Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatili su ovaj amandman.
Amandman poslanika Jovana Todorovića na član 7. je povučen.
Na član 7. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih da se vraćam na prethodne članove i prethodne amandmane, mada smatram da svaki amandman SRS treba usvojiti, međutim, moram da se vratim malo unazad na samo ime Fond. Dame i gospodo narodni poslanici, Fond za razvoj nije izmislio DOS, nije to došlo 2000. godine.
Fond za razvoj je postojao još u Titovo vreme i punio se od privrede Srbije. Znam i izgradnje, investicije su finansirane iz tog fonda u nedovoljno razvijena područja. Tako su ogromna sredstva otišla na Kosovo i Metohiju, ono isto Kosovo i Metohiju, koje žuti i Vuk hoće da daju onako. Sada ta sredstva, te investicije, te fabrike UNMIK prodaje, krčmi kao da je njegova očevina.
Znam da je moja firma bila, da ne kažem, primorana, od Republike, da najsavremeniju tehnologiju u ono vreme ugrađuje na Kosovo i Metohiju, pa smo tako prve sferične rezervoare za tečni naftni gas ugrađivali u Đakovici, Kosovskoj Kamenici, vrhunsku smo automatiku i tehnologiju iz Italije u ono vreme uvozili, jer Italija je uvek bila pri samom vrhu kada je tečni i naftni gas u pitanju, i direktno ugrađivali dole.
Oko Fonda stvari su potpuno jasne od ondašnjeg perioda, pa nadalje. Mene zanima samo, vidim da predviđate i akcionare u Fondu, ko će da bude akcionar, što mu niste sliku stavili? Već vidim najmanje troje od onih vaših sponzora, koji će biti akcionari ovog fonda. Pitanje je sledeće. Šta ako Fond bankrotira, šta ako se dirigovani ili fingirani stečaj uvede u Fond? Ko će snositi odgovornost i šta je sa investicijama koje su tada u to vreme počele?
Da se vratim na amandman. Podneo sam amandman na član 7. gde tražim da se stav 2. briše. Da bi građanima Srbije i vama koji ste tu samo malo pojasnio, pročitaću član 7. stav 2. ovog zakona: ''Sredstva budžeta Republike Srbije ne mogu se koristiti za dokapitalizaciju Fonda''. Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da se Fond u startu ne može sam finansirati i da mora država bar u startu, u početku, iz budžeta Republike Srbije da odvoji.
Da bi stvari bile jasne, član 7. se odnosi na član 8, gde jasno kaže kao i u članu 4. da se Fond ne može finansirati iz budžeta Republike Srbije i ta sredstva se ne mogu korititi za dokapitalizaciju Fonda.
Ako okrenemo član 3, pa vidimo odakle se sredstva za Fond izdvajaju videćemo sledeće: 1) anuiteti po osnovu kreditnih plasmana, to samo onda kada sredstva budu obezbeđena, pa mogu da se daju krediti iz ovog fonda i onda na osnovu toga da se dobijaju anuiteti; 2) sredstva solidarne pomoći i drugih sredstava međunarodnih finansijskih organizacija, koja se odobravaju zemljama u tranziciji za podsticanje programa za zapošljavanje i realizaciju regionalnih programa. Šta ako vam ne daju ta sredstva? Nisu obavezni, nije prvi put da su vas slagali. I onih 6 milijardi još su na mađarskoj granici, a trebalo je odmah u oktobru 2000. godine da dođu.
Tačka 3) drugi izvori, donacije. Da li ste ovde predvideli i Soroša? Svaki dinar koji uzmete od njega debelo morate da vratite. Ko đavolu proda dušu, a mnogi u Srbiji su prodali dušu đavolu. Prema tome, predlažem da usvojite amandman SRS na član 7.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Ovo je jedan od članova na kome se najbolje odslikava suštinska i principijelna razlika u pogledu između SRS i ovih stranaka koje čine većinu i koje vrše vlast u Republici Srbiji. Vidite, vi ste imali problem kod ovog člana kako da definišete ovo što ste obuhvatili stavom 2. Napisali ste da nije dozvoljeno da se sredstvima budžeta vrši dokapitalizacija Fonda. Naravno, javljaju se sistemski problemi.
