Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobro jutro. Pre nego što nastavimo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, hoću još jednom da svima vama koji ste prisutni i svima koji prate u klubovima i na odborima rad sednice zahvalim na vašoj izuzetnoj odgovornosti i spremnosti da radimo i danas, i ako treba, kako je rekao gospodin Momčilov juče, i sutra, da bismo na valjan način izneli svoje primedbe od strane poslanika, od strane stranaka i da bismo mogli da na odgovoran način još jednom razmotrimo amandmane koji su već više puta razmatrani, jer to je procedura Skupštine, i na odborima, i na poslaničkim klubovima, i u razgovorima, i u javnoj raspravi i bili na Vladi tokom predloga zakona i posle davanja amandmana. Ali, moramo još jednom da odgovorno i pozorno obratimo pažnju na njih.
Imao sam potrebu da vam ovo kažem i da vam se zahvalim, jer postoji, a bilo mi je neprijatno zbog svih vas, deo ljudi koji naprosto nije spreman ni u okviru svoje obaveze da informiše građane da nauči osnovne podatke.
Noćas kada smo završili rad, pokazana je slika, posle vašeg rada skoro pola noći prekjuče, slika predsednika koji naravno čita samo na kraju one amandmane o kojima se neće raspravljati odlukom poslaničke grupe koja ne želi iz svog razloga da još jedan deo amandmana raspravi, i tom prilikom je rečeno da Skupština odlučuje samo od strane nekoliko poslanika.
Neverovatno je da ljudi koji se bave informisanjem ne mogu da nauče osnovno i jednostavno pravilo koje je zacrtano Ustavom i koje niko ne može da prekrši, a to je da Skupština odlučuje isključivo većinom od 250 poslanika.
Bez toga ne može ni da počne da odlučuje, a svi ostali načini rada, koji naravno nisu uvek vidljivi pred kamerom, samo su deo tog procesa, ali nikad ni o čemu Skupština ne odlučuje bez 126 poslanika.
Još jednom vam se zahvaljujem što ste spremni da u svim danima tokom godine radite za dobrobit onih koji su vas birali i da, naravno, svi zajedno prihvatimo odluke Skupštine, a one se donose u posebnim danima za glasanje ili na hitan poziv, kakav je bio juče, kada ste vi svojim prisustvom od 133 poslanika, kada su se stekli uslovi, odlučili da se oduzme imunitet onome ko je pod optužbom za korupciju, da bi nadležni organi mogli da rade svoj posao.
Još jednom se nadam da će i ubuduće, po zakonima koje vi donosite, nadležni organi nastojati da ubrzano rade svoj posao i da se na taj način ostvaruje pravo i pravda koje vi ovde izglasavate.
Hvala vam još jednom na strpljenju na početku ovog radnog dana.
Nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 98 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Snežana Stojanović-Plavšić, Ivana Kovačević, Donka Banović, Suzana Grubješić i Nadica Momirov.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O CRVENOM KRSTU SRBIJE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Veroljub Stevanović, Živodarka Dacin, Goran Cvetanović, Paja Momčilov, Nemanja Šarović, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Milovan Radovanović, Momir Marković, Nataša Jovanović, Miroslav Nedeljković i Mileta Poskurica, kao i Odbor za zdravlje i porodicu.
Narodni poslanik Živodarka Dacin povukla je amandmane na čl. 7, 15. i 16. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenja Vlade o podnetim amandmanima.
Takođe, predlog da se posle člana 15. doda novi član 15a, koji je uputio Odbor za zdravlje i porodicu, jer ga je predstavnik predlagača malopre prihvatio, ali o tome ćete biti još jednom dodatno obavešteni, kada on bude na dnevnom redu, da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
U vaše ime i ime poslanika koji trenutno nisu u sali, pozdravljam i posetioce na balkonu, a to su građani, koji takođe znaju da je ovo njihova kuća i oni sada učestvuju u "otvorenim vratima". Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Cvetanoviću, i ponavljam zahvalnost od juče za humanitarno važan gest.

Hvala i vama, gospodine predsedniče, što ste raspoloženi za rad i dobru komunikaciju danas u Skupštini.
Iskoristio bih priliku da se, pre svega, zahvalim ministru zdravlja što je usvojio dva amandmana Srpske radikalne stranke, jedan koji sam ja podneo u ime SRS i drugi koji je podneo gospodin Nemanja Šarović, gde u obrazloženju stoji da se predloženim amandmanom poboljšava tekst predloženog zakona, odnosno kada je u pitanju moj amandman, da se amandman prihvata iz razloga što se na taj način potpunije prikazuje aktivnost Crvenog krsta Srbije i time poboljšava tekst zakona.
Znači, što se tiče primedbe ministra, predstavnici Srpske radikalne stranke koji su protiv načelnog izglasavanja ovog zakona, a kasnije i kada se glasa kompletno o zakonu, i te kako imaju pravo da podnose amandmane, ne samo po zakonu, Ustavu i Poslovniku, nego i zbog toga što ovim amandmanima, kao što vidite, možemo i da poboljšamo Predlog zakona.
S obzirom da ministar nije bio prisutan kada smo raspravljali o amandmanima, iskoristiću njegovo prisustvo da probam da ga ubedim da još neke od amandmana Srpske radikalne stranke, kada je u pitanju Predlog zakona o Crvenom krstu Srbije, usvoji.
