Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada su juče poslanici SRS pred sam kraj radnog dana izašli iz sale, zbog toga što je prethodno Mlađan Dinkić dozvolio sebi mnogo bezobrazluka i izgovorio dosta uvredljivih reči na račun naše poslaničke grupe i narodnih poslanika, predsednik Predrag Marković je rekao da će strogo poštovati Poslovnik i da više nikome neće dozvoliti da vređa dostojanstvo Narodne skupštine.
Međutim, samo što smo izašli odavde, Mlađan Dinkić je ponovo stao za ovu govornicu, uz dopuštenje predsednika Predraga Markovića, i ponovo se na uvredljiv način izražavao o narodnim poslanicima SRS, o poslaničkoj grupi SRS i Predrag Marković ga nije ni opomenu zbog toga.
Pre nego što smo izašli, zamolila sam Predraga Markovića i rekla sam mu da ćemo mi da izađemo iz sale, a da on u toku noći dobro prouči Poslovnik, s obzirom da je, ne samo juče, nego i ovih dana na delu neviđeno i neverovatno kršenje Poslovnika Narodne skupštine. Vidim da Predraga Markovića nema. Pretpostavljam da još proučava Poslovnik i dobro neka ga prouči. Bolje je i da ga nema nego da dođe nespreman.
Gospodine Mihailoviću, to se odnosi i na vas. U skladu sa Poslovnikom, ministar koga je Vlada odredila da bude u ime Vlade kada se govori o Predlogu zakona o bankama, Mlađan Dinkić, evo već je 11,00 časova, a mi već radimo sat vremena, on nije u sali, ali jeste tu ispred sale, u hodniku, pijucka kafu, ne znam šta radi...
(Iz sale: Čeka kesu.)
Čeka kesu; da, pošto je juče ovde šetao kesu sa, verovatno, opranim nekim parama, pošto smo juče govorili o pranju novca.
Kada smo već kod jučerašnjeg tog zakona, takođe u našem odsustvu je Dinkić rekao kako narodni poslanici SRS su imali stručan deo rasprave koji se odnosi na to što smo predložili komisiju za pranje novca umesto njegove uprave. Sve ostalo su, kaže, bile priče koje nemaju veze sa strukom. Mlađan Dinkić je to mogao da kaže juče, zato što mi nismo bili tu, ali je izrekao veliku laž.
Svi naši amandmani, kao i onaj prvi gde smo predvideli komisiju, odnosili su se na sastav komisije, način formiranja komisije, prestanak članstva u komisiji, razrešenje komisije itd. Sve je bilo apsolutno u tom delu koji je sasvim sigurno stručan i mnogo stručniji od onog što Mlađan Dinkić predstavlja u ovom parlamentu i u javnosti Srbije.
Dakle, gospodine Mihailoviću, da bismo mogli da nastavimo da radimo povodom Predloga zakona o bankama u pojedinostima ili napravite pauzu dok se Mlađan Dinkić ne smiluje, ili kao što sam juče rekla, privedite ministra.

Gospođo Radeta, evo ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić je došao, kao da vas je čuo. Hteo bih unapred da obavestim Skupštinu da će danas biti sednica Vlade, da je upravo na dnevnom redu razmatranje sprovodljivosti Rezolucije o Kosovu i Metohiji koju smo pre neki dan usvojili i da imamo razumevanja ako ministar jedan deo vremena i ne bude u sali, jer predstavnici Vlade su tu i mi ćemo raditi. Ako nemamo mi razumevanja, ko će drugi imati razumevanja. Hvala najlepše.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Branislav Blažić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Hvala vam, predsedavajući, malo ste me zaplašili.
Sve ovo što je napisano u članu 6. Predloga zakona je napisano na način da se ne razume i da može da stvori konfuziju. Ovo je sve moglo da se napiše mnogo jednostavnije, da naziv - banka u svom poslovnom imenu može da koristi samo ono društvo koje je osnovano u skladu sa ovim zakonom. Dakle, da ima dozvolu NBS i kao takvo je upisano u odgovarajući registar. Tu je kraj priče.
Tako je oduvek bilo da se ne bi stvarala zabuna u platnom prometu. Znači, ako se u nazivu koristi reč - banka, to upućuje na organizacioni oblik nekog društva koje se bavi bankarskim poslovima i koje je banka, a dokaz za to jeste upis u odgovarajući registar i dozvola NBS. Ti vrlo prosti i jednostavni zahtevi, koji su izvučeni iz odgovarajućih odredbi sličnih propisa koji regulišu status privrednih društava i upis privrednih društava, ovde su nakaradno dati.
