Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Snežana Stojanović-Plavšić, Ivana Kovačević, Donka Banović, Aleksandar Lazarević, Suzana Grubješić, Miroslav Markićević, Nadica Momirov i Miodrag Stamenković.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANjU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Živodarka Dacin, Nikola Jovanović, Predrag Mijailović Lune, Zoran Anđelković, Vesna Lalić, Snežana Pantić-Aksentijević, Miroljub Marić, Snežana Stojanović-Plavšić, Toma Bušetić, Branislav Blažić, Mileta Poskurica, Nataša Jovanović, Paja Momčilov, Goran Cvetanović, Zoran Krasić, Milan Stevović, Sreto Perić, Darko Glišić, Momir Marković, Zlatan Jovanović, Vjerica Radeta, Miroslav Nedeljković, Milivoje Vuković, Branislav Rankić, Milomir Dunjić, Veroljub Stevanović i Bojan Kekić.
Pisanim putem amandmane su povukli narodni poslanici Vesna Lalić, Snežana Pantić-Aksentijević i Miroljub Marić na član 269. i Toma Bušetić na član 7. Predloga zakona.
Na sednici Odbora za zdravlje i porodicu amandmane su povukli narodni poslanici Živodarka Dacin na članove 4, 22, 45, 141, 149, 150, 178, 211. i 236. i Predrag Mijailović Lune na članove 13, 141. i 146. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto su Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili amandmane, a Zakonodavni odbor smatra da su pravno mogući, konstatujem da su sledeći amandmani narodnih poslanika postali sastavni deo Predloga zakona: Živodarke Dacin na članove 17. i 33. sa ispravkom, 34. sa ispravkom i 36. sa ispravkom; Snežane Stojanović-Plavšić na član 37; Živodarke Dacin i Tome Bušetića na član 214; Tome Bušetića na član 217; i Vesne Lalić, Snežane Pantić-Aksentijević i Miroljuba Marića na članove 48, 104, 236, 237, 238, 239, 240, na podnaslov iznad člana 241. i član 241, na članove 242, 243, 244, 245, 246, 247, 248, 249. i 250. sa ispravkom, 252, 256. i amandman kojim su predložili dodavanje novog člana 267a.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovane koleginice i kolege, počinjemo raspravu u pojedinostima. Dužan sam na samom početku da kažem da mi radimo u neregularnim uslovima. Skupština je kolektivni organ narodne volje, najviši suveren, koji kolektivnim razmišljanjem i promišljanjem dolazi do najboljih zakonskih rešenja. To je alfa i omega parlamentarizma i to svako zna. Nametnutim tempom rada, nepotrebnim, gde se radi do dva sata u proteklom danu, pa se zahteva odmah od narodnih poslanika da meritorno i onako kako valja razmatraju veoma važan set zakona iz zdravstvene zaštite, jasno je šta se želi postići. Želi se postići jedna brza, nekvalitetna rasprava.
Ono što na početku još moram da istaknem i na šta želim da skrenem pažnju je ono što smo rekli i u načelu – nedozvoljeno je da ovakav set od pet zakona, sa tri sistemska zakona, bude donošen na ovakav način.
Ono što je posebno problematično i na šta ponovo ukazujem i skrećem pažnju svima je to da ovi zakoni nemaju podršku stručne javnosti.
Čitao sam stav Društva lekara Vojvodine, koji su me zamolili da sa ove govornice saopštim narodnim poslanicima da se Društvo lekara Vojvodine protivi sistemskim zakonima i smatra da ih treba vratiti. Čitao sam mišljenje Srpskog lekarskog društva, potpisano od predsednika, čitao sam stav Sekcije socijalne medicine, gde se takođe kaže da zakonska rešenja nisu dobra i treba ih vratiti.
Molim vas, ako ne postoji konsenzus struke, ne može biti ni reforme. Ako postoji konsenzus struke, postojaće i reforma. Imam pred sobom sva ova dokumenta. Molim, ukoliko ne govorim istinu, da budem opovrgnut, a da neko pokaže dokumentaciju da postoje i suprotna mišljenja glavnih, po meni, aktera koji je trebalo da budu angažovani u javnoj raspravi.
