Hvala, gospodine Vučiću.
Prelazimo na sledeći amandman. Na član 16. amandman je podnela Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, pa Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Zankov, zaista vam se divim sa kakvim dostojanstvom u celom ovom zamešateljstvu, koje naravno ničim niste uzrokovali, dajete primer visoko moralnog čoveka i pre svega čoveka izrazite demokratske sposobnosti i potencijala, kao srpski radikal, dok predsedavate sednicom.
Ovaj haos koji se napravio u poslednjih pola sata je postao toliko uobičajen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je u pitanju nesporazum pojedinih sa predstavnicima Vlade, da je stvarno neverovatno kako oni sami sebe izvlače iz tog ambisa u koji svaki dan upadaju sve više i više.
Amandman koji je podneo kolega Veroljub Arsić usklađen je sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, republičkim Ustavom i deklarativnim težnjama vas pojedinaca, čak i vas koji ste predsednici opština a pripadate vladajućoj strukturi, 15 godina "ispirate mozak" pričama o navodnoj decentralizaciji, samostalnosti jedinica lokalne samouprave.
Kada pogledate član 22b, odnosno stav 2. koji kolega Veroljub Arsić traži da se briše, odnosno član 16, postojeći član 22, videćete da je to direktni atak koji ćete ovim predlogom zakona dati i neograničenu bahatost Ministarstvu finansija, ministru finansija i Republičkoj vladi u odnosu na jedinice lokalne samouprave.
Kada pogledate član 22b, odnosno stav 2. koji je kolega Veroljub Arsić tražio da se briše, odnosno član 16. postojeći član 22. videćete da je to direktni atak koji ćete ovim predlogom zakona dati i neograničenu bahatost Ministarstva finansija, ministru finansija i Republičkoj Vladi u odnosu na jedinicu lokalne samouprave.
Lako je vama da održavate razne konferencije, da sazivate stalne konferencije opština i gradova, da na njima pojedini predsedavaju i da govorite o projektima za decentralizaciju i za ekonomsko osamostaljivanje jedinica lokalne samouprave, a onda da dođete u Skupštinu i da date ovakva ovlašćenja ministru Dinkiću, to je prosto neverovatno. Da zaređate da pitate predsednike opština iz vladajuće strukture koji su narodni poslanici šta misle o ovome, svi će privatno da vam kažu – to je katastrofa. Dinkić će da vas uništi, to je nenormalno da takav zakon postoji.
Ali kada dođe zakon o budžetu, što reče gospođa Radeta a i gospodin Vučić, kada dođu svi ostali drugi zakoni i ovaj koji direktno atakuje na njih kao izvršne nosioce vlasti, svi će da pritisnu zeleno i da kažu – nema veze, sa radikalskim amandmanima nećemo da imamo ništa, nego ćemo da glasamo za integralni tekst zakona koji nam je Vlada predložila.
Šta kaže ovaj član i ovo što je gospodin Arsić pokušao da ospori amandmanom? To je prosto neverovatno da jedinica lokalne samouprave koja treba da opstaje i uz transferna sredstva, na koja svi imaju primedbe i ja sam kao i svaki predstavnik SRS protiv toga da se neguje neki lokal patriotizam, pa kada dođe zakon o sredstvima koja se upućuju opštinama i gradovima, a vi ste videli da nikada nijedan radikal, čak nijedan predsednik opštine, ne kaže – meni je malo, daj meni više, što si dao Boru i Zaječaru, a nisi dao Požegi ili šta ja znam Užicu. Ne, neverovatno je.
Znate da vodimo takvu raspravu kada su u pitanju ta transferna sredstva. Zato što uvek treba više. I svakoj opštini i svakom gradu treba više. Vi imate gradove koji su potpuno zapušteni, naročito jug Srbije, koji je nerazvijenije područje u odnosu na neki centralni deo ili na severni deo Srbije ili na neke beogradske opštine. Ne radi se ovde o tome.
Ovde se radi o mogućnosti da ministar ako proceni, odnosno program javnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava (to je ovaj prvi stav), odnosno AP, kao i preduzeća, odnosno zavisnici društava kapitala, čije je osnivačko javno preduzeće, a na koje je osnivač javnog preduzeća dao saglasnost, dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, ministarstvu nadležnom za poslove rada, za poslove finansija i ministarstvu nadležnom za poslove lokalne samouprave radi praćenja kretanja cena i zarada.
