Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Zahvaljujem se, gospodine Mihailoviću, mada mislim da ste i maločas mogli da ostavite još koji sekund gospodinu Paji Momčilovu, jer je očigledno da je tema o kojoj raspravljamo danas izuzetno važna. Zaista ne razumem toliku žurbu vladajuće koalicije kada se govori o paketu zakona koji su vezani za zdravstvo.
Svi se u kampanjama formalno zalažete da vam je to jedna od izuzetno važnih oblasti, da ćete, naravno, o tome voditi računa, ali izgleda da je to jedna od retkih oblasti u kojoj još uvek nema neke demokratije kakvu ste vi obećali. Veoma je čudno, a to moram ponoviti, što u svim drugim oblastima važi ono što je osnovni postulat i osnovno načelo – da svako za svoj novac može da bira kod koga će otići i kod koga će koristiti usluge – prosto je neverovatno da takvo pravo vi uskraćujete građanima Republike Srbije kada se radi o zdravstvu, tako da ne može građanin birati kod kog lekara će otići.
Što se tiče amandmana na član 10, koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo narodni poslanik Momir Marković, ovim amandmanom predviđeno je da se u stavu 2. člana 10. reči "kao i svom članstvu" brišu. Naime, čitav član 10. se odnosi na usluge koje može pružati Crveni krst Srbije, dok stav 2. kaže: "Crveni krst Srbije u svojim objektima može pružati usluge privremenog smeštaja i ishrane licima kojima je takav oblik pomoći potreban iz zdravstvenih ili socijalnih razloga, kao i svom članstvu."
Mi iz poslaničke grupe SRS predložili smo da se ove reči "kao i svom članstvu" brišu. Dakle, suštinski, u onome što bi trebalo da bude funkcija i delatnost Crvenog krsta ništa se neće promeniti, odnosno ostaće njima dozvola da pružaju usluge privremenog smeštaja i ishrane licima kojima je takav oblik pomoći potreban iz zdravstvenih ili socijalnih razloga.
Dakle, ono što spada u delatnost Crvenog krsta ni na koji način neće biti narušeno, ali ove reči "kao i svom članstvu" mislimo da apsolutno treba brisati, jer je nejasno šta se htelo sa tim uraditi. Na ovaj način vi praktično kroz zakon dajete sebi pravo da, kako bi se reklo, spavate i jedete u svojoj kući.
Ukoliko je Crveni krst dobrovoljna, humanitarna organizacija, ukoliko je nezavisna, a videli smo kroz ove prethodne članove da ona nije nezavisna koliko bi trebalo da bude, odnosno koliko vi to proklamujete, već se u dobar deo rada Crvenog krsta Vlada meša, pa hoće da se pita o ovome, hoće da se pita o onome, onda bi ovo jedino moglo, po nama, da dovede do nekih zloupotreba. Jer, neverovatno je da vi na ovaj način kao poseban osnov dajete mogućnost Crvenom krstu da svom članstvu pruža usluge ishrane i smeštaja.
Opravdano se postavlja pitanje da li će se na taj način, kroz eventualno neko simbolično članstvo u Crvenom krstu, provući nešto drugo što ne bi trebalo da bude delatnost Crvenog krsta, što svakako niko od nas ne bi želeo, jer podsećam da se ovde ne radi o kategorijama ugroženih lica, ne radi se ni o besposlenim, bespomoćnim, beskućnicima, ni obolelim licima, nego se radi o članstvu Crvenog krsta.
Ukoliko vidimo, u stavu 3, što ne sporimo, da se to pružanje usluga ishrane i smeštaja iz st. 1. i 2. ne smatra ugostiteljskom delatnošću, onda se još više dovodi u sumnju šta vi i na koji način pokušavate da podvedete pod ovaj stav 2.
Da li će nekome sutra pasti na pamet da pravi posebne objekte, učlani se u Crveni krst i podeli ljudima članske karte, napravi hotel, a ko god spava, on ne mora na to plaćati ni porez niti bilo šta drugo, već će reći – to je naš član Crvenog krsta, platite dnevnu članarinu od pet dinara na ulazu u hotel i završili ste posao.
