Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Po kom osnovu?

Po osnovu toga što je gospodin Pejčić pomenuo Srpsku radikalnu stranku. Naravno, nemam nameru da mu repliciram u smislu da kažem da je nešto loše rekao i da je pogrešio.
Naravno da nije, ali pošto je spomenuo SRS javljam se da kažem, odnosno da ponovim ono što je Aleksandar Vučić juče rekao za ovom govornicom, da bi trebalo zaista narodni poslanici kojima se nude pare, kojima Bogoljub Karić nudi pare, a oni se zaista iskreno odupiru tome, a o tome se očigledno uveliko priča i očigledno da to jeste aktuelno, da se pojave, da izađu za ovu govornicu, da upozore javnog tužioca da Bogoljub Karić pokušava da korumpira, da nudi mito. To je krivično delo i za to se ide u zatvor.
Mislim da je to jedini način da stanemo na put takvim stvarima, da zaustavimo i one koji bi eventualno izdali svoju stranku, onu na čijoj listi su došli u ovaj parlament, i da stanemo na put tom Bogoljubu Kariću koji pokušava da uđe u parlament, iako nije ni imao stranku u vreme kada su ovi izbori raspisani, nije ni učestvovao na izborima.
To je veoma opasna pojava. Ako to uzme maha, onda postoji problem zašto mi uopšte idemo na izbore, zašto uopšte radimo izborne kampanje.
Onda može da se desi da Bogoljub Karić sa toliko para kupi celu vladu, i šta smo onda radili, zbog čega se uopšte bavimo politikom, ako će neko ko krade narodne pare, neko ko dnevno ukrade 7000 evra narodnih para da omalovažava ovaj parlament i na kraju krajeva građane Srbije.
Naravno, nije sporno da je onaj ko prihvati poziv Bogoljuba Karića moralna mizerija, ništarija, isto kao i taj koji ih kupuje, ali ako hoćemo ozbiljno tome da se suprotstavimo – mi srpski radikali nesporno je da hoćemo, vidim da je takvo raspoloženje uopšte u parlamentu, bar što se tiče onih koji učestvuju u radu ovog parlamenta, za ove Tadićeve ne tvrdim, jer ih nema, ne iznose stav – pozivam narodne poslanike koji su zaista bili u prilici da im taj Karić nudi da im vrati ponovo pare koje je oteo od naroda da izađu i to kažu javno i da konačno javni tužilac reaguje u skladu sa svojim ovlašćenjima.

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović. Molim vas da se vratimo dnevnom redu.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao nezavisni poslanik osećam se prozvanim od strane gospodina Pejčića i hteo bih da kažem da nemam nikakve veze sa svim ovim pričama.
Ono što sam rekao za ovom govornicom, za štampu i za televiziju – da neću ući u salu da glasam za budžet – stojim pri tome, rekao sam zbog čega i nema potrebe da to ponavljam.
Nema potrebe mene da vezujete sa tim, a što se tiče gospodina Koštunice, ima sada priliku da se udruži sa pravom patriotskom strankom, zarad spasa Srbije.
Prema tome, što se mene lično tiče, ja sam imao ponude da podržim budžet, da uđem ovde i da glasam ili ne glasam, ali o tome ne želim da otkrivam, ne želim ni sa kim da ulazim u lični sukob.
Imao sam ponude samo da uđem u salu kada se bude glasalo o budžetu. Drugu ponudu ni od koga nisam imao.

Da li po amandmanu još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da pričam o amandmanu koji sam podneo u ime Srpske radikalne stranke, da kažem da dobijamo pozive od ljudi i da, gospodine ministre, reaguju građani, u smislu kako ne mogu za svoj novac  da biraju svog lekara.
To je dosta indikativno, pored onoga što su poslanici Srpske radikalne stranke sinoć za govornicom, a i danas u prepodnevnoj raspravi rekli, da to nije dobro rešenje u prethodnom zakonu o zdravstvenom osiguranju, o kojem je sinoć završena rasprava u pojedinostima.
Neprimereno je takođe, a mi smo u poslaničkoj grupi SRS danima govorili o tome, da se planira rad Narodne skupštine, ovog visokog doma, tako da se unapred postavljaju rokovi koje nije moguće ispuniti vremenski.
Hoćete pošto-poto da usvojite budžet u ponedeljak, navodno zbog MMF-a, do 28. novembra i sada moramo mi...
Poslanicima Srpske radikalne stranke nije teško, vidite da smo aktivni pre podne, popodne, u večernjim satima, izlazimo za govornicu i iznosimo argumentovane kritike na vaše predloge zakonskih rešenja.