No, da se ostavimo toga, da se vratimo na sam amandman i član na koji sam uložio primedbe. Imate član 6. Šta je moja intervencija? Intervencija je bila ta da se obavezno zdravstveno osiguranje dopusti i drugim osiguravajućim organizacijama.
Šta se dogodilo? U ovom haosu i gužvi izostao je veznik "i" i onda je usledilo jedno objašnjenje, naširoko i nadugačko, da se amandman ne prihvata, jer navodno time smo želeli i mislili da treba Republički zavod da delegira pravo na druge osiguravajuće zavode, pa da se na taj način uspostavi konkurencija.
Naravno da to nismo želeli, naravno da smo na Odboru obrazlagali šta smo želeli, a nismo tehničku redakciju uradili iz dva prosta razloga. Prvi i glavni je da znamo da nećete usvojiti, pa onda je bespredmetno, a drugi je da u ovako haotičnom i brzom tempu nismo imali ni kada da to uradimo.
A da nismo jedini koji čine omaške, sitne, vezničke, dokaz je i samo mišljenje Vlade. U samom mišljenju Vlade ne bi smele da se događaju omaške. Nama se dogodilo i kažem da nije opravdano, ali obrazlažem zbog čega je to. Vi ste našeg poslanika Zlatana Jovanovića lepo prekrstili u Zorana Jovanovića, a lepo vam piše u Predlogu zakona da je to osoba drugog imena. Dalje, u tom istom dokumentu ide stranica 12, 13, 14, pa opet 13, pa opet 14.
Ovo ovako neuređeno može, ali je znak onoga što govorim, da ni tehničke službe ovakav vaš nametnut tempo ne mogu da slede i ne zameram im. To je ljudski. To što radite samo kalja ugled Vlade, i da na ovakav način daje svoje mišljenje. To bi bila jedna tehnička intervencija koja opet govori o čitavom stanju stvari kada se donosi konglomerat zakona na ovakav način.
U ekspozeu ministra finansija i gospodina ministra jedan od važnih razloga zašto donosimo ovaj zakon je bio da smanjimo javnu potrošnju.
Imperativ smanjenja javne potrošnje vezan je za budžet, a potom je vezan za zakon o osiguranju i verovatno zato ide prvi po hitnom postupku.
Moram da vam kažem samo dve stvari. Neko će kazati – kakve ovo ima veze sa amandmanom. Evo kakve: nateralo nas je da smatramo da ne treba Fondu dati isključivo pravo u ovom trenutku da se bavi ovim osiguranjem, upravo zbog nepoverenja u taj fond, a što ću pokušati sada na neki način da dokumentujem. Ono što je u samom budžetu promaklo i što nije dopustivo i zbog čega smo skretali pažnju kada je troškovnik Republičkog zavoda za osiguranje u pitanju, kada je gro sredstava koje se izdvajaju za zdravstvenu zaštitu prikazan i bilo je da se mora poštovati zakon i bili smo, s druge strane, protivnici da se u tom računu koji je dat u okviru budžeta smanjuje javna potrošnja na račun socijalnog davanja.
Naime, iskazao se jedan fantomski suficit u računu. Ministar Dinkić nam je objasnio šta sledi potom: pošto smo sada dokazali da imamo suficit u fondu, sledeći korak će biti, smanjićemo doprinose i zdravstvo već pliva u blagostanju i ima višak sredstava i treba smanjivati doprinose, jer pošto je tako dobra situacija i pošto svega ima, sada smanjujemo doprinose i na taj način rasterećujemo privredu.
Smatramo da je to pogrešan potez i da se smanjivanje javne potrošnje ne može ovako kresati, a nikako ne može ni donošenjem jednog ovakvog dokumenta u budžetu na nelegalan način to postizati. Zašto to kažem? Zakon o budžetskom sistemu kaže ovako – budžetska primanja i izdaci moraju biti uravnoteženi. To je član 5. Statut fonda, opet, s druge strane, u članu 55. takođe kaže – rashodna i prihodna strana moraju biti uravnotežene. A da je to tako dokaz je i prvobitni plan fonda koji je donet, i bio je uravnotežen, na sednici neposredno pred puštanje u skupštinsku proceduru i imam ga u originalu. Ovde je rashodna strana i prihodna izjednačena i one iznose 107, ne mogu tačno da nađem cifru, a nije ni bitno.