Dakle, mora se na jedan jasan način ovo razdvojiti i po mišljenju Srpske radikalne stranke idealan način bi bio da se samo ovih nekoliko reči izbriše iz stava 2, kao što je to predložio narodni poslanik Momir Marković. Time bi se otklonile sve nedoumice, otklonila bi se mogućnost i za zloupotrebu. Ne vidim nijedan razlog zbog koga ovo Vlada nije htela da prihvati.

Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 10. zakona obezbeđuje se da u pružanju pomoći licima kojima je neophodna određena vrsta pomoći Crveni krst Srbije može tim licima da obezbedi privremeni smeštaj, kao i ishranu, ali da je vid pomoći koji je neophodan u članu 1. odnosno 2.
U stavu 3. člana 10. zakona utvrđuje se da te usluge koje Crveni krst Srbije pruža ugroženima ne predstavljaju ugostiteljsku delatnost, koja bi podlegla, pre svega, porezima i drugim fiskalnim obavezama.
Mislim da postoji nerazumevanje od strane predstavnika Ministarstva zdravlja kada je u pitanju amandman SRS, jer u obrazloženju zbog čega se ne prihvata amandman stoji da bi se prihvatanjem ovakvog amandmana povećali troškovi prilikom izvršavanja poslova Crvenog krsta. Naime, pri upućivanju članova Crvenog krsta na obavljanje poslova neophodno im je obezbediti smeštaj i ishranu. Nema nikakve sumnje da bi to bilo znatno skuplje, ukoliko bi se obezbeđivanje vršilo u javnim objektima, a ne u objektima Crvenog krsta koji već postoji.
Nijednog trenutka predstavnici SRS-a nisu smatrali da članovi Crvenog krsta Srbije treba da koriste neke druge apartmane ili smeštaj, kao i ishranu u drugom prostoru i u drugim restoranima, nego baš tu gde ste i vi definisali. Apsolutno insistiramo da se briše: "kao i svom članstvu", iz prostog razloga što članovi samim tim što su članovi tog udruženja imaju sva prava, kao i obaveze, prilikom udruživanja u takvu organizaciju.
Znači, ne treba da budu niti inferiorni u odnosu na druge i da im se onemogući da koriste te usluge, ali ne treba da se potencira, iz prostog razloga što mislim da je suvišno, a i na taj način postoji mogućnost zloupotrebe da se neko samo iz tog razloga učlani da bi imao neke beneficije, a ne zbog toga što želi volonterski da obavlja rad u organizaciji koja je pre svega humanitarnog karaktera.
Mislim da ćete, kao što ste neke amandmane Srpske radikalne stranke usvojili, imati razumevanje i da ovaj amandman SRS prihvatite i unapred vam se zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Hvala lepo. Samo da pojasnim: da ste vi napisali ovde "kao i svom članstvu angažovanom na zadacima", onda bi bila druga stvar. Kada napišete ovako uopšteno "kao i svom članstvu", onda to znači može svako. Upravo ovo što je govorio i gospodin Šarović. Mi samo kažemo, ako već hoćete tu mogućnost, precizirate, kažete – ljudi angažovani na zadacima, normalno, tog momenta. Onda je to jasno. Ovako je nejasno i ne sme da se meša sa privremenim smeštajem i sa ishranom i ljudima kojima su potrebni izdaci iz socijalnih razloga. To smo samo hteli i to vas molimo, a vi najverovatnije nećete prihvatiti, kao i većinu naših amandmana. To je već vaš problem. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada, Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, uopšte ne znam zašto vam je trebao ovaj predlog zakona o Crvenom krstu, potpuno bespotrebno za Narodnu skupštinu koja je opterećena mnogim drugim problemima; ne mislim Skupština kao institucija, već građani Srbije koji od nas očekuju da Skupština rešava mnogo važnije stvari.
A da se na ovaj način uređuje oblast Crvenog krsta nije ni dobro, kada ste već krenuli u to rešavanje, vidi se iz amandmana koje su podneli poslanici Srpske radikalne stranke. Već iz prvog člana, prvog stava sebe demantujete i u 8, i u 9, a evo već i u 10. Da li je to direktiva, da li vam je i to potrebno da biste morali da učinite sve ono što su vam oni naložili, zaista ne znam.
