Dame i gospodo narodni poslanici, pravo je čudo što Vlada nije prihvatila ovaj amandman, jer onda bi i ceo zakon brisali. Naime, nama jeste bio cilj da se ovakav zakon u potpunosti odbije, da se ne prihvati i, da je bilo pameti, ovaj zakon bi bio povučen iz procedure.
Naime, gospodin ministar sada prebacuje na Haški tribunal njegovo istraživanje oko novca sa Kipra. Znači, od sada za svo nezadovoljstvo, sve mahinacije koje je ko činio po našoj zemlji, pa i DOS, G17 plus i svi redom, potrebno je obratiti se Haškom tribunalu.
Što se tiče samog bankarskog sistema, samom pojavom vas Dosmanlija na vlasti 2000. godine 5. oktobra, za cilj ste prvo imali da se dokopate tih finansijskih sredstava i banaka. Zato ste, kao i komunisti 1945. godine, odmah pohrlili prema bankama, sa fantomkama na glavi i heklerima, automatima. Eto i primera Narodne banke Jugoslavije, kada je gospodin ministar Dinkić naterao bivšeg guvernera Narodne banke Jugoslavije Vlatkovića da podnese ostavku bez ikakve primopredaje svega onoga što se tamo nalazilo, a da ne govorimo o preuzimanju carina i svih drugih institucija u kojima se nalazio novac, odnosno u kojima su bile te finansijske transakcije.
Od tada ste odmah započeli uništavanje našeg domaćeg bankarskog sistema, prevodeći i poslovne prostore i novac usmeravajući prema Komercijalnoj banci, prema Nacionalnoj štedionici, sa ciljem da kontrolišete novac i da to bude pod vašom kontrolom. Još tada ste zametnuli kavgu sa Karićem oko Astra banke i do današnjeg dana izgleda mi da se izmirili niste.
Ali, obzirom na sve te transakcije i pranje novca nije isključeno da budete pomireni ili da budete sutra u koaliciji sa njim.
Uništavanjem našeg domaćeg bankarskog sistema ojadili ste građane Srbije, a na hiljade i hiljade radnika ste ostavili bez posla. U vašim privatnim bankama upošljavali ste uglavnom vaše članove simpatizere, učlanjavali ste Otporaše i to vam je bila udarna pesnica 5. oktobra, pa se i danas mogu videti tamo nekakva obezbeđenja na radnim mestima, bez obzira na njihovu stručnu kvalifikaciju i znanje, dok su ostali iz domaćih banaka ostali bez posla, ostali na ulici, sa nekakvom apanažom sitnom, pa danas imamo na hiljade pritužbi radnika koji su nezadovoljni takvim ponašanjem gospodina Dinkića i u ono vreme Đelića, današnjeg eksministra finansija.
Sećamo se i obračuna gospodina Dinkića i gospodina Đelića, gde je u igri bio isti cilj, samo je u pitanju bilo ko će se dokopati i domoći Narodne banke Jugoslavije, ko će se dokopati svih tih finansijskih transakcija.
Danas sve finansijske tokove u zemlji kontroliše ova interesna grupa G17 plus, na čelu sa ministrom Dinkićem. To je poznato javnosti i svim građanima Srbije, a verujem i maloletnoj deci.
Imali ste jedan prethodni zakon koji ste doneli 2002. godine, i on vam je smetao, iako ste ga doneli zajedno u tom takozvanom DOS-u. I on vam je smetao zato što niste imali potpunu kontrolu nad finansijskim tokovima.
Ovaj zakon, zakon o bankama koji danas namećete da ga ova skupština usvoji, nisam siguran, ali verovatno će ga ova skupštinska većina vaša usvojiti, ima cilj da gospodin ministar finansija Mlađan Dinkić i guverner Narodne banke Jelašić stave pod kontrolu sve ono što se u Srbiji radi na tržištu novca, otvaranje banaka, ekspozitura, znači sav protok novca želite da kontrolišete.
Na jednoj strani zaklinjete se u decentralizaciju, a na drugoj strani vršite centralizaciju monetarnog sistema i bankarskog sistema, ali u ovom slučaju, nažalost, želite da naš bankarski sistem i tržište kapitala prepustite inostranim gazdama, koji će kontrolisati sve u našoj zemlji.
Možda je to i naređenje nekog od klubova, da li Londonskog kluba, da li Pariskog kluba, da li ovog tima iz Bazela, uglavnom u igri je da idemo do kraja, da jednostavno celu našu imovinu, ceo naš kapital prepustimo drugom, a mi da budemo u vazalnom odnosu prema strancima. To ste uradili privredi, sada radite u bankarstvu, prodali ste sve ono što se prodati može, uljare, šećerane, cementare, sada vodu prodajete, jedino ostaje još vazduh da prodate.
Jednostavno, uništavate nacionalni interes naše države.
Zar nije imalo mesta da imamo jednu nacionalnu banku, da imamo štedionicu koja će imati ugleda i poverenje građana Srbije, a ne da sve ovo prepustimo strancima i da budemo zavisni od njih.
Ovaj član 8. govori šta vi hoćete i koju moć hoćete da primenite prilikom saradnje sa bankama, pa u članu 8. kažete: "Narodna banka Srbije sarađuje sa stranim i domaćim regulatornim telima radi vršenja i unapređenja svoje kontrolne funkcije i obavljanja drugih poslova utvrđenih ovim zakonom".
U obrazloženju kažete doslovce: "Cilj donošenja zakona o bankama je usklađivanje zakonske regulative u oblasti bankarstva sa direktivama EU, Definicijama Bazelskog komiteta za kontrolu banaka, savremenim tendencijama i specifičnostima privrednog okruženja u Republici Srbiji".
Znači, ni u jednom momentu ne potencirate domaće bankarstvo, ne potencirate ono što nas interesuje u zemlji Srbiji, ne potencirate domaća ulaganja koja bi verovatno pospešila razvoj naše privrede, nego se vezujete za EU, za Bazelski komitet i na osnovu toga hoćete da kontrolišete bankarstvo, da bi posle toga rekli – "konceptualna rešenja usklađena sa Direktivama EU, Definicijama Bazelskog komiteta za kontrolu banaka, Principima OECD-a, savremenim tendencijama i specifičnostima privrednog okruženja u Republici Srbiji."
Jednostavno, želite da se dodvorite EU, Bazelskom komitetu, Londonskom klubu, Pariskom klubu, sa ciljem da imate potpunu kontrolu nad celokupnim bankarskim sistemom. To je krajnji cilj.
Želim ovom prilikom još da kažem da poslanici ove skupštine imaju veliku odgovornost pred građanima Srbije za odluke koje donose na štetu i građana i cele naše države Srbije. Zato apelujem na vas da nas ne prozivaju generacije koje iza nas dolaze, da mi radikali, koji ćemo uskoro doći na poziciju vlasti u Republici Srbiji, nemamo problema sa vama, da moramo da podnosimo krivične prijave, da moramo da vas pozivamo na odgovornost za sve ovo što činite na štetu građana i države Srbije.