Što se tiče opštine Zemun – ni jedan jedini dinar od tolikih para za koje kažete da on ima pod svojom šapom, nije došao u opštini Zemun. Svi ovi projekti, a juče je o tome govorio gospodin Vučić, najvažniji je slučaj Knauf i drugi grinfild projekata su u Zemunu, a od juče u Novom Sadu.
Ovde se ne govori o tome hipotetički da li će neki predsednik opštine da bude bahat ili neće, da li će on to da radi, javno preduzeće, odnosno skupština koja će da saglasnost da za takav program, to je nešto o čemu može da se raspravlja, ali ocenu takvog rada u lokalnoj samoupravi takvog predsednika koji je nosilac izvršne vlasti, takve skupštinske većine, narod daje na izborima.
Ko je ministar finansija? Ministar Lalović? On nema pojma šta se dešava u nekom gradu. Šta on zna šta je u Aranđelovcu, Kragujevcu, Požegi i sada će on da ocenjuje da li je taj program u redu i da stavlja zabranu ili ministar finansija da kaže – ne idu transferna sredstva.
Kada ste već rekli, gospodine Dinkiću, malopre, a vi ste valjda čovek koji treba da ima neku reč i neku odgovornost, da ti predsednici opština i svi ti koji se bave takvim procenama i koji to rade, koji do neba dižu cene komunalnih usluga, protiv čega se protivi SRS, opet sam vam rekla da je svaki dinar koji dođe od građana u opštinama i gradovima gde vršimo vlast pametno investiran, bez vašeg zakona i vaših garancija za zaduživanje (kao što je to slučaj u Kragujevcu, gde se Stevanović zadužio sa 400 miliona) ne treba da se zadužuju opštine i gradovi i da traže garancije od vas.
Neka oni u skladu sa onim što su njihovi tekući prihodi i što je usklađeno sa zaista pravom projekcijom rasta cena i zarada, nesmetano koriste i vrše investicione projekte, odnosno ulaganja kao što je slučaj u ovim svetlim primerima, kao što sam spomenula Novi Sad ili Zemun ili opštinu Požega. Otiđite malo tamo. Znaju ovi Novosađani da nikada bolja situacija i nikada veći projekti i nikada nije bilo veće gradilište nego što je sada u Novom Sadu gde se izuzetno mnogo radi i ulaže u gradsku infrastrukturu. Ako ste već rekli da oni moraju da snose odgovornost, jedino mogu građani na izborima da im kažu da li su u pravu ili nisu predsednici opština i oni koji vrše vlast, ne Vlada Srbije i ne ministarstvo.
Onda, lepo gospodine Dinkiću, vi i Radovan Jelašić do danas popodne, očekujem od vas, za sat vremena, da podnesite ostavku. Ovaj član lepo kaže da se bavite projekcijom, evo završavam, samo da mu dam obrazloženje, pošto verovatno treba da drži reč i da snosi odgovornost za ono što priča.
Radovan Jelašić je jutros, odnosno juče izjavio i to je kajron koji je non–stop vrtela državna televizija, da on ne može da bude siguran da će u 2006. godini inflacija da se zadrži na procentu 9,6%, odnosno da bude manja od 10%. Verovatno i vi podržavate takav stav guvernera. Ako vi i on ne možete da garantujete građanima, kao što ste grdno pogrešili i kod projekcije za ovu godinu, lepo podnesite ostavku i onda ćete da snosite moralnu i svaku drugu odgovornost zbog toga što ste bili loši procenitelji i što niste znali da kažete građanima Srbije na osnovu svih parametara šta će da se dešava i sa domaćom valutom i sa inflacijom i sa kretanjem cena i sa rastom zarada. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, replika.

Gospodine predsedavajući, u pitanju je replika, zato što mislim da treba da se nešto razjasni jer su se čuli različiti stavovi povodom jednog istog pitanja. Onaj ko stvarno prati ovaj prenos, on stvarno može da zaključi da smo mi svi u pravu, ali džaba, nema vajde od toga što smo svi mi u pravu kada nema rešenja. Zbog toga sam se javio samo da objasnim o čemu se radi.
Vidite, ovde se u ovom članu 22. javno preduzeće sa svojim aktivnostima koristi kao povod da Vlada interveniše da bi sanirala neke posledice, ali ne interveniše prema javnom preduzeću, nego prema lokalnoj samoupravi. Ne sporim da su takva rešenja moguća i da u uporednoj praksi ima takvih rešenja, ali samo hoću da ukažem, materija transfera sredstava regulisana je Zakonom o lokalnoj samoupravi. Ako ima potrebe, dajte da menjamo nešto tamo. Regulisano je Zakonom o budžetskom sistemu. Ako smatrate da ima potrebe da se tamo interveniše, da onda intervenišemo.
Vi ste se malopre pozvali na Predlog zakona o budžetu, ali ja moram da vam kažem, Predlog zakona o budžetu je tehničko sredstvo, on ne bi smeo da sadrži neke odredbe koje zalaze u materijalna rešenja drugih zakona, sada vraćam ponovo ovo nazad.
Država ima potrebu, s pravom ste rekli da svi prozivaju Vladu za inflaciju, a guverner se zagrabio da u članu 1. Zakona o NBS napiše da je jedan od ciljeva NBS stabilnost cena, da je to osnovni cilj, a nema instrumenata, odnosno ima instrumenata prema bankama i finansijskom tržištu.