Neprimereno je zbog svih ostalih i zbog značaja ovog visokog doma da na takav način planirate rad Narodne skupštine.
Uostalom, ovaj Predlog zakona o Crvenom krstu Srbije vezujete upravo za donošenje zakona o budžetu za 2006. godinu. Vezujete ga tako što usmeravate finansiranje Crvenog krsta sa jedne strane na državu i budžet koji planirate za 2006. godinu, a Crveni krst predviđa se kao pomoćni organ u humanitarnom radu.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci, a o tome su vam dosta govorili poslanici SRS, pogotovo dr Paja Momčilov, nemamo ništa protiv. Nije to uopšte sporno za nas srpske radikale.
Sporno je to što Crveni krst Srbije, kao deo društva Crvenog krsta Srbije i Crne Gore i kao deo Međunarodnog pokreta Crvenog krsta, ne može da vrši javno ovlašćenje.
Dalje, upućujete Crveni krst na dodatno finansiranje, da Crveni krst Srbije kao deo Međunarodnog pokreta Crvenog krsta može da nalazi druge izvore svog finansiranja.
Znači, paralelni izvori finansiranja, sa jedne strane kao države Srbije, sa druge strane u sprovođenju misije humanitarnih i dobrovoljnih akcija o kojima Crveni krst treba da vodi računa.
U tom smislu, vezano za te aktivnosti, Crveni krst je ovlašćen, što i predlažete delom ovog zakona, na dodatno finansiranje.
Malopre je gospođica Vjerica Radeta pomenula određene slučajeve vezane za jednog čoveka; pa nemojte da mi zamerite, mi u SRS imamo običaj da pojave i događaje nazivamo pravim imenima, tako ću ja da kažem, ali nemojte mnogo da se pitate, jer ste navikli da mi adekvatne nazive koristimo za određene pojave.
Jedan od najvećih lopova u Srbiji, čovek koji je sticajem raznih okolnosti i u jednopartijskom sistemu, u socijalističkom, odnosno levičarskom sistemu, a i sada mu vlast omogućava da pljačka, da krade veliki iznos državnih sredstava, neki poslanici već pominju njegovo ime, naravno, radi se o Bogoljubu Kariću, ukrao velike iznose državnih sredstava, i preko "Mobtela", i preko zajma za preporod Srbije, za Kosovo i Metohiju i iz drugih izvora, najavljuje da će, ako je potrebno, da bude donator za borbu protiv korupcije. On hoće da uđe u politiku da bi sačuvao svoju imovinu koju je stekao krađom državnih para, umesto da nudi eventualno i Crvenom krstu Srbije deo tih sredstava, kako bi Crveni krst Srbije mogao da sprovodi svoju misiju humanitarnog karaktera.
U ovom članu 8. kaže se da u vršenju javnih ovlašćenja iz članova 6. i 7. ovog zakona Crveni krst vodi odgovarajuće evidencije i izdaje uverenja. Naravno, amandman glasi da se član 8. briše. U jedinoj rečenici obrazloženja ovog mog amandmana naveli smo da smo dali obrazloženje prilikom podnošenja amandmana na član 1. istog zakona.
Stav 2. i stav 3. na koji upućuje obrazloženje mog podnetog amandmana kaže da Crveni krst Srbije vrši javna ovlašćenja utvrđena zakonom. Kojim zakonom? Da li ovim predlogom zakona o Crvenom krstu Srbije ili nekim drugim zakonom? Čak i da ovaj zakon o Crvenom krstu Srbije upućuje da Crveni krst Srbije ima mogućnosti, može da sprovodi javna ovlašćenja, nije dovoljno da ima ovlašćenja jednog državnog organa, jer na kraju krajeva, šta je Crveni krst Srbije u pravom smislu, da li je to udruženje građana, da li je nevladina organizacija, da li je državni organ ili je Crveni krst Srbije humanitarna, nezavisna, neprofitna i dobrovoljna organizacija? Već je jedan poslanik Srpske radikalne stranke detaljno obrazložio kako Crveni krst Srbije ne može da bude nezavisna i neprofitna organizacija.
Kako Crveni krst Srbije da uživa pomoć nadležnih državnih organa, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, koja prava može da uživa od državnih organa? Gospodine ministre, dajete prevelika ovlašćenja Crvenom krstu Srbije.
Na kraju ću navesti neke primere kojima ću da odgovorim poslanicima koji su pomenuli nešto u suprotnosti sa stavovima Srpske radikalne stranke, da nije to tako i da nisu u pravu. Dakle, da se Crvenom krstu Srbije u članu 7. poverava vršenje sledećih javnih ovlašćenja, pa između ostalog i da obezbeđuje materijalna, finansijska i druga sredstva za te akcije.