Drugi stav kaže – ukoliko je nadležni organ jedinica lokalne samouprave, odnosno AP dao saglasnost na program iz stava 1. ovog člana, a taj program sadrži elemente koji nisu u skladu sa politikom projektovanog rasta cena i zarada koju za tu godinu utvrđuje Vlada Republike Srbije, ministar nadležan za poslove finansija, odnosno gospodin Dinkić, može izdati nalog da se privremeno obustavi prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave, odnosno prenos pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća AP, do usklađivanja tog programa sa odredbom člana 22. stav 4. ovog zakona.
Sam ministar Dinkić, jutros, to je glavna vest na svim elektronskim medijima, kao i guverner Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić, sebe demantuju kada je u pitanju procenat projektovane inflacije i ono što će da se dešava sa našom domaćom valutom i sa kretanjem cena na našem tržištu.
Ako pogledate, zašto onda da trpi jedinica lokalne samouprave ili koleginica Gordana Pop-Lazić, ili Milan Stevović, ili gospođa Maja Gojković, što su neuporedivo sposobniji, pametniji da projektuju rast cena i zarada, odnosno kretanje na makroekonomskom planu, nego ministar Dinkić. Znači, oni i ta jedinica lokalne samouprave treba da snose konsekvence od ministra zato što je on bio loš u proceni. Možda čak i Veroljub Stevanović, gde smo mi opozicija u gradu Kraguejvcu, možda će on bolje da projektuje sve te parametre i da ima bolju sliku o tome za naredni period nego ministar Dinkić.
Radi se o tome da ovi podaci, koje sam vam ovde više puta pokazivala, jasno pokazuju da je ministar, odnosno Republički zavod za statistiku, u najvećem delu za sve periode iza nas, falsifikovao, odnosno bavio se lošom procenom i prikazom, ali prava reč je falsifikat onoga što su cene na tržištu.
Nesporna je činjenica kolike su cene energenata, kolika je cena gasa, cena električne energije, uz najavljeno povećanje od 10%, ne znam kud ćete više kada je cena jednog kilovat sata, ne govorim o onoj najvišoj zoni, o crvenoj, nego prosečna cena, najveća u okruženju.
Kako sada možete da kažete da je ovo realna projekcija troškova, odnosno potrošačke korpe u Srbiji, kada sam vam više puta rekla i mnogi od vas su klimali glavom, a koleginica Radeta je izračunala da za tu minimalnu potrošačku korpu za juni mesec 2005. godine u Republici Srbiji za četvoročlano domaćinstvo može da se skuva 23 jela, bez mesa i ulja. Da li je to vama jasno? Sve ovo kada pogledate, ove cene ovde, to je čisti falsifikat. Projektovana inflacija je čisti falsifikat, prikazana da je mnogo manja od one koja jeste.
Mi se ne zalažemo za to da jedinice lokalne samouprave budu toliko bahate, i tamo gde su naši predsednici opština, gde je gradonačelnik gospođa Gojković, da se unedogled podižu komunalne takse, cene komunalnih usluga, nego naravno da to sve bude u okvirima i usklađeno sa onim što je danas izuzetno težak standard stanovništva.
Ako je projekcija Ministarstva lokalne samouprave na štetu jedinica lokalne samouprave, što ovde i te kako može da bude slučaj, protiv čega se bune čak i oni koji su u toj tzv. Stalnoj konferenciji opština i gradova, u kojoj gotovo da ne učestvuje SRS, gde se raspravljalo o tim pitanjima, onda je zaista nejasno kako vi možete da date saglasnost na ovaj član zakona i da ne prihvatite ovakvu intervenciju u zakonu, od strane kolege Veroljuba Arsića. Time se direktno zadire u određenu autonomnost, odnosno zagarantovano pravo, i po zakonu i po Ustavu, jedinica lokalne samouprave.
Ministar Dinkić u najvećem broju slučajevima, u to budite sigurni, kada su u pitanju predsednici opština i gradova koji su pre svega iz SRS, reagovaće na ovakav način, što će obustavljati transferna sredstva i osporavaće projekte, odnosno plan programa za javna preduzeća čiji je osnivač SO.