Kažemo da su iskočila iz ovog sistema javna preduzeća od lokalnog značaja. Iskočila su i javna preduzeća od republičkog značaja. Poneki put to je rezultat objektivnih okolnosti, kao što se dešavalo sa cenom sirove nafte na svetskom tržištu, pa je to prouzrokovalo taj zakasneli efekat. Kad se uzmu svi oni ponderi, znate i sami, ako se ne javi u prvom mesecu, javiće se u drugom mesecu, radi nivelacija itd.
Ne sporim ovo što vi kažete da su javna preduzeća digla, to je uvek bila praksa. To treba nekako suzbijati. Mislim da ste izabrali pogrešan način. Želim da pričam na nivou principa. Ovim zakonom ne treba da regulišete besplatnu podelu akcija, ne treba da regulišete privatizaciju, ne treba da regulišete način kako interveniše Vlada Republike Srbije prema lokalnoj upravi kad su u pitanju ova javna preduzeća. Instrument kojim je to moralo da se reguliše bio je zakon o cenama, ali tada ste dali jednu drugu koncepciju. Antimonopolski zakon, opet neku drugu koncepciju ste zastupali.
(Predsedavajući: Vreme.)
Sada su sve to survali vama u ruke i vi, na nivou principa, na nivou onoga što treba da sadrži neki propis, sada ste došli u situaciju da u Zakon o javnim preduzećima ubacujete odredbe koje moraju da budu u Zakonu o lokalnom samoupravljanju. Niko nema hrabrosti da uhvati taj Čovićev loš zakon, katastrofalan zakon, zakon koji je uništio lokalnu samoupravu. To vam otvoreno kažem.
Izvinjavam se, smanjiću raspravu za toliko povodom ovog amandmana, gospodine Mihailoviću, pošto je ovo sve u vezi, jedna tema.
Gospodine ministre, o ovim stvarima o kojima ste vi pričali, o privatizaciji javnih preduzeća, sada ću vam dati jedan primer. Vi imate ''Telekom Srbija''. Ono nije javno preduzeće, nego se vodi kao akcionarsko društvo, iako obavlja delatnost od opšteg interesa. Mislim da je sada svojinska struktura 19% Grk, 81% Vlada Srbije. Doduše, tu ima još da se razduži prema Italijanima. Vi sad tu imate eminentno javno preduzeće u pretežno državnoj svojini. Da li vi znate koje oni probleme imaju u svakodnevnom poslovanju? Njima čak neki ćata u nekoj tamo opštini ne priznaje status državnog preduzeća. Imaju problema i oko nekih prava koja treba da ostvare.
Izašao sam da pričam sve ovo zbog toga da ova pitanja moraju da se reše na nivou principa, a ne "ćorava koka našla negde zrno". Ako ovo rešimo principijelno, ovaj deo koji se tiče privatizacije, u Zakonu o privatizaciji, gospodin Vučić je rekao šta smo mi predlagali, ne želim to da ponovim, jer to ima opravdanja, ako je 51% državno, onda to jeste javno preduzeće, a ako je više od 50% u nekoj privatnoj svojini, onda to nije javno preduzeće.
Da li je naš strateški interes da prodajemo "Đerdap"? Slažem se sa onim što ste vi rekli, ima tu onih sporednih stvari: hoteli itd. U nekom trenutku to je bio metod razvoja države. Ne treba blanko osuđivati ta javna preduzeća. Ona su bila ti pokretači na nekom području. Nije neko tamo hteo samo da ide "jagnjeća brigada", pa da razvija neki hotel itd. Bila je potreba. Bili su neki standardi oko zaštite na radu itd. Ne ulazim u tu temu.
Dalje, Zakon o lokalnoj samoupravi treba da se promeni. Ako treba nešto u Zakonu o budžetskom sistemu da se promeni, koji reguliše transfer sredstava, dajte tu. Ovde ste izabrali pogrešan metod, pogrešan zakon za ovu promenu.
Zbog toga svi ovi koji gledaju prenos kažu da su svi u pravu što pričaju, ali slaba 'vajda što smo svi mi u pravu. Biće opet retroaktivno PDV na 2003. Deluje smešno, ali dešava se.
(Predsedavajući: Molim vas da privedete kraju vaše izlaganje.)
Biće opet ovih problema koje mi ne možemo da kontrolišemo, zbog kojih ćemo da režimo jedan na drugog ovde, samo zato što to nismo rešili na nivou principa. Dajte da rešimo na nivou principa. Verujte, 50% problema će biti manje. Onda neće ni biti prozivanja šta je politička pozadina nečega.
Ministre, ovde s pravom mogu da vas optužuju oko ovih transfernih sredstava. Javna komunalna preduzeća, od opštine do opštine, međusobno se gledaju, pa kažu ovako – čim oni u opštini gde je G17 plus na vlasti dignu cenu vode i mi dignemo cenu vode.
Ako vi tamo uvedete privremen mere, onda su i kod nas opravdane. Ako tamo ne uvedete privremene mere, mi ćemo svi da vrištimo.
Vi ćete ovim zakonom ponovo da podstaknete nešto što se radilo, slušajte me gospodine ministre, tri godine intenzivno se iz Budimpešte radilo – kako da se lokalna vlast, koja je u opozicionim strankama, suprotstavi centralnoj vlasti koja je u nekim drugim strankama. Uspeli su 2000. godine.