Po Poslovniku se javljaju Nataša Jovanović, a nakon toga Zoran Krasić.

Reklamiram član 104. Poslovnika zato što ovakav način izlaganja i neistine koje govori ministar Dinkić nisu primerene ni njemu kao ministru i nemoguće je da mi ovo slušamo. Zato, što u ovim redovima ovde, gospodine Dinkiću, čuli ste samo jedan primer, gospodin Veroljub Stevanović je otišao, on je, takođe, neko ko je iz vladajuće strukture i gradonačelnik jednog od najvećih gradova u Srbiji, sede čak i oni koji vama daju podršku, a koji nikako ne mogu da se slože sa ovim.
Dakle, stvarno ne znam i neću da ulazim, ne zanima me program vaše stranke, grupacije, kako se zove G17, iz domena lokalne samouprave, zato što vi u mnogim gradovima, opštinama niste mogli da prebacite cenzus i da uđete u opštinski parlament, a kamoli da vladate i da vršite vlast i neću da ulazim uopšte u to za šta se vi zalažete. Mogu da pričam kompetentno i odgovorno sa pozicije srpskih radikala, jer se naš program i stav kada je u pitanju lokalna samouprava nije menjao unazad 15 godina.
Kada uđe ministar Lalović (sa jaknicom oko ramena) koji je takođe naveden ovde u članu 22b, kao ministar za rad kakve on ima veze sa programom javnog preduzeća? Da li je to normalno da na takav način zadirete u ono što je zakon i što je zakonska i ustavno pravo jedinica lokalne samouprave?
Gospodin Petronijević je za sve u pravu, ne da kriminal i korupcija vladaju u Skupštini Grada, gde kormilo vodi Bogdanović, nego je to jedna bahatost neviđenih razmera. Moram da vam kažem primer. Što se tiče opštine Zemun – ni jedan jedini dinar od tolikih para za koje kažete da on ima pod svojom šapom, nije došao u opštini Zemun. Svi ovi projekti, a juče je o tome govorio gospodin Vučić, najvažniji je slučaj Knauf i drugi grinfild projekata su u Zemunu, a od juče u Novom Sadu.
Ovde se ne govori o tome hipotetički da li će neki predsednik opštine da bude bahat ili neće, da li će on to da radi, javno preduzeće, odnosno skupština koja će da saglasnost da za takav program, to je nešto o čemu može da se raspravlja, ali ocenu takvog rada u lokalnoj samoupravi takvog predsednika koji je nosilac izvršne vlasti, takve skupštinske većine, narod daje na izborima.
Ko je ministar finansija? Ministar Lalović? On nema pojma šta se dešava u nekom gradu. Šta on zna šta je u Aranđelovcu, Kragujevcu, Požegi i sada će on da ocenjuje da li je taj program u redu i da stavlja zabranu ili ministar finansija da kaže – ne idu transferna sredstva.
Kada ste već rekli, gospodine Dinkiću, malopre, a vi ste valjda čovek koji treba da ima neku reč i neku odgovornost, da ti predsednici opština i svi ti koji se bave takvim procenama i koji to rade, koji do neba dižu cene komunalnih usluga, protiv čega se protivi SRS, opet sam vam rekla da je svaki dinar koji dođe od građana u opštinama i gradovima gde vršimo vlast pametno investiran, bez vašeg zakona i vaših garancija za zaduživanje (kao što je to slučaj u Kragujevcu, gde se Stevanović zadužio sa 400 miliona) ne treba da se zadužuju opštine i gradovi i da traže garancije od vas.
Neka oni u skladu sa onim što su njihovi tekući prihodi i što je usklađeno sa zaista pravom projekcijom rasta cena i zarada, nesmetano koriste i vrše investicione projekte, odnosno ulaganja kao što je slučaj u ovim svetlim primerima, kao što sam spomenula Novi Sad ili Zemun ili opštinu Požega. Otiđite malo tamo. Znaju ovi Novosađani da nikada bolja situacija i nikada veći projekti i nikada nije bilo veće gradilište nego što je sada u Novom Sadu gde se izuzetno mnogo radi i ulaže u gradsku infrastrukturu. Ako ste već rekli da oni moraju da snose odgovornost, jedino mogu građani na izborima da im kažu da li su u pravu ili nisu predsednici opština i oni koji vrše vlast, ne Vlada Srbije i ne ministarstvo.
Onda, lepo gospodine Dinkiću, vi i Radovan Jelašić do danas popodne, očekujem od vas, za sat vremena, da podnesite ostavku. Ovaj član lepo kaže da se bavite projekcijom, evo završavam, samo da mu dam obrazloženje, pošto verovatno treba da drži reč i da snosi odgovornost za ono što priča.