Ovakva ovlašćenja, kao što je stav 4. člana 10, koji tražim u ime poslaničke grupe SRS da se briše, koja se sada zakonski daju Crvenom krstu, tako su pogodno tle za razne marifetluke, zloupotrebe i korupciju, a o čemu smo mi govorili u raznim primerima, da je to neviđenih razmera. Ovako, kao na tacni ste im pružili mogućnost da rade šta hoće i da se pojedinci bogate, kao što su to radili, a nažalost nastavili su da rade, najviše u teško, najteže vreme kada je naš narod morao da beži sa svojih ognjišta iz Republike Srpske Krajine i iz Republike Srpske.
Sećam se tog perioda 1994. godine i do 1995. godine, kada je trajala tzv. blokada na Drini i kada je samo preko organizacija humanitarnog karaktera, kao što je Crveni krst, mogla da se uputi neka pomoć.
U to vreme, moja koleginica, a ujedno i dobra prijateljica, žena koja je zaista Srpkinja i koja dugo godina živi i radi u Atini, koja se angažovala kod mnogih poznatih grčkih firmi i organizacija, prikupila je zajedno sa grupom ljudi na desetine šlepera, ne bih da minimizujem, a može da se kaže i možda do 100 šlepera raznorazne pomoći za naše i njene sunarodnike iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
Iako je jedan od stručnjaka koji radi sa decom koja imaju određene smetnje, jedini takav stručnjak u celoj Atini, morala je da napušta svoj posao i svoju porodicu, jer, kako mi je tada govorila, nema, naravno to je evidentno i danas, poverenja u te lopove iz Crvenog krsta.
Ne mogu da kažem da svi ljudi koji tamo rade i vode tu organizaciju gledaju kako će i gde da ukradu i kako će šta da ćape i da kupe sebi stan, kuću ili da se obogate za svoj račun i račun svojih članova porodice.
Ako je već to prisutna pojava, možda je taj stepen kriminala u Crvenom krstu kao međunarodnoj organizaciji, odnosno ona ovde ima zaseban status pravnog lica kod nas u Srbiji, regulisan tako što je suzbijen u Švajcarskoj, u Italiji, u Francuskoj i u drugim zemljama na koje se vi pozivate da postoji ovakva i slična zakonska regulativa, ali stepen lopovluka i kriminala nije isti, ovde je u neviđenim razmerama.
Sećam se, još sam bila učenik osnovne škole, naši nastavnici i direktor škole nisu imali poverenja u ono što smo mi kao deca, kao i svi vi u sali, radili, a što je išlo navodno preko Crvenog krsta. Bilo koju akciju, bilo koju aktivnost da smo sprovodili da bismo nekome pomogli, humanog karaktera, jer mi i danas treba tako decu u Srbiji da edukujemo i u tom pravcu da razvijamo naše društvo, morali smo strogo da kontrolišemo i da pratimo. Jer, još od tog Brozovog komunističkog vremena oni koji su zaposeli vrh Crvenog krsta, i po sektorima, po okruzima, po gradovima, u tim su sredinama, kao takvi, bili ozloglašeni, jer uvek su ljudi dolazili sa mnogobrojnim primedbama da do njih pomoć nije stigla.
Kako je onda moguće, kada ste sami rekli da je Crveni krst, po predlogu vašeg zakona, u članu 1, neprofitabilna ili neprofitna, kako ste vi napisali, organizacija, da im se daju ovlašćenja po članu 10, po svim stavovima, da se to taksativno nabraja u stavu 4, koji ja tražim, u ime SRS, da se briše, gde se kaže: "Pod uslovima i na način utvrđen zakonom, Crveni krst Srbije može, ako to ne dovodi u pitanje obavljanje javnih ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom, pružati i druge usluge zainteresovanim pravnim i fizičkim licima, a naročito one koje se odnose na ...".
Znači, u pitanju je javno ovlašćenje koje se daje Crvenom krstu i u pitanju je mogućnost da oni raznim zainteresovanim pravnim i fizičkim licima pružaju usluge koje će da naplate.
U pitanju je: "1) organizovanje i sprovođenje stručnog osposobljavanja predavača za obuku iz prve pomoći, vođenje evidencije o obuci i izdavanje odgovarajućih uverenja o stručnoj osposobljenosti predavača", što će da košta 100, 200, 500 dinara, otkud znam koliko, ali to ima svoju tarifu.