U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 1. i to na stav 1. zbog toga što je u stavu 1. definisano da je Crveni krst Srbije humanitarna, nezavisna, neprofitna i dobrovoljna organizacija osnovana za teritoriju Republike Srbije i sastavni je deo Društva Crvenog krsta Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: nacionalno društvo).
Amandmanom Srpske radikalne stranke je definisano da se u članu 1. stav 1. menja i glasi: "Crveni krst Srbije jeste humanitarna i dobrovoljna organizacija osnovana za teritoriju Republike Srbije i sastavni je deo Društva Crvenog krsta Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: nacionalno društvo)", a da se brišu st. 2. i 3, gde se kaže da "Crveni krst Srbije vrši javna ovlašćenja utvrđena zakonom i obavlja druge poslove od javnog interesa, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorom, zakonom i drugim propisima i opštim aktima i pri njihovom vršenju, odnosno obavljanju ima položaj organizacije koja pomaže nadležnim državnim organima u humanitarnoj oblasti.
U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, odnosno delatnosti Crveni krst Srbije uživa pomoć nadležnih državnih organa, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave".
Primedba Srpske radikalne stranke je da nije sporno da je Crveni krst Srbije humanitarna i dobrovoljna organizacija i to treba da ostane u Predlogu zakona.
Znamo da su iz međunarodnih organizacija prepisali kompletan tekst i da na osnovu toga i ovaj predlog zakona stoji u ovom obliku, ali probaću da dokažem da ove reči "nezavisna, odnosno neprofitna" ne treba da postoje iz mnogo razloga.
U razlozima za donošenje ovog zakona stoji da je Crveni krst Srbije, kao nezavisna, dobrovoljna i humanitarna organizacija, deo nacionalnog društva – Društva Crvenog krsta Srbije i Crne Gore i član Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. To je u redu.
Pre svega treba da utvrdimo koji su to izvori. Ovde je definisano u samom razlogu za donošenje zakona da se finansira iz budžeta države Srbije.
Pored toga, neophodno je i predvideti pojedina ovlašćenja Crvenog krsta, što opet nije sporno.
Da li se na taj način, ako finansiramo Crveni krst iz budžeta Srbije, obezbeđuje položaj nezavisne i humanitarne organizacije, a to je istovremeno pomoćni organ u humanitarnoj oblasti?
Ako uživa pomoć Republike Srbije i ako je na budžetu, onda ova organizacija ne može da bude nezavisna.
Ako se sredstva obezbeđuju ne samo iz budžeta Republike Srbije, nego i iz budžeta jedinice lokalne samouprave (svaka lokalna samouprava određenu sumu novca daje Crvenom krstu), onda ova organizacija ne može da bude nezavisna, kao što u prvom članu zakona stoji.
Sredstva za funkcionisanje organizacije Crvenog krsta obezbeđuju se iz sledećih izvora: članarine, prihoda od igara za sreću koji se u okviru budžeta Republike Srbije raspoređuju i izdvajaju za humanitarne potrebe po osnovu zakona kojim su regulisane igre na sreću, a preko budžetskog fonda za finansiranje Crvenog krsta, od pružanja usluga, a to su vršili državni organi, organi teritorijalne autonomije, kao i jedinice lokalne samouprave. Ako se finansira od pružanja usluga, onda ne može da stoji da je ta organizacija neprofitabilna, jer znači da ima određeni profit od raznih manifestacija. Finansira se i od posebnih aktivnosti i akcija na prikupljanju novčanih i materijalnih sredstava, od priloga, subvencija, donacija, kao i od nekih drugih prihoda.
Još jedan dokaz da organizacija nije nezavisna i neprofitabilna je ono što je definisano u članu 21: "Novčanom kaznom od 10.000 do milion dinara kazniće se za prekršaj organizacija koja ne uplati sredstva propisana u članu 15. ovog zakona." U redu je da postoje kaznene odredbe ako se one obaveze koje stoje iz budžeta prema Crvenom krstu ne uplaćuju. Ali, to je dokaz da organizacija nije nezavisna i da nije neprofitabilna.
Vlada je definisala finansiranje Crvenog krsta Srbije i stoji da odredbe o finansiranju, iz člana 13. do 18. zakona, utvrđuju celovit sistem i predviđaju izvore finansiranja prema prirodi delatnosti, ali i subjekte koji imaju obavezu da obezbeđuju finansijska sredstva, kao i način obezbeđivanja tih sredstava i njihovog raspoređivanja Crvenom krstu Srbije.
Sredstva se koriste za finansiranje programa Crvenog krsta Srbije, na koji opet daje saglasnost Vlada Republike Srbije. Sva sredstva u budžetu Republike Srbije za vršenje javnih ovlašćenja opredeljuju se Crvenom krstu na osnovu programa rada i finansijskih planova koji se dostavljaju nadležnim organima državne uprave, a pre svega republičkom ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja. Znači, i te kako je povezano sa republičkim organima, odnosno sa onima koji su izvršioci budžeta.