Uostalom, evo, na primeru opštine Aranđelovac, gde je na delu bahatost jedne nelegitimne skupštinske većine i nereagovanje, i Ministarstva lokalne samouprave i Ustavnog suda Srbije, na sve predstavke koje je uputio predsednik opštine, dr Radosav Švabić, i na činjenicu da se na najgrublji način zloupotrebljavaju i odbornici, i da se krši zakon kada je u pitanju poslovanje tih javnih preduzeća.
Ne reaguje ni budžetska inspekcija, koja je više puta pozivana od strane predsednika opštine Aranđelovac, od gospodina Švabića, da dođe ispred Ministarstva, da vidi šta se tu radi, dovoljno govori o tome da je kolega Arsić bio u pravu i ja sa ovom argumentacijom, kada sam vam rekla da je nemoguće da normalno posluju jedinice, odnosno da opstaju jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi, a da ostane ovakav predlog člana 16, odnosno stav 2. u članu 22b ovog postojećeg zakona.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Izvinjavam se što ću se malo vratiti na prethodnu raspravu pre ovog amandmana, jer i ovo što dotiče ovaj amandman i ono malopre što ste pričali o članu 5, odnosno 9a ima zajedničkih dodirnih tačaka.
Predlažem Vladi Republike Srbije, Socijalističkoj partiji Srbije, G17 i DSS-u da nađu kompromis. Kompromis se sastoji u tome što treba poštovati Ustav i zakon. Pitanje privatizacije reguliše se Zakonom o privatizaciji. Zakon o javnim preduzećima i vršenju delatnosti od opšteg interesa je statusni propis koji reguliše status tih preduzeća. U nekim elementima dotiče se imovine tih preduzeća, ali nikada sa namerom da svojim pojedinim odredbama definiše način privatizacije nekog od ovih preduzeća.
Znači, ono što je Vlada predložila, ne ulazim u formu da li kao amandman, da li kasnije kao ispravku, a ministar malopre objasnio da je želja bila da se omogući nekima da dođu do besplatnih akcija.
Ministre, to možete izmenama Zakona o privatizaciji, ali to što želite da ubacite u ovaj zakon nije dozvoljeno. Ne možemo mi ovim zakonom da menjamo nešto drugo.
Potpuno identična je situacija sa članom 22b, stavom 2. gde se u suštini govori o transferu sredstava. Transfer sredstava centralne vlasti prema jedinicama lokalne samouprave je materija koja se reguliše i koja je uređena Zakonom o lokalnoj samoupravi. Nema mogućnosti da se Zakon o lokalnoj samoupravi menja na način što se vrši intervencija u Zakon o javnim preduzećima. Ne sporim ono što je rukovodilo Vladu, ali to ne može u ovom zakonu.
Ako imate nameru da ovo menjate, menjajte Zakon o lokalnoj samoupravi. U ovom zakonu ovoj odredbi nije mesto, iz jednog prostog razloga što ovom odredbom se ne reguliše status javnog preduzeća, nego se reguliše položaj lokalne samouprave kao osnivača prema Vladi Republike Srbije. Kao povod se koristi to što je lokalna samouprava dala saglasnost na neki akt javnog preduzeća. I ta saglasnost i taj akt su prouzrokovali probijanje nekih makroekonomskih pozicija koje je zacrtala Vlada Republike Srbije.
Znači, ovde se javno preduzeće koristi kao povod da bi se nezakonito vršio upliv i regulisanje odnosa i suštine lokalne samouprave. To ne sme da se radi ovim zakonom. Zato predlažem Vladi Republike Srbije da, u dogovoru sa svojim koalicionim partnerima i ovima koji ih podržavaju, odustane od amandmana kojim je propisala i ono kasnije izmenila u pogledu privatizacije i raspodele besplatnih akcija i da takođe Vlada odustane od ovog rešenja koje je dato u članu 22.