"2) organizovanje i sprovođenje obuke iz prve pomoći kandidata za vozače, sprovođenje ispita, vođenje evidencije i izdavanje uverenja o položenom ispitu iz prve pomoći". Gde ćete veću mogućnost za sticanje profita? To su stotine hiljada ljudi koji će da traže ovo, a Crveni krst će da se pojavljuje u ulozi nekoga ko može to da radi i imaće sertifikat, odnosno legalizovaće taj svoj posao putem zakona.
"3) organizovanje i sprovođenje obuke iz prve pomoći za lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu", o čemu smo mnogo govorili.
Toliko je loše urađen Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, o čemu smo pričali danima sa Lalovićem, još nam samo treba da se u to uplete i Crveni krst i situacija je kompletna. Baš ćete lepo da učinite i da zaštitite radnike u Srbiji.
Moram opet da se vratim, pošto je sad uvaženi kolega Dragoljub Anastasovski ušao u salu, kada je dr Paja Momčilov govorio o onom slučaju i ljudima koji su napravili herojske podvige za mene i za svakog od vas. Neki od vas se boje da pruže prst da im kap krvi poteče, a kamoli da tako humano delo urade. Kada smo razgovarali o Zakonu o radu, a to je bilo samo pre tri meseca, on je izašao za govornicu i rekao da je ponosan jer je stoti put, tada je to bilo, dobrovoljno dao krv za nekoga kome je najpotrebnija, a sada sam u prilici da vas obavestim da je on to uradio još šest puta posle toga. Dakle, 106 puta je dao krv i ja mu se na tome zahvaljujem i čestitam mu. Takav vid pomoći i humanosti na delu i takvo ponašanje, da to neko uradi otvorenog srca, to je prava stvar za državu i za narod.
To što će da radi crveni krst i što će da organizuje razne stvari, odnosno pojedinci da se bogate putem ovih stvari koje su očigledno navedene kao profitabilna delatnost, jeste nešto što nikako niko ne samo iz SRS, nego milioni građana Srbije ne mogu da opravdaju. Naročito stotine hiljada onih koji su vapili za pomoći i nisu je dobili, iako su možda bili na nekom spisku, u evidenciji, ili im je rečeno da će da dobiju, jer su ostali bez svoje kuće i morali su da napuste svoje vekovno ognjište. Rečeno im je da će dobiti za kolektivni smeštaj – a takvih centara ima i u Kragujevcu i svuda po Srbiji, sada je nekoliko stotina ljudi sa članovima porodica prinuđeno da u Tehničkoj školi u severnoj Kosovskoj Mitrovici zanoći svaku noć i ove zime – primera radi, novi dušek. Odjednom su volšebno nestali ti novi, koji su u sklopu neke donacije ili prolaze kroz Crveni krst, ljudi dobijaju neke otpatke ili ne dobiju ništa.
Sećate se samo slučaja velike tragedije, elementarne nepogode koja je zadesila Jašu Tomić, kada je nekoliko hiljada ljudi u beznađu tražilo spas. Bilo im je potrebno da samo dobiju jedan par gumenih čizama. Kada bi oni sada došli i kada bismo im mi sa govornice uputili javni poziv da nam pričaju kakve su se sve zloupotrebe tamo desile od strane Crvenog krsta, verujem da ih je bilo, tome ne bi bilo kraja.
Nemojte onda da im dajete mogućnost još više to da rade preko člana 10. stava 4. To je čisti profit. To u normalnim državama u svetu rade određene agencije i ekipe. Ljudi koji to nisu imali prilike da vide ili nisu putovali u te krajeve bar su mogli da gledaju neke od tih snimaka na TV, da li dokumentarne prirode ili kao što to vole njihovi kinematografi da smeste u neki film i za to koriste te specijalizovane ekipe.
To je tačka 4) - organizovanje službe spasavanja na vodi i službe spasavanja na planinama, sprovođenja obuke spasilaca za rad u tim službama, vođenje evidencija i izdavanje odgovarajućih uverenja. Da li to treba da radi Crveni krst? Mi smatramo da to ne treba da radi Crveni krst. Postoje mnogi primeri i mnoge države u svetu gde to ne radi Crveni krst.