Kaže: "Banka u svom poslovnom imenu mora imati reč "banka". Stav 2: "Niko osim banke ne može u svom poslovnom imenu imati, odnosno u obavljanju svoje delatnosti upotrebiti, odnosno koristiti reč "banka" ili izvedenicu od te reči." Šta smo dobili kao garanciju? Šta je uslov? Uslov je, gospodine Dinkiću, da je to privredno društvo dobilo dozvolu NBS, da je organizovano u smislu ovog zakona kao banka i ono ima obavezu da koristi reč "banka" u svom nazivu i niko drugi ne može da koristi.
Ovde ste dali ovu zbrku i umesto da bude imperativna norma jasna, vi ovde kažete - banka mora u pravnom prometu da se predstavi da je banka; dobro, to se podrazumeva. Ovo drugo se odnosi na druga lica. Sada se potpuno menja, nešto je zabranjeno. Znači, taj naziv mogu da koriste samo oni koji su dobili dozvolu NBS, koji su osnovani i organizovani u skladu sa odredbama zakona o bankama i kao takvi upisani u odgovarajući registar.
To je oduvek bilo tako. Evo tog zakona od 1993. godine, koji je bio izvorni tekst.
Ovde ste malo levo, malo desno, malo gore, malo dole zbrkali ovo, a znam da ste hteli da kažete ovim članom ovo što sam i saopštio. To je moglo tako jednostavno da se saopšti.
Znači, niko ne može da koristi reč "banka" u svom nazivu ukoliko nije banka osnovana po odredbama ovog zakona i organizovana po odredbama ovog zakona, a za obavljanje bankarskih poslova ima dozvolu za rad NBS i kao takva je upisana u odgovarajući registar privrednih društava koji se vodi i tu je kraj priče. Dakle, poznati su uslovi: registar, dozvola, organizacija u skladu sa ovim.
Znači, prvi stav je prihvatljiv, a drugi stav je zbunjujući. Očigledno, radi se o prevodu, slovenački ili hrvatski zakon ste prevodili, a to je inostranstvo, znate i sami postoje problemi sa rečima.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, već u članu 7. se vidi veza sa prethodnom diskusijom povodom amandmana na član 4. koji sam podneo.
Znači, član 7, Zabrana povrede konkurencije. Kaže se u stavu 1: "Banci je zabranjeno da zaključuje sporazume kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija i da zloupotrebljava dominantan položaj, ili da sprovodi koncentraciju kojom se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija, i to naročito da je sprovodi stvaranjem, odnosno jačanjem dominantnog položaja na finansijskom tržištu."
U stavu 2. se kaže: "NBS utvrđuje da je došlo do povrede konkurencije iz stava 1. ovog člana i u vezi sa tim preduzima mere u skladu sa ovim zakonom."
Postavlja se pitanje o kakvoj to konkurenciji banaka predlagač, odnosno Vlada priča? Zar nije ovo pravilo konkurencije narušeno davanjem poslovnog prostora Zavoda za obračun i plaćanje Nacionalnoj štedionici, zar ovo pravilo nije prekršila tadašnja vlada Republike Srbije, NBJ i tadašnji ministar finansija i tadašnji guverner Narodne banke Mlađan Dinkić, tako što su preko Nacionalne štedionice isplaćivali staru deviznu štednju i hartije od vrednosti na ime naplate stare devizne štednje. Zar nije tada došlo do narušavanja zdrave konkurencije.
Zar nije došlo do narušavanja zdrave konkurencije tako što su Nacionalna štedionica i Komercijalna banka uglavnom preuzele poslovni prostor zatvorenih banaka, koje je po direktivi Mlađan Dinkić zatvarao prilikom zamene zapadnoevropskih valuta u evro.
Šta je sada ovde cilj? Dakle, da se pokaže da se Vlada, odnosno predlagač stara o finansijskom tržištu.
Dalje se kaže: "Kod utvrđivanja povrede konkurencije iz stava 1. ovog člana NBS može zatražiti mišljenje organizacije nadležne za zaštitu konkurencije." Ovo - može, vrlo je diskutabilno, jer se ostavlja, znači, isključivo diskreciono pravo guverneru Narodne banke da procenjuje da li je došlo do povrede odredaba konkurencije ili nije. Znači, treba da piše, gospodine ministre - mora da zatraži mišljenje organizacije koja je nadležna za zaštitu konkurencije.
Zatim: "NBS daje saglasnost na koncentraciju koju banka sprovodi na finansijskom tržištu." To znači, određuje koliko će imati ekspozitura i gde će imati ekspoziture, tako da će pojedine banke imati ekskluzivno pravo da svoju delatnost obavljaju na više mesta u jednom centru, dok će neke druge, koje nisu bliske ministru finansija i guverneru, to morati da rade na nekim manje atraktivnim lokacijama i u nekim regionima i opštinama koje su manje razvijene.
