Zahvaljujem se. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.) Hvala.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prof. dr Mileta Poskurica podneo je u ime Srpske radikalne stranke amandman na član 14.
To je samo nastavak ove naše priče, ilustrovan mnogim primerima iz života vezanim za rad Crvenog krsta i za naše shvatanje onoga što smo vam lepo, gospodine ministre, obrazložili u članu 1, šta, po definiciji koju je dala Srpska radikalna stranka, treba da bude Crveni krst.
Opet vas pitam zašto vam je bio potreban ovaj zakon? Lepo da ste izašli i rekli - to mi je direktiva, rekla mi je Evropska unija. Vi ste u Srbiji poznati tender majstor. Još sada da nameštate razne angažmane ovima iz Crvenog krsta, tome nema kraja. Ako vi dajete mogućnost, po članu 14. tački 3), što prof. Poskurica traži da se briše, da se za Crveni krst sredstva obezbeđuju i od pruženih usluga čije su vršenje državni organi, organi teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave poverili Crvenom krstu, pored svih onih usluga i profita koje će lepo da dobiju po stavkama iz stava 4. člana 10, to je neprihvatljivo.
Prvo, jedinice lokalne samouprave, ovde sede mnogi predsednici opština iz redova SRS, a mi smo takav stav izneli po prvi put i demonstrirali ga kada je predsednik Šešelj postao predsednik Opštine Zemun 1996. godine, uopšte nisu u obavezi da finansiraju Crveni krst. Oni to rade ne po inerciji, nego zbog toga što ih stavljaju u korpus tzv. nevladinih organizacija. To nisu mali iznosi. Jedinica lokalne samouprave uopšte ne treba udruženja građana da finansira.
Da ne govorim o raznim drugim udruženjima koja nisu Crveni krst, a koje su klasične organizacije koje se bave drugim delatnostima, pre svega špijunskom delatnošću u našoj zemlji, koja se podvodi pod nevladin sektor, a finansira se od strane Soroša, van institucija države, a onda ih neke jedinice lokalne samouprave stavljaju, kao što mi imamo slučaj u Kragujevcu, nekoliko takvih, da ih finansira grad Kragujevac, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Koji su to poslovi i koja je to aktivnost koju treba jedan grad ili opština da poveri Crvenom krstu, a da oni za to dobijaju novac od nas?
Moram samo da vam kažem, gospodine ministre, da je frapantno to što se dešava konkretno u Kragujevcu, a svuda u Srbiji imate takve primere. Tamo je došao novi sekretar Crvenog krsta, u pitanju je žena, koja je član DS-a. U prostorijama Crvenog krsta, čija navodno humanitarna aktivnost treba da bude osnovno čime će on da se bavi, Vesna Pešić je pre 20 dana držala u Kragujevcu političku tribinu.
Da li vi to možete da opravdate i kako ćete vi onda da reagujete kao nadležni ministar? Šta su prostorije Crvenog krsta – mesta gde će neke propale političke, i u moralnom i u svakom drugom pogledu, ličnosti da drže svoje političke tribine i da pokušavaju da seju i dalje mržnju među građanima i da se tako ponašaju?
Vidite šta stoji u članu 9. predloženog zakona, da Crveni krst Srbije sprovodi program i aktivnosti koje proizilaze iz ciljeva i zadataka Međunarodnog pokreta, a naročito: prvo... Ono što se desilo u Srbiji, odnosno SRJ, što novija istorija i civilizacija nije zapamtila, jeste 78-dnevno bombardovanje našeg naroda i naše države. Kada govorite o njihovim običajima i o onome šta su oni, oni da su bili tako humani, mislim na te zemlje i države na koje se vi pozivate, ne bi naložile NATO agresiju na našu zemlju i da se tako besomučno ubijaju žene, deca i naša vojska, da se uništavaju civilni, privredni i drugi objekti.
Opet ću da vam iznesem slučaj iz grada Kragujevca. To vam stoji u tački 3), gde kaže da Crveni krst donosi plan i sprovodi program pripreme za delovanje u nesrećama, u saradnji i uz koordinaciju sa nadležnim državnim organima. Šta je Vojska Jugoslavije, nego nadležni državni organ? Kada su oficiri Vojske Jugoslavije kod tadašnjeg sekretara Crvenog krsta u Kragujevcu došli, jer im je bila neophodna pomoć, s obzirom na to da je država bila u ratu sa najvećom vojnom alijansom, gospođa koja je tada bila sekretar Crvenog krsta rekla im je – bežite odavde, idite, nemojte ovi stranci da vas vide. Stranci da ne vide pripadnike Vojske Jugoslavije, koja se u tom trenutku bori za goli opstanak i brani živote svojih sunarodnika! Nemojte, molim vas, da mi pričate da su to sve humanitarci na delu i da su oni zaduženi da u svakom trenutku brane interese građana.