O čemu se radi? Fond jeste pravno lice, ali nije privredno društvo. Fond je u suštini račun gde se skupljaju sredstva, ta sredstva preko poslovne banke usmeravaju, ali o tome gde će da se usmere sredstva odlučuje Fond. Koji je zadatak tih sredstava Fonda? Da omogući neki razvoj da se pod nekim beneficiranim uslovima ta sredstva koriste i da se vrate. Kada se vrate, verovatno kao minimum, jeste da ne dođe do gubitka na supstanci.
To znači da će se vratiti u nekom periodu u uvećanom nominalnom iznosu za neka kretanja na tržištu koja treba da omoguće da nije došlo do realnog gubitka tih sredstava. Fond nije ni zamišljen kao neka prihodna institucija, već kao sredstvo koje okreće jednu istu supstancu i omogućava većem broju subjekata da imaju razvoj.
Naravno, kada se ide sa idejom da je moguća svojinska transformacija tog Fonda kao pravnog lica, a ne privrednog društva, onda dolazimo do zaključka da 51% može biti u državnoj svojini, za šta postoje akcije, a 49% u nekom drugom obliku svojine. Onda se opet javlja problem zašto bi neko ulagao 49% u taj Fond kada Fond po definiciji nije nešto što donosi dobit, već samo može da utiče kod nekog privatnika da dobije relativno dobru stratešku poziciju i da uslovljava na tržištu.
Ne želim dalje da otvaram temu kada je u pitanju koncepcija zvana – plasman sredstava preko Fonda, gde se praktično na računu Fonda vode ta državna sredstva, već želim da ukažem na jednu drugu koncepciju: da je mnogo bolje da država ima akcije u nekoj od tih tzv. razvojnih banaka i da preko banke posluje. Onda ta državna banka po Zakonu o bankama i finansijskim organizacijama može da vrši i svoju dokapitalizaciju, uvećanje kapitala itd. Ovde ne.
Ovaj fond je imao problema, to treba da se kaže, jer ona banka gde su se ta sredstva držala u jednom trenutku je pomislila da su to njihova sredstva, pa se uključila u postupak realnog odlučivanja o suštini i plasmanu sredstava Fonda. Tu je uvek bio spor između nekih ranijih vlada, jedne od banaka gde se to vodilo, koja je pratila i koja je sigurno imala mnogo veći uticaj, nego Vlada, na plasman i korišćenje tih sredstava.
Sada će situacija biti identična, s tim što će primat imati ono što ste dali kao rešenje u sledećem članu, da jedan mini ministarski savet bude upravni odbor Fonda. U suštini, sa ovim konceptom koji vi razvijate stvarate privilegovani status samo za određene pojedince i pravna lica koja bi bila korisnici ovih sredstava po osnovu programa razvoja svog malog i srednjeg preduzeća.
Takav fond nama nije potreban. On će biti selektivan, neće biti zasnovan na objektivnim principima, na uslovima koji su dati na jedan neutralan način, a koji treba da omoguće efikasno korišćenje ovih sredstava. To bi značilo već viđeno, već poznato. U tome se ogleda ta principijelna razlika između SRS i ovog koncepta, koji ne sporim, postoji od 1992. godine, imao je neki svoj značaj, bio pod određenim uticajima i sada se samo promenila strana tog uticaja. Promenila su se imena ljudi koji će da utiču i donekle, samo donekle, promenili su se oni koji bi eventualno mogli da koriste ova sredstva.
Koncept razvojne banke ili dobre poslovne banke gde bi se po osnovu akcija države i plasmana nekih sredstava države obezbedili beneficirani uslovi, uz, naravno, kontrolu od strane nekog državnog organa, zašto ne reći nešto što bi bio modifikovani pristup onom rešenju koje ste imali kod korporacije za osiguranje stambenih kredita, doduše, tamo je samo osiguranje, a ovde bi došao u obzir plasman. Verovatno bi se našla jedna formula koja bi bila ekonomski isplativija za državu kao instituciju koja je obezbedila sredstava, za onoga ko ide u ovaj projekat malih i srednjih preduzeća, o kome vi pričate, ali i za onaj drugi deo razvoja infrastrukture koja je usmerena prema nedovoljno razvijenim područjima.
Podsećam vas, ponovo, toliko imate institucija koje vode o infrasturkturi računa, kako republičkog, tako lokalnog, pokrajinskog, parainstitucionalnog sistema organizovanja.
