Mi sad završismo jedan zakon, ali ne mogu da ne primetim, uvek je bio običaj da posle rasprave čujemo i mišljenje predlagača. Mi ne čusmo ništa. Muk i tišina. Zašto niste i sad pustili u etar, kao kad sam ja govorio, taj muk i tišinu, da čuju građani, pa da onda prosuđujemo šta znači taj muk i tišina. Mi smo o značenju tišine ovde raspravljali, ali sad ne znamo šta ovo znači. Da li to znači – slažem se, a neću da kažem. Da li to znači – nemam argumenata. Da li to znači – omalovažavam parlament i narodne poslanike. Ili to znači – ovo što ste vi radikali pričali celi dan, to je bezvredno. Ni slovceta.
Neuobičajeno za Skupštinu. Skupština je kolektivni misaoni, misleći organ, koja promišlja i isključivo mislima kreira zakone. Mi ovde nemamo suprotnu stranu. Nema dijaloga. O čemu se radi? Otkuda ta autističnost? To je za nas srpske radikale jako neobično i voleli bismo da čujemo neko objašnjenje. No, ide vreme, pa da se mi vratimo na posao.
Ovaj zakon spada u sistemske zakone, izuzetno je važan. Mi srpski radikali smo verovali da kada se donese čitav kompleks sistemskih zakona, a to je zakon o zdravstvenoj zaštiti, o osiguranju i o komorama, da će se onda krenuti jednim boljem putem u organizaciji zdravstvene službe. Mi smo duboko razočarani rešenjima koja nam nude sva tri zakona.
Odmah da kažem jedno opšte mišljenje i jedan opšti stav Srpske radikalne stranke. Mi smo pričali dugo o ovom predlogu zakona. Međutim, mi nećemo podržati ovaj zakon. To smo samo ukratko rekli u načelnoj raspravi, jer nismo imali dovoljno vremena da obrazložimo zašto to nećemo podržati.
Nećemo podržati jedan zakon koji je restriktivan i koji je donet jedino u svrhu da dodatno disciplinuje zdravstvene radnike i lekare. Nećemo dodatnu sofisticiranu inkviziciju za lekarski poziv, koja samo brine o zadacima i o kažnjavanju lekara. Nećemo na ovakav način zamišljenu licencu. Protivimo se takvim rešenjima, a ta rešenja ćemo osporavati i u ovoj raspravi o pojedinostima. Nismo imali priliku da to obrazložimo detaljno, jer smo imali na raspolaganju vrlo malo vremena u raspravi u načelu.
Lekarima je dosta maltretiranja. Komora, koja će imati sud, gde će suditi lekarima za stručne i za etičke greške... Za etičke može da sudi i u redu je, ali da nam se sudi za stručne greške, a i ovako smo nezaštićeni i u ovakvom smo bednom položaju, ne pristajemo. Ne pristajemo na komoru koja će da daje licencu koja će se plaćati. Nećemo da plaćamo dodatnu članarinu, male su nam plate.
Ne vidimo svrhu osnivanja jednog činovničkog aparata, ogromnog, koji treba dodatno da nas ekonomski izrabljuje.
Naša diploma i ono što smo kroz specijalizaciju završili, to je naša licenca. Hoćemo da bude obavezna kontinuirana edukacija, po svetskim normama i principima. Nećemo da nas omalovažavate sa radom pod nadzorom. Dugo studiramo, šest godina, specijaliziramo četiri godine i neko od vas će sada da se nađe da nam oduzima licencu i da radimo pod starateljstvom. Dosta je tog poniženja. Takva komora je sramna komora, ona nije u interesu lekara. Nađite u toj komori gde branite interes lekara.
Vreme ide neumitno, da se vratimo i na sam član. Kako glasi? Zbog naših građana i gledaoca ću da citiram. Molim da mi se vreme odbije, gospodine predsedniče, citati će biti poduži. Prvi član nije dug i on kaže ovako: "Ovim zakonom osnivaju se komore zdravstvenih radnika, kao nezavisne, profesionalne organizacije, uređuje se članstvo u komorama zdravstvenih radnika, poslovi, organizacija i rad komora, posredovanje u sporovima i sudovi časti, kao i druga pitanja od značaja za rad komora."
Sada ću da pročitam odgovor predlagača. Da vidimo ko će nešto razumeti od vas i auditorijuma koji nas gleda. Citiram: "Amandman se ne prihvata iz razloga što su komore zdravstvenih radnika (kao i druge komore osnovane za određene vrste profesija) nezavisne i profesionalne organizacije, koje obavljaju poslove utvrđene zakonom. Činjenica da su u komorama obavezno udruženi zdravstveni radnici zaposleni u zdravstvenim ustanovama čiji je osnivač država, odnosno zdravstvenim ustanovama koje su osnovane sredstvima u privatnoj svojini, kao i u privatnoj praksi, odnosno da su članovi komore i zdravstveni radnici koji su osnivači privatne prakse, ne uskraćuje činjenicu da su komore nezavisne i profesionalne organizacije". Šta ste od ovog shvatili? Ako je neko shvatio, odmah čestitam.