Zbog toga je prof. dr Mileta Poskurica reagovao i smatra apsolutno skandaloznim i neprimerenim da ovakva tačka 3) u članu 14. ostane i da pružanjem pojedinih usluga, zamislite, i vršenjem tih usluga i programa, zarad i u ime jedinica lokalne samouprave, Crveni krst još dobija naknadno novac.
Stav Srpske radikalne stranke od našeg osnivanja, kada su u pitanju bilo kakve nevladine organizacije, sektori, Međunarodni Crveni krst, Crveni krst Srbije, tadašnje SRJ, što se tiče prihoda iz budžeta koji im se daju i njihove delatnosti, apsolutno je identičan kao i sada 2005. godine. Zbog toga smatramo da treba do kraja našim argumentima i ovim amandmanima da odbranimo taj stav, jer to je jedini ispravan način razmišljanja.
Sami sebe ste, kao predlagač, kroz sve druge članove, kada ste rekli da je to neka navodno neprofitna organizacija, demantovali, pa i ovim članom 14. i tačkom 3), a naročito članom 10. i svim tačkama, od 1) do 4), u stavu 4. člana 10. Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Dobar dan, gospodine predsedavajući. Mi smo ovde stalno, predsedavajući se menjaju. Cirkus ide dalje.
Nama predsedavajući dođe naspavan, a mi smo, mnogi ovde, poprilično već i umorni. Ali, šta je tu je. Iz ove se kože ne može. Sami smo hteli i ne treba da se žalimo. Na kraju krajeva, dosta smo dobro i plaćeni. To narod zna, pa nema mesta nekoj žalbi.
Žalba je, naime, intonirana iz drugih razloga. Kad vi ovako radite non-stop, maratonski, već tri-četiri dana, ne spavate noću, kad ste ovde do dva sata u ovim klupama, onda vi ne možete punim kapacitetom da koristite svoj mozak na pravi način i onda vodite možda jednu lošu raspravu. Kao krajnji rezultat ćete možda imati i dobijanje loših rešenja.
Kao lekar moram da ukažem da kapacitet ljudskog organizma, kada je mentalni deo u pitanju, a Skupština se bavi mentalnim radom, isključivo ima tu nadležnost, mi se ne bavimo drugim aktivnostima, isključivo mentalna aktivnost koja kroz ove naše govore i replike dolazi i do naših građana, nije programiran da ovako radi. Programiran je da radi osam sati.
Čudi me da se gospodin ministar, kao čovek koji promoviše zdravlje, pa onda prevenira bolesti, koji zna definiciju zdravlja, psihofizičko blagostanje, ne buni protiv toga. Neću da kažem da je zagovornik toga. Ne verujem da je on zagovornik. Zato je kriv gospodin Marković, ne ni gospodin koji trenutno vodi ovu skupštinu.
Gospodin Poskurica je tražio brisanje tačke 3) koja govori o finansiranju. Rečeno je: članarine, igre na sreću, pa je onda rečeno – iz budžeta. Ovde kaže – od pruženih usluga čije su vršenje državni organi, organi teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave poverili Crvenom krstu Srbije. Koje su to dužnosti? To je potpuno neodređeno. Posebno finansirate ovlašćenja koja prenosite na Crveni krst i kažete da to ide iz budžeta. U redu. Koji su to dodatni zadaci koje vi dajete? Kažite, da znamo o čemu se radi. Vrlo je nejasno.
S druge strane, ako gledate, rekao sam da ovaj zakon ne valja ništa, tu nema četiri strateška cilja pokreta Crvenog krsta iz 2001. ili 2004. godine, ne mogu sad više, mozak mi ne radi kako treba. To niste ugradili, a kažete da pravite savremeni zakon. Šta kaže Internacionalna federacija Crvenog krsta?
Kaže, šta je osnovna misija – da olakša život osetljivim kategorijama ljudi, mobilišući snagu humanosti. Onda kaže – vulnerabilni ljudi su oni koji su pod velikim rizikom da prežive ili da njihov kapacitet života bude zadovoljavajući u socijalnom i ekonomskom smislu i ljudskom dostojanstvu. Kaže – često su ove žrtve žrtve prirodnih nesreća, siromaštva izazvanog socijalno-ekonomskim krizama, to su izbeglice, i žrtve hitnih stanja u medicini. To je zadatak Crvenog krsta.