"NBS propisuje bliže uslove i način utvrđivanja povreda konkurencije iz stava 1. ovog člana." Zar mi nismo imali, gospodine ministre, sada ovde možda pre mesec dana Zakon o zaštiti konkurencije? Kako to sada NBS propisuje nešto što je već propisano ili će možda biti u suprotnosti sa tim zakonom, a u cilju nečega drugog, najčešće se ovde radi u cilju zloupotreba.
"Na postupak utvrđivanja povrede konkurencije iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije." Taj poslednji stav je u suprotnosti sa prethodnim, tako da treba da vodite računa kada pišete i predlažete zakon.
Gospodine ministre, zbog vašeg ponašanja juče u sali, poslanici SRS su napustili sednicu, a ostali ste nam dužni jedan odgovor.
Kada ste pričali o novcu sa Kipra, spomenuli ste da je postojao neki novac u iznosu 350 miliona maraka ili 360 miliona maraka, ne sećam se tačno, pa ste pisali Haškom tribunalu da se ta sredstva blokiraju. Oni su odgovorili da imaju podatke o tome, da će da blokiraju, da bi na kraju vama poslali obrazloženje da to nije Miloševićev novac nego nekog drugog lica.
Imajući u vidu da je 350 ili 360 miliona maraka prilično velika suma, koju je nemoguće zaraditi na pošten način, zašto niste za ovom govornicom rekli ko je vlasnik tog novca. Ko je vlasnik 360 miliona maraka? Da li je taj novac poreklom odavde? Hoćemo da znamo ime i prezime tog gospodina. Ne morate da se plašite da će da vas tuži, jer sa ove govornice imate imunitet koji vam Ustav garantuje. Ne postoji mogućnost da se taj imunitet skine.
Interesuje me da nije Vuk Hamović, da nije Vojin Lazarević, da nije Filip Cepter alijas Milan Janković, da nije Stanko Subotić zvani Cane Žabac. Baš nas interesuje da li je taj novac njihov ili nekog iz njihovog okruženja. Interesuje nas, pogotovo, da li je taj novac poreklom odavde. Ako je poreklom odavde, stečen je na nezakonit način. Toliko novca ne može niko pošteno da zaradi, bez obzira koliko da je pametan. Znači, taj novac treba da se vrati državi i kroz budžet da se vrati građanima Srbije.

Hvala. Da li još neko želi reč?
Reč ima ministar Dinkić.

Samo kratak odgovor na ovo pitanje. Ne radi se o novcu sa teritorije Republike Srbije, a iz Haškog tribunala nisu želeli da nam saopšte ime vlasnika. Znači, odgovor se može tražiti samo u Haškom tribunalu.

Hvala.
Na član 8. amandman je podneo poslanik Milan Veselinović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravo je čudo što Vlada nije prihvatila ovaj amandman, jer onda bi i ceo zakon brisali. Naime, nama jeste bio cilj da se ovakav zakon u potpunosti odbije, da se ne prihvati i, da je bilo pameti, ovaj zakon bi bio povučen iz procedure.
Naime, gospodin ministar sada prebacuje na Haški tribunal njegovo istraživanje oko novca sa Kipra. Znači, od sada za svo nezadovoljstvo, sve mahinacije koje je ko činio po našoj zemlji, pa i DOS, G17 plus i svi redom, potrebno je obratiti se Haškom tribunalu.
Što se tiče samog bankarskog sistema, samom pojavom vas Dosmanlija na vlasti 2000. godine 5. oktobra, za cilj ste prvo imali da se dokopate tih finansijskih sredstava i banaka. Zato ste, kao i komunisti 1945. godine, odmah pohrlili prema bankama, sa fantomkama na glavi i heklerima, automatima. Eto i primera Narodne banke Jugoslavije, kada je gospodin ministar Dinkić naterao bivšeg guvernera Narodne banke Jugoslavije Vlatkovića da podnese ostavku bez ikakve primopredaje svega onoga što se tamo nalazilo, a da ne govorimo o preuzimanju carina i svih drugih institucija u kojima se nalazio novac, odnosno u kojima su bile te finansijske transakcije.
Od tada ste odmah započeli uništavanje našeg domaćeg bankarskog sistema, prevodeći i poslovne prostore i novac usmeravajući prema Komercijalnoj banci, prema Nacionalnoj štedionici, sa ciljem da kontrolišete novac i da to bude pod vašom kontrolom. Još tada ste zametnuli kavgu sa Karićem oko Astra banke i do današnjeg dana izgleda mi da se izmirili niste.
Ali, obzirom na sve te transakcije i pranje novca nije isključeno da budete pomireni ili da budete sutra u koaliciji sa njim.
