Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli od kolege Krasića i koleginice Radete, cilj SRS je da se stvori jedan potpuno samostalni državni organ u cilju sprečavanja pranja novca, koga je bilo i ima ga.
Najviše je to bilo izraženo u početku perioda privatizacije. Danas smo mnogo govorili o tome i ako se sada pitate kako su pojedini tajkuni (koji su bili i ranije povezani sa vrhom državne vlasti) oprali novac i kroz proces privatizacije i naročito kroz delovanje urbanističko-finansijske građevinske mafije, koja postoji kako kod mene u Kragujevcu, tako u Beogradu, u svakom gradu.
To je očigledan metod i način da oni koji su nelegalnim putem stekli novac, legalizuju, a da za to do dana današnjeg apsolutno nikome nisu odgovarali. Ono što danas moram da potenciram (u vreme kada možda veći broj građana Srbije da gleda) jeste neverovatan slučaj i neverovatan način sticanja, bespravnog bogatstva, a zatim pranje novca preko privatnih računa od strane Bogoljuba Karića. Sva ova gospoda i dame iz Ministarstva finansija i sam ministar znaju da sam u pravu kada to tvrdim za Bogoljuba Karića, zato što to zna i premijer i ta dokumentacija koja je detaljna i koja je sa više kilograma štampanog materijala dostupna svim nadležnim državnim organima.
Kako je moguće da na privatni račun jedne osobe kao što je Bogoljub Karić dnevno se sliva 7.000 evra? Kako je moguće da ta njegova mesečna primanja dosežu do preko 200.000 evra, da njegova supruga samo kroz izdavanje, zamislite, srpskog kuvara (Milanka je glavni ekspert za recepte i za srpske specijalitete), opere (to se tako kaže i zato zakon ima nameru da spreči pranje novca) preko šest miliona evra. Da ne govorim o ćerki tog najpoznatijeg srpskog tajkuna i njegovoj sestričini ili sinovici, ne znam šta mu je, iz već čuvene D&D grupe, koja je za godinu dana više izdala kompakt diskova od Rolingstonsa i Bitlsa zajedno. Taj iznos na tom računu je preko deset miliona evra.
Sada nešto o zakonu.
Što se tiče člana 13. mi smo potpuno u pravu kada kažemo i ovo je jedino bilo suvislo obrazloženje koje predlagač zakona ne razume i kaže da nije usklađeno sa tekstom amandmana, a lepo se u obrazloženju kaže da, državni organ, dakle komisija umesto uprave, treba da spreči pranje novca i mora da bude potpuno samostalan državni organ odgovoran samo Skupštini, a ne izvršnoj vlasti, imajući u vidu činjenicu da su pojedini ministri iz Vlade Vojislava Koštunice učestvovali u pranju novca.
Bogoljub Karić nije ministar u Vladi Republike Srbije, ali je očigledno veoma blizak Vladi Republike Srbije. Gospodine Albijaniću, ako nemate da kažete nešto pametno o ovom zakonu vratite se na vaše mesto, sigurnije vam je da budete tamo. Postavlja se pitanje, o čemu on ima nešto pametno da kaže.
Što se tiče izveštaja ''Mobtela'', do dana današnjeg ga nema. Dugujete nam odgovor od pre nekoliko dana, ministre.
Nadam se da ste bili tu negde u blizini, kada sam samo potencirala neke od članova Karićeve porodice, o načinu na koji su izvlačili novac na svoje privatne račune. Da li je to tačno? Da li vi imate te podatke? Pouzdano znam da ih imaju apsolutno svi, od premijera do ministara, do UBPOK, do ministra unutrašnjih poslova. Zašto onda pravite farsu? Zašto se šalite sa javnošću Srbije i sa Narodnom skupštinom? To svi pričate u skupštinskim kuloarima. Kažete da vam je navodno dosta takvih lopova, prevaranata i tajkuna koji su oprali silni državni nelegalno stečeni (monopolističkim, ranije datim, položajem) novac na privatne račune.
Sada dolazimo do toga da se zalažemo, upravo iz tih razloga i u budućnosti ko zna šta će sve da se dešava, da se osnuje komisija umesto postojeće uprave koja deluje u okviru Ministarstva finansija.