Gde je ovde to opisano u ovom zakonu od ciljeva i zadataka? Od ovog što sam ja rekao, gde su vam izbeglice, gde su vam ljudi ugroženi hitnim medicinskim stanjima? To je suština. Toga nema u vašem zakonu uopšte.
Šta onda to naplaćuju oni, kada ne rade ovo što je osnovni cilj i zadatak i sadržina njihovog rada?
Ako gledamo relevantne međunarodne dokumente, ja to čitam iz relevantnog međunarodnog dokumenta federacije koji kaže šta je osnovni cilj, tih ciljeva u vašem zakonu nema. Ima delimično i ima loše. Šta onda?
Sada ovo kada pogledate, cene, onda nam stvarno Crveni krst pomalo liči ne na ono humanitarno, neprofitno, nego na jedno preduzeće koje je najviše ovde iskazano bavljenjem raznim zadacima da može da stiče prihode. To je u disproporciji sa ostalim ciljevima i zadacima, koji bi trebalo da budu dominantni, a ne ovo, namicanjem sredstava na ovakav način. Samo toliko.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Paji Momčilovu. Inače se potpuno slažem sa vama, gospodine Momčilov, da treba osam sati raditi i da je preko toga neproduktivno.
Ko se dalje javlja za reč po ovom amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Goran Cvetanović.

U pitanju je amandman koji je prof. dr Mileta Poskurica u ime SRS podneo i tražio da se briše taj deo da se sredstva obezbeđuju od pruženih usluga čije su vršenje državni organi, organi teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave poverili Crvenom krstu Srbije.
Vlada je obrazložila da ne prihvata amandman, kažu – s obzirom da često postoji potreba nadležnih državnih organa, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave za određenim poslovima koji se vrše preko Crvenog krsta Srbije, ti poslovi moraju da se finansiraju, pa je onda dat primer da humanitarna pomoć države Srbije za Kosovo i Metohiju uglavnom se realizuje preko Crvenog krsta Srbije, jer nijedan državni organ u ovom trenutku nema pristup svim područjima na Kosovu i Metohiji, pa je potrebno da se taj deo finansira.
Mnogi poslovi se rade preko Crvenog krsta. Srpska radikalna stranka je pre nekoliko meseci imala humanitarnu akciju da pokloni po jedan kompjuter svakoj školi na prostoru Kosova i Metohije, negde oko 110 škola, gde uglavnom idu Srbi i nealbansko stanovništvo.
To je bila humanitarna akcija; pored tih kompjutera koji su dostavljeni svakoj školi dati su i paketići za decu. Tada je bila sugestija da se ide preko Crvenog krsta Srbije, ali je u pitanju samo jedan jedini razlog, a to je da se ne bi platio porez na dodatu vrednost.
Mi smo upravo tu akciju uradili u ime Srpske radikalne stranke, ne preko Crvenog krsta, jer smatramo da i kada organizuje Republika Srbija, odnosno pojedine lokalne samouprave, onda pojedine lokalne samouprave treba i da plate sve obaveze prema državi, a ako država smatra da je to pravi humanitarni karakter, onda treba da oslobodi takve akcije od plaćanja poreza na dodatu vrednost.
S obzirom da je gospođa Dacin više puta usmeravala pažnju i prema nekim amandmanima SRS, govoreći da se humanost vidi na delu, a ne na rečima, ja odgovorno tvrdim da su svi opštinski odbori SRS u čitavoj Srbiji, pa i centrala SRS u toku ove godine organizovala je dobrovoljno davanje krvi, i to se dešava uvek u Leskovcu.
Pored SRS i G17, zbog toga što je načelnik sada iz G17, inače je bio u JUL-u, pa u DOS-u, pa kako se menja vlast, sada je došlo do G17. Na sledećim izborima tražiće, pošto je moj školski drug, da dođe u redove SRS, ali nažalost to zadovoljstvo mu nećemo pružiti, jer mi cenimo ljude koji su kompetentni, pošteni i koji svoj posao rade profesionalno, a ne učlanjenjem u G17 da dođu do pozicije načelnika za transfuziju.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Stevanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Stevanović.

Dame i gospodo, amandman na član 15. formuliše dodatno finansiranje Crvenog krsta, što je zaista neophodno, jer znamo da smo imali 15 godina ekonomsku krizu, koja još uvek traje, i ratove.
