Gospodine predsedavajući, u pitanju je replika, zato što mislim da treba da se nešto razjasni jer su se čuli različiti stavovi povodom jednog istog pitanja. Onaj ko stvarno prati ovaj prenos, on stvarno može da zaključi da smo mi svi u pravu, ali džaba, nema vajde od toga što smo svi mi u pravu kada nema rešenja. Zbog toga sam se javio samo da objasnim o čemu se radi.
Vidite, ovde se u ovom članu 22. javno preduzeće sa svojim aktivnostima koristi kao povod da Vlada interveniše da bi sanirala neke posledice, ali ne interveniše prema javnom preduzeću, nego prema lokalnoj samoupravi. Ne sporim da su takva rešenja moguća i da u uporednoj praksi ima takvih rešenja, ali samo hoću da ukažem, materija transfera sredstava regulisana je Zakonom o lokalnoj samoupravi. Ako ima potrebe, dajte da menjamo nešto tamo. Regulisano je Zakonom o budžetskom sistemu. Ako smatrate da ima potrebe da se tamo interveniše, da onda intervenišemo.
Vi ste se malopre pozvali na Predlog zakona o budžetu, ali ja moram da vam kažem, Predlog zakona o budžetu je tehničko sredstvo, on ne bi smeo da sadrži neke odredbe koje zalaze u materijalna rešenja drugih zakona, sada vraćam ponovo ovo nazad.
Država ima potrebu, s pravom ste rekli da svi prozivaju Vladu za inflaciju, a guverner se zagrabio da u članu 1. Zakona o NBS napiše da je jedan od ciljeva NBS stabilnost cena, da je to osnovni cilj, a nema instrumenata, odnosno ima instrumenata prema bankama i finansijskom tržištu.
Kažemo da su iskočila iz ovog sistema javna preduzeća od lokalnog značaja. Iskočila su i javna preduzeća od republičkog značaja. Poneki put to je rezultat objektivnih okolnosti, kao što se dešavalo sa cenom sirove nafte na svetskom tržištu, pa je to prouzrokovalo taj zakasneli efekat. Kad se uzmu svi oni ponderi, znate i sami, ako se ne javi u prvom mesecu, javiće se u drugom mesecu, radi nivelacija itd.
Ne sporim ovo što vi kažete da su javna preduzeća digla, to je uvek bila praksa. To treba nekako suzbijati. Mislim da ste izabrali pogrešan način. Želim da pričam na nivou principa. Ovim zakonom ne treba da regulišete besplatnu podelu akcija, ne treba da regulišete privatizaciju, ne treba da regulišete način kako interveniše Vlada Republike Srbije prema lokalnoj upravi kad su u pitanju ova javna preduzeća. Instrument kojim je to moralo da se reguliše bio je zakon o cenama, ali tada ste dali jednu drugu koncepciju. Antimonopolski zakon, opet neku drugu koncepciju ste zastupali.
(Predsedavajući: Vreme.)
Sada su sve to survali vama u ruke i vi, na nivou principa, na nivou onoga što treba da sadrži neki propis, sada ste došli u situaciju da u Zakon o javnim preduzećima ubacujete odredbe koje moraju da budu u Zakonu o lokalnom samoupravljanju. Niko nema hrabrosti da uhvati taj Čovićev loš zakon, katastrofalan zakon, zakon koji je uništio lokalnu samoupravu. To vam otvoreno kažem.
Izvinjavam se, smanjiću raspravu za toliko povodom ovog amandmana, gospodine Mihailoviću, pošto je ovo sve u vezi, jedna tema.
Gospodine ministre, o ovim stvarima o kojima ste vi pričali, o privatizaciji javnih preduzeća, sada ću vam dati jedan primer. Vi imate ''Telekom Srbija''. Ono nije javno preduzeće, nego se vodi kao akcionarsko društvo, iako obavlja delatnost od opšteg interesa. Mislim da je sada svojinska struktura 19% Grk, 81% Vlada Srbije. Doduše, tu ima još da se razduži prema Italijanima. Vi sad tu imate eminentno javno preduzeće u pretežno državnoj svojini. Da li vi znate koje oni probleme imaju u svakodnevnom poslovanju? Njima čak neki ćata u nekoj tamo opštini ne priznaje status državnog preduzeća. Imaju problema i oko nekih prava koja treba da ostvare.
Izašao sam da pričam sve ovo zbog toga da ova pitanja moraju da se reše na nivou principa, a ne "ćorava koka našla negde zrno". Ako ovo rešimo principijelno, ovaj deo koji se tiče privatizacije, u Zakonu o privatizaciji, gospodin Vučić je rekao šta smo mi predlagali, ne želim to da ponovim, jer to ima opravdanja, ako je 51% državno, onda to jeste javno preduzeće, a ako je više od 50% u nekoj privatnoj svojini, onda to nije javno preduzeće.
Da li je naš strateški interes da prodajemo "Đerdap"? Slažem se sa onim što ste vi rekli, ima tu onih sporednih stvari: hoteli itd. U nekom trenutku to je bio metod razvoja države. Ne treba blanko osuđivati ta javna preduzeća. Ona su bila ti pokretači na nekom području. Nije neko tamo hteo samo da ide "jagnjeća brigada", pa da razvija neki hotel itd. Bila je potreba. Bili su neki standardi oko zaštite na radu itd. Ne ulazim u tu temu.
Dalje, Zakon o lokalnoj samoupravi treba da se promeni. Ako treba nešto u Zakonu o budžetskom sistemu da se promeni, koji reguliše transfer sredstava, dajte tu. Ovde ste izabrali pogrešan metod, pogrešan zakon za ovu promenu.
Zbog toga svi ovi koji gledaju prenos kažu da su svi u pravu što pričaju, ali slaba 'vajda što smo svi mi u pravu. Biće opet retroaktivno PDV na 2003. Deluje smešno, ali dešava se.
(Predsedavajući: Molim vas da privedete kraju vaše izlaganje.)
Biće opet ovih problema koje mi ne možemo da kontrolišemo, zbog kojih ćemo da režimo jedan na drugog ovde, samo zato što to nismo rešili na nivou principa. Dajte da rešimo na nivou principa. Verujte, 50% problema će biti manje. Onda neće ni biti prozivanja šta je politička pozadina nečega.
Ministre, ovde s pravom mogu da vas optužuju oko ovih transfernih sredstava. Javna komunalna preduzeća, od opštine do opštine, međusobno se gledaju, pa kažu ovako – čim oni u opštini gde je G17 plus na vlasti dignu cenu vode i mi dignemo cenu vode.
Ako vi tamo uvedete privremen mere, onda su i kod nas opravdane. Ako tamo ne uvedete privremene mere, mi ćemo svi da vrištimo.
Vi ćete ovim zakonom ponovo da podstaknete nešto što se radilo, slušajte me gospodine ministre, tri godine intenzivno se iz Budimpešte radilo – kako da se lokalna vlast, koja je u opozicionim strankama, suprotstavi centralnoj vlasti koja je u nekim drugim strankama. Uspeli su 2000. godine.