Idemo dalje: "Pitanje vlasništva nad zdravstvenim ustanovama, odnosno privatnom praksom, nije bitan uslov za članstvo u komorama zdravstvenih radnika, s obzirom da svi zdravstveni radnici, bez obzira u kojim oblicima obavljaju profesiju zdravstvenih radnika, moraju svoju profesiju obavljati u skladu sa načelima profesionalne etike, odnosno pod istim uslovima propisanim kako Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, tako i zakonom o komorama zdravstvenih radnika. Pored toga, komore su klasičan primer profesionalnih organizacija, a ne stručnih organizacija, s obzirom da ujedinjuju, kao članove komore, upravo lica koja obavljaju profesiju zdravstvenih radnika. Organizovanje stručnih udruženja sprovodi se u skladu sa drugim propisima, a pre svega propisima koji uređuju oblast udruživanja građana". To je objašnjenje.
Ko je razumeo, opet čestitam, to je već veliki kapacitet da se ovo shvati i razume. Šta smo mi predlagali? Mi smo kazali da se brišu reči "nezavisna" i "profesionalna". Hipokrat, koji je tvorac etike (ženevska varijanta iz 1948. godine je uglavnom prihvaćena u svim zemljama sveta, znači, mi imamo svoj etički kodeks kog se pridržavamo), rekao je za medicinu otprilike ovako – medicina je smrtni izdanak besmrtne plemenitosti bogova. Nije to medicina, naravno. On je to tako zamislio i hteo. Mnogi dižu medicinu na taj pijedestal neopravdano, govoreći da smo mi dužni da budemo više etički nastrojeni nego drugi građani naše zemlje, zato što radimo jedan human posao i što smo dužni da pokažemo više etičnosti u poslu.
Savremena medicina i lekarski poziv počiva na tri stvari. Prvo, na stručnosti. Stručnost je sinteza teorije i prakse, složićete se, počiva na etičkim principima. Imamo Hipokratovu zakletvu, koja je dovoljan garant. Onda imamo nešto treće, a to treće se zove deontologija. Deontologija govori o pravima i dužnostima lekara. To trojstvo, na tome počiva naša praksa.
Ako imamo samo etiku, bez stručnosti, znači, ako je čovek etičan, ako je požrtvovan, ako je human, to je čisto milosrđe. To nije medicina. To ne vredi, to nam je jasno. Ako, s druge strane, imate odličnog stručnjaka, a ne pridržava se etičkih principa, ne valja, nije to, ne sagledava celinu čoveka, ne sagledava punoću ljudskog identiteta. I to je sasvim jasno. Onda je tu deontologija ta koja treba da pomogne, da kaže šta su lekarske dužnosti i lekarska prava.
Komora ovako kako je zamišljena, gde sede zajedno u toj komori i lekari iz privatne prakse i lekari iz državne službe, ne može da opstoji. Ne može, zašto? Profesija lekar privatne prakse postoji, kao što postoji profesija lekar u zdravstvenoj službi. Kada sam lekar, to nije profesija, to je zanimanje. Kad sam lekar to je zanimanje, zbog ovog vašeg odgovora. Zašto ja to kažem? Pozivam se na Ustav Srbije koji u članu 35. kaže – svako ima pravo na rad, jamči se sloboda rada, slobodan izbor zanimanja i zaposlenja. Lekar je zanimanje, nije profesija. Profesionalno, postoji profesija slobodni umetnik. To je profesija. Profesija uključuje u sebi načine na koje ostvarujete svoje zanimanje.
To je bitno, a potpuno je jasno da ako je obavezno moje članstvo u komori, ne može biti nezavisno, jer postoje dva razloga koja ukidaju tu nezavisnost. Prvi je, državni službenici svoj status regulišu Zakonom o radu, kolektivnim ugovorom, sindikalnim i pojedinačnim. Znači, moje profesionalne dužnosti i prava su regulisane Zakonom o radu i ovim ugovorima iz sindikalne sfere. Šta je sa privatnicima? Oni su posebna delatnost koju ovaj zakon priznaje i tu profesionalni ciljevi nisu jednaki, različiti su. To se mora ispoštovati, vi to ne poštujete.
Mi smo smatrali, naime, da je potrebno, kao što je u Slovačkoj, da se obavezno uvede komora samo za onoga ko je privatnik, a dobrovoljno za državne službenike, pošto im je potpuno profesionalna delatnost obuhvaćena Zakonom o radu, kolektivnim sindikalnim ugovorom i pojedinačnim sindikalnim ugovorima.