A mi nemamo jedinstven pogled i strategiju kako da se to razvija. Dokaz za to jeste ona prethodna tačka dnevnog reda gde se kaže da će država imati investicije, pa je određen iznos sredstava, pa su navedeni, navodno, neki projekti koji nemaju zakonski osnov, ali ako i to prevaziđemo i stavimo po strani onda ćemo videti projekat Vlasina, niti se zna koliko će da košta, niti se zna šta je suština tog projekta, da li je to kanalizacija, put, struja ili nešto drugo.
Dalje, imate sijaset javnih preduzeća od republičkog značaja koja takođe imaju svoje projekte razvoja, koji u suštini jesu infrastruktura: elektroprivreda, vodoprivreda, putna privreda, Telekom. Vi ste ''Telekom'' otpisali, pošto, verovatno, sa još 10% nekih aktivnosti Soroš dobija svoj sistem telekomunikacija i fiksne telefonije, što je prethodna i ova vlada omogućila da se nesmetano razvija. To što su neki ministri na televiziji pričali o tim kablovskim i ovim sistemima kako će da zavedu red, to vežite mački o rep, jer u praksi od toga se ništa nije ostvarilo.
Ovo što je malopre gospodin Marković obrazlagao i kada je naveo, mislim da ste ovde u konceptu promašili temu, a u okviru vašeg koncepta išli ste još dalje sa promašajem, jer ste ovaj fond smatrali kao stecište državnih sredstava koja se planiraju. Rekli ste da nije moguća dokapitalizacija Fonda.
Moram da vam kažem odmah da ste upotrebili pogrešan izraz, jer Fond nije privredno društvo, već samo jedan račun na kome se vode sredstva, a upravni odbor odlučuje o plasmanu tih sredstava. I, ako država ima interes da pojača svoj uticaj, da pojača svoje plasmane ona sigurno ima i obavezu da obezbedi dodatna sredstva koja bi se plasirala.
Vi ste kapital Fonda predstavili kao akcije, zato što ste pošli od toga da je Fond pravno lice koje se bavi privrednom delatnošću. On nije taj tip pravnog lica i tu ste napravili grešku. Mnoge greške su prošle u našim propisima, one su na neki način legalizovane i ozakonjene. Vidite, svoj uticaj po osnovu kapitala koji, valjda, država ima u bankama treba da, između ostalog, koristi za ovakve stvari koje se tiču razvoja.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Napokon smo došli do člana zbog koga se u stvari i menja ovaj zakon. To je član koji treba da kaže da kabinet potpredsednika Vlade Republike Srbije treba da ima dominantni uticaj i na ova sredstva.
Radi javnosti, novi član 9. glasiće: ''Organ upravljanja Fonda jeste upravni odbor''. Sada ide, kako je nama poznato, a nekima drago rešenje: ''Upravni odbor ima predsednika i šest članova, koje po funkciji čine ministar nadležan za privredu''; Bubalo, on je predstavnik Vlade povodom ove tačke dnevnog reda, ali ga nema, tu je Dinkićeva kesa; ''ministar nadležan za finansije'', Mlađan Dinkić; ''ministar nadležan za nauku'', a to je ovaj Popović; ''ministar nadležan za kapitalne investicije'', naravno znate, ''ministar nadležan za ekonomske odnose sa inostranstvom'', Parivodić, takođe; ''ministar nadležan za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu'', ona gospođa i ''ministar nadležan za rad'', a to je, narodni poslanik, gospodin Lalović, koji kada zine kaže neistinu.
Vidite sastav, a šta je falilo da ste napisali – funkciju upravnog odbora Fonda vrši Vlada Republike Srbije. Izgleda da to rešenje niste zgrabili, zato što vam smeta ministar policije Jočić, ministar pravde Zoran Stojković, verovatno i ovaj Dimitrijević vam smeta, jer ne znam ko vam sve to smeta. Zašto ste skratili Vladu i ubacili u ovaj upravni odbor i dezavuisali celu Vladu.
Naravno, ako je državni fond, ako ste i dalje na pozicijama tog koncepta, u strukturama koje upravljaju Fondom treba da budu predstavnici državne svojine, a to nisu samo ministri. To mora da se razume. Verovatno postoji još neko ko nije ministar, a može u upravnom odboru da zastupa državne interese. Uvek kada se išlo na upravljačke strukture koje treba da odraze po funkcijama sastav Vlade, nalazili smo se na terenu gde nema prostora za ekonomiju. Država je loš ekonomista. To važi dva veka, a pošto dva veka važi, to je prosto prezumpcija.