Ne želim da ponavljam ono što su i sami definisali u obrazloženju, da se obezbeđuje finansiranje iz različitih izvora: iz članarine koju plaćaju članovi Crvenog krsta; prihoda od igara na sreću koji se u okviru budžeta Republike Srbije izdvajaju za humanitarne delatnosti; delatnosti koje državni organi i pokrajinski organi, kao i jedinice lokalne samouprave poveravaju Crvenom krstu Srbije; akcija za prikupljanje sredstava koje Crveni krst sprovodi; subvencija, donacija itd., kao i da se, prema stavu 2. člana 15. zakona, naplaćuju dodatni iznosi na karte u avionskom, železničkom, brodskom i autobuskom javnom saobraćaju, poštanskom saobraćaju, kao i na karte za kulturne, zabavne, sportske i sajamske priredbe. Ti iznosi se određuju u određenim procentima.
Zašto potenciramo sve ovo? Zbog toga što se Crveni krst Srbije i Crne Gore finansira iz budžeta, a mi imamo dosta primera gde je bilo zloupotreba budžetskih sredstava, pre svega od strane Instituta za transfuziju krvi Srbije, i to sve uz pomoć ministra zdravlja prof. dr Tomice Milosavljevića koji je bio na njegovom čelu, a kao ministar zdravlja on je i te kako na čelu svih institucija kada je zdravlje u pitanju.
Pošto se krv ne može uvoziti niti veštački proizvoditi, institucija dobrovoljnog davalaštva, gde je dobrovoljni davalac centralna figura svake zemlje, pa i naše, strpljivo se gradila godinama. U izgradnji institucije i sistema dobrovoljnog davanja krvi učestvuju razni subjekti, a Ministarstvo zdravlja, u skladu sa zakonom, normalno je da treba da organizuje, stimuliše i planira takve aktivnosti dobrovoljnog davanja krvi, kao i sprovođenje programa prikupljanja rezervi krvi, što predstavlja opšti interes za sve građane Srbije.
Ministarstvo zdravlja je bilo dužno da u tom smislu stimuliše navedene aktivnosti sredstvima iz budžeta, ali da u tom pravcu kanališe međunarodne donacije. Da li su eksperti osetili da krv može da bude vrlo unosan biznis, pa su umesto stimulisanja prišli organizovanom rasturanju celog srpskog sistema dobrovoljnog davanja krvi, ili je u pitanju čist politički amaterizam, kao i neodgovornost pre svega prema naciji, kao i stanovništvu naše zemlje? Te odgovore možemo dobiti samo od stručne javnosti, kao i od nadležnih državnih organa.
Pitanja koje je postavljeno mnogim ministrima, a i ministru Tomici Milisavljeviću, jeste kako je došlo do toga da se sredstva evropskih poreskih obveznika koriste protiv interesa zdravlja građana Srbije, na šta i dan-danas nismo dobili odgovor. Dana 12.12.2002. godine, prilikom razmatranja budžeta, Vlada Republike Srbije je konstatovala da su budžetska sredstva namenjena Crvenom krstu za stimulisanje dobrovoljnog davanja uplaćena Institutu za transfuziju krvi od strane Ministarstva zdravlja.
Ova sredstva su namenjena za realizaciju zakonom zacrtanog opšteg interesa i upotrebljena su nenamenski, a pre svega za kupovinu opreme Instituta, bez pratećeg sertifikata kvaliteta za upotrebu u službi transfuzije krvi. Što je još gore, ova oprema je sastavni deo programa međunarodne organizacije, odnosno Evropske agencije za rekonstrukciju. Budžetskom kontrolom je ustanovljeno da je ministar zdravlja Tomica Milosavljević nenamenski potrošio tada 300 miliona dinara za ove namene.
Ovo je samo jedan primer da ako se nastavi u ovom pravcu da se deluje, nastaviće se erozija i destrukcija celog zdravstvenog sistema, kao što se ovim primerom i pokazalo da je destrukcija srpske službe transfuzije krvi očigledno sada na delu. Nadamo se da će to ubrzo da se spreči. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Krstin.

Dame i gospodo, gospodine ministre, kao predstavnik poslaničke grupe G17 plus izraziću nešto drugačije mišljenje nego moj poštovani kolega koji je govorio pre mene. Dakle, ovde je sporno da li bi u definiciji položaja Crvenog krsta Srbije trebalo da stoji da je nezavisna i neprofitna organizacija. Moj prethodnik to objašnjava time da pošto organizacija dobija sredstva od države ili od lokalne samouprave to znači da je zavisna.
Ja bih se ipak što se tiče zavisnosti opredeljivao u odnosu na neke druge činjenice i osobenosti Crvenog krsta, koje upravo definiše ovaj zakon. Statut Crvenog krsta, to je član 4. koji predviđa da organe, način rada i organizaciju uređuje sam Crveni krst. Dakle, kako će ti organi izgledati, ko će biti u njima, kakve će odluke donositi, upravo odlučuje organizacija Crvenog krsta. To i jeste odraz njene nezavisnosti.
Zašto država finansira Crveni krst, to je druga primedba. Zato što je država svoja ovlašćenja, kao javna ovlašćenja, prenela na Crveni krst. Da bi Crveni krst mogao da radi ta ovlašćenja, država to mora da finansira. Država neće preneti nekom ovlašćenja, a da pri tome ne obezbedi sredstva za njegovo delovanje, za njegovo funkcionisanje.
