Narodni poslanik Mileta Poskurica je ispred Srpske radikalne stranke podneo amandman da se briše naslov i član u celosti - Načelo solidarnosti i uzajamnosti. Principijelno smo rekli da smatramo da je zakon sa ovolikim brojem članova i suviše ekstenzivan, da nema zakona koji sa 269 članova uređuje ovu oblast, da je trebalo, ako se tu već želelo precizno normiranje, da se ide na više zakona, pogotovo kad govorimo o onome što je stvarno novina u ovom zakonu, a to je dodatno osiguranje, dobrovoljno osiguranje.
Načelo solidarnosti i uzajamnosti – mi smatramo da ne treba samo deklarativno biti za to. To treba delima ostvarivati, ne treba kroz priču afirmisati, a posle zakonskim rešenjima to onemogućavati. Mi ćemo u kasnijoj raspravi oko ključnih članova ovog zakona upravo to i dokazivati – da ovaj zakon nije reformski i zbog toga što nije dao savremena evropska i svetska rešenja koja uređuju ovu oblast.
Mi treba da vidimo u kojoj mi zemlji živimo, kad govorimo o solidarnosti i uzajamnosti. Neću čitati čitav član, nema potrebe da oduzimam vaše vreme, vi ste svi to čitali. Samo ću da vas podsetim na par činjenica. Meni je zamereno kad citiram. Sve ono što ovde danas govorim citat je, ima papirni dokument. Ništa ne govorim svoje, nemam stavove SRS-a, ništa nije proizvoljno, sve se može dati na uvid momentalno. Molim, ako budem osporavan, da to čine i oni koji će to raditi.
Sa druge strane, da se dotaknemo nekih problema. Svetska banka je glavni partner Ministarstva zdravlja, i MMF, zadnjih pet godina. To nije sporno. Ono što nije u redu jeste da oni koji su glavni partneri izriču negativna mišljenja o situaciji kada je zdravstvena politika i kad je stanje našeg zdravlja u pitanju.
Ukazao sam na dokumente koji to jasno pokazuju. Ne može se oceniti period od pet godina, od 2000. godine, kao period uspona. Nema uspona u smanjenju morbiditeta i mortaliteta. Glavni ubica, kardiovaskularne bolesti su u porastu; 87% smrtnosti kod nas, rečeno je studijom koju je finansirala međunarodna zajednica, uzrokovano je kardiovaskularnim bolestima, potom dijabetom i onda karcinomom.
U celoj toj situaciji se kaže da je naše zdravstvo opterećeno korupcijom. Kaže se da na korupciju u zdravstvu ide između 2% i 4,4% bruto nacionalnog proizvoda. Mi krešemo na račun socijalnog davanja javnu potrošnju. Nije urađeno ništa suštinski da se kreše ovo što se može kresati, gde postoji pravna država i volja za tim.
Korupcija koja se priznaje ili ne priznaje, koju nam stalno spočitavaju upravo oni sa kojima vi sedite i sarađujete, za vas nije problem. Mi smatramo da je ona i te kako ozbiljan problem.
Kad pričamo o korupciji, piše u "Kuriru", novinari "Kurira" su se raspisali i zameraju što neće lekari da napadnu i osude koleginicu koja je uhvaćena kad je primila 150 evra. Naravno da neće. Neće da učestvuju u farsi, jer znaju da je korupcija daleko prisutnija, ona krupna, i u zdravstvu i u drugim segmentima društva. Nekog uhvatiti sa 150 evra je izigravanje borbe protiv korupcije, pogotovo ako se uzme u obzir da prvo i načelno što se mora preduzeti kad se bori protiv korupcije, to su više plate i viši lični dohoci. Znači, postoji krupna korupcija, a to je tenderska korupcija.
Kada pričamo o solidarnosti, još par podataka na koje moramo da ukažemo, a koji su u vezi i sa ovim zakonom. Rekla je Karol Junger, direktor Svetske banke u Beogradu, da se 45% ljudi 2004. godine nije obratilo lekaru, a imali su potrebu. Kako mogu Ministarstvo i nadležni ljudi u njemu da prelaze mirno preko ove činjenice? Da li se tražio demanti od gospođe Junger? Da li ona govori istinu ili neistinu? Ako 45% bolesnih ljudi ne dođe da zatraži lekarsku pomoć i kao razlog kaže "nemamo para", o čemu se tu radi? To je ozbiljan problem i mi moramo da razmišljamo o svemu tome.
Ono što hoću da kažem, ovaj zakon koji je dao široka prava, rekao je da su svi osigurani i u redu je, nemamo ništa protiv, to je i te kako za ovakvo društvo kao što smo mi u redu. U jednom članu isključuje stare ljude preko 65 godina da su obuhvaćeni 100% zdravstvenom zaštitom. To je presedan. Znači, vraćamo se na ovaj član, načelo solidarnosti i uzajamnosti, da ne čitam šta piše, a on kaže - solidarnost i uzajamnost između polova, između bolesnih i zdravih, kao i između lica različitog materijalnog statusa, u obezbeđivanju i korišćenju prava, i međugeneracijska solidarnost i uzajamnost.
Kako možete u načelu da proklamujete međugeneracijsku solidarnost, a iz zakona, iz paketa vašeg, koji ćemo kritikovati, izbacili ste kategoriju ljudi starijih od 65 godina. Stoji kategorija mladih ljudi do 26 godina. I treba da stoji. Nismo protiv, ali vas upozoravamo da je to najzdraviji deo naše populacije, a vi ste po prvi put izbacili iz paketa sa 100% osiguranjem stare ljude. Onda nam dajete ovde načelo solidarnosti. Nemojte deklarativno.
Zato mi tražimo brisanje deklarativnih članova koji nisu neophodni, koji vam smo ruže celokupnu sliku o zakonu. Ne brinem ja brigu sada o vama, to ruži ovo što ste dali ovako na brzinu i što vam je stavljeno kao primedba i od same Svetske banke da je na brzinu doneto, da nije dobro uređeno, da ste preširoko išli u davanju nekih prava, da nemate finansijsku konstrukciju, o tome ćemo ponaosob pričati.
Upravo štitim sada kategoriju ljudi starijih od 65 i 70 godina. Znate li kolika je prosečna penzija tih ljudi? Znate, neću da govorim. Prosečni lični dohoci su u ovoj zemlji 17.000 dinara.
I onaj ko radi ima taj prosek. Znate li koliko ima siromašnih u ovoj zemlji? Znate. Onda, ako sve to znate, ako znate da je u zadnjih pet godina smrtnost penzionera povećana za 30%, kako ste onda mogli, pričajući o načelu solidarnosti i uzajamnosti, da njih isključite iz paketa 100% zaštite. To je prvo pitanje vama i svima onima koji pretenduju da budu levo orijentisane partije.
Drugo pitanje koje vam se ovde postavlja – kada ste to uradili, kako onda možete da tvrdite da se zalažete za međugeneracijsku solidarnost. Ja ću vas podsetiti na ono što ste vi nama spočitavali. Dva člana Ustava Republike Srbije, 30. i 40, pominju kategoriju starih lica uz ostale kategorije. To su ustavne kategorije, vulnerabilne.
Vi sada prvi put, opet nekom volšebnom matematikom... Ne verujem čak ni da je to neka duboko ukorenjena namera da se bude protiv naših starih i penzionera, nemojte mi samo kazati – kada on nema para i kada je svrstan u kategoriju onih koji su socijalno na dnu, mi ćemo možda dati 100%. To znamo. Mi govorimo o čitavoj populaciji starih ljudi i penzionera. Znači, da se tu odmah razumemo.
Ono što isto tako treba kazati, a kada pričamo o svemu ovome, mi jesmo bili za to da se kreše javna potrošnja, ali da se krešu neracionalnosti. Toliko imate toga u tom fondu da bih mogao pola dana da vam pričam. Evo vam samo jedan primer: lekovi; lekovi su uvek značajna stavka u troškovima. Prema podacima fonda, prošle godine 2004. je isplaćeno lekova na recept 3 milijarde 897 miliona 145 hiljada i 0,51 dinar. Šta se događa, radi se za šestomesečni period, šta se događa za 2005. godinu? Isplaćeno je za isti period pet milijardi devetsto.
Odakle ovakav skok? Kako se to može obrazložiti, gde su tu obrazloženja? Lekovi u zdravstvenim ustanovama, koji su takođe specificirani – milijarda i 300 miliona, a sada milijarda i 700. Ako je neko hteo da se racionalno ponaša, onda je mogao i da na tu stavku obrati malo pažnju da nešto uštedi i na toj strani, a ne da ide na posezanje za najnepopularnijom merom, a to je kresanje socijalnih prava.
Ono što ovde želim da kažem, treba da bude i to poznato, da je ova famozna lista lekova, koja se donosi u fondu, doneta na nelegalan način. Ja sam kazao i kako. Doneta je mimo dnevnog reda, bez stavljanja prethodno na dnevni red, kao dodatna tačka dnevnog reda, kada je usvajana ova glavnina i to je isto način na koji se radi.
Naša lista lekova pati od mnogih neracionalnosti. Neću da ih imenujem, to je stvar stručnih službi. Ključna stvar, koju mogu da razumeju i svi građani – kada se donosi lista lekova koje će fond da plaća i pokriva materijalne troškove za njih obaveza je da se konsultuje Komisija za farmakoekonomiju. Ona ima svog predsednika. Ta komisija se uopšte ne sastaje, a predsedniku se isplaćuju sredstva nadoknade, mala su, simbolična, 10.000 dinara.
Doduše, kada je penzija 17.000, polovina nečije penzije je više od prosečnog ličnog dohotka radnika. Da ne radiš plaća se da ne bi davao meritorno mišljenje, a statut te obavezuje da kod donošenja odluke konsultuješ ovo. To je samo jedna stvar.
Ako idemo po tim neracionalnostima, rekao sam, mogli bismo čitav dan da pričamo o njima. Tipičan je primer i ono što se dogodilo sa novim obrascem za recepte. U junu 2002. godine regularnim tenderskim postupkom raspisani su tenderi za recept i napravljen je recept i jedna firma je dobila to. Šta se sada događa? Dana 19. aprila se stavlja na dnevni red, mimo tačke dnevnog reda, problem recepata, da se donese novi. Naravno, donosi se novi. Bez tendera, ko dobija posao, naravno, dobija Zavod za izradu novčanica. Znači, bez tendera se dobija posao. Šta je problem? Usledilo je naknadno objašnjenje...
Šta bih samo molio predsedavajućeg – pošto se juče radilo u napetoj atmosferi i zbog dobacivanja molim stvarno da mi se ne dobacuje, da ja ne vodim dijalog. Ili mi onda produžite vreme. Postoji jedan određen red. Rekao sam vam da mi radimo zaista pod velikim naponom, da je ovo složena materija.
(Predsedavajući: Nastavite slobodno, neće vam niko dobacivati. Produžavam vreme još minut.)
Odjedanput je bilo obrazloženje, pojavilo se od gospodina Vasilija Antića u štampi, da je godišnja šteta zbog falsifikovanja recepata, koju trpi Zavod, između 50 i 100 hiljada evra. Konstatacija netačna. Ne trpi Zavod, Zavod svaki recept koji nije ispravan vrati i neće da ga plati. Znači, neistinu kaže neko ko je u Ministarstvu. Hajde da uzmemo i ovo da je tako kao što kaže gospodin Antić, četiri do osam miliona dinara, ako se to prevede to je gubitak na taj način, a šta sada imamo? Raniji recept je 23 pare koštao, 50 miliona recepata se radi i sada je godišnja razlika u ceni između prethodnog 16,5 miliona dinara.
Ako je tačna tvrdnja da se četiri miliona gubi na onom prethodnom receptu, koji je bio dobar, sasvim je zadovoljavao, šta je sada sa 12 koje se izgubilo ovim boljim? Nema ekonomske koristi da se ovo uradi, nema tendera i pitamo se ko dobija posao i zašto i o čemu se to radi.
Završavam, neću da zloupotrebljavam poverenje koje mi je ukazao predsedavajući. Kada vi imate gomilu takvih primera, to je dodatni razlog zašto nemamo poverenje u fond na ovakav način kako radi, a mislimo da će i ubuduće isto raditi.