Šta se dogodilo? Mimo odluke upravnog odbora, bez sastanka, za tri dana je promenjen ovaj i odjedanput se pojavio drugi sa suficitom. Original je ovde. O čemu se radi? Radi se o jednoj matematici, veštačkoj, i jednom veštačkom stvaranju suficita. Kaže se jasno, vraćaćemo dugove, rekao je ministar Dinkić, veliki su nam dugovi. Ako imaš dugove, možeš ti to da prebacuješ na drugačiji način i kako možeš biti u suficitu. Dugujem, zadužim se kod Pere i onda kažem nekom drugom i uzmem te pare i kažem – evo sada imam viška. Nemam viška. Dok imam dugove ne mogu govoriti o suficitu.
Znači, kršio se zakon da bi se ta veštačka matematika izvela i da bi se onda sada pokazalo kako ćemo mi kresanjem javne potrošnje na račun zdravstva...
A opet, da vas podsetim, rečeno je – 1,3 bruto nacionalnog proizvoda mora da se kreše javna potrošnja. Zdravstvu je dato 0,55% od bruto nacionalnog dohotka da se kreše ta potrošnja. Ministar Dinkić je lepo govorio i kaže – ostvarićemo prihode prodajom ovoga, pa smo ostvarili prihode penzionisanjem 8.000 ljudi. Nigde ne govori da je kresao socijalna prava i davanja. To je zaboravio da nam kaže. A to je intencija ovog zakona.
Prema tome, ako se jedna institucija kao što je Republički zavod za osiguranje služi ovakvim matematičkim egzibicijama da po zakonskim propisima utvrdi plan, uravnotežen, pa posle tri dana bez odluke upravnog odbora, pod firmom tehničke korekcije, verovatno direktora, donese potpuno drugačiji plan, gde se krešu socijalna prava, nema troškova za sahranu, smanjuje se pravo na bolovanje, smanjuje se stavka za putne troškove, mi mislimo da to nije u redu. To su duboki motivi koji nas rukovode kada kažemo da treba dozvoliti u prvom članu i drugim osiguravajućim društvima da učestvuju u tome.
Šta je predlagač nama u obrazloženju rekao? Kaže – uporednom analizom sistema osiguranja u okolini... Pa, mi smo videli da ima i ovako i onako, jeste, videli smo. Videli smo da nema idealnog i to znamo. Nama je rečeno da mi mislimo da svako treba da osigurava, ko god hoće i ko god se pojavi, da je osiguravajući zavod. Ne. Jasno je da moraju postojati određene stroge uzanse koje dozvoljavaju nekome da se bavi ovim. Slovačka ima šest osiguravajućih subjekata koji rade obavezno osiguranje. Slovačka se ističe kao dobar primer stalno. Čuli smo da se u Češkoj to povlači, jeste. Tamo nisu zadovoljni time.
Kada bismo imali normalnu situaciju, a mi smo se teško odlučili na ovu intervenciju, kada bismo imali normalan republički zavod koji se stvarno decentralizovao na način da građanin postaje centar odlučivanja, a ne samo da se delimično spusti odgovornost na lokalne fondove, znači da opet građanina nema u celoj priči, onda bismo verovatno za ovu prvu fazu kazali – pa dobro, da krenemo na ovakav način, da ovaj republički zavod ima to pravo da isključivo sam organizuje.
Smešno je, gospodo Evropljani, da se jedino SRS bori protiv monopola. Smešno je da se mi jedini zalažemo za pravu decentralizaciju. Nije to u redu. Čitav niz drugih razloga nas navodi da ovako postupamo. Poslanici SRS-a u malom su broju, to su ljudi koji putuju i po 400 i 500 kilometara iz Beograda, koji su noćas naporno radili, dobar deo njih do dva sata i nisu u stanju da dođu. Oni će doći, a mi ćemo sigurno ove svoje stavove obrazlagati.