Kako će, recimo, ovi ministri da ocene opravdanost, celishodnost, isplativost nekog projekta. Naravno, vi ćete da kažete oni
će da koriste stručne službe koji će to da ispitaju itd.
Nekada davno i privredna komora i svaka poslovna banka imala je posebna odeljenja koja su ispitivali te investicije. U onom periodu sa nekih pozicija, gledale su se te stavke i pravili su se elaborati o društveno-ekonomskoj opravdanosti itd, usaglašenosti sa razvojnim planovima, mikrolokaciji šire, globalno itd.
Nisam siguran da će ovaj ministarski upravni odbor da ima taj pristup. Naprosto, oni po definiciji ne mogu imati taj pristup već će da bude ovako: pošto se iz opštine Sečanj javio taj i taj, koji je član te i te stranke trebalo bi da mu odobrimo ovaj beneficirani kredit, a u zagradi ono što se ne kaže, on će nas finansirati prilikom izbora sa, ne znam, dva bilborda, pet hiljada plakata, itd. Onda drugi ministar, član upravnog odbora ovog fonda iz druge stranke ima da kaže: znaš šta, to nije opravdano, to je postavljeno na nekim staklenim nogama.
On neće moći da servisira obaveze prema fondu u ovim rokovima zato što je na tržištu sasvim drugačije i ne treba taj proizvod, a on je planirao taj izvoz kada se uzmu podaci iz statistike i kako se u svetu prodaje ta roba; nema taj prolaz kako je on zamislio u svom elaboratu.
Znate šta, mi bismo to mogli da prihvatimo pod uslovom da se odobri onome tamo, jer on ima takođe dobar projekat. Tu se isparcelišu interesi između ove tri – četiri stranke koje su zastupljene, jer kod funkcije ministri su verovatno na boljim pozicijama u političkim strukturama svojih stranaka, pa imamo partijsko usmeravanje. Svako može da ospori ovo što pričam. Gde ti je dokaz? Verovatno bi našao dokaz ako bi dobio papire o tome kako je fond radio za protekle dve, tri, pet, deset, godine, nema razlike, tu ne postoji razlika.
Nije dobro da ovaj sastav bude u upravnom odboru. Ako računate na ovaj sastav, onda je bolje da ste rekli: funkciju upravnog odbora vrši Vlada Republike Srbije. Za to imate mnogo više opravdanja. Zašto? Zato što Vlada izvršava zakone, zato što je po onom osnovnom propisu koji reguliše državnu svojinu, a to je Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, kvazititular državne svojine, odnosno onaj ko odlučuje o raspolaganju, korišćenju, upravljanju državnim sredstvima, a pre svega Vlada Republike Srbije, uz neke modalitete Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, u formi saglasnosti i uz neke izuzetke koji se tiču lokalne samouprave, gradskog građevinskog zemljišta, javnih preduzeća i službi.
Neke izuzetke koji se tiču korišćenja i upravljanja, a generalno kao opšti princip o pravu raspolaganja odlučuje Vlada Republike Srbije. Znači, tu ste mogli da nađete kopču i da kažete Vlada odlučuje i o statusu i vrši funkciju upravnog odbora.
Zauzeli ste koncept mini vlade. Taj selektivni sastav i taj sastav poprilično ima da obezvredi ideju, u koju ne bih smeo da sumnjam, o dobrim namerama da se državnim sredstvima pomogne razvoj odabranih projekata kojima je potrebna mala pomoć da bi ti projekti zaživeli, mala pomoć da pojedini regioni i krajevi ožive i počnu da rade. Mislim, globalno posmatrano, da ste i u ovom delu napravili pogrešno opredeljenje. Zašto?
Od 1986. godine ,kada su krenule neke privredne aktivnosti, uslovno rečeno, ljudi koji su hteli da se predstave da su privatnici, počevši od trafika, dragstora, nekih malih proizvodnji, a pretežno je bila ta trgovina u pitanju, pa tada smo se kao društvo ekonomski loše ponašali. Zašto?
Zato što smo imali proces da u društvenim preduzećima stagnira proizvodnja: pogoni se zatvaraju, zvrje prazne hale, propadaju mašine.
Ljudi koji su na neki način došli do svojih sredstava i opredelili se da krenu u neki privatni posao, svoju imovinu su ulagali u osnovna sredstva, umesto da su nekim aranžmanima to ulagali u obrtna sredstva, uz korišćenje, bez obzira da li je zakup ili neki drugi oblik postojećih kapaciteta.