Dakle, da li upućujete Crveni krst Srbije da uvodi takse, neke naknade, to ne može, jer osim dobrovoljnosti može da obezbeđuje finansijska sredstva. Dakle, tu je molba, zahtev pravnim licima, odnosno privrednim subjektima i privrednim društvima, pojedincima da učestvuju u finansiranju određenih akcija, misija koje sprovode u tom delu. To može, može svako, ali na koji način je rešeno ovim predlogom zakona da Crveni krst Srbije to može i da naročito ima pravo da to radi.
Dalje, s obzirom da mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da Crveni krst Srbije ne treba i ne može da ima javna ovlašćenja, onda ne može ni da vodi evidenciju i izdaje uverenja, što je suština mog amandmana kojim sam tražio da se briše član 8. Kompetentnost i stručnost nekoga u Crvenom krstu Srbije da izdaje uverenja i druge javne isprave apsolutno ili skoro da ne postoji. Dakle, skoro da ne postoje ljudi koji mogu da izdaju uverenja u ime države i za račun države.
Dakle, pored toga što nije primereno, što nije potrebno da pored Ministarstva, organa državne uprave, državnih organa još neko može da vrši ovo ovlašćenje i da izdaje uverenja, kao što ste naveli i predvideli, Crveni krst Srbije to zaista ne može, to ne ide i nije u redu. Kada su u pitanju ljudi u Crvenom krstu Srbije, mnogi od njih nisu osposobljeni da vrše javna ovlašćenja.
Nemojte da zaboravite ni ovo, gospodine ministre, da postoje veoma loša iskustva o radu mnogih odbora, odnosno organizacija Crvenog krsta Srbije na teritoriji Srbije, a takođe i zloupotrebe.
Ne može Crveni krst Srbije kao pomoćni organ da ima javna ovlašćenja, a samim tim ne može ni da vodi odgovarajuću evidenciju.
Gospođa Vjerica Radeta je u pravu kada je navela u odgovoru poslaniku gospođi Živodarki Dacin da ima mnogo zloupotreba i kriminala, to otvoreno mogu da kažem, u radu Crvenog krsta Srbije. Možda će gospodin ministar ili koleginica Živodarka Dacin da kaže da srpski radikali to pominju bez osnova, ili ako ima osnova, to su pojedinačni slučajevi. Dakle, tragedija je u tome, nažalost, što tih pojedinačnih slučajeva ima mnogo, tako da je to postalo pravilo ponašanja u radu Crvenog krsta Srbije po opštinskim odborima.
Ja ću navesti jedan primer, gospođo Dacin, gospodine ministre, radi se o primeru gde je prvi čovek jedne opštinske organizacije Crvenog krsta krivično odgovarao. Nije bitno što je on bio pripadnik SPS-a, to je mogao da bude čovek koji je pripadnik bilo koje stranke, to je manje važno, ali on je odgovarao i bio je u zatvoru zbog zloupotrebe upravo u radu Crvenog krsta, i dalje je osposobljen da izdaje uverenja i da vrši javna ovlašćenja, a on je to stalno radio u alkoholisanom stanju. On možda zna, ali nije sposoban da to radi, nije sposoban, jer je pod dejstvom alkohola. Naravno, neću da navodim mesta tih pojava, ali one zaista postoje.
Trebalo bi ovu oblast urediti onako kako je primereno našoj situaciji, uvažavajući sve preporuke i naredbe međunarodnih normi koje regulišu ovu oblast, ali treba imati meru u svemu tome, a tu meru ističemo mi u Srpskoj radikalnoj stranci; namera nam je iskrena da damo poboljšanje odgovarajućim rešenjima ovog predloga zakona.
Zbog toga je opravdano, gospodine ministre, da prihvatite ovaj amandman koji sam podneo na član 8. Predloga zakona o Crvenom krstu Srbije, a takođe i ostale amandmane Srpske radikalne stranke, jer verujte mi, prihvatanjem svih ostalih amandmana kvalitet zakona o Crvenom krstu će biti mnogo bolji.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Javljam se po ovom istom amandmanu. Vidite, nas opet buni, još da vam ukažemo na jednu stvar samo kada se radi o tim javnim ovlašćenjima, ako je dobrovoljna organizacija, kako onda možeš da mu daš nešto, ako je nešto dobrovoljno. Kada je na principu dobrovoljnosti zasnovano, da li je ono što je zadatak državne uprave moguće spojiti sa dobrovoljnim radom, pa da kažeš, ako je njemu dobrovoljan rad, a on sada kaže – sada hoću, a sada neću.