Humanitarna misija i akcija koja treba da bude prisutna i koja u mnogim slučajevima nije kao takva iskazana od strane onih koji vode organizaciju Crvenog krsta treba da služi za primer za budućnost, da se dalje ne dešavaju takve stvari i da se sve te negativne pojave koje se dešavaju spreče.
Nađite mi u gradovima Srbije, evo, da napravimo evidenciju onih ljudi koji su radni vek završili na čelnim pozicijama Crvenog krsta, da su duboku starost sačekali tako da nemaju gde da žive i da nemaju hleba da jedu. Pa, nema takvog. Svi ljudi će da vam potvrde da u svim gradovima i opštinama u Srbiji ne postoji takav slučaj.
Humanost na delu. Kada već govorimo o tome, završiću na kraju sa ovim što je trebalo koliko danas iza zatvorskih rešetaka, Bogoljubom Karićem, koji bi zaarlaukao ovde da ima tu mogućnost, ali, hvala bogu i svesti građana Srbije, nikada neće moći da se obrati sa skupštinske govornice. Zaista želim da govorim o tome, o njegovoj navodnoj humanitarnoj misiji i o krađi koja se dešava putem poziva preko brojeva koje objavljuje na svojoj TV.
Meni je kolega Dragan Čolić, naš poslanik iz Smedereva, u ovom trenutku nemam taj dopis, ali radi se o autentičnom spisu, doneo pre nekih mesec i po dana jedan dopis od jedne napaćene majke iz Smedereva, koja se više puta sa apelom za pomoć obraćala tom poznatom srpskom tajkunu, koji još uvek nije u zatvoru, a trebalo bi da bude.
Naime, ona je za neophodnu lekarsku intervenciju uputila dopis i tražila je da joj se pomogne. Zamislite šta su joj odgovorili iz "Karić fondacije" - da oni nemaju sredstva koja je ona tražila. Ona je tražila minimum minimuma, hiljaditi ili milioniti deo njegove godišnje zarade.
O čemu mi onda pričamo? Srbiju pokradoše takvi kao što je Karić i njemu slični, a mi govorimo o humanosti na delu i o tome da je ljudima potrebna pomoć. Jeste im potrebna pomoć, ali država na drugačiji način o tome da se brine. Samo okrenite stranice današnjih dnevnih novina. Evo, imate u dnevnim novinama, ne bih da reklamiram njih danas, na naslovnoj strani i veliki tekst unutra – u beogradskom prihvatilištu za beskućnike, za ljude koji nemaju šta da jedu, koji nemaju krov nad glavom, ove godine je duplo više onih koji traže da se smeste, nego što je bilo prošle godine.
Pogledajte samo u gradovima gde nema takvih prihvatilišta i gde je ukinuta narodna kuhinja, kao što je to slučaj u Kragujevcu, kako ljudi žive.
Nažalost, sve je veći broj siromašnih i životni standard je sve godi i gori. Oni ljudi koji su možda pre pet godina mogli sebi da obezbede osnovni minimum egzistencije, da kupe one osnovne životne namirnice, da plate struju, komunalije, sada to ne mogu nikako da urade, jer je to nešto što zahteva njihove tri ili četiri prosečne plate. A da ne govorim o onima koji platu uopšte nemaju i koji su na ivici bede i siromaštva i žive ispod donje granice siromaštva, a po evidenciji i statistici takvih je 2.400.000. Od toga je, dame i gospodo narodni poslanici, 800.000 dece u Srbiji koja dnevno nemaju da pojedu normalan obrok koji zaslužuju i koji im je potreban za njihov uzrast i razvoj.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Nedeljković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Nedeljković.

Ovim amandmanom se vraćamo na našu prvu dilemu, odnosno osporavanje što se tiče Crvenog krsta da li može vršiti javno ovlašćenje, kao organizacija koja je ovako definisana zakonom. Nema sumnje da država mora da vrši one poslove koji su pobrojani kao javna ovlašćenja poverena Crvenom krstu Srbije.