Radovan Jelašić je jutros, odnosno juče izjavio i to je kajron koji je non–stop vrtela državna televizija, da on ne može da bude siguran da će u 2006. godini inflacija da se zadrži na procentu 9,6%, odnosno da bude manja od 10%. Verovatno i vi podržavate takav stav guvernera. Ako vi i on ne možete da garantujete građanima, kao što ste grdno pogrešili i kod projekcije za ovu godinu, lepo podnesite ostavku i onda ćete da snosite moralnu i svaku drugu odgovornost zbog toga što ste bili loši procenitelji i što niste znali da kažete građanima Srbije na osnovu svih parametara šta će da se dešava i sa domaćom valutom i sa inflacijom i sa kretanjem cena i sa rastom zarada. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, replika.

Gospodine predsedavajući, u pitanju je replika, zato što mislim da treba da se nešto razjasni jer su se čuli različiti stavovi povodom jednog istog pitanja. Onaj ko stvarno prati ovaj prenos, on stvarno može da zaključi da smo mi svi u pravu, ali džaba, nema vajde od toga što smo svi mi u pravu kada nema rešenja. Zbog toga sam se javio samo da objasnim o čemu se radi.
Vidite, ovde se u ovom članu 22. javno preduzeće sa svojim aktivnostima koristi kao povod da Vlada interveniše da bi sanirala neke posledice, ali ne interveniše prema javnom preduzeću, nego prema lokalnoj samoupravi. Ne sporim da su takva rešenja moguća i da u uporednoj praksi ima takvih rešenja, ali samo hoću da ukažem, materija transfera sredstava regulisana je Zakonom o lokalnoj samoupravi. Ako ima potrebe, dajte da menjamo nešto tamo. Regulisano je Zakonom o budžetskom sistemu. Ako smatrate da ima potrebe da se tamo interveniše, da onda intervenišemo.
Vi ste se malopre pozvali na Predlog zakona o budžetu, ali ja moram da vam kažem, Predlog zakona o budžetu je tehničko sredstvo, on ne bi smeo da sadrži neke odredbe koje zalaze u materijalna rešenja drugih zakona, sada vraćam ponovo ovo nazad.
Država ima potrebu, s pravom ste rekli da svi prozivaju Vladu za inflaciju, a guverner se zagrabio da u članu 1. Zakona o NBS napiše da je jedan od ciljeva NBS stabilnost cena, da je to osnovni cilj, a nema instrumenata, odnosno ima instrumenata prema bankama i finansijskom tržištu.
Kažemo da su iskočila iz ovog sistema javna preduzeća od lokalnog značaja. Iskočila su i javna preduzeća od republičkog značaja. Poneki put to je rezultat objektivnih okolnosti, kao što se dešavalo sa cenom sirove nafte na svetskom tržištu, pa je to prouzrokovalo taj zakasneli efekat. Kad se uzmu svi oni ponderi, znate i sami, ako se ne javi u prvom mesecu, javiće se u drugom mesecu, radi nivelacija itd.
Ne sporim ovo što vi kažete da su javna preduzeća digla, to je uvek bila praksa. To treba nekako suzbijati. Mislim da ste izabrali pogrešan način. Želim da pričam na nivou principa. Ovim zakonom ne treba da regulišete besplatnu podelu akcija, ne treba da regulišete privatizaciju, ne treba da regulišete način kako interveniše Vlada Republike Srbije prema lokalnoj upravi kad su u pitanju ova javna preduzeća. Instrument kojim je to moralo da se reguliše bio je zakon o cenama, ali tada ste dali jednu drugu koncepciju. Antimonopolski zakon, opet neku drugu koncepciju ste zastupali.
(Predsedavajući: Vreme.)
Sada su sve to survali vama u ruke i vi, na nivou principa, na nivou onoga što treba da sadrži neki propis, sada ste došli u situaciju da u Zakon o javnim preduzećima ubacujete odredbe koje moraju da budu u Zakonu o lokalnom samoupravljanju. Niko nema hrabrosti da uhvati taj Čovićev loš zakon, katastrofalan zakon, zakon koji je uništio lokalnu samoupravu. To vam otvoreno kažem.
Izvinjavam se, smanjiću raspravu za toliko povodom ovog amandmana, gospodine Mihailoviću, pošto je ovo sve u vezi, jedna tema.
Gospodine ministre, o ovim stvarima o kojima ste vi pričali, o privatizaciji javnih preduzeća, sada ću vam dati jedan primer. Vi imate ''Telekom Srbija''. Ono nije javno preduzeće, nego se vodi kao akcionarsko društvo, iako obavlja delatnost od opšteg interesa. Mislim da je sada svojinska struktura 19% Grk, 81% Vlada Srbije. Doduše, tu ima još da se razduži prema Italijanima. Vi sad tu imate eminentno javno preduzeće u pretežno državnoj svojini. Da li vi znate koje oni probleme imaju u svakodnevnom poslovanju? Njima čak neki ćata u nekoj tamo opštini ne priznaje status državnog preduzeća. Imaju problema i oko nekih prava koja treba da ostvare.