Znači, to je još jedna stvar koja nas zbunjuje, ali ne javljam se zbog toga. Javljam se upravo zbog onoga što sam govorio, ministar nije bio ovde, ali, gospodine ministre, možete svoje saradnike da zamolite da vas obaveste i da vam kažu da ne morate da intervenišete vi lično i da budete van ove rasprave, jer eto vidite, važne zakone raspravljamo, a vas nema.
Čitao sam ono što sam optužen da nisam ništa preduzeo povodom akcije dobrovoljnih davalaca krvi koji traže da date jasne podatke o projektu transfuzije. Niste bili ovde i neću ponavljati, ali stvoren je veliki problem.
Rekao sam da smatram da ne snosim odgovornost za to, mada sam dosta ružnim rečima napadnut da se neodgovorno ponašam. Čitao sam ovde te apele, a stvar je stigla do međunarodne zajednice. Imam i pismo koje je upućeno Beniti Ferero-Valdner od dobrovoljnih davalaca.
Imamo i u štampi izveštaje da se preti dobrovoljnim davaocima krvi. Došli smo dotle da vaši službenici prete tužbama dobrovoljnim davaocima krvi, i to prete najvećem davaocu koga imamo, nekom gospodinu Požegi iz Novog Sada, koji je 169 puta dao krv, kaže – zbog napada na reformu moguće tužbe. Ne izmišljam ništa.
Nije to novinski napis. Pričali smo da novine nisu nešto za bagatelisanje. Vi se njima služite. Vi ih pozivate na konferenciju za štampu. Vi ih ugošćavate po raznim mestima, da ne nabrajamo gde i kako. Gospodin Dinkić opet vodi ekipu sa sobom.
Pa, kada vam ne valjaju novinari, zašto ih vodite sa sobom? To čini i Labus. Vi izgleda imate neku svoju komisiju koja selekcioniše – ovi su dobri, ovi nisu.
No, suština je ovo: da su vaši direktori dozvolili sebi toliko drskosti da proganjaju ljude koji su se suprotstavili nekim reformskim rešenjima kroz ovaj projekt, koja su loša rešenja.
Nemam vremena sada da o tome govorim. To će biti naše poslaničko pitanje na kraju.
Ne može u užičkom regionu direktor da smeni načelnicu Službe za transfuziju... To kažem zato što ovde ima jedna tačka o transfuziji krvi, pa hoću da vas obavestim jer niste bili prisutni. Moram da objasnim ministru, ne zna o čemu pričamo.
Smenjena je načelnik Službe za transfuziju, koja je imala suprotna mišljenja i zabranjeno joj je da govori. Nije smenjena zato što nije obavljala svoj posao, što je loše uradila svoj posao, što je nemarna, što je kasnila na posao, ne, nego zato što je imala suprotno mišljenje.
Šta je urađeno? Stavili su za načelnika urologa. To je skandalozno. Šta su još uradili? Povukli su iz penzije transfuziologa da bi mogla Služba da radi, jer su se bojali da će doktorka Rada da ode i da neće da radi.
Ne može tako da se ponaša, gospodine ministre. To su veliki problemi.
Upravo zbog toga insistiramo, valjda je i drugima jasno, da ova javna ovlašćenja kada je u pitanju transfuzija krvi moraju biti nadležnost države. Država je odgovorna i niko drugi.

Hvala. Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 9. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Živodarka Dacin i Veroljub Stevanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za zdravlje i porodicu je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin.

Potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, naravno da sam kroz ceo zakon propratila onu osnovnu ideju da popularisanje dobrovoljnog davalaštva krvi i učešće u organizovanju akcija dobrovoljnog davanja krvi treba da bude javno ovlašćenje za organizaciju Crvenog krsta.
Pošto je okupljanje i organizovanje dobrovoljnih davalaca krvi i motivacija ušla u program Crvenog krsta, ali programska aktivnost je nešto što je ograničenog karaktera, što traje neko vreme, kao u "nedelji solidarnosti", "dečijoj nedelji", "nedelji Crvenog krsta", a ova motivacija praktično je nešto što je neophodno 24 časa dnevno sprovoditi, dakle, pratim kroz zakon ovu nit da mi i dalje zastupamo da postojeće stanje, bar što se tiče javnih ovlašćenja kada je dobrovoljno davalaštvo krvi u pitanju, ne treba menjati. Zahvaljujem.