Prema tome, to što država finansira nešto što bi inače ona trebalo da radi, ali je kao javno ovlašćenje poverila Crvenom krstu, ne utiče na to da li će Crveni krst biti zavisan ili nezavisan. Inače, savremena tendencija u upravama svih savremenih država svedoči o tome da država sve veći broj ovlašćenja prenosi na druge organizacije i finansira njihov rad.
Što se tiče reči "nezavisan", mislim da sam dao dovoljno argumenata da se zaista radi o nezavisnoj organizaciji. Sama formira svoju strukturu, svoje organe, sama finansira svoje delatnosti, izuzev onoga što joj država poveri kao javno ovlašćenje. Ako država, sa druge strane, pruža pomoć toj organizaciji, to još uvek ne znači da je ona zavisna od države. Država samo ceni da ta organizacija ima ulogu koja je veoma značajna za državu i zbog toga pomaže. To je drugi vid. Isto tako, to ne utiče na to da li je ona zavisna ili nezavisna.
Što se tiče profitabilnosti, potpuno je jasno da Crveni krst nije privredno društvo, on se ne registruje kao privredno društvo, nema organe kao privredno društvo, ne vrši ostale obaveze privrednog društva, znači, ne vrši privrednu delatnost na tržištu radi sticanja dobiti.
Prema tome, mislim da amandman ne treba prihvatiti. Poslanička grupa G17 plus će glasati za ovaj zakon i neće glasati za ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, replika.

Radi se samo o različitom konceptu, ništa više. Naznačio sam da je ovaj predlog zakona o Crvenom krstu prepisan od drugih zemalja. Pošto još mnogo amandmana prati ovaj moj amandman, dužan sam da dam samo kratko obrazloženje, jer stav Srpske radikalne stranke je da Crveni krst Srbije ne može vršiti javna ovlašćenja, kao i obavljati poslove od javnog interesa, jer to treba da radi Vlada Republike Srbije preko nadležnog ministarstva, upravo zbog toga što finansira i što je na budžetu Republike Srbije.
Znači, za razliku od mnogih situacija gde kritikujemo ministra zdravlja, ovde upravo smatramo da, nezavisno od ličnosti koja vodi to ministarstvo, treba da bude u nadležnosti Ministarstva zdravlja. Samo je različiti koncept, mada vidim da kolegu ne interesuje da sluša suprotan stav, ali to je već njegova stvar.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Evo, mi nastavljamo drugi dan; "Maratonci trče počasni krug", moglo bi da se nazove ovo zasedanje, sa svim karakteristikama koje su i sadržane u tom delu.
Ono što smo mi kazali u načelnoj raspravi, za koju nismo imali dovoljno vremena, jeste da nećemo glasati za ovako zamišljen projekat zakona o Crvenom krstu. Nismo stigli možda da budemo dovoljno jasni i da obrazložimo, zbog nedostatka vremena, zbog čega to činimo.
Pošto je sad prilika, možemo neke stvari i da možda razjasnimo. Pored toga što radimo nepotrebno i subotom i nedeljom, kad donosimo paket od pet zakona iz zdravstvene oblasti, od kojih su tri sistemska, za koje je DOS-ovska vlast imala pet godina vremena da ih na vreme i u normalnom postupku donese, uz konsenzus struke, ne mogu da se otmem još jednom utisku, a to je od juče, da mi, ako usvojimo ono što smo čuli od predlagača zakona o zdravstvenom osiguranju, u današnjoj Srbiji uskraćujemo pravo građaninu da odabere svog lekara.
Srbija je zemlja za koju kažemo da je demokratska zemlja. U toj zemlji građanin može da bira političku stranku, može da bira banku, TV program, može da bira skoro sve, ali ne može da bira lekara za svoje rođene pare, jer je isključena mogućnost da se on opredeli za svog privatnog lekara, pa da onda taj privatni bude obeštećen.
Još jedna čudna stvar koja mi je ostala kao upečatljiv utisak, to je da koncept privatnog lekara koji je uključen u jedan dobar sistem ne ruši i taj sistem, pogotovo ako imate jasno definisan paket i ako imate regulisano kako osiguravajuća društva treba da rade.
No, da se vratim ovome. Nama je čudno zašto je došlo do promene ovog zakona. Naime, šta nam nije jasno principijelno? Prvo, čega je Crveni krst Srbije član? Jasno nam je da je član onog iznad, a to je zajednica Srbija i Crna Gora. Nije nam jasno čega je član zajednica Srbija i Crna Gora, Crveni krst Srbije i Crne Gore.
Poznata je stvar da postoje tri organizacije, koje se čudno mešaju. Nama sad nije jasno čega smo mi član. Postoji Internacionalni komitet Crvenog krsta, koji postoji od 1863. godine i tu su članice 80 zemalja. Postoji Internacionalna federacija Crvenog krsta, koja obuhvata 180 i nekoliko organizacija. Na kraju, postoji Pokret Crvenog krsta. Ovim vašim zakonom vi niste jasno razgraničili čiji ste vi član, preko onog organa iznad - Crvenog krsta Srbije i Crne Gore.