Sada, kada prođete kroz Srbiju, a moram da vam kažem da je u Beogradu jedna slika koja ne odgovara stvarnosti, Beograd čuvate kao metropolu, ali ako krenete već od Velike Plane prema Vranju, oko devet sati predveče, praktično, prekida se saobraćaj u mestu. Zašto? Zato što ljudi teško žive, gledaju sa neke pristojne udaljenosti svoju bivšu firmu koja je zatvorena. Tu država ništa nije uradila da pokrene.
Ranije je bilo nekih mogućnosti, odnosno normativnih rešenja koja su dozvoljavala da, eventualno, privatnik uzme u zakup neku halu od društvenog preduzeća, radi, ne ulazi se...
Ali, ljudi onog momenta kada su videli da država ne funkcioniše na principijelan način, prosto su bili prinuđeni, jer im je matematika rekla – bolje moja sredstva da uložim u osnovna sredstva i da krenem sa nekim poslom, nego da ulazim sa lošim partnerom u bilo kakav zakupni odnos ili razgovore, jer to posle sve može da mi izađe na vrh glave. Većina koja je ušla u te kombinacije, što zbog direktora tog društvenog preduzeća, koji je bogom zaštićen, što zbog politike, nisu ulazili u te kombinacije i društvena preduzeća su temeljno propadala.
Tu postoji prostor. Uzmite čitave sisteme gde hale zuje prazne. U tom delu ništa nije urađeno, eventualno sa obezbeđenjem nekih mašina, sa nekim novim proizvodnim programima. Tu bi moglo nešto da se mnogo brže uradi, u smislu povećanja proizvodnje, povećanje efikasnosti i zapošljavanja radnika.
Moram da vam skrenem pažnju da, čak i oni ljudi koji imaju sredstava da krenu sa malim i sa srednjim preduzećem, pa su našli i neku lokaciju koja je po njima odgovarajuća za neke stvari, imaju problem – jer ne mogu da obezbede ljude koji bi radili u tom preduzeću. U drugom mestu se nalaze kvalifikovani šivači, kvalifikovani ljudi gde je propala neka firma i on ako bi sada hteo da krene ovamo, on praktično treba da seli ljude, da obezbeđuje neke nove ljude.
Ovo pričam na nivou jednog opšteg razmatranja, bez namere da ulazim u neke konkretne stvari koje trpe i kritiku, zašto da ne. Želim samo da skrenem pažnju da nije celishodno, nije opravdano na ovaj način preko ovog fonda ovako usmeravati sredstva sa očigledno neskrivenim političkim namerama, čisto političkim namerama nekih ljudi koji treba da naprave upravni odbor, a da pri tom zatvaramo oči pored nečega što postoji.
Dakle, to još nije u funkciji i sa neuporedivo manje sredstava može biti u nekoj funkciji.
Mogli ste da izvučete neke zaključke iz ove Vlahovićeve privatizacije. Malo je preduzeća gde je po njegovom zakonu izvršena privatizacija i da je onaj broj radnika ostao bez posla. Malo je njih ostalo na poslu, pa čak, namerno naprave neki sindikalni bunt da to iskoriste kao povod za neku njihovu odluku – pa eto, ja sam vlasnik, ja više ne želim sa svojim ljudima da radim, zatvaram firmu, neka bude tako dok ne završimo ovaj problem radne snage, pa kada dođe neko drugo vreme, onda ću da je aktiviram.
Nije to svrha privatizacije. Ako iz toga nisu izvučene pouke, verujte mi, sa ovim fondom, koji po definiciji, ne može da raspolaže ogromnim sredstvima, budimo iskreni, zato što je kod nas sve to virtuelno. Mi imamo neizmirene obaveze u dugom periodu, a onda se hvalimo sa nekim suficitom. Mi imamo velike devizne rezerve, a kaže se, devizne rezerve su u funkciji omogućavanja izvoza i servisiranja izvoza itd. To nije tačno. Ovako velike devizne rezerve su u funkciji garancije stranih kreditora.
Ako neko misli da stabilnost dinara čuva samo devizama, a zaboravlja na robne fondove, već 20 godina gotovo sve države zapadne Evrope i Amerike, devizne rezerve ne drže ni u zlatu, niti u nekim devizama, nego pre svega u fondovima. Evropska centralna banka, sredstva obezbeđenja za evro drži u dolarima. Treba malo da se čita. Stičem utisak da nas vodite prema nekoj Evropi, a kada budemo na korak do Evrope, onda ćemo da konstatujemo da takva Evropa ne postoji.