Doduše, usvajajući ovaj amandman Veroljuba Arsića i sledeći, povodom koga ću da se javim, Vlada nema potrebe da interveniše i onda se ispravlja ovo što je veliki propust, jer se ovde zaobilazno završava nešto što nije dozvoljeno.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Mislim da je delikatno pitanje. Odmah da kažem da nemam nameru da branim ni predloženo rešenje, niti da branim amandman, ali hoću da budem vrlo jasan u tome šta hoću. Mislim da nije dobro da ministar bude car, ali nije dobro ni da opštinski carevi budu carevi. Imam takav primer.
Živim u gradu gde je vlasnik Beograda gradonačelnik Bogdanović, koji sam raspolaže sredstvima kao nekada država Srbija, koji raspolaže suficitom u Beogradu, koji povećava cene i koji, naravno, dozvoljava da to ide u zarade, koji kvalitet komunalnih preduzeća ne diže na viši nivo boljim i organizovanijim radom.
On radi na taj način koji ne daje odgovore na pitanje kakvi se tenderi sprovode u Beogradu u preduzećima, na koji način se oštećuju ta preduzeća; ministre, ispravite me ako nije tako.
To je povod da budem jasan. Treba naći rešenje da zarade i cene ne mogu da budu u vlasti ni careva u lokalnoj samoupravi. Da li je to ova varijanta ili ona ne znam, ali hoću da budem jasan.
Još nešto, nekoliko meseci sa pravom se javna kritika upućuje poslanicima Skupštine zbog velikih plata, i jesu velike, ali nekoliko meseci mi tražimo da se objave plate u javnim preduzećima, koje se kriju, za koje ne znamo, i to je razlog. Ako svi treba da podležu ograničenjima treba da podležu i javna preduzeća u jedinicama lokalne samouprave. Ako svi treba da vode računa o povećanju cena onda to treba da čine i jedinice lokalne samouprave.
Naravno, žestoko sam protiv toga da ministar bude vlasnik lokalne samouprave, da određuje da li neko može ili ne da dobije sredstva. Žestoko sam protiv toga da se to radi na jedan nefleksibilan način, da se ne sagledaju sve opravdane potrebe tih preduzeća i lokalne samouprave za povećanjem zbog raznih ulaznih faktora koji utiču na cenu, ali isto tako žestoko sam protiv toga da se onemogućava razvoj opštine, razvoj grada.
Dakle, u tom smislu mislim da sam žestoko protiv toga. Jesam da im se ne dozvoli da povećavaju zarade na račun cena, a cene nekontrolisane. Kao primer za to naveo sam Beograd, gde vlasnik Beograda gospodin Nenad Bogdanović raspolaže sa ogromnim sredstvima bez ikakve kontrole.
Navešću samo jedan primer, a vi procenite. Zbog primene Zakona o porezu na dodatu vrednost od 1. januara 2005. godine, molim da pamtite brojke, Javno komunalno preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija utvrdio je razliku stvarne i akontacione potrošnje za period 2003. i 2004. godina i naravno poslao enormna zaduženja, treba im još para.
Dakle, zbog primene PDV koji je stupio na snagu ove godine, evo jedna ogromna priznanica građanina za 2003. i 2004. godinu, pa sami procenite, treba li neko tome da stane na put. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Živojin Stefanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, gospodin Miša je izneo stavove u vezi sa Beogradom. Međutim, u članu 16. kojim se dodaje novi član 22b podržavam predloge kolega poslanika koji traže brisanje. Sticajem okolnosti radio sam u nekoliko režima ili sistema u ovim oblastima. Ovakva centralizacija vlasti nije bila ni u jednom vremenu.
U vreme komunista, pa Saveza komunista, pa socijalista, bili su zavodi za cene na sreskom, okružnom i lokalnom nivou, koji su sarađivali sa lokalnom samoupravom i sagledavali stanje u oblasti zadovoljenja potreba građana. Zbog toga su lokalne samouprave i konstituisane. Sada se ovim predlogom člana 22b upravo briše osnovno obeležje lokalne samouprave dato Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Šta ostaje lokalnoj samoupravi ukoliko im se ne da mogućnost da razvijaju svoje lokalne sisteme, a pogotovo tamo gde se unazad za nekoliko godina iz republičkih sredstava i budžeta ne finansiraju te delatnosti, zato što u pojedinim sredinama lokalne samouprave ne podržavaju sastav sadašnje vlasti u Srbiji.