Uništavanjem našeg domaćeg bankarskog sistema ojadili ste građane Srbije, a na hiljade i hiljade radnika ste ostavili bez posla. U vašim privatnim bankama upošljavali ste uglavnom vaše članove simpatizere, učlanjavali ste Otporaše i to vam je bila udarna pesnica 5. oktobra, pa se i danas mogu videti tamo nekakva obezbeđenja na radnim mestima, bez obzira na njihovu stručnu kvalifikaciju i znanje, dok su ostali iz domaćih banaka ostali bez posla, ostali na ulici, sa nekakvom apanažom sitnom, pa danas imamo na hiljade pritužbi radnika koji su nezadovoljni takvim ponašanjem gospodina Dinkića i u ono vreme Đelića, današnjeg eksministra finansija.
Sećamo se i obračuna gospodina Dinkića i gospodina Đelića, gde je u igri bio isti cilj, samo je u pitanju bilo ko će se dokopati i domoći Narodne banke Jugoslavije, ko će se dokopati svih tih finansijskih transakcija.
Danas sve finansijske tokove u zemlji kontroliše ova interesna grupa G17 plus, na čelu sa ministrom Dinkićem. To je poznato javnosti i svim građanima Srbije, a verujem i maloletnoj deci.
Imali ste jedan prethodni zakon koji ste doneli 2002. godine, i on vam je smetao, iako ste ga doneli zajedno u tom takozvanom DOS-u. I on vam je smetao zato što niste imali potpunu kontrolu nad finansijskim tokovima.
Ovaj zakon, zakon o bankama koji danas namećete da ga ova skupština usvoji, nisam siguran, ali verovatno će ga ova skupštinska većina vaša usvojiti, ima cilj da gospodin ministar finansija Mlađan Dinkić i guverner Narodne banke Jelašić stave pod kontrolu sve ono što se u Srbiji radi na tržištu novca, otvaranje banaka, ekspozitura, znači sav protok novca želite da kontrolišete.
Na jednoj strani zaklinjete se u decentralizaciju, a na drugoj strani vršite centralizaciju monetarnog sistema i bankarskog sistema, ali u ovom slučaju, nažalost, želite da naš bankarski sistem i tržište kapitala prepustite inostranim gazdama, koji će kontrolisati sve u našoj zemlji.
Možda je to i naređenje nekog od klubova, da li Londonskog kluba, da li Pariskog kluba, da li ovog tima iz Bazela, uglavnom u igri je da idemo do kraja, da jednostavno celu našu imovinu, ceo naš kapital prepustimo drugom, a mi da budemo u vazalnom odnosu prema strancima. To ste uradili privredi, sada radite u bankarstvu, prodali ste sve ono što se prodati može, uljare, šećerane, cementare, sada vodu prodajete, jedino ostaje još vazduh da prodate.
Jednostavno, uništavate nacionalni interes naše države.
Zar nije imalo mesta da imamo jednu nacionalnu banku, da imamo štedionicu koja će imati ugleda i poverenje građana Srbije, a ne da sve ovo prepustimo strancima i da budemo zavisni od njih.
Ovaj član 8. govori šta vi hoćete i koju moć hoćete da primenite prilikom saradnje sa bankama, pa u članu 8. kažete: "Narodna banka Srbije sarađuje sa stranim i domaćim regulatornim telima radi vršenja i unapređenja svoje kontrolne funkcije i obavljanja drugih poslova utvrđenih ovim zakonom".
U obrazloženju kažete doslovce: "Cilj donošenja zakona o bankama je usklađivanje zakonske regulative u oblasti bankarstva sa direktivama EU, Definicijama Bazelskog komiteta za kontrolu banaka, savremenim tendencijama i specifičnostima privrednog okruženja u Republici Srbiji".
Znači, ni u jednom momentu ne potencirate domaće bankarstvo, ne potencirate ono što nas interesuje u zemlji Srbiji, ne potencirate domaća ulaganja koja bi verovatno pospešila razvoj naše privrede, nego se vezujete za EU, za Bazelski komitet i na osnovu toga hoćete da kontrolišete bankarstvo, da bi posle toga rekli – "konceptualna rešenja usklađena sa Direktivama EU, Definicijama Bazelskog komiteta za kontrolu banaka, Principima OECD-a, savremenim tendencijama i specifičnostima privrednog okruženja u Republici Srbiji."
Jednostavno, želite da se dodvorite EU, Bazelskom komitetu, Londonskom klubu, Pariskom klubu, sa ciljem da imate potpunu kontrolu nad celokupnim bankarskim sistemom. To je krajnji cilj.
Želim ovom prilikom još da kažem da poslanici ove skupštine imaju veliku odgovornost pred građanima Srbije za odluke koje donose na štetu i građana i cele naše države Srbije. Zato apelujem na vas da nas ne prozivaju generacije koje iza nas dolaze, da mi radikali, koji ćemo uskoro doći na poziciju vlasti u Republici Srbiji, nemamo problema sa vama, da moramo da podnosimo krivične prijave, da moramo da vas pozivamo na odgovornost za sve ovo što činite na štetu građana i države Srbije.