Znači, da budemo jasni, SRS je apsolutno protiv toga da se dozvoli pravo samo jednom republičkom fondu da on raspolaže imovinom od oko jedne milijarde sredstava koja se potroše tokom jedne godine za zdravlje naših građana, a pogotovo zbog rešenja koja su data u ovom zakonu.
Kaže se da je ovaj zakon reformski, da unosi novine, dopunsko osiguranje, ali ga je regulisao na jedan čudan način, jedan teško shvatljiv način i rezultat toga je bilo mnogo amandmana upravo iz poslaničke grupe G17 plus, preko 16 amandmana koji su suspendovali najveći broj članova iz ove oblasti. Pošto je vreme isteklo, ja ću naravno prekinuti, nastaviću po narednom amandmanu.

Reč ima narodni poslanik Miroljub Marić, ovlašćeni predstavnik G17 plus.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, krenuli smo u raspravu o amandmanima na zakon o zdravstvenom osiguranju. Moj prethodnik, kolega Momčilov, imam ozbiljnu zamerku, zloupotrebio je govornicu i krenuo je u načelnu raspravu. Ja želim ovom prilikom da ga obavestim da je načelna rasprava o zakonu završena, ne bi trebalo da koristimo i da zloupotrebljavamo govornicu Narodne skupštine u smislu da trošimo vreme u nekim raspravama, i kao što je javna rasprava, rasprava u načelu je završena i ne bi trebalo da se vraćamo nazad. Naš je posao da idemo napred. Naš je posao da amandmanima popravimo zakon o zdravstvenom osiguranju, mislim da bi trebalo da to bude cilj svih nas, pogotovo nas zdravstvenih radnika.
Želeo bih da se osvrnem na amandman gospodina Momčilova. U članu 6. stav 1. kaže – obavezno zdravstveno osiguranje obezbeđuje se i sprovodi u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i u organizacionim jedinicama Republičkog zavoda.
Gospodin Momčilov svojim amandmanom predlaže da pored Republičkog zavoda uključimo još neke druge koji bi obezbedili sredstva za obavezno zdravstveno osiguranje. On navodi razloge da nema poverenja u Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
Gospodo, mi moramo da imamo poverenja u naše republičke institucije. Republički zavod za zdravstveno osiguranje kontroliše Ministarstvo zdravlja, Vlada Srbije. Nova uloga, po zakonu o zdravstvenom osiguranju, Repubičkog zavoda je da planira sredstva za svaku godinu, upravo da bi obezbedio dovoljno sredstava za obavezno zdravstveno osiguranje.
Drugo, nemoguće je da se ovim problemom obaveznog zdravstvenog osiguranja bavi još neko, s obzirom da je nacrt novog zakona predvideo da Vlada direktno iz budžeta jedan dobar deo sredstava odvaja upravo za obavezno zdravstveno osiguranje, jer smo mi ovim novim zakonom predvideli da gotovo sva lica u ovoj državi imaju obavezno zdravstveno osiguranje.
Tako je, videćemo detaljnije kada budemo na tim tačkama, upravo za izbegla, prognana lica, nemoćna lica koja ne mogu da privređuju, starija od 65 godina i druga, lica romske nacionalnosti i uopšte ugrožene kategorije koje do sada nisu imale obavezno zdravstveno osiguranje, ovo ministarstvo kroz ovaj predlog zakona predvidelo da oni budu obavezno osigurani. Dakle, upravo iz sredstava budžeta Republike Srbije. Glavni eksponent koji može sve to da obezbedi građanima Srbije je upravo Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, replika.

Poštovani narodni poslanici, koristim priliku za repliku. Kolega mi je rekao da sam zloupotrebio govornicu. Ja uopšte nisam zloupotrebio govornicu, ja sam govorio u okviru 15 zadatih minuta koje ima SRS, a govorio sam apsolutno o predmetu koji se tiče amandmana.
To što vi sada kažete da je bilo u načelnoj raspravi... I, ja sigurno ne bih zloupotrebljavao na ovakav način govornicu i ja bih možda ćutao kada bi ovi zakonski propisi imali konsenzus struke, a oni nemaju konsenzus struke i ja sam dobio nalog od gomile kolega da ovde govorim, ne samo građana koji su birali nas predstavnike Srpske radikalne stranke, nego i građana iz drugih stranaka, neću da ih pobrajam, čak iz vaše stranke. Dakle, to nije u redu, a vi sada razmišljajte zašto ja govorim i zašto ćemo mi govoriti. Nikakva opstrukcija, jer mi govorimo na osnovu činjenica, služeći se činjenicama.