Vodite računa, imate jednu sliku o Evropi, jednu sliku o strateškim interesima u Evropi, jedno razmišljanje. Evropa se promenila posle ova dva referenduma, potpuno se promenila, ali vi sliku o Evropi i iluziju koju bacate građanima i privrednicima niste promenili i to deluje smešno. Smešno, izađite na TV, promovišite taj evropski put, ljudi se ubiše od smeha, a neki plaču, jer kažu – kako ih nije sramota. Oni kao da ne gledaju CNN i BBC, kao da ne gledaju izveštaj iz inostranstva.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo poslanik Vladimir Andrić.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatili su ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM PREDUZEĆIMA I OBAVLjANjU DELATNOSTI OD OPŠTEG INTERESA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli: Skupština AP Vojvodine, narodni poslanici: Miljko Četrović, Meho Omerović, Ljiljana Nestorović, Nemanja Šarović, Sreto Perić, Momir Marković, Veroljub Arsić i Vojislav Milajić, kao i Vlada.
Primili ste izveštaj Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Miljko Četrović.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine predsedavajući, mi opet ovde nemamo predstavnika Vlade.

Nadamo se da će doći, pošto su mu stvari tu.

Nadala se ćurka, pa završila u loncu. Nemojte tako da nas informišete. Nadala se, pa se nije udala, pa šta da radimo.
Znate, ovo što je dato kao stav Vlade i odgovor Vlade povodom amandmana Miljka Četrovića, ne znam da li ste vi u svađi tamo kada pišete, jer je gospodin Četrović upravo ispravio ono što je Vlada htela da uradi sa ovim predlogom zakona.
O čemu se radi? Vlada je ovde stavila autonomnu pokrajinu na kraju rečenice, mi smo smatrali da treba da se poštuje ono što je u Ustavu propisano, pa kada se daje neka definicija šta je to javno preduzeće da onda u nabrajanju prvo idu ona preduzeća koja je osnovala država, pa AP, pa onda jedinice lokalne samouprave.
Dakle, mislimo da je to neki prirodni tok. Međutim, moram da vam kažem, s obzirom na to da sam oko ovog zakona o javnim preduzećima i delatnostima od opšteg interesa još 2000. godine radio u završnoj fazi, da budem precizan, pošto su pre mene radili neki ljudi taj zakon.
Neko će sada da postavi pitanje, kako ste vi ispustili AP, pa je sada ova vlada našla za shodno da je ubaci? Iz prostog razloga što je osnivačka prava na javnim preduzećima u to vreme imala samo Republika i jedinice lokalne samouprave, a kada je došao Čankov Omnibus zakon, to je sada nova okolnost, pojavila se AP kao osnivač i moram da vam kažem da je to loše rešenje.
To je loše rešenje, zato što je taj omnibus zakon loš zakon. Jer je neko smatrao da, navodno, decentralizacijom, ukoliko se ne odlučuje u Beogradu treba da se odlučuje u Novom Sadu, odnosno u to vreme Čanak je smatrao da je bolje ukoliko on odlučuje nego Zoran Đinđić.
Onda zbog nekih interesa, ludački zakon, ludačka odluka, nije dobro, a pošto vi gurate, vas obavezuje Omnibus zakon, mislite da je to nešto najbolje, iako je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
O tome se i tada pričalo, ali su svi otvoreno rekli - jeste sve to, ali mi moramo nekako da smirimo Čanka i Kasu. Onda je donet taj omnibus zakon, izmasakriran. Kada je krenulo to da se primenjuje, svi su bili suočeni sa problemom, jer su neke stvari bile nerešive.
Vi pod tim utiskom predlažete ove promene. Meni je sad iznenađujuće da niste prihvatili čak ni ovaj redosled nabrajanja. Najveći problem ove vaše intervencije je što ne pravite razliku šta je javno preduzeće, šta delatnost od opšteg interesa. Zbog toga ćete imati prilike da čujete obrazloženja ovih naših amandmana – šta je javno preduzeće, šta je delatnost od opšteg interesa.
Izašao sam samo da, kao uvod, najavim ovu temu i da izrazim čuđenje što ovaj amandman nije prihvaćen, jer naprosto, taj amandman je potpuno u skladu sa ovim vašim intencijama. Vi ste rekli da se tu ništa bitno ne menja, samo redosled nabrajanja. Nije samo redosled nabrajanja.