Nemoguće je da javna komunalna preduzeća, čiji je osnivač lokalna samouprava, svoje planove i programe godišnje dostavljaju na četiri adrese. Šta će plan i program jednog vodovoda lokalne samouprave Ministarstvu, šta će Ministarstvu za rad, pa i finansijama. Možda oko kontrole cena ili praćenja cena Ministarstvu trgovine, tu je nekada i postojala nekakva veza. Sada svako ministarstvo ima ponekog savetnika i svakome se ne svidi poneka tačka iz programa i program ne valja, i vraćajte lokalnoj samoupravi. Ako to ne upotpuni, oduzimaju sredstva ili se ne daju transferna sredstva. Ona se iovako ne daju.
Prošli put sam rekao da je 200 miliona zakinuto opštini iz koje dolazim po osnovama formalno-pravnog mišljenja u pogledu tendera. Nisu lokalne samouprave maloletne, a nisu ni ta preduzeća koja tamo rade nesposobna da utvrđuju svoj program. Programi se utvrđuju na osnovu stanja u opštinama iz kojih dolazimo i na osnovu mogućnosti da građani to plaćaju. Nemoguće je napraviti presek stanja. Na osnovu projektovanja politike cena za narednu godinu utvrđuje se povećanje cena.
Ako Beograd ima 40 dinara, ne znam koliko ima kubika vode, preduzeće iz kog dolazim ima samo 13 dinara po kubiku vode. Sada ide u investiciju i vi kažete 9% i ne možete dalje, a ko će platiti investiciju. Mi imamo ponovo samodoprinose, to je više nemoguće. Ukoliko se građani preko lokalne samouprave dogovore da se nagode i investiraju u razvoj tog preduzeća i uposlenju kapaciteta u nova izvorišta, šta to smeta Vladi Republike Srbije.
Ako preduzeća tamo divljaju i rade loše, lokalna samouprava postavlja direktora i uz njegovu saglasnost izmenama i dopunama će se postavljati i neka ga smeni. Ukoliko ima ovakvih careva, a o kojima je gospodin Miša, drug Miša govorio, neka lokalna samouprava smeni te careve ili neka građani ih opozovu na izborima. Oni su tamo ti koji biraju, daju vlast i oduzimaju vlast.
Kako to može da jedno ministarstvo ili jedan ministar daje ili uzima vlast kada su sve odredbe, svi stavovi, četiri stava, suprotni sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Dajte da ukinemo taj zakon. U ovom zakonu ne može se utvrditi zaustavljanje transfernih sredstava lokalnim samoupravama zbog nepoštovanja politike projektovane cene.
Vi ćete na taj način zaustaviti razvoj lokalnih komunalnih sistema, a oni su u lošem stanju, a pre svega tamo odakle dolazim. Mislim da nema grada koji je tako razvijen i izgrađen komunalni lokalni sistem i da može da funkcioniše na način na koji se sada ograničava njegov plan i program.
Zašto vi smatrate da je jedna lokalna samouprava nesposobna da definiše mogućnost izdvajanja sredstava svojih građana. Građani će o njima reći ocenu. Nema prava nijedan ministar ili ministarstvo, čak ni Vlada nema pravo da oceni funkcionisanje jedne lokalne samouprave. To se sada pokušava iz sredine iz koje dolazim, da nam se stalno preti nekim privremenim merama ukoliko ovo ili ono uradimo ili ukoliko nismo po volji ovog ili onog ministarstva. Ako i ovo usvojimo, onda će svakog dana nad nekom lokalnom samoupravom da visi mač privremenih mera.
Ukoliko se dogovore da tamo cena vode bude tolika i tolika, a grejanje toliko i toliko, onda se nekom ministarstvu to ne sviđa i nema transfernih sredstava, zaustavi se funkcionisanje lokalne samouprave. Normalno je da mora doći i do uvođenja privremenih mera ili do zakazivanja opoziva iovako nesigurne situacije u većini lokalnih samouprava na terenu. Zato ću, bez obzira na druge stavove, biti i izjasniti se da član 22b bude izbrisan.

Reč ima ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić. Izvolite.