Izašao sam da pričam sve ovo zbog toga da ova pitanja moraju da se reše na nivou principa, a ne "ćorava koka našla negde zrno". Ako ovo rešimo principijelno, ovaj deo koji se tiče privatizacije, u Zakonu o privatizaciji, gospodin Vučić je rekao šta smo mi predlagali, ne želim to da ponovim, jer to ima opravdanja, ako je 51% državno, onda to jeste javno preduzeće, a ako je više od 50% u nekoj privatnoj svojini, onda to nije javno preduzeće.
Da li je naš strateški interes da prodajemo "Đerdap"? Slažem se sa onim što ste vi rekli, ima tu onih sporednih stvari: hoteli itd. U nekom trenutku to je bio metod razvoja države. Ne treba blanko osuđivati ta javna preduzeća. Ona su bila ti pokretači na nekom području. Nije neko tamo hteo samo da ide "jagnjeća brigada", pa da razvija neki hotel itd. Bila je potreba. Bili su neki standardi oko zaštite na radu itd. Ne ulazim u tu temu.
Dalje, Zakon o lokalnoj samoupravi treba da se promeni. Ako treba nešto u Zakonu o budžetskom sistemu da se promeni, koji reguliše transfer sredstava, dajte tu. Ovde ste izabrali pogrešan metod, pogrešan zakon za ovu promenu.
Zbog toga svi ovi koji gledaju prenos kažu da su svi u pravu što pričaju, ali slaba 'vajda što smo svi mi u pravu. Biće opet retroaktivno PDV na 2003. Deluje smešno, ali dešava se.
(Predsedavajući: Molim vas da privedete kraju vaše izlaganje.)
Biće opet ovih problema koje mi ne možemo da kontrolišemo, zbog kojih ćemo da režimo jedan na drugog ovde, samo zato što to nismo rešili na nivou principa. Dajte da rešimo na nivou principa. Verujte, 50% problema će biti manje. Onda neće ni biti prozivanja šta je politička pozadina nečega.
Ministre, ovde s pravom mogu da vas optužuju oko ovih transfernih sredstava. Javna komunalna preduzeća, od opštine do opštine, međusobno se gledaju, pa kažu ovako – čim oni u opštini gde je G17 plus na vlasti dignu cenu vode i mi dignemo cenu vode.
Ako vi tamo uvedete privremen mere, onda su i kod nas opravdane. Ako tamo ne uvedete privremene mere, mi ćemo svi da vrištimo.
Vi ćete ovim zakonom ponovo da podstaknete nešto što se radilo, slušajte me gospodine ministre, tri godine intenzivno se iz Budimpešte radilo – kako da se lokalna vlast, koja je u opozicionim strankama, suprotstavi centralnoj vlasti koja je u nekim drugim strankama. Uspeli su 2000. godine.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Određujem pauzu od sat vremena. Nastavak rada 15,05 časova.
(Posle pauze –15,25)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad današnje sednice.
Dobio sam obaveštenje da imamo zahtev za dve replike, repliku gospodina Markovića i gospodina Jojića. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku na prepodnevno izlaganje ministra. Ministar ovim zakonom otvara Pandorinu kutiju. Ne radi se samo o ova četiri javna preduzeća, nego se radi o svim javnim preduzećima koja postoje do nivoa lokalne samouprave i preduzećima na nivou lokalne samouprave. Međutim, danas su me zvali zaposleni u NIS, koji izražavaju veliku zabrinutost i sumnju u procenu kapitala NIS. O čemu se radi?
Pored onoga što se zove imovina NIS i što se nalazi u delovima preduzeća NIS, postoji i ogromna imovina, vlasništvo NIS, što nije zaključano pod kapijama NIS.
Prvo, radi se o delovima NIS koji se nalaze u inostranstvu. Imao sam spisak od 24 ili 25 delova, što je ogromno bogatstvo, jer se radi o bušotinama, odnosno o pravu na eksploataciju nafte u Angoli, radi se o delovima preduzeća koja se nalaze u Londonu, Nemačkoj, ne znam u kom gradu, u Moskvi. Ono što je najvažnije i gde leži ogroman kapital NIS, to su preduzeća u čijoj izgradnji je učestvovala NIS. Znate da je država svojim uredbama naređivala NIS kao uvek finansijski najjačem delu privrede, da ulaže određena sredstva, tako da se mnogo kapitala nalazi u drugim preduzećima. Da li je to obračunato?
