Kada bude donet zakon i posle osam dana bude objavljen u "Službenom glasniku" i počne da važi, obaveza ministra zdravlja je da Srpsko lekarsko društvo u slučaju lekarske komore, a druga stručna udruženja u slučaju ovih drugih profesija, stomatologa, farmaceuta, biohemičara, sestara i tehničara, formira inicijativni odbor za organizaciju komore. U narednih šest meseci piše se statut komore i ona ima konstitutivnu sednicu skupštine komore.
Svako ko je završio fakultet i ima diplomu o položenom stručnom ispitu ima obavezu da se upiše u imenik lekara komore lekara Srbije i on je dobio licencu. Glavni izazov kada govorimo o licenciranju je u narednih sedam godina. U narednih sedam godina svako od nas ko ima početnu licencu treba da prihvati kao mehanizme, koji su u ovom setu zakona i u drugim propisima koji će biti doneti, kontinuiranu edukaciju, stalno usavršavanje, prikupljanje licencnih poena, da bismo za sedam godina mogli da imamo relicenciranje, koje će do tada da bude regulisano statutom komore, formiranjem stručnih odbora unutar komore onako i onoliko koliko sama komora bude odlučila.
Dakle, ja zaista smatram i mi u Ministarstvu zdravlja mislimo da su ova rešenja koja treba da se donesu po osnivanju komore ne samo rešenja koja vraćaju jedan značajan deo dostojanstva našoj profesiji posle šest decenija, kako komore nemamo, nego da, sa druge strane, predstavljaju mehanizam jačanja i kontrole kvaliteta našeg rada. Bez kvaliteta našeg rada, bez profesionalnog licenciranja, sutradan kada Srbija bude članica EU moći ćemo da robu transportujemo slobodno preko granica, da se ljudi slobodno kreću, ali bez samoregulacije profesije nema pripadnosti zajedničkom evropskom lekarskom esnafu.
Ne treba se plašiti licenciranja. U javnoj raspravi mnogo puta je navođeno kako licenca može da izgleda. Komora koju mi pravimo, koju mi biramo statutom koji mi sami kao struka budemo napisali, predvideće tačno šta je potrebno za licencu, odnosno šta je potrebno za relicenciranje.
Javni ukori institucije sudova časti poznati su iz uporednih analiza. Možete pročitati časopis jedne od komora zemalja koje su u okruženju, koja npr. objavi javni ukor za doktora tog i tog zato što je aprila te i te godine odlukom suda časti uradio npr. ginekološku operaciju bolesnici sa inicijalima, a da nije prethodnim metodama utvrdio da se radi o tumoru debelog creva.
To je onda javni ukor, takvih primera ima u uporednoj praksi i oni jačaju kvalitet, oni treba našoj struci da pomognu da najveći broj onih koji svoj posao radi pošteno, istrajno, koji svakog dana sebe pita – šta sam danas uradio i šta mogu bolje. Niko od takvih profesionalaca ne bi mogao da ima nešto protiv da postoji samoregulacija struke. Komora je privilegija za lekarsku struku.
Pomenut je u izlaganjima sudija. On ima druge kontrolne mehanizme, ima drugostepenu presudu, ima trećestepenu presudu, ima presudu Vrhovnog suda koja ukida njegovu presudu i ogoljuje njegov loš rad. Naša struka ima svoje mehanizme. Advokatska profesija koja je ovde pominjana u kontekstu komora je profesija koja u pravnom sistemu ima definicije u Ustavu i onda iz te definicije proizilazi drugačija priroda organizacije komore.
Smatram, i pored toga što je bilo drugačijih stavova, koje inače vrlo respektujem, da treba napraviti instituciju iznova rukovodeći se korenom koji je skoro već zaboravljen, jer je 80 i više godina prošlo od kada je Srbija imala svoju komoru.
Imamo priliku, čast i obavezu da u 2005. i 2006. godini ponovo osnujemo komoru. Koliko će ona biti dobra zavisiće od nas samih, a država ovim zakonom, kada ga budete izglasali, kao naravno najviši organ vlasti u ovoj državi i kao glavni predstavnik izborne volje građana, daje veliko ovlašćenje koje ima vlast. Vlast ima ovlašćenje da kaže - ovo je licenca, prepoznao sam je u dokumentima, možeš da radiš lekarski posao. To ovlašćenje sada se daje komori i to je važan instrument samoregulacije struke.
Uveren sam da će taj instrument nas dodatno obavezivati. Onaj ko dobro i pošteno radi svoj posao ne plaši se licence, ne plaši se kontrole. Naša je sudbina u profesionalnom veku da celog radnog veka nekome podnosimo izveštaj: kada smo mladi doktori – starijem, kada smo stariji – šefu, kada smo šefovi – mlađe da učimo, jer oni posle nas ostaju da rade taj posao. Koliko su oni dobri, toliko smo i mi bili dobri. Dakle, to je prosto definicija struke.