Zašto sam naveo primer fonda i njegovog finansijskog plana koji je ovde pre dva ili tri dana bio pred vama? Zato što se nije moglo čuti za ovom govornicom to, a oni koji su ovde bili sve vreme dok se donosio budžet bili su svedoci da nisam dobio reč po amandmanu koji sam uložio, koji se upravo ovoga ticao. Objašnjeno mi je da pravni propisi i Poslovnik to nalažu. Nije mi potpuno jasno ni sada kako je to moguće, moguće je sve i ja jednostavno tada nisam govorio.
Za vašu informaciju, dobio sam od pravne službe ovde informaciju da ja mogu lepo slobodno da govorim kod donošenja seta zakona o osiguranju. Evo, ja sam postupio onako kako je stručna služba naložila, kako je smatrala da je najsvrsishodnije, nisam pravio nikakav problem, nisam ukazivao unedogled na povrede Poslovnika i to je to.
Vi ste meni rekli da sam ja izašao iz teme ovog prvog amandmana, a ja to nisam uradio. Pažljivim slušanjem vi to možete da povežete jasno. Mislim da je građanima to isto jasno, ali vi ste nama govorili potpuno drugu materiju, materiju koja je uređena članom 45, ko ima pravo, i potpuno ste izašli iz ovog amandmana; ne zameram vam, imate pravo, možete da govorite šta hoćete.
Pazite, samo vam kažem, kada zamerate nekome, onda budite konsekventni, nemam ništa protiv i da to svoje pravo koristite na način kako hoćete. To je vaše lično pravo i ja vam to ne zameram. Zameram što vi meni zamerate. Samo toliko i ništa više.

Narodni poslanik Mileta Poskurica podneo je amandman na nandnaslove iznad člana 10. i član 10.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Nedeljković.

Ovaj i još nekoliko narednih amandmana poslanici Srpske radikalne stranke su podneli iz načelnih razloga. Odmah se vidi da je zakon preopširan, ne zbog toga što potanko reguliše oblast za koju je pisan, nego ima u prvom delu svih ovih zakona previše načelnog, previše deklarativnog. Time zakon ništa ne gubi, ali suštinski ništa ne dobija, samo se dobija na nepreglednosti i rogobatnosti.
Na primer, šta kaže član 10 – Načelo obaveznosti: "Načelo obaveznosti ostvaruje se organizovanjem i sprovođenjem sveobuhvatnog obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlene i druge građane u Republici u skladu sa ovim zakonom, kojim osiguranici za sebe i članove svojih porodica obezbeđuju pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.
Načelo obaveznosti obezbeđuje se obavezom plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje od strane zaposlenih i poslodavaca, kao i drugih obveznika uplate doprinosa u skladu sa zakonom, što predstavlja uslov za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Načelo obaveznosti ostvaruje se i sprovodi ukupnom organizacijom obaveznog zdravstvenog osiguranja, kojom se zaposlenima i drugim licima obuhvaćenim ovim osiguranjem obezbeđuje i garantuje ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja propisanih ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona."
Namerno sam ovo pročitao, da vidite i sami koliko je mnogo toga rečenog, a da se apsolutno ništa nije kazalo. Obrazloženje kolege Poskurice je da je zakon preopširan, sa mnogo deklarativnih, neobavezujućih i nepotrebnih članova, kao što je ovaj. Praktično, tu nema šta da se doda. Čini mi se, sa ovakvim stilom kao da se vraćamo u ono vreme samoupravnog socijalizma, Kardelja, kada su svi naši akti, propisi i zakoni bili nalik ovakvim formulacijama.
Zakon ništa ne bi izgubio na svom kvalitetu kada bi se ovaj član izbrisao, a sve ono što je dato u uvodnim napomenama, to je moglo da se na mnogo kraći i precizniji način formuliše na mnogo manje prostora.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Mileta Poskurica podneo je amandman na nadnaslov iznad člana 11. i član 11.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Paja Momčilov.