Dalje, radi se, koliko znam, o nekoliko desetina ugostiteljskih objekata, što hotela, motela, koji su vlasništvo ili NIS ili preduzeća u sastavu NIS. Da li je taj kapital ušao u procenu? Bojim se, a boje se i zaposleni u NIS, jer će im to žestoko smanjiti i vrednost akcija ukoliko sve to ne uđe u procenu, da je sve to izdvojeno da bi se smanjila vrednost NIS, da bi se lakše moglo prodati.
A Hamovića već vidimo sa slikom i ličnom kartom kao jednog od vlasnika i NIS i EPS, a i razni drugi Hamovići mogli bi da kupe, jer i EPS i NIS su ipak veliki "zalogaj" i za takve lopove kakvi su oni. Nisu se mogli nakrasti za ovih desetak ili petnaest godina toliko da mogu mirne duše da kupe NIS.
Zbog toga tražim, neka to bude i poslaničko pitanje, da mi se dostavi kompletan materijal u kome će biti popisana imovina NIS.

Zahvaljujem. Zamoliću vas da učestvujete u formulaciji u toku sutrašnjeg dana kada budem predavao pitanje. Izvolite, reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je na dnevnom redu ovaj predlog zakona, on je usko povezan za javna komunalna preduzeća u celoj Republici Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas sam dobio jedno pismo iz Zaječara, koje je upućeno Ministarstvu finansija Republike Srbije, Sektoru za budžetsku inspekciju i reviziju i Odeljenju za budžetsku kontrolu. Ovo pismo je poslato u vidu prijave zbog falsifikovanja budžeta za 2005. godinu, niza spornih odredaba o izmenama budžetskih pozicija, trošenja tekuće budžetske rezerve i krajnje neracionalno trošenje budžetskih sredstava u opštini Zaječar.
Ovde ima više potpisanih koji su uputili, ima ih čak i ispred određenih stranaka. Potpisali su predstavnici ispred četiri ili pet stranaka. Što se tiče Južnobanatskog okruga i kada je u pitanju Pančevo.
Pančevo je, dame i gospodo, peti grad, odnosno peta opština po visini budžeta. Budžet opštine Pančevo iznosi 2.370.000.000 dinara. Na ovo treba dodati 177 miliona, što je Republika izdvojila. Pored toga, ovde treba dodati sredstva koja se od privatizacije izdvajaju i ostavljaju lokalnoj samoupravi na teritoriji AP Vojvodina. Zatim, ekološka taksa koja se u stotinama miliona u toku jedne godine ubira u ''Rafineriji nafte'' u Pančevu, ''Azotari'' u Pančevu i ''Petrohemiji''. To je jedini grad koji ima takvu ekološku taksu, a sredstva su izuzetno velika.
Kontrolu i kretanja ovih sredstava u opštini Pančevo za poslednjih pet godina budžetska inspekcija nije izvršila, da li se ta sredstva namenski koriste. Donete su odluke koje su se odnosile konkretno na određene investicije, pre svega na kanalizaciju, na asfaltiranje ulica, gasifikaciju i druge objekte kapitalne investicije.
Međutim, dame i gospodo, imamo saznanja da su sredstva iz budžeta opštine Pančevo usmerena kod nekih banaka, ali pod kojim uslovima, to nama apsolutno nije dostupno i nije poznato.
Ako se ima u vidu da je inflacija skoro 20 posto, treba je priznati, ona je faktički takva kakva i jeste u tekućoj godini. U narednoj godini inflacija neće biti ništa manja.
Znači li to, ako je neko dao ova sredstva u banku, da će ta sredstva biti obezvređena za najmanje 40 posto? Šta znači da će kapitalne investicije, koje su trebale ove godine da se izvedu na teritoriji opštine Pančevo da se otpočne sa tim investicijama i radovima u aprilu i maju iduće godine?
U pitanju je ogromna materijalna šteta. Tražim od Ministarstva finansija da pošalje pod hitno budžetsku inspekciju da utvrdi pravo činjenično stanje i da obavesti građane opštine Pančevo da li su ta sredstva usmerena u pravcu kako to predviđa Zakon o budžetskom sistemu ili nisu. U to sumnjamo i zbog toga i tražimo da bude obaveštena javnost, jer ponovo kažem da se ne vidi ništa gde su sredstva, a peti je grad u Republici. Posle Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, Pančevo je sa najvećim budžetom u Republici.
Mogu vam reći, ako se prođe Republikom Srbijom kroz gradove kao što je Kikinda i drugi gradovi, videćete da se tamo gradi, ali moram vam reći da u Pančevu gradnje nema. Nema investicija, a ne zna se gde su pare. Ako su one usmerene tamo gde bi trebalo da budu usmerene, tražimo da se to utvrdi i da se konačno posle pet godina obaveste građani opštine Pančevo. Hvala.

Hvala vama. Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.
Istovremeno vas obaveštavam, prema Poslovniku, danas ćemo raditi do završetka rasprave u pojedinostima 5. tačke. Hvala vam. Izvolite, gospodine Rankiću.