Postavlja se krucijalno pitanje za ministra Mlađana Dinkića. Ako je on, kao što je rekao (kada je upadom u Narodnu banku Jugoslavije postao guverner) ustanovio gde se nalaze četiri milijarde dolara i ako je ušao u trag tom novcu koji je iznet iz SRJ, i ako postoji otvorena sumnja da se preko određenih tajkuna i preko određenih fantomskih firmi i pojedinaca, pre svega mislim na Hamovića i Lazarevića, taj novac vraća ovde, zar to nije takođe pranje novca.
Oni su tim istim novcem, već pokupovali određene banke. Zato vam je važno da usvojite ovaj zakon o kome treba da se raspravlja posle ove tačke dnevnog reda. Da li ste nešto od svega toga objasnili, da li ste rekli ovima koji su vam naložili, a to je njihov izveštaj ovde koji imam ispred sebe, Komisija Evropske unije u procesu stabilizacije i pridruživanja, da donesete jedan ovakav zakon.
Oni to samo konstatuju i kažu da – Srbija i Crna Gora morali bi uspostaviti okvir za saradnju sa ciljem sprečavanja korišćenja finansijskih sistema za pranje prihoda stečenih krivičnim delom. Da li ste im spominjali slučaj Bogoljuba Karića, Hamovića i Lazarevića? Naravno da niste. Onda kažu – saradnja u ovoj oblasti bi uključivala administrativnu i tehničku pomoć usmerenu ka uspostavljanju odgovarajućih standarda za suzbijanje pranja novca u skladu sa standardima usvojenim od strane zajednice i drugih međunarodnih tela, naročito radne grupe za finansijske mere.
Dalje oni konstatuju da pranje novca predstavlja ozbiljan problem u Srbiji i Crnoj Gori. Tačno, ali oni moraju da znaju sa kim imaju posla i sa kim žele da sačine taj ugovor i ko su ti pojedinci koji su vezani za vrh državne vlasti. Dakle, iz onog ostatka vladavine Demokratske stranke i DOS-ovskog perioda ništa se nije promenilo, iako su vlasti već posvetile, kažu, budnu pažnju njegovom rešavanju. To se konstatuje u ovoj radnoj verziji Evropske komisije za stabilizaciju i pridruživanje.
Oni kažu da u Srbiji Uprava za sprečavanje pranja novca i finansijska obaveštajna služba funkcionišu od 2002. godine. Zamislite od vremena vladavine Demokratske stranke funkcioniše ta služba i vi verujete i mislite da javnost Srbije veruje da je izvršeno sprečavanje pranja novca. Kaže da se sve to dešava u okviru Ministarstva finansija, a takođe je veoma važno, zamislite, da je Srbija postala punopravna članica Egmont grupe 2003. godine.
Mi smo protiv ovakvih naloga koji su vama stigli gde se kaže da Srbija mora da donese novi zakon o sprečavanju pranja novca usklađen sa međunarodnim standardima koji će dati širu nadležnost upravi. Naveli ste nam koje su to zemlje u kojima postoji ovakva uprava koja je pod kontrolom Ministarstva finansija. Mi nismo zadovoljni tim odgovorom. Što kaže gospođa Radeta: zašto niste naveli da li takva komisija postoji i kako je to rešeno. Stalno nas pozivate na ove zemlje secesionističke, bivše jugoslovenske republike i neke u okruženju koje imaju katastrofalne posledice tzv. tranzicije.
Zašto niste napisali kako je to rešeno recimo u Rusiji? Zaista vas molim gospođo, uz sve uvažavanje, prvo što kaže gospodin Nikolić neprimereno je da kao saradnici Ministarstva svi redom sedite u prvoj klupi, jer je ona rezervisana za članove Vlade, a drugo da mi dobacujete. Zaista, nije u redu. Recite, došapnite šta imate ministru, a on će da mi eventualno replicira.
Ono za šta se mi zalažemo je putinovski način rešavanja i obračuna sa tajkunima i sa svima onima koji su na jedan neverovatan način koji im je dala jeljcinovska vladavina i postkomunistički period do dolaska Vladimira Putina na vlast da stiču enormno bogatstvo, da ga najpre iznesu, a posle toga kroz ovakav način, koji je očigledno ovde u primeni ili je na vidiku, unose u zemlju.