Znamo da se Crveni krst finansirao dosta od donacija. Naravno, od budžeta se i dalje finansira.
U budućnosti nećemo imati finansiranje od dijaspore, koja je najveći doprinos dala svih ovih godina, a treba istaći i naše javne ličnosti, pre svega sportiste, umetnike itd., bukvalno cela Srbija je bila uključena u sve te aktivnosti.
Sada nećemo imati tih donacija i dodatnih finansiranja, pa bi bilo neophodno da se od ovih manifestacija, sportskih, kulturnih i sajamskih, izdvoji po ovom predlogu 3% za finansiranje Crvenog krsta. To za samog organizatora manifestacije ne znači ništa, 3%, a za mnoge siromašne u Srbiji, nažalost, mora se priznati da mnogo znači.
Naravno, svih ovih 15 godina imali smo donacije, što ne znači da ćemo ih u budućnosti imati i trebalo bi podržati u danu za glasanje, u ponedeljak, ovaj amandman.
Takođe, sam zakon treba pohvaliti, jer zakon formuliše međunarodnu ulogu Crvenog krsta Srbije i formuliše i veću kontrolu samog rada Crvenog krsta. Treba istaći i sve one ljude, volontere koji su svih ovih godina radili dobrovoljno za Crveni krst. I, naravno da treba podržati ovakav predlog, jer je evropski zakon.

U ime kog poslaničkog kluba? U ime nesvrstanih.
Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, htela bih samo da kažem, pretpostavljam da bi kolega Veroljub Stevanović prihvatio, ja sam imala ovakav amandman, sa istom idejom da se 3% od svake prodate ulaznice od sportske i kulturne manifestacije izdvoji i opredeli za funkcionisanje i sprovođenje aktivnosti u Crvenom krstu, i uvažila sam mišljenje koje sam dobila od Vlade Republike Srbije da zaista u ovom trenutku bi to uticalo pre svega na mladu populaciju koja posećuje kulturne i sportske manifestacije, da bi poskupele te karte, a već i ovako nisu jeftine i mladi vrlo malo posećuju te manifestacije.
Htela bih da kažem da prosto mogu da razumem da postoji uvek opravdana bojazan kako taj Crveni krst raspolaže sa ne znam koliko finansijskih sredstava i kako je sve to jako mnogo. Ovo što je kolega Stevanović predložio, to je i u dosadašnjem Zakonu o Crvenom krstu Srbije, koji i dan-danas još uvek važi, i htela bih da kažem koliki je taj iznos sredstava bio. Recimo, za 2004. godinu od ovih namenskih sredstava, dakle 3% od svake prodate karte, ukupno uplaćen iznos za godinu dana je svega 489 hiljada dinara.
Naravno, Crveni krst Srbije ima svoj pravilnik po kome raspoređuje ne samo Crvenom krstu Srbije nego i pokrajinskoj organizaciji Crvenog krsta i svim opštinskim organizacijama, pa je tako u 2004. godini po tom pravilniku Crvenom krstu Srbije pripalo svega 55.000 dinara, Crvenom krstu Vojvodine 15.000 dinara, a ostatak od 419 hiljada dinara raspoređen je praktično na preko 160 različitih organizacija Crvenog krsta u Srbiji. To prosto govori o tome da ne treba da se plašimo da je to neka profitabilna organizacija, kako ona tamo ima mnogo para, i više nego što treba.
S obzirom na obrazloženje i na činjenicu da sam povukla ova dva amandmana, istovremeno želim da iskažem svoje zadovoljstvo i zahvalnost prvo svim članovima Odbora za zdravlje i porodicu, a naravno i ministru za zdravlje, jer koliko sam shvatila potpredsednika Mihailovića na početku ovog zasedanja, mada je bilo malo žamora, rekao je da je taj amandman Odbora za zdravlje i porodicu postao sastavni deo ovog zakona.
Nađeno je jedno kompromisno rešenje da bar za sve ove manifestacije koje su međunarodnog karaktera od prodatih ulaznica u toku godine 2% bude izdvojeno u budžet koji je strogo namenski za trošenje u Crvenom krstu Srbije, koji je naravno uvek podložan kontroli i Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva.
Htela sam samo da kažem da zbog toga i zbog ove činjenice pretpostavljam da će kolega Stevanović, ali neće imati prilike, povući amandman i razumete zašto ćemo glasati protiv tog amandmana.