Da stvar nije sasvim bezazlena, potpuno je jasno već samim tim što su 80 zemalja članice Internacionalnog komiteta Crvenog krsta, koji ima potpuno drugo sedište, potpuno drugu namenu od Federacije Crvenog krsta. Znamo i koje su to namene. To su namene da se pomaže i interveniše u slučaju ratnih sukoba, da se pomaže kod pritvorenika, da se insistira na ljudskim pravima. Jasno nam je da postoji organizacija koja objedinjuje i ovo, pa sebe naziva pokretom, ali to u ovom vašem zakonskom projektu uopšte nije jasno.
Principijelni stav SRS-a, koji je izneo u prethodnom izlaganju moj uvaženi kolega Cvetanović, jeste da Crveni krst treba da postoji, treba da bude humanitarna organizacija, da pomaže i državi, nemamo ništa protiv, ali ne treba da dobije javna ovlašćenja, jer onda se na njega prebacuje odgovornost. Država mora biti odgovorna za ključne probleme kojima hoće da se bavi i Crveni krst.
U vašem odgovoru koji smo dobili kažete ovako: sedam osnovnih principa Crvenog krsta usvojenih '65. godine obavezuju nas da prebacujemo ovlašćenja. Mi smo onda otišli da vidimo tih sedam principa. Nije nam bilo teško da pročitamo i mi, da vidimo: 1. humanost; 2. impartitnost; 3. neutralnost; 4. independence - nezavisnost; 5. dobrovoljnost - voluntary service; 6. unity - jedinstvo; 7. universality.
Vi ste sigurno pošli od ovog independence - nezavisnost i uhvatili ste se za to.
Da vidimo šta kaže taj princip nezavisnosti. Kaže - the movement is independent. Znači, on je nezavisan. Nacionalna udruženja, pošto su auksilijarisi, humanitarni servisi, pošto su pomoćni organ, zna se šta je pomoćnik, nije upravni organ, znači pomažeš, nema javna ovlašćenja.
Kaže - pošto je to pomoćni organ za humanitarne aktivnosti Vlade, on potpada i pod zakonsku regulativu. To nije sporno. Imamo zakon, regulišemo njegovu aktivnost. Kaže - ali mora uvek ostati autonoman, ne nezavisan. Vojvodina je autonomna pokrajina, ali nije nezavisna. I ova ovde klauzula isto to govori - autonomna, ne nezavisna organizacija. Vi pogrešno prevodite ili ne znate te termine. Kaže i ovo, moramo biti sasvim načisto, da tu mora postojati jedan balans fini, izbalansiran, da ovo sve bude dovedeno u sklad i red.
Naravno, nisam se zadržao samo na ovome, ovo bi bilo jako šturo objašnjenje kada čitate, nego sam otišao i na dalje razjašnjenje, teorijsko, detaljno, ovog principa. Postoji i to, može se lepo naći. Govori se o autonomnosti, ne nezavisnosti. Zašto autonomnost? Da samostalno donosi svoje odluke, ali nije nezavisan.
Ovo što ste vi govorili kao finansijska nezavisnost, ne mislimo mi samo to. Hoću da vam kažem zašto mi smatramo da ne treba ovlašćenja za koje država mora odgovarati prebaciti na leđa Crvenog krsta. Nepotrebno je, neka rade oni svoju aktivnost, ništa nemamo protiv, neka budu i finansirani iz budžeta. Mi se ne bunimo nikada da budžet odvoji tu stavku i ne bunimo se protiv svih onih aktivnosti koje će on raditi, ali nećemo da on bude odgovoran.
Videćete u kasnijim stavovima i članovima gde to dolazi do jedne smešne situacije da prevelika ovlašćenja hoće zakonodavac da mu da. U jednom od kasnijih članova ćemo o tome govoriti. Čak su obavezni pravni subjekti ili pojedinci da daju podatke Crvenom krstu iz svoje delatnosti, a koji su od interesa za ostvarivanje aktivnosti iz javnih ovlašćenja. Postoji službena poslovna tajna. Zašto su ljudi dužni da otkrivaju šta rade i kako rade i čime raspolažu i koliki im je promet? Ne možete ih vi terati. Dajete sada nešto Crvenom krstu, a konto tih javnih ovlašćenja, što je isključiva nadležnost države. Država ne treba da ima tu nadležnost, sem u izuzetnim okolnostima, kao što su elementarne nepogode, kao što je ratni sukob.
Zašto od ovih 188 članica pokreta 80 nisu članice Internacionalnog komiteta Crvenog krsta? Nemaju poverenja mnogo u ovu organizaciju, jer uglavnom, gde se ta organizacija pojavila, nisu uvek bili građani zadovoljni aktivnostima. Predstavnik te organizacije... Ako se sećate onog kadra iz Vukovara, Šljivančanina i jednog gospodina, gde se vodi jedan vrlo neprijatan razgovor povišenim tonom, to su predstavnici tih organizacija.
Ne znam da li je potpuno jasno šta smo želeli, ne znam, možemo da otvorimo raspravu, zato je i ovde gospodin ministar. Ako već vodimo objedinjenu, i kako ja kažem oktroisanu, raspravu o veoma važnom setu zakona iz zdravstva, ovo je prilika da razmenimo mišljenja.