Mi smatramo da Narodna skupština Republike Srbije (i to je osnovna razlika između vas i nas) kroz ovlašćenja koja ministar sebi daje i koje daje Vlada Republike Srbije, zato što smo istinski poštovaoci demokratskih načela i striktnog razdvajanja izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, da Narodna skupština Republike Srbije, a verujem da i takvu ulogu Narodne skupštine vidi gospodin Predrag Marković, da bar u tom delu može da se složi sa ovom našom intencijom, treba da bude određena vrsta supervizora u odnosu na izvršnu vlast.
Ako su svi poslanici ovde, da se dogovorimo oko osnivanja odbora koji ustanovljava Poslovnik, pa evo i novog odbora za lokalnu samoupravu, mada tu nešto muljate oko mesta predsednika i zamenika predsednika. Još ćemo da vidimo o čemu se radi i da ne poštujete reciprocitet i snagu koju, evidentno najveću, ima SRS.
Dakle, ako oko takvih stvari može i treba da postoji saglasnost, zašto onda, a obraćam se vama narodnim poslanicima iz vlasti, bežite od toga da Narodna skupština preuzme odgovornost za formiranje jedne ovakve komisije koja će da bude potpuno samostalni organ, rešen da u svakom trenutku reaguje.
Videli ste da nije bilo Odbora za privatizaciju, odnosno članova Odbora iz SRS kada je počela da se dešava afera oko "Knjaz Miloša", da brzopotezno nisu reagovali gospodin Vučić, gospođa Radeta, kolega Antić i svi članovi Odbora za privatizaciju iz SRS, pojeo bi vuk magarca. Apsolutno bi sve bilo zabašureno. Labus sa onako sređenom ili sa zdravom nogom, Štimac sa svojim namerama, ''Danone'' sa svojom namerama, progurali bi način privatizacije "Knjaz Miloša".
Ovako, reagovao je skupštinski Odbor za privatizaciju, a posle toga je formiran anketni odbor. Doduše, do dana današnjeg nismo raspravljali niti se izjašnjavali o to izveštaju, kao i o slučaju zloupotreba od strane ovog kumovskog, dvojice vaših prijatelja, Hamovića i Lazarevića u aferi vezanoj za EPS. Mi smatramo da bi Skupština Srbije i narodni poslanici koji su izabrani i na koje je narod preneo deo svog suvereniteta, trebali o tome da vode računa.
Dakle, odmah da reaguje i da javnost obaveste kroz formiranje jedne ovakve komisije. Ovako, šta mi znamo kako radi uprava. Nemojte, molim vas, da mi pričate, sam je Albijanić izašao juče i rekao, tamo neki vaši članovi navodno nisu prošli test, pa su udaljeni iz službe, a da vam ne pričam koga ste sada u Kragujevcu postavili za direktora Uprave carina, čoveka koji je potpuno iskompromitovan na mestu finansijskog policajca, odnosno poslove koje je ranije radio, a takođe je iz ­vaše političke stranke.
Nemojte da zamajavate javnost i da (po sistemu drž­­'te lopova, a svi lopovi oko vas i cela klika koja će da pljačka i da krade i da pere na stotine miliona evra u budućnosti, kao kroz ovo ćutanje u vezi Bogoljuba Karića) govorite narodu kako ste spremni da se obračunate sa kriminalom i korupcijom. Pranje para, počev od piramidalnih štedionica preko žiralnog pranja novca, a to su zaista velike afere koje su potresale našu zemlju, a o čemu je najviše govorila i čemu se najviše protivila SRS. O tome je naš predsednik štampao knjige.
Tražili smo da se formiraju odbori u Skupštini veća građana i Veća republika tadašnje SRJ. Oduvek smo išli na to da kroz skupštinske organe sve to bude ispitano i da Skupština o tome vodi računa. Ko su ti ljudi u Srbiji koji će da imaju snagu i volju, ako to nisu poslanici, da se uhvate u koštac sa tim problemom. Koja je onda naša uloga i koja je uopšte uloga Narodne skupštine.
A, da postoji, gospodine Dinkiću, ovakva komisija, a ne uprava, budite sigurni da bi svaki član komisije, a najbolje bi bilo da predsednik takve komisije iz redova SRS, krenuo oštro da se obračunava sa Bogoljubom Karićem i njemu sličnim.
