Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 35. Ovaj član je dosta problematičan u ovom zakonu. Imate odredbe koje se predlažu, između ostalog u stavu 1: "Komora je dužna da obaveštava javnost o svim pitanjima iz nadležnosti komore.
Stav 2: "Komora je dužna da obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, nadležne pravosudne organe i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o disciplinskim postupcima koji se vode protiv članova komore pred nadležnim organima komore, kao i o postupcima izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence, ako se u tim postupcima ustanovi da postoji sumnja da je izvršeno krivično delo."
Molim vas, da li komora treba da se pretvori u istražni centar, da proganja zdravstvene radnike? Molim vas, odredbe člana 226, 227. i 228. Zakonika o krivičnom postupku su predvidele određena ovlašćenja organa unutrašnjih poslova kada je u pitanju otkrivanje, rasvetljavanje i prijavljivanje krivičnih dela.
Ovako ispada sada da će i u disciplinskom postupku i u postupku oduzimanja licence imati pravo, po ovome predlogu zakona, organi unutrašnjih poslova, odnosno operativci policije da učestvuju u postupku, da pregledaju spise, da traže obaveštenja i na taj način da se krši Ustav.
Ustav predviđa tačno, a pored Ustava sistemski zakon, tj. Zakon o krivičnom postupku regulisao je nadležnosti pravosudnih organa i organa unutrašnjih poslova, tj. organa policije. Molim vas, neprimereno je sada da policija vršlja po disciplinskim postupcima koji se vode protiv zdravstvenih radnika, jer nema pravo, nema ovlašćenje.
Po Zakonu o krivičnom postupku svaki građanin je dužan da prijavi krivično delo koje se goni po dužnosti. Dakle, krivično delo, ukoliko postoji, tada su nadležni organi iz zdravstva, i dužni su da to delo prijave nadležnom državnom tužiocu. Tu se završava procedura i tu je taj pravac kretanja.
Ovako definicija da se traže obaveštenja, da su svi dužni da u javnosti daju takve informacije... Šta ćete da radite u konkretnom slučaju ako utvrdite da je neko primio mito?
Novinar dođe i kaže – molim vas, tražimo obaveštenje, je li to tačno, i neko se nađe i kaže – jeste, taj i taj je primio mito; novinar piše sutra u novinama, članak se objavljuje, a istraga još uvek nije krenula.
U interesu istrage ne može se na ovakav način davati obaveštenje sve dotle dok ne bude pravosnažna sudska odluka u javnosti u interesu istrage, u interesu zaštite prava građana, ne može se baratati sa nekim podacima koji mogu da naruše osnovna ljudska prava i povrede čast i ugled jednog građanina.
Zbog toga smatram da je predlagač zakona morao da ovaj član preformuliše, ali ni u kom slučaju da ne zadire u ustavna prava naših građana.
Šta će policija sada da učestvuje i zašto policiju obaveštavati o kome je postupak za oduzimanje licence, kakve veze ima policija sa tim? Ja razumem da ministarstvo zdravlja prati rad komore i da u tom slučaju dobija povratne informacije o utvrđenom činjeničnom stanju ako je došlo do povrede statuta komore ili povrede zakona.
Kada je u pitanju ona odredba člana 7. i 8, molim vas, ko će profesorima davati licence?
Na primer, mi imamo u SRS redovnog profesora dr Poskuricu koji druge edukuje, a i drugi lekari i specijalisti tih nivoa stručnosti kao eksperti edukuju druge i daju licence, a ko će sada tim ekspertima i akademskim zvanjima tog nivoa davati i odobravati ili oduzimati licence.
Dakle, nešto što apsolutno nema logike.
Zbog toga smatramo da je ovaj član 35. veoma problematičan, podaci se ne mogu davati, podatke ne mogu da prikupljaju na ovakav način organi koji nisu u okviru zdravstvenih organa i zbog toga je ovaj amandman Srpske radikalne stranke.
Ja sam vam rekao, mi imamo ovde deset ili dvanaest doktora medicine, imamo mnogo doktora u članstvu, ali ja sam se sa profesorom doktorom Poskuricom, redovnim profesorom Medicinskog fakulteta, dugo konsultovao oko svih odredaba ovog zakona.
Mogu vam reći da mi je dao brojna tumačenja i nelogičnosti i zbog toga je Predlog ovog zakona problematičan.
Mislim da ministar uviđa da se ovde nalazi u kontradikciji veliki broj članova međusobno. Da su Predlog ovog zakona radili eksperti SRS, verujte, bio bi daleko kraći, ali bi definicije bile logične i pravne, ne bi se mešao u nadležnost drugih organa, ne bi predviđao norme koje vređaju i povređuju Ustav.
Dakle, treba ipak gledati, jer nisu ni zdravstveni radnici takvi kako ih treba kroz ovaj zakon posmatrati i prema njima preduzimati neke drastične, drakonske mere, jer ovo je nelogično.
Vama je ukazano, gospodine ministre, da postoji Krivični zakonik, da je prethodni krivični zakon predviđao korupciju u deset organa, u pravosuđu, zdravstvu, prosveti i da ne nabrajam.
Videlo se u praksi da od toga nema ništa. Ne vredi donositi hiljadu zakona ako oni nisu delotvorni i primenljivi.
Mi imamo praksu, u poslednjih par godina donosi se veliki broj zakona i ti zakoni, ne prođe ni mesec dana, dva ili tri, Vlada traži izmene i dopune.
Zato vam je doktor Blažić danas ukazao da je Zakon o komorama, koji je donet 1994. godine, trebalo samo izmeniti i dopuniti, poboljšati taj tekst, a ne prepisivati članove i na taj način kazati – donosimo zakon. Nije dovoljno doneti zakon, bitno je da se donese dobar zakon, kao što je to bio Krivični zakonik, za koji su glasali srpski radikali.
Mogu da vam kažem, glasali su, jer su to odredbe koje su pisali srpski radikali još 2000. godine.