U članu 2, ja sam ukazao na to, dato je jedno literarno rešenje, pa je rečeno: "Crveni krst ima za cilj da olakšava ljudsku patnju"; znači, patite i dalje, ali biće vam lakše, mi smo uz vas. Moralna neka kategorija. Prvo, ne možete da merite patnju, ne možete da je kvantifikujete, možete samo opisnim terminima da se o njoj izražavate, a onda, kako ćete vi doći do toga da olakšavate ili da je ne ukinete. Valjda treba...
Ima tu još jedna stvar. U tom članu, koji je pun raznih stvari, kaže se, ono što nama smeta – obavlja svoje delatnosti, vezano za ostvarivanje ciljeva i zadataka Crvenog krsta, u skladu sa međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima. Šta to znači? Mi ne znamo šta je to. Morate taksativno nabrojati: to, to i to, i onda mi kažemo - to je u redu, to treba zakon da ima. Vi ste, ja ne znam zbog čega je to, uzeli pa prepisivali neke principe.
Ako ste govorili o ciljevima, ako smo mi sada deo pokreta, hajde da se složimo. Znači, deo je pokreta i to je jasno definisati, ali pokret ima četiri strateška cilja iz 2002. godine. Ako je ovo vama savremen zakon... Neću da vam čitam koji su ciljevi. Neću da vam prevodim, evo ovde stoji preda mnom. Vi ste bili dužni četiri strateška cilja da ovde napišete, a ne ovako jedan galimatijas svega i svačega, u kome je jako teško snaći se i mislim da je puno verbalizma nepotrebnog. Gde su vam četiri strateška principa za koja se zalaže pokret i koja je usvojio 2001. godine? To vas pitam, a ovo ovako ne lični ni na šta.
Prema tome, ovo nije kritika radi kritike, ovo je razgovor o principijelnim stvarima. Ja cenim ono što je kolega Krstin pokušao da objasni, poštujem i njegov stav, on misli tako, a mi mislimo ovako.
Kolega Cvetanović je ukazao na jedan veliki problem. Mi ćemo o njemu možda govoriti malo više. Transfuzija krvi, dokle smo mi došli? Mi sada imamo opadanje davalaštva krvi, imamo pretnje davalaca krvi, koji prete da neće davati krv, ne iz oblasti Užica gde je krenulo kao plamen da se širi između davaoca, nego imate sada u Novom Sadu i čitajte štampu.
Kaže ministar - citira štampu. Koga ću da citiram? Nemam drugih informacija. Vi imate više informacija, vama je lakše, a mi se informišemo iz sredstava javnog informisanja. Ne bih ja osuđivao štampu da ona ne valja i da je ona loš izvor. Civilizovano društvo ne poznaje druge izvore, bolje. Ja ne kažem da su oni savršeni. Ta štampa se često i među nama deli na žutu štampu, sa pravom ili bez razloga, ali molim vas, mi nemamo drugih načina da se informišemo i nemojte nam zamerati.
Kada bi bilo transparentnije, kako vi volite da kažete, ono što vlast i Vlada radi, e onda mi verovatno ne bismo ni posezali za štampom. Opet znamo da vi držite konferencije za štampu, da vi koristite te medije, da je to vaš način komunikacije sa publikom, sa narodom. Ili možda hoćete da kažete da postoje podobni ili nepodobni. Tu već ja ne mogu ništa da vam pomognem.
Znači, Srpska radikalna stranka iz ovih razloga je protiv toga da se ovako definiše Crveni krst, a nije protiv Crvenog krsta, nije protiv finansiranja Crvenog krsta. Nećemo da snose odgovornost i nećemo smutnje da se kroz sve i svašta, pokret, federacija, komitet, ovde uvodi nešto što nam se ne dopada. Možda ću kasnije kazati šta je to što nam se ne dopada.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Zoran Krasić podneo je amandman na naslov iznad člana 6. i član 6.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Skupštine nam se na početku današnjeg rada izahvaljiva kao da smo mi humanitarna organizacija, pa eto, došli smo zato što smo ljudi dobre volje. Ne, nego zato što nam je nametnut takav dnevni red, zato što su predsednik Skupštine i skupštinska većina pogrešno procenili da može sve ovo da se završi do ponedeljka kada planiraju da usvajaju budžet, zato što ne radite vi iz skupštinske većine i predsednik Skupštine ni po ovakvom Poslovniku, kakav je ovako loš kako ste ga usvojili.
Onda se požali predsednik kako je u nekim novinama objavljeno da predsednik Skupštine sedi gotovo sam u skupštinskoj sali, čita amandmane. Neko je napisao da Skupština tako usvaja zakone. Onda kaže predsednik, mislio je da prođe neprimećeno, da je on skoro sam bio u sali, čitao amandmane, jer odlukom jedne poslaničke grupe nije nastavljena rasprava o amandmanima.
To jednostavno nije tačno. Poslanička grupa o čijim amandmanima je reč je poslanička grupa SRS. To je bilo u onoj noći pre dva dana kada smo do kasno ovde radili, kada je u sali bilo svega pet poslanika skupštinske većine, kada nije bilo ministra.