Postavlja se pitanje šta to smeta Vladi Republike Srbije i zašto je ovaj član donet. Puno stvari nam smeta. Ako se od ministra finansija, od guvernera Centralne banke, od Vlade Republike Srbije sa opravdanjem traži da odgovaraju za godišnju stopu inflacije u Srbiji, onda imamo pravo da sve mehanizme upotrebimo da je svedemo na onaj nivo koji se od nas zahteva.
Drugim rečima, kaže se, nemamo pravo da ovo radimo što smo predvideli ovim predlogom. Da li lokalne samouprave i njihova komunalna preduzeća imaju pravo, s jedne strane, da podignu cenu 30-40%. Rekao bih da, ukoliko to ide za investicije. Ukoliko to zaista ide u investicije, da se poboljša usluga građanima, treba podići.
Ukoliko to, kao što statistički podaci pokazuju za ovu godinu, ide na povećanje plata zaposlenih koji rade u tim lokalnim komunalnim preduzećima, biću protiv toga i onda znači da ono komunalno preduzeće koje poveća platu 30-40% kao rezultat ovoga, ta opština ne treba da dobije transferna sredstva.
Ako ima para da se povećavaju plate 30% u komunalnim preduzećima, a ljudi u zdravstvu, ljudi u prosveti, ljudi u republičkoj vladi u imaju daleko manji rast plata. Šta smo mi onda? Da li smo mi budale. Ovo vam najozbiljnije govorim. Ako povećate cenu komunalne usluge mora da bude zbog toga da bi se investiralo i da bi građani bili bolje zadovoljeni. Ako ode u plate, kao što je otišlo i ove i prethodnih godina, to je potpuno neopravdano.
Nikada neće Ministarstvo trgovine zabraniti rast cena komunalnih usluga prateći kretanja na tržištu. Imaćemo potpuno jasnu situaciju u različitim lokalnim sredinama. Samo tražimo da damo saglasnost na povećanje cena, jer različito se ponašaju različite lokalne samouprave. Poslanik je pročitao, kažu da je PDV kriv za adaptaciju cena vode iz 2003. i 2004. godine u Beogradu.
Znači, koriste se različiti izgovori da se povećava cena, a kada pogledate onda plate, odjednom tamo plate brže rastu, kao da su to pametniji radnici nego oni koji rade u obrazovanju, zdravstvu i drugim budžetskim institucijama. Nisu. Niti su sposobniji, niti su pametniji. Podigli su cenu, uzeli od građana, povećali plate daleko iznad proseka u Republici. Sve to onda još kada pogledate koliko je na ovih 13,7% inflacije u prvih deset meseci uticao rast cena komunalnih usluga na lokalu, sa oko 4%, što nije uopšte mali procenat, a od toga najviše Beograd.
Samo u prvom mesecu u januaru 1,5% je uticaj na inflaciju bio rast cena nekih komunalnih usluga u Beogradu. Naravno da mora da se ulaže i u ove sisteme. Zato smo napravili Zakon o javnom dugu, da mogu da se uzimaju krediti od strane lokalne samouprave, da se pre svega infrastrukturni projekti finansiraju, zato i odobravamo garancije za neke kredite. Dakle, mi samo želimo da imamo potpuno istu politiku prema republičkim javnim preduzećima i lokalnim javnim preduzećima.
Zakonom o budžetu za 2006. godinu, ukoliko bude usvojen, a nije bilo amandmana na taj član, ograničili smo rast plata zaposlenih u opštinskim upravama na 9% u odnosu na septembarske plate isplaćene u oktobru ove godine. Nemamo nikakvo ograničenje za komunalne sisteme. Moraju i komunalna lokalna javna preduzeća da dele sudbinu svih zaposlenih u lokalnim samoupravama.
Kada god se pokaže da lokalno javno preduzeće želi da iskoristi podizanje cena radi većih investicija, uvek će dobiti saglasnost. Ali zato, paralelno ćemo kontrolisati kako se kreće i broj zaposlenih, da li se održava na istom nivou, smanjuje ili povećava. Kontrolisaćemo da li se koriste ta sredstva za investicije ili za isplatu zarada.
Najoštrije kažem, nećemo dozvoliti da se od građana uzima novac da bi se povećavale plate zaposlenima u lokalnim javnim preduzećima prekog nekog nivoa koji je utvrđen ekonomskom politikom za sve zaposlene u Republici Srbiji.