Amandman koji smo podneli na član 32. praktično predstavlja samo jedan u nizu amandmana kojima utičemo na ovo što se naziva upravljanje rizicima, te su neki međunarodni standardi pretočeni u zakonske odredbe.
To je oduvek postojalo. Svaka banka je u svom poslovanju odavno koristila, manje ili više pod ovim terminima ili drugim, vodila računa o svojim rizicima. Nekada je to bilo ozbiljnije, nekada je to bilo neozbiljno, a nekada nije bilo ni potrebno. U ono vreme kada su u ovoj zemlji cirkulisale avalirane menice i kada su se finansijski direktori cenili prema sposobnosti koga imaju u banci da im se avalira menica i tako kreira neki novac za firmu, onda su ovi rizici bili isključeni, jer je uvek iznad toga stajala Narodna banka Jugoslavije, u onom sistemu socijalističkog samoupravnog sistema.
Znači, upravljanje rizicima ili identifikacija i smanjenje rizika, možda je to čak i bolji izraz, oduvek je postojalo u nekom normalnom bankarskom poslovanju, jer banka je papir. Banka je navodno institucija koja, na bazi malo para za koje postoji neko pokriće, svojim poslovanjem emituje veliku količinu papirnatog novca da bi se građani i privreda zaduživali kako bi plaćali kamate i u razlici između aktivne i pozitivne kamatne stope banka ostvarivala neku svoju dobit, a ona poprilično zavisila od toga u kakvom je odnosu banka prema guverneru Narodne banke, sa pozicije kreditnog potencijala svake banke.
Upravljanje ovim rizicima i poslovi da se smanje ti rizici na najmanju moguću meru su standardni posao. Ovde se nešto iz međunarodnih bankarskih standarda ubacuje kao norma, ali sve pod budnim patronatom Narodne banke Srbije, koja u smislu člana 28, poslednji stav, bliže propisuje uslove, način, identifikaciju, merenje i procenu rizika.
Član 32. se odnosi na rizike kamatne i devizne. Kamatni rizik može da nastupi kada dođe do promene kamatne stope, a devizni kada dođe do promene kursa. Sada tu u ovoj zemlji postoji neko iskustvo.
Kakve su posledice? Moj prethodnik je lepo skrenuo pažnju da u ovom novom poslovanju, koje su nametnule strane banke i banke koje nemaju dubioza iz nekog ranijeg perioda, čiji su bilansi očišćeni, onaj može da vodi jednu normalnu bankarsku politiku, koja bi se svela i na ono koliko para toliko muzike, ako hoćeš moraš i da platiš, uz rigorozna sredstva obezbeđenja plaćanja. Stvarno su po definiciji svedeni ti rizici na minimum.
Oni se mogu javiti, ali ukoliko se javljaju, to su rezultat svojevrsne protekcije koja je prisutna kada se neko od osnivača ili njemu zavisnih preduzeća javlja za neki kredit, a nije dao sva sredstva koja se obično traže od drugih, te i ovaj deo je nemoguće da se završi bez Narodne banke Srbije. To mora da znate, jer Narodna banka Srbije vrši kontrolu.
Mi imamo 47 banaka, možda nešto malo više. Većina tih banaka, verovatno njih 40, nema dubioza iz nekog ranijeg perioda, zato što su očišćene i nove su i po kapitalu i po drugim parametrima. Znači, postoji obaveza svake banke da ima svoj organizacioni deo, koji će da prati i da identifikuje te rizike i predlaže mere kako da se smanje ti rizici. Ovo je jedan od razloga zbog čega se ide sa novim zakonom, pošto se ugrađuje nešto iz direktive, kao da je nešto epohalno novo.
Samo bih skrenuo vašu pažnju na član 30, tu je rizik likvidnosti, ali on je dat i kao rizik likvidnosti i rizik solventnosti, jer se ovde na svojevrstan način pravi zamena teze odgovornosti po osnovu imanja imovine ili nemanja imovine i odgovornosti po osnovu toga da li na računu postoje novčana sredstva ili ne postoje novčana sredstva.