Prošetao je u farmerkama i "lakost" džemperu, pa je otišao da se presvuče i nije se vratio. Obavestili smo javnost koja u to doba nije spavala da mi iz tog razloga više ne želimo da učestvujemo u radu, jer je rad potpuno obesmišljen. Ovo samo radi istine.
Što se tiče amandmana na član 7. koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, član 7. govori o tome da se Crvenom krstu Srbije poverava vršenje sledećih javnih ovlašćenja i onda se nabrajaju: pokretanje, organizovanje i sprovođenje ili učestvovanje u redovnim i vanrednim akcijama solidarnosti u Republici za pomoć ugroženim licima i žrtvama prirodnih, ekoloških i drugih nesreća, oružanih sukoba; osposobljavanje građana, dobrovoljno organizovanih za obavljanje poslova civilne zaštite; organizovanje, obučavanje i pripremanje ekipa za prvu pomoć, higijensko-epidemiološku zaštitu, negu povređenih i obolelih; okupljanje i organizovanje dobrovoljnih davalaca krvi, kao i utvrđivanje uslova za dodelu priznanja dobrovoljnim davaocima krvi.
Dakle, u četiri tačke je dosta široko nabrojano koji se to poslovi i ovlašćenja poveravaju Crvenom krstu, a mi smo predložili da se ceo ovaj član briše, zato što i ovaj član, kao i još neki članovi čije smo brisanje takođe predložili, u koliziji je sa prvim stavom prvog člana.
Zato me pogotovo čudi što nije prihvaćen amandman Gorana Cvetanovića, koji je malo drugačije uredio prvi stav, brisao je takođe drugi i treći stav koji su u koliziji sa prvim, jer ako je Crveni krst humanitarna, nezavisna, neprofitna i dobrovoljna organizacija osnovana za teritoriju Republike Srbije, sastavni deo Crvenog krsta Srbije i Crne Gore, to je u redu, ali sve ovo dalje je potpuno nepotrebno.
Ako je humanitarna, nezavisna, neprofitna i dobrovoljna organizacija, onda sve ovo što je stavljeno u nadležnost Crvenom krstu u ovom zakonu ne može da bude u skladu sa tim stavom. Onda je trebalo ili da menjate taj prvi član pa da potpuno drugačije regulišete postojanje, rad i funkciju Crvenog krsta ili da ceo zakon uskladite sa tom definicijom, što je naravno logičnije.
Vi kažete da ne prihvatate ovaj amandman iz razloga koje ste naveli kada ste obrazlagali amandmane na članove 3. i 6.
Pročitaću samo dva dela vladinog obrazloženja, da pokažem nelogičnost stava Vlade Republike Srbije kada je u pitanju Crveni krst: "Pored razloga navedenih u obrazloženju na amandman na član 1. razlog za poveravanje javnih ovlašćenja Crvenom krstu Srbije je to što je Crveni krst Srbije stručno osposobljen i ima izgrađene kapacitete za obavljanje javnih ovlašćenja na efikasan i ekonomičniji način od državnih organa koji bi za to morali da formiraju posebne organe".
Ovo prosto nije tačno. Postoje državni organi, postoji Vlada, postoji resorno ministarstvo, postoje ljudi zaposleni u tom ministarstvu.
Da li će jedna grupa ljudi iz tog ministarstva da se bavi ovim poslom koji ste predvideli da će da radi Crveni krst i da naplaćuje te usluge, jer vi kažete da će Crveni krst da radi efikasnije i ekonomičnije od Vlade Republike Srbije? Ovo je zabrinjavajuće.
Valjda Vlada Republike Srbije treba da bude najefikasnija, a bogami da bude i ekonomična, da vodi računa o svojim građanima. Ovo nije dobro kako ste napisali, a pogotovo je strašno ako stvarno ovako mislite.
Kada ste obrazlagali član 1. onda ste, između ostalog, rekli – osim toga, Crveni krst je pomoćni organ nadležnih vlasti u humanitarnoj oblasti i po tom osnovu može da vrši javna ovlašćenja koja mu poveri država. Ovo, ministre, ovako ne može. Jednostavno, ovako nije moguće regulisati rad Crvenog krsta.
Mi, nažalost, imamo loša iskustva u dosadašnjem radu Crvenog krsta, pre svega zbog one najstrašnije činjenice da je oko milion građana iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine moralo pod najezdom ustaških hrvatskih vlasti da napusti svoja ognjišta.
Uglavnom su prošli ili ostali u Srbiji i, nažalost, svako od tih ljudi koji i danas živi u Srbiji može da vam ispriča najtužniju moguću priču o odnosu Crvenog krsta, odnosno ljudi koji su bili angažovani i zaposleni u Crvenom krstu, o mnogim zloupotrebama.
Pisalo se o tome, pričalo se o tome i to je verovatno, između ostalog, bilo zbog toga što ni u to vreme to nije bilo dobro zakonom regulisano, a vi, u maniru Vlade Vojislava Koštunice, nam predlažete još jedan zakon, i juče sam vam govorila o onom zakonu...
Uzgred, ne mogu da prihvatim, ni da shvatim vaše razloge zbog čega niste dozvolili da građani mogu da biraju svog lekara za svoje pare. To je nešto o čemu sam već slušala komentare i jutros kada sam dolazila ovde i mislim da vam je to veoma loš potez.
