Obrazložio je moj stranački kolega Nedeljković šta je želeo gospodin Stevanović. Da pojasnimo stvari. On je uvideo svu apsurdnost situacije da sada bude odgovornost za prikupljanje krvi prebačena na Crveni krst, koji treba da ostane dobrovoljna humanitarna organizacija. On je onda kazao da ne mogu samo oni da budu tu odgovorni, nego kaže ovako – zajedno, crveni krst sa službama i zdravstvenim ustanovama za transfuziju krvi, da učestvuju u tim akcijama.
Znači, on je hteo da pomiri ono što mi hoćemo potpuno jasno da definišemo. Država je odgovorna za tako važnu stvar. Zašto? Vlada Republike Srbije je odgovorna za zdravlje. Transfuzija krvi, obezbeđivanje dovoljnih količina kvalitetne krvi i krvnih derivata je od vitalnog značaja, strateškog, državnog i zdravstvenog. Prema tome, tu je odgovornost par ekselans Vlade. Tu može da ti pomaže ko hoće i dobrodošao je, ali odgovornost mora počivati na Vladi.
Ministra opet nema i mi sad ne možemo da vodimo kvalitetnu raspravu. Naši ministri ne poštuju Skupštinu. Eto, mislio sam da ga pohvalim da je on jedan od retkih, pored gospodina ministra pravde Stojkovića, koji izdrži raspravu sa narodnim poslanicima. No, kako je tako je, mi moramo da radimo.
Oko projekta transfuzije krvi digla se velika prašina. Verujte, došao sam u veoma nezgodnu situaciju. Iz kabineta gospodina Rodoljuba Šabića dojavljeno mi je, tražio sam da dobijem to pismo, da postoji pismo sledeće sadržine, kaže: "Poštovani, po osnovu Zakona o dostupnosti informacija od opšteg interesa, uputili smo zahtev predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću, premijeru dr Vojislavu Koštunici i predsedniku Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine da nam dostave informaciju šta su preduzeli u cilju sprečavanja zloupotrebe sredstava namenjenih dobrovoljnom davalaštvu krvi i pokušaja komercijalizacije krvi dobrovoljnih davalaca".
Onda kaže: "U zakonom predviđenom roku premijer dr Vojislav Koštunica i predsednik Odbora za zdravlje i porodicu nisu dostavili nikakav odgovor. Odgovor savetnika predsednika Republike predstavlja evidentan primer izbegavanja odredbi Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja (pismo u prilogu), jer davaoce ne interesuje stav kancelarije i sekretarica, već iskrenost i lični stav demokratski izabranog predsednika u zaštiti institucije - dobrovoljno davalaštvo krvi."
Upućena je ozbiljna kritika na račun predsednika Odbora za zdravlje, ta osoba sam ja, da ništa nisam preduzeo u zakonskom roku da se odgovori na njihove zahteve. Fakat je, 17. oktobra upućeno je pismo koje nije zavedeno redovnim putem, nema pečata da je zavedeno.
Ja sam to pismo pronašao. Kaže ovako: "Poštovani, po Zakonu o dostupnosti informacija od opšteg značaja, član 5. stav 2, zahtevamo da nam dostavite punu dokumentovanu informaciju iz koje možemo videti koje mere i korake ste preduzeli po našem dopisu od 16. avgusta, a u kome smo javno naznačili zloupotrebu sredstava evropske pomoći i nestručno rukovođenje sredstvima donacije u okviru projekta reforme transfuziološke službe finansiranog iz javnih sredstava evropske pomoći. Budući da je dobrovoljno davalaštvo krvi, temelj zdravstvenog zbrinjavanja stanovništva Srbije, ovim postupcima ozbiljno ugroženo, a ti u našem kraju i poljuljani međunacionalni odnosi, informacija mora biti dostupna javnosti."
Tačno je da je i avgusta meseca upućeno na adresu Odbora i moje lično ime pismo koje nije zavedeno opet uredno, redovnim putem. Ja sam i to pismo pronašao. Suština je, kaže se ovako, a to je boldirano: "Molimo sve nadležne institucije ove države, javne ličnosti i političke partije i nevladine organizacije da u svom domenu rada i autoriteta spreče korumptivne interese u zdravstvu u odnosu na dobrovoljno davalaštvo, a u svojim sredinama ispitaju stanje u davalaštvu i da pomognu sprečavanju progona koji je prema nama uspostavljen od strane rukovodstva Zdravstvenog centra Užice, kao i institucija koje zdravstveno pokrivaju čitav Zlatiborski okrug."