Dilema je da li te poslove država može da vrši sama, neposredno preko nadležnih državnih organa ili te poslove može da poveri Crvenom krstu, a ako ih već poverava Crvenom krstu sme li Crveni krst onda da bude tako definisan, da bude tako organizovan, sa takvim ovlašćenjima i sa takvim načinom upravljanja.
Može država da vrši i te poslove neposredno preko organa državne uprave. Primera radi, ima država koje imaju odgovarajuća ministarstva, nebitno kako se ta ministarstva zovu. Ima zemalja gde postoji ministarstvo za vanredne situacije i onda je tu potpuno čista situacija ko je odgovoran, ko je nadležan i ko je eventualno kriv ako se ti poslovi ne rade onako kako je to potrebno.
Kako je Crveni krst iznutra organizovan i da li je sposoban da obavlja ova javna ovlašćenja? Što se tiče unutrašnje organizacije i načina funkcionisanja Crvenog krsta, to je vrlo šturo regulisano ovim zakonom. Imamo član 4 – statut Crvenog krsta Srbije. O statutu se kaže samo ovo: "Crveni krst Srbije ima statut kojim, u skladu sa zakonom, uređuje oblast, zadatke, poslove i način rada svojih organa i službi, svoju organizaciju, kao i druga pitanja od značaja za rad Crvenog krsta Srbije."
U ovom članu, niti dalje u tekstu zakona, ne predviđa se da na statut bilo ko van ove organizacije daje saglasnost. Neuobičajeno je da Vlada ne daje saglasnost na statut Crvenog krsta Srbije, kao da je Crveni krst nevladina organizacija. Znači, Crveni krst Srbije vrši javna ovlašćenja koja joj Vlada poverava, a Vlada praktično i nema ulogu, što se tiče nekakvog nadzora, kontrole.
Ovde imamo član 19, kako je propisan i kako je predviđen nadzor nad radom Crvenog krsta. Evo, pročitaću ceo taj član: "Nadzor nad radom Crvenog krsta Srbije u obavljanju javnih ovlašćenja vrši organ državne uprave u čijem delokrugu je utvrđena oblast iz koje je javno ovlašćenje povereno Crvenom krstu Srbije." Znači, ništa šire, ništa operacionalizovano.
U prelaznim i završnim odredbama imamo član 22: "Crveni krst Srbije će uskladiti svoj statut sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu." Znači, Crveni krst će uskladiti. Znači, nema davanja saglasnosti na statut i apsolutno ništa nije predviđeno šta ako Crveni krst neće da uskladi ili propusti da uskladi. Šta se u tom slučaju preduzima?
Jedino imamo u članu 13. nešto što malo precizira nekakvu nadzornu funkciju države u organizaciji Crvenog krsta. To je u poslednjem stavu člana 13. Kaže – sredstva preneta Crvenom krstu Srbije iz budžeta Republike podležu sistemu kontrole i revizije na način utvrđen zakonom kojim se uređuje budžetski sistem Republike. Međutim, to je jedna opšta norma i to podrazumeva ako dođe do nekih zloupotreba budžetskih sredstava da će država moći da se tu umeša.
Ostaje otvoreno pitanje može li organizacija poput Crvenog krsta da vrši javno ovlašćenje. Kao što smo već rekli, mi mislimo da Crveni krst treba da bude autonomna organizacija; autonomna, ali nikako ne i nezavisna. Ne može biti nezavisna, zato što dobija sredstva delom iz budžeta, a delom ubira sredstva tako što se ovoj organizaciji odobrava da prikuplja sredstva na određene načine. Država ne sme na Crveni krst da prebacuje odgovornost za eventualne propuste u vršenju onih poslova koji su definisani kao povereni poslovi od strane države.
Mislim da smo malo raspravu vratili na pravi kolosek, jer neki poslanici iz redova stranaka koje podržavaju Vladu pokušali su da raspravu svedu na dilemu ko je za, a ko je protiv Crvenog krsta. Ko god ima neke primedbe na Predlog ovog zakona, na konkretna rešenja, taj je protiv Crvenog krsta, a oni koji su za Crveni krst, naravno, oni ne moraju ni da pročitaju tekst ovog zakona i time dokazuju da jesu za sve ciljeve, sve zadatke, sve poslove koje Crveni krst vrši.