Kada sam o tom jučerašnjem zakonu govorila, sada o ovom, i svim vašim kolegama govorim, više ne možemo da mislimo da je to slučajno.
Namerno parlamentu poturate neprecizne zakone da bi onaj koji ih primenjuje mogao da ih zloupotrebljava i da kroz ove poslove i kroz sve poslove koje predviđate radi kriminalne radnje. Drugog objašnjenja nema.
Ako vi ovako razložne amandmane ne prihvatite, pravnički čiste i jasne, onda zaista ne razumem šta bi drugo moglo da bude motiv da vi baš terate ono što ste naumili i da ne dozvoljavate da vam se objasni da to nije dobro, da to nije dobro ni zbog građana Srbije.
Mi bismo bili najsrećniji da Crveni krst nema mnogo posla. Prošle su te strašne godine i svi ti ljudi koji su prošli kroz Srbiju, ali danas imamo drugi talas onih koji su ovde rođeni ili onih koji su došli u međuvremenu, mnogo je potrebno humanosti, humanih ljudi da bi se pomoglo nažalost velikom broju građana Srbije. Podsetiću vas da je 20% građana Srbije siromašno, još 30% je na ivici siromaštva. Dakle, 50%, polovina stanovništva Srbije je u situaciji da mu je potrebna humanitarna pomoć u ovom ili onom obliku.
Šta mi onda imamo od stvarne humanosti na delu u Srbiji? Imamo onaj Karićev humanitarni broj 9694; zaista, svaki građanin kada vidi tu reklamu, ako mu je pri ruci mobilni telefon, okrene taj broj kada vidi da je potrebna pomoć nekom detetu za neku operaciju, da se na bilo koji način omoguće normalni uslovi života, zbog teških zdravstvenih razloga. Onda se, naravno, saznaje da Karić od tog broja uzima dobar deo profita, da i na taj način vara građane Srbije.
Ili, on učestvuje u raznim humanitarnim organizacijama preko onog svog Stajkovca i one gospođe, ne mogu da se setim kako se zove, sa dva prezimena, ali je pamtim po tome kako je u izbornoj kampanji pričala građanima Srbije da se evri beru na voćkama po Grockoj; onda oni učestvuju u humanitarnim akcijama. A zašto ne bi učestvovali, kada Karić uzme sedam hiljada evra dnevno od građana Srbije i od toga ni milioniti dinar ne podeli u nekakve humanitarne svrhe, nego okuplja tako neke druge, onako humane kao i on.
Zašto sve ovo pričam? Zato što se mnoge te akcije vode pod pokroviteljstvom Crvenog krsta i onda, naravno, dovodimo u sumnju funkcionisanje i takvog Crvenog krsta, odnosno tih ljudi koji rade sa takvim "humanitarcima".
Nadam se, ministre, da se sa ovim slažete, jer ovo zaista jeste istina. Tim pre niste smeli da predvidite ovakvu mogućnost da se preko Crvenog krsta... Pa će onda Karić da organizuje sa Crvenim krstom da Crveni krst organizuje neku edukaciju na neku temu iz humanitarne oblasti i ljudi će to da plate, i onda će opet on to da deli sa nekim iz Crvenog krsta.
Dakle, Crveni krst mora da bude i da ostane humanitarna, dobrovoljna i neprofitabilna organizacija, a to može ako se brišu svi ovi članovi koje smo mi predložili da brišemo. Dakle, nismo brisali sve predložene članove, da ne bude zabune, nego samo one koji u stvari Crveni krst dovode u situaciju da sutra, primenom ovog zakona, čitamo po novinama – zloupotreba ova, zloupotreba ona, pronevera ova, pronevera ona, a mnogo bi bilo strašno da čujemo da Crveni krst, odnosno neko ko je zaposlen u Crvenom krstu proneverava neke pare itd.
Humanost na delu treba da se pokaže onda kada je to zaista potrebno.
Ovih dana, nažalost, čitali smo svi po novinama za ovog dečaka Marka iz Zemuna kome je potrebno 300 hiljada evra, a nekih stotinak hiljada evra mu je potrebno do januara ili februara meseca, dok ne postane punoletan, da bi došao na red za operaciju. Tu treba da se pokažu ti tzv. humanitarci. Znate, oni koji toliko para uzmu od ovog naroda treba barem tamo gde je to neophodno da te pare i vrate. Naravno, u takvim situacijama se pokazuje kakav je ovaj srpski narod, kakvi su građani Srbije. Zaista, građani pojedinačno jesu humani i pomažu koliko mogu, sa 10 dinara, sa 100 dinara, a onaj ko zaista može, nema ga u takvoj situaciji. Ovo je bilo ovako jedna digresija.
Dakle, ministre, nadam se da sam vas sa svim ovim argumentima ubedila da treba da prihvatite ovaj amandman i da ostavite da Crveni krst bude zaista humanitarna, dobrovoljna, neprofitna i nezavisna organizacija, ovako kako ste je vi predvideli, jer čitaćemo po novinama vrlo brzo ono što ne treba ni vama ni ovoj vladi, a ni onoj budućoj vladi, pa ni građanima Srbije.