Hvala vama, gospodine Živadinoviću.

U tom slučaju smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pitam da li predstavnik predlagača ministar Tomica Milosavljević želi da da završnu reč? (Ne.) Hvala.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, a pošto na ovaj zakon nema amandmana, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini. Hvala vam.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli: Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine, i narodni poslanici Vukosav Tomašević, Petar Cvetković, Predrag Mijailović Lune, Goran Ilić, Paja Momčilov, Branislav Blažić, Mileta Poskurica, Milomir Dunjić, Goran Cvetanović, Miroslav Nedeljković, Zoran Mašić, Dragoslav Milković, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Momir Marković, Milorad Mirčić, Gordana Pop-Lazić, Nemanja Šarović, Milivoje Vuković, Petar Jojić, Sreto Perić, Vitomir Plužarević, Zoran Krasić, Miljko Četrović, Zlatan Jovanović, zajedno Miroljub