Ovako, on se drzne da radi šta hoće, tajkuniše kako mu je volja, kupuje sve po Srbiji. Taman se, navodno, prikupi materijal, odnosno evidentno da on sada postoji o svim njegovim mahinacijama i zloupotrebama. On aviončićem, ne ovim, kažete, niste se vozili u istom do Japana, ali nekim drugim ode u inostranstvo. Kada prođe opasnost, posle dva – tri dana neko mu iz vrha državne vlasti javi da je opasnost prošla, a da ne sme da se drzne ni Koštunica, ne smete ni vi, ne sme ni Jočić da ga hapse, da ga privedu i nikom ništa. Narod sve to gleda. On od svoje, preko druge televizije ispira mozak građanima kako je on fin, pošten i dobar.
Narod sve gore živi. Pojedinci se bogate. Budite sigurni da ćemo odmah po dolasku na vlast učiniti sve da Skupština dobije takvu ulogu da bira komisiju i da sve bude kako biste vi i ostali DOS-ovci pre vas rekli javno i transparentno. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od poslanika iz ostalih poslaničkih želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo jedan zakon koji ima stvarno, politički gledano, vrlo lepo ime, zakon o sprečavanju pranja novca, kako je to Vlada Republike Srbije zamislila i pretočila u jedan zakonski predlog. Sada je dato Skupštini na razmatranje sa pričom kako, eto, ova vlada se bori protiv kriminala. To ni manje ni više nego Ministarstvo finansija na čelu sa Mlađanom Dinkićem. Verovatno po onoj narodnoj poslovici, ali da se vratimo na sam zakon.
Član 13. reguliše koje su nadležnosti direktora te uprave, kako je to ministar osmislio. Ministar na predlog direktora uprave uređuje unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u upravi, kojom se propisuju posebna znanja i sposobnosti za pojedina radna mesta; odlučuje o stručnom obrazovanju, osposobljavanju i usavršavanju zaposlenih u upravi, utvrđuje pravila ponašanja zaposlenih u upravi.
Utvrđuje poslove koji su nespojivi sa službenom dužnošću; uređuje i druga pitanja u skladu sa zakonom. Sve to radi ministar.
Čemu ovolika želja ministra finansija da sebi natovari na vrat tolike obaveze. Da li hoće da prikaže da je on jedini sposoban da tako nešto uradi ili jednostavno da već unapred preduzima radnje da bi tada uprava radila isključivo po njegovom diktatu i u slučajevima kada treba nešto da se u pravom smislu reči prikrije.
Dalje, kaže se, ministar na predlog direktora uprave propisuje metodologiju za izvršavanje poslova koje obveznik vrši u skladu sa ovim zakonom, način i rokove u kojima je obaveznik dužan da obavesti upravu o transakcijom iz ovog zakona, kao i slučajeve u kojima određeni obveznici nisu dužni da upravi prijave gotovinske transakcije u ukupnom iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti.
Ovaj deo teksta – kao i slučajeve u kojima određeni obveznici nisu dužni da prijave gotovinsku transakciju u ukupnom iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti – znači da ministar odlučuje kada će nešto da se prijavljuje toj upravi, a kada ne.
Onda ministar izađe ovde za govornicu i kaže, vi nemate pojma. To je, kaže, za uplate pazara. Tada nije obavezno. Eto, to se verovatno odnosi, kako reče, na NIS. Na koga se odnosi? Na EPS? Na "Jugopetrol"? Na "Beopetrol"? Na koga? Da li se odnosi na "Merkator"? Na njih verovatno. Na "Merkur" itd. Sada se postavlja jedno logično pitanje. Ako se određen novac izvlači iz ovog konteksta i kaže se da su to gotovinske uplate, onda mi objasnite, onda neka ministar dođe da mi objasni zašto se u Srbiji radi fiskalizacija.
Evo, već dve ili tri godine uvode se fiskalne kase po raznim osnovama, razna lica su prinuđena da kupuju tu opremu koja nije baš tako jeftina, čija upotreba nije baš tako jeftina, a sada se već radi na sistemu da poreska uprava u svakom trenutku ima preko fiskalne kase oko, koje lice ostvari promet.
Ako sve te podatke možete da imate, zašto onda uopšte spominjete mogućnost da neko treba biti izuzet, jer u samom zakonu je moglo da se napiše, znači, da se ne koriste, da se ne preliju sredstva koja se prikupe iz naplate gotovine, odnosno pazara, odnosno drugih pravnih lica, subjekata trgovine itd. Zašto to nije zapisano u zakonu? Tražite posebne okolnosti.