Znači, ako je neko smatrao da su odredbe člana 28. do 40. nešto epohalno, moram da vam kažem da to ništa nije epohalno i da je to postojalo i sada, delimično u Zakonu o bankama koji je i dan-danas na snazi, mnogo više u odlukama guvernera NBS i najviše u međunarodnim standardima koji su definisani kao pravila dobrog bankarskog poslovanja, koja su gotovo sve banke primenjivale, jednostavno nisu htele da imaju problema, želele su da se izbore za što bolji bonitet, jer je ovo sastavni deo, odnosno najznačajniji deo boniteta, a svakoj banci je stalo da ima taj bonitet.
Naravno, mi smo podneli ovaj amandman da bi dobili priliku da o ovome kažemo, da predočimo šta se to radi, gde je izlaz iz ove situacije. Bankari su čudo, trgovci duša, da znate, oni kreiraju sve. Mi imamo ovde ove bankare bez duše, do poslednjeg evra ima da izvuku iz ove zemlje i da nas čine zavisnim zahvaljujući ovim ljudima koji se smeškaju, smatraju da su veliki stručnjaci za ovo, a budite sigurni bićete odbačeni od ovih koje protežirate kao izgužvani papir.
Tako su prošli svi koji su mnogo sarađivali sa njima.
Pročitajte malo knjige kako su prošle neke banke u Latinskoj Americi, pročitajte kako su prošli diktatori iz Latinske Amerike koji su bezrezervno imali poverenja u MMF i vidite kako je prošao Čaušesku koji se razdužio sa MMF-om. Samo vi uživajte, radite, nama je stalo da vas izazovemo da što češće izlazite za govornicu, da veličate vaše rezultate, da posle svake vaše diskusije građani poprilično popljuju svoje televizore u znak revolta zato što se ne slažu sa onim što vi pričate, jer to odudara od stvarnosti.
Malo ćemo da vas čačkamo za replike da što očiglednije to bude. Gledaćemo da po svakom članu iskoristimo priliku, a imaćemo još dokumentacije o poslovanju nekih banaka, ovim vezama koje postoje, grupacijama koje su se formirale, koje su zatvorile finansijsko tržište, kako se protežiraju neke banke nezavisno od zakona, koja banka u Ministarstvu finansija ima svoju lobi grupu, koja banka ima svoju lobi grupu u NBS pa je u prilici da pre nekih dobije prave informacije, kojoj banci se sugeriše da se što pre proda, zato što u nekom budućem periodu menjaće se ta politika guvernera NBS prema bankama, pa postoji opasnost da se aktiviraju neke obaveze i kako da se čiste ove banke, kako da se vrati kapital koji je odavde iznet preko firmi registrovanih na aerodromima, na nekim ostrvima, od strane i te kako dobrih i uspešnih ljudi.
Malopre smo čuli za onog Lazarevića, slično vam je i sa Čedom Jovanovićem, sa Vesićem. Vesića niko ne pominje, a da ne pričam koliko bogatstvo ima, naravno, sve legalno stečeno, Kolesar, Janjušević. Doći ćemo i do Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, doći ćemo i do podataka o tome zašto se ne završavaju likvidacije i stečajevi, ko upravlja tim dugom, odnosno tim sredstvima, i to ste menjali prošle godine.
Mi ne smemo ništa od toga da zaboravimo zato što moramo da kažemo građanima da u vreme blagostanja koje je nastupilo od 5. oktobra ti građani nisu u pravu ako imaju utisak da lošije žive. To im poručuju Mlađan Dinkić, Radovan Jelašić, Miroljub Labus, podsticani iz inostranstva.
Vidite i sami, što gore građanima Srbije, to veće pohvale za ovu vladu. Ova vlada se stalno hvali. Nas hvale iz MMF-a. Naravno da je MMF-u dobro, obezbedili su svoja potraživanja, obezbedili su način kako da izvlače sredstva odavde i njima je dobro. Ova vlada i guverner NBS treba pre svega da dobiju pohvale od građana Republike Srbije. Neka dobiju pohvale od građana RS, pa onda budite zadovoljni. Vi se hvalite time što vas podržava neko iz inostranstva, pogotovo MMF koji je prethodnica uništavanja svih država na kugli zemaljskoj. Izaći ćemo na izbore pa ćemo dobiti svi odgovor da li je tako ili nije tako.