To je potpisao potpredsednik komisije dobrovoljnih davalaca krvi Zlatiborskog okruga i predsednik komisije dobrovoljnih davalaca opštine Požega gospodin Lazar Panić.
Ono što me najviše nagnalo da govorim o ovom problemu je to što imam sada pismo koje je upućeno gospođici Beniti Ferero Valdner iz Evropske komisije, gde su tri potpisnika: mister Fadil Delić, davalac krvi 110 puta, mr Vladan Popović, davalac krvi 115 puta, Nova Varoš i Lazar Panić, davalac krvi 76 puta. Neću da čitam pismo, pismo je opširno i upućeno... Ko ga je uputio – Kiprijanu. Znači, osoba koja je zadužena za zdravlje u Evropskoj komisiji i uniji je uputila gospođici Benito Ferero Valdner ovo pismo i kaže da je u njenoj nadležnosti. Šta to znači? To znači da je ona nadležna za međunacionalne odnose i za kršenje ljudskih prava. Prepiska se vodi između dobrovoljnih davalaca krvi ove zemlje, i to onih koji su najistaknutiji dobrovoljni davaoci, i evropskih institucija, a da se ovde ništa ne preduzima, to nije dozvoljeno.
Ja snosim i deo odgovornosti što se nisam možda i više angažovao. Odbor je dao jasne zaključke. Ja tu nemam šta da dodam. Komisija, višestranačka, sastavljena je slobodnim izborom članova Odbora na osnovu rasprave i mišljenja koja su izneli određeni ljudi iz transfuziološke službe.
Mislio sam da je time aktivnost Odbora završena i mi nemamo zakonskih nadležnosti i mogućnosti da bilo šta više uradimo.
No, ono što štampa piše, opet se vraćam na sredstva javnog informisanja – davaoci krvi prete bojkotom. Onda, da ne čitam sve ovde šta sam dobio.
Interesuje me samo šta je to problem bio, zašto su se gospoda obratila Rodoljubu Šabiću i zašto su optužili mene kao predsednika za neaktivnost.
Evo šta su tražili: imena autora i učesnika u implementaciji reforme transfuziološke službe, koja je plaćena sredstvima pomoći građana Evrope i koja traje već četiri godine; uvid u kompletan sadržaj rešenja reforme koja se implementiraju već četiri godine; treće, uvid u budžetske liste iz kojih bi mogli da saznamo ko od nosilaca javnih funkcija je plaćen iz sredstava pomoći građana Evrope, kao i na šta su potrošena sredstva iz ove pomoći.
Znači, tri jasna stava koja su zatražena. Da li su dobili ili nisu, ja ne znam, verovatno nisu, čim su morali da krenu put Evrope. Mislim da to nije dobra situacija za našu zemlju.
Samo nekoliko reči opet da kažem o ovom projektu. To je projekt koji je napravio veliku pometnju i veliku uzbunu među davaocima krvi. Ta uzbuna se sada iz regiona Užica preselila u Vojvodinu, što apsolutno nije dobro.
Ovde je i potpisnik ovoga, izvesni gospodin Požega, koji je apsolutni jugoslovenski rekorder u broju davanja krvi. Preko 160 puta je čovek dao krv i on je potpisnik i mi se moramo ozbiljno odnositi prema ovim stvarima.
Šta je problem? Netransparentni projekat, koji je izgleda dosta opterećen i nekim koruptivnim radnjama, u svom inicijalnom dokumentu jasno je rekao da će se projekat usredsrediti na to da omogući rad institucije za transfuziju krvi u Beogradu, koja ima svoju fabriku za izdvajanje krvi iz derivata.
Gde je zapelo? Prvo, zapelo je na tome što se premešta proizvodnja derivata koji se dobijaju od krvne plazme u inostranstvo, a prvobitnim rešenjem je rečeno da sa vrlo malim ulaganjima možemo osposobiti naš centar da to radi. Drugi problem, centralizacija koja ne odgovara nama, od koje su se uplašili ljudi iz unutrašnjosti i to su problemi o kojima se mora jasno govoriti.
Ako smo demokratsko društvo, ako kažete da je transparentnost važna, ako smo stvarno doneli Zakon o dostupnosti javnih informacija, onda ovi podaci moraju biti dostupni i dobrovoljnim davaocima krvi, pa i našoj javnosti.