Otkud da verujem ministru, njemu na reč, da će to da budu samo te vrste gotovinskih transakcija. Da mu verujemo na reč? Da li treba nekome da verujemo na reč? To je problem zakona, zašto u samom zakonu nije predviđeno pod kojim okolnostima obveznik ne prijavljuje upravi neku transakciju. Ne, ministar je taj koji to određuje, on ima isključivo pravo na to.
Dalje, ceo ovaj zakon može da se kaže da je prilično kasno donet, prilično kasno, jer najveći deo novca koji je stečen nelegalnim poslovanjem je u toku 2001. i 2002. godine ušao u legalne tokove. Dakle, to je kroz više raznih osnova, kroz privatizaciju, kroz otvaranje raznih privatnih preduzeća u inostranstvu. Imamo slučajeve da oni organizovaniji, gde su veće količine novca u pitanju, to rade tako što otvaraju banke u inostranstvu i onda se određena sredstva prikazuju kao investicije u Republici (inače, isključivo od domaćeg novca koji je stečen nezakonitim radnjama).
Da li ima elemenata, odnosno odredbi, u ovom zakonu koje mogu da spreče priliv takvog novca u privredu? Nema. Ovde se isključivo govori o tome šta rade pravna, fizička lica, lica koja učestvuju u prometu novca na domaćem tržištu. U čemu je onda svrha postojanja ovog zakona?
Novac koji je nelegalno stečen, već odavno je van zemlje. Način na koji će da se vraća jeste taj kroz privatizaciju, kroz navodne investicije, kroz osnivanje drugih pravnih lica, gde je neko pravno lice iz inostranstva.
Setite se samo privatnog preduzeća bivšeg ministra u Vladi Republike Srbije, Marije Rašete-Vukosavljević. Kada je trebalo da se opere novac, nije bilo teško, skoknuli su do Beča, tamo su otvorili preduzeće i ovde oprali novac iz Fonda za razvoj itd. Čak su učestvovali i u poslovima koje je radila Republička direkcija za puteve.
Tako to izgleda kada neko hoće da opere novac. Ovaj zakon nije dovoljno ozbiljan za toliko ozbiljne ljude. Postavlja se pitanje, evo ministar opet pobeže odavde, ne znam zašto, kesa mu je tu, nije je poneo, šta je sa tim famoznim novcem sa Kipra? Evo, četvrti put od kad traje ovo zasedanje to pitanje postavljam, gde je taj novac sa Kipra, gde su 4,5 milijardi dolara, gde je taj novac, da li je on stvarno postojao, ako jeste gde je sada.
Imamo saznanja da je stvarno postojao. Imamo saznanja da niko pre 5. oktobra nije zloupotrebio taj novac. Onda je otišla neka komisija, verovatno će to da bude ova uprava, članovi ove uprave, otišli su do Kipra, proverili razne banke, off-shore firme, a sada novaca nema. Da li će te transakcije da se odnose na uplate sa Devičanskih ostrva, da li će da se odnose na uplate sa raznih atraktivnih destinacija gde maltene sve, odnosno gde se sav novac u svetu pere.
Postavlja se to pitanje, inače ovo što se ovde pokušava to je da se maltene ovi jadnici koji su u najvećem broju slučajeva nekim sitnim švercom u vremenu 90-tih godina zaradili, pokušavaju sada da legalizuju to svoje poslovanje i na njih će zakon biti primenjivan, šta je sa stvarnim pranjem novca. To se u ovom zakonu ne spominje.
Ne spominje se ni šta je sa deviznim rezervama bivše SFRJ, ne spominje se šta je sa zlatnim rezervama, pa se još tvrdilo kako nema u bankama, vidite, veliki ekspert G17 Miroljub Labus kaže, pa nema nigde ni u jednoj banci zlatnih poluga Kraljevine Srbije, jer nemaju žig na njima itd.
Znači, previše pitanja, šta se i kako želi postići ovim zakonom, a u svakom slučaju, ministar za sebe daje prevelika ovlašćenja. Izgleda mi da ima želju da izuzme neka lica koja su njemu bliska i da se izbegnu odredbe ovog zakona i da oni nesmetano, doduše, sada, bez konkurencije drugih, rade taj posao koji su radili do sada.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin o istom amandmanu.

Hvala vam za ime i prezime. Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o sprečavanju pranja novca, koliko sam ga shvatio, sprema se samo zbog Bogoljuba Karića. Evo da imate najnoviju informaciju. Gospodin Karić, čovek koji je svojevremeno u predizbornoj kampanji jeo salatu, imali smo Karelija koji je jeo pedalu, on je počeo da jede i one katance i lance da bi otvorio tobože firme, a nikada ih nije otvorio (izuzimam mesto Kareliju).
U mom Srednjebanatskom okrugu u opštini Žitište, naseljeno mesto Novi Itebej, gde živi 90% nacionalnih manjina, to su Mađari, gospodin Bogoljub Karić je danas učlanio 100 novih članova Pokreta snaga Srbije ili Propasti snaga Srbije. Svaki od njih je dobio po 5.000 dinara i sutra ih očekuje još poneki paketić.
Evo, gospodo, ovo je istina o Bogoljubu Kariću, čovek koji kaže da ne kupuje poslanike, odbornike i birače.
Dakle, i to narodnim parama, gde se jednostavno pokazuje gde je stigao Bogoljub Karić i kako dolazi do budućih glasača, s obzirom na to da Srbija ima još uvek pameti u sebi, uzeće mu pare, a glasati za njega sigurno neće.
Gospodo, Vjerica Radeta kaže, on 7.000 evra uzima dnevno.

Molim vas, bez dobacivanja, niko se nije ovajdio da je on stvarno dao novac, nemojte, nije korektno.

Gospodo, još jednom ponavljam, ovaj zakon je stvoren samo zbog Bogoljuba Karića i zbog toga što na ovaj način pere pare, koje znate kako i pre koliko godina ih je stekao. Hvala.

Još neka poslanička grupa? (Ne.)
Narodni poslanik Petar Jojić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 13. doda novi član 13a.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 13. Predloga zakona, ministar, na predlog direktora uprave, uređuje unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u upravi, kojom se propisuju posebna znanja i sposobnosti za pojedina radna mesta.
Drugo, odlučuje o stručnom obrazovanju, osposobljavanju i usavršavanju zaposlenih u upravi. Treće, utvrđuje pravila ponašanja zaposlenih u upravi. Četvrto, utvrđuje poslove koji su nespojivi sa službenom dužnošću. Peto, uređuje druga pitanja u skladu sa zakonom.
Ministar, na predlog direktora uprave, propisuje metodologiju za izvršenje poslova koje obveznik vrši u skladu sa ovim zakonom, način i rokove u kojima je obveznik dužan da obustavi upravu u transakcijama iz ovog zakona, kao i slučajeve u kojima određeni obveznici nisu dužni upravi da prijave gotove transakcije u ukupnom iznosu preko 15 hiljada evra ili više, u dinarskoj protivvrednosti.
Dame i gospodo, u ime SRS uložio sam amandman da posle člana 13. treba dodati član 13a, koji glasi: "Za predsednika i članove Komisije ne mogu biti birana lica koja su pravosnažno osuđivana za krivična dela iz oblasti zloupotrebe službenog položaja, privrede i oblasti finansijskog poslovanja".
Manjkavosti ovog predloga zakona upravo se ogledaju u tome što SRS smatra da lica koja treba da uđu u sastav komisije, a ne uprave, treba da budu lica koja nisu osuđivana za krivična dela iz oblasti finansijskog kriminala. To je jedan od osnovnih uslova koje bi trebalo da ispunjavaju članovi komisije, a ne uprave, kako je to predloženo.
Ovim amandmanom bi se sprečila mogućnost da za člana komisije bude birano lice koje je u svojoj profesionalnoj karijeri činilo krivična dela iz oblasti privrednog kriminaliteta. Zbog toga predlažem da u danu za glasanje narodni poslanici usvoje ovaj amandman, jer u tom slučaju nećemo imati kriminalce u upravi, odnosno komisiji, imaćemo časne i poštene ljude kojima treba poveriti ovakve zadatke jer je to izostalo u Predlogu zakona. Postoje brojne evidencije, između ostalog i kaznena, tj. kriminalistička evidencija koja se vodi kod MUP. Prema tome, te osnovne parametre, pokazatelje i podatke treba koristiti kada se biraju i postavljaju lica u komisiji za pranje novca.

Narodni poslanik Božidar Koprivica, o istom amandmanu.