Narodni poslanik Mileta Poskurica je ispred Srpske radikalne stranke podneo amandman da se briše naslov i član u celosti - Načelo solidarnosti i uzajamnosti. Principijelno smo rekli da smatramo da je zakon sa ovolikim brojem članova i suviše ekstenzivan, da nema zakona koji sa 269 članova uređuje ovu oblast, da je trebalo, ako se tu već želelo precizno normiranje, da se ide na više zakona, pogotovo kad govorimo o onome što je stvarno novina u ovom zakonu, a to je dodatno osiguranje, dobrovoljno osiguranje.
Načelo solidarnosti i uzajamnosti – mi smatramo da ne treba samo deklarativno biti za to. To treba delima ostvarivati, ne treba kroz priču afirmisati, a posle zakonskim rešenjima to onemogućavati. Mi ćemo u kasnijoj raspravi oko ključnih članova ovog zakona upravo to i dokazivati – da ovaj zakon nije reformski i zbog toga što nije dao savremena evropska i svetska rešenja koja uređuju ovu oblast.
Mi treba da vidimo u kojoj mi zemlji živimo, kad govorimo o solidarnosti i uzajamnosti. Neću čitati čitav član, nema potrebe da oduzimam vaše vreme, vi ste svi to čitali. Samo ću da vas podsetim na par činjenica. Meni je zamereno kad citiram. Sve ono što ovde danas govorim citat je, ima papirni dokument. Ništa ne govorim svoje, nemam stavove SRS-a, ništa nije proizvoljno, sve se može dati na uvid momentalno. Molim, ako budem osporavan, da to čine i oni koji će to raditi.
Sa druge strane, da se dotaknemo nekih problema. Svetska banka je glavni partner Ministarstva zdravlja, i MMF, zadnjih pet godina. To nije sporno. Ono što nije u redu jeste da oni koji su glavni partneri izriču negativna mišljenja o situaciji kada je zdravstvena politika i kad je stanje našeg zdravlja u pitanju.
Ukazao sam na dokumente koji to jasno pokazuju. Ne može se oceniti period od pet godina, od 2000. godine, kao period uspona. Nema uspona u smanjenju morbiditeta i mortaliteta. Glavni ubica, kardiovaskularne bolesti su u porastu; 87% smrtnosti kod nas, rečeno je studijom koju je finansirala međunarodna zajednica, uzrokovano je kardiovaskularnim bolestima, potom dijabetom i onda karcinomom.
U celoj toj situaciji se kaže da je naše zdravstvo opterećeno korupcijom. Kaže se da na korupciju u zdravstvu ide između 2% i 4,4% bruto nacionalnog proizvoda. Mi krešemo na račun socijalnog davanja javnu potrošnju. Nije urađeno ništa suštinski da se kreše ovo što se može kresati, gde postoji pravna država i volja za tim.
Korupcija koja se priznaje ili ne priznaje, koju nam stalno spočitavaju upravo oni sa kojima vi sedite i sarađujete, za vas nije problem. Mi smatramo da je ona i te kako ozbiljan problem.
Kad pričamo o korupciji, piše u "Kuriru", novinari "Kurira" su se raspisali i zameraju što neće lekari da napadnu i osude koleginicu koja je uhvaćena kad je primila 150 evra. Naravno da neće. Neće da učestvuju u farsi, jer znaju da je korupcija daleko prisutnija, ona krupna, i u zdravstvu i u drugim segmentima društva. Nekog uhvatiti sa 150 evra je izigravanje borbe protiv korupcije, pogotovo ako se uzme u obzir da prvo i načelno što se mora preduzeti kad se bori protiv korupcije, to su više plate i viši lični dohoci. Znači, postoji krupna korupcija, a to je tenderska korupcija.
Kada pričamo o solidarnosti, još par podataka na koje moramo da ukažemo, a koji su u vezi i sa ovim zakonom. Rekla je Karol Junger, direktor Svetske banke u Beogradu, da se 45% ljudi 2004. godine nije obratilo lekaru, a imali su potrebu. Kako mogu Ministarstvo i nadležni ljudi u njemu da prelaze mirno preko ove činjenice? Da li se tražio demanti od gospođe Junger? Da li ona govori istinu ili neistinu? Ako 45% bolesnih ljudi ne dođe da zatraži lekarsku pomoć i kao razlog kaže "nemamo para", o čemu se tu radi? To je ozbiljan problem i mi moramo da razmišljamo o svemu tome.
Ono što hoću da kažem, ovaj zakon koji je dao široka prava, rekao je da su svi osigurani i u redu je, nemamo ništa protiv, to je i te kako za ovakvo društvo kao što smo mi u redu. U jednom članu isključuje stare ljude preko 65 godina da su obuhvaćeni 100% zdravstvenom zaštitom. To je presedan. Znači, vraćamo se na ovaj član, načelo solidarnosti i uzajamnosti, da ne čitam šta piše, a on kaže - solidarnost i uzajamnost između polova, između bolesnih i zdravih, kao i između lica različitog materijalnog statusa, u obezbeđivanju i korišćenju prava, i međugeneracijska solidarnost i uzajamnost.
Kako možete u načelu da proklamujete međugeneracijsku solidarnost, a iz zakona, iz paketa vašeg, koji ćemo kritikovati, izbacili ste kategoriju ljudi starijih od 65 godina. Stoji kategorija mladih ljudi do 26 godina. I treba da stoji. Nismo protiv, ali vas upozoravamo da je to najzdraviji deo naše populacije, a vi ste po prvi put izbacili iz paketa sa 100% osiguranjem stare ljude. Onda nam dajete ovde načelo solidarnosti. Nemojte deklarativno.
Zato mi tražimo brisanje deklarativnih članova koji nisu neophodni, koji vam smo ruže celokupnu sliku o zakonu. Ne brinem ja brigu sada o vama, to ruži ovo što ste dali ovako na brzinu i što vam je stavljeno kao primedba i od same Svetske banke da je na brzinu doneto, da nije dobro uređeno, da ste preširoko išli u davanju nekih prava, da nemate finansijsku konstrukciju, o tome ćemo ponaosob pričati.
Upravo štitim sada kategoriju ljudi starijih od 65 i 70 godina. Znate li kolika je prosečna penzija tih ljudi? Znate, neću da govorim. Prosečni lični dohoci su u ovoj zemlji 17.000 dinara.
I onaj ko radi ima taj prosek. Znate li koliko ima siromašnih u ovoj zemlji? Znate. Onda, ako sve to znate, ako znate da je u zadnjih pet godina smrtnost penzionera povećana za 30%, kako ste onda mogli, pričajući o načelu solidarnosti i uzajamnosti, da njih isključite iz paketa 100% zaštite. To je prvo pitanje vama i svima onima koji pretenduju da budu levo orijentisane partije.
Drugo pitanje koje vam se ovde postavlja – kada ste to uradili, kako onda možete da tvrdite da se zalažete za međugeneracijsku solidarnost. Ja ću vas podsetiti na ono što ste vi nama spočitavali. Dva člana Ustava Republike Srbije, 30. i 40, pominju kategoriju starih lica uz ostale kategorije. To su ustavne kategorije, vulnerabilne.
Vi sada prvi put, opet nekom volšebnom matematikom... Ne verujem čak ni da je to neka duboko ukorenjena namera da se bude protiv naših starih i penzionera, nemojte mi samo kazati – kada on nema para i kada je svrstan u kategoriju onih koji su socijalno na dnu, mi ćemo možda dati 100%. To znamo. Mi govorimo o čitavoj populaciji starih ljudi i penzionera. Znači, da se tu odmah razumemo.
Ono što isto tako treba kazati, a kada pričamo o svemu ovome, mi jesmo bili za to da se kreše javna potrošnja, ali da se krešu neracionalnosti. Toliko imate toga u tom fondu da bih mogao pola dana da vam pričam. Evo vam samo jedan primer: lekovi; lekovi su uvek značajna stavka u troškovima. Prema podacima fonda, prošle godine 2004. je isplaćeno lekova na recept 3 milijarde 897 miliona 145 hiljada i 0,51 dinar. Šta se događa, radi se za šestomesečni period, šta se događa za 2005. godinu? Isplaćeno je za isti period pet milijardi devetsto.
Odakle ovakav skok? Kako se to može obrazložiti, gde su tu obrazloženja? Lekovi u zdravstvenim ustanovama, koji su takođe specificirani – milijarda i 300 miliona, a sada milijarda i 700. Ako je neko hteo da se racionalno ponaša, onda je mogao i da na tu stavku obrati malo pažnju da nešto uštedi i na toj strani, a ne da ide na posezanje za najnepopularnijom merom, a to je kresanje socijalnih prava.
Ono što ovde želim da kažem, treba da bude i to poznato, da je ova famozna lista lekova, koja se donosi u fondu, doneta na nelegalan način. Ja sam kazao i kako. Doneta je mimo dnevnog reda, bez stavljanja prethodno na dnevni red, kao dodatna tačka dnevnog reda, kada je usvajana ova glavnina i to je isto način na koji se radi.
Naša lista lekova pati od mnogih neracionalnosti. Neću da ih imenujem, to je stvar stručnih službi. Ključna stvar, koju mogu da razumeju i svi građani – kada se donosi lista lekova koje će fond da plaća i pokriva materijalne troškove za njih obaveza je da se konsultuje Komisija za farmakoekonomiju. Ona ima svog predsednika. Ta komisija se uopšte ne sastaje, a predsedniku se isplaćuju sredstva nadoknade, mala su, simbolična, 10.000 dinara.
Doduše, kada je penzija 17.000, polovina nečije penzije je više od prosečnog ličnog dohotka radnika. Da ne radiš plaća se da ne bi davao meritorno mišljenje, a statut te obavezuje da kod donošenja odluke konsultuješ ovo. To je samo jedna stvar.
Ako idemo po tim neracionalnostima, rekao sam, mogli bismo čitav dan da pričamo o njima. Tipičan je primer i ono što se dogodilo sa novim obrascem za recepte. U junu 2002. godine regularnim tenderskim postupkom raspisani su tenderi za recept i napravljen je recept i jedna firma je dobila to. Šta se sada događa? Dana 19. aprila se stavlja na dnevni red, mimo tačke dnevnog reda, problem recepata, da se donese novi. Naravno, donosi se novi. Bez tendera, ko dobija posao, naravno, dobija Zavod za izradu novčanica. Znači, bez tendera se dobija posao. Šta je problem? Usledilo je naknadno objašnjenje...
Šta bih samo molio predsedavajućeg – pošto se juče radilo u napetoj atmosferi i zbog dobacivanja molim stvarno da mi se ne dobacuje, da ja ne vodim dijalog. Ili mi onda produžite vreme. Postoji jedan određen red. Rekao sam vam da mi radimo zaista pod velikim naponom, da je ovo složena materija.
(Predsedavajući: Nastavite slobodno, neće vam niko dobacivati. Produžavam vreme još minut.)
Odjedanput je bilo obrazloženje, pojavilo se od gospodina Vasilija Antića u štampi, da je godišnja šteta zbog falsifikovanja recepata, koju trpi Zavod, između 50 i 100 hiljada evra. Konstatacija netačna. Ne trpi Zavod, Zavod svaki recept koji nije ispravan vrati i neće da ga plati. Znači, neistinu kaže neko ko je u Ministarstvu. Hajde da uzmemo i ovo da je tako kao što kaže gospodin Antić, četiri do osam miliona dinara, ako se to prevede to je gubitak na taj način, a šta sada imamo? Raniji recept je 23 pare koštao, 50 miliona recepata se radi i sada je godišnja razlika u ceni između prethodnog 16,5 miliona dinara.
Ako je tačna tvrdnja da se četiri miliona gubi na onom prethodnom receptu, koji je bio dobar, sasvim je zadovoljavao, šta je sada sa 12 koje se izgubilo ovim boljim? Nema ekonomske koristi da se ovo uradi, nema tendera i pitamo se ko dobija posao i zašto i o čemu se to radi.
Završavam, neću da zloupotrebljavam poverenje koje mi je ukazao predsedavajući. Kada vi imate gomilu takvih primera, to je dodatni razlog zašto nemamo poverenje u fond na ovakav način kako radi, a mislimo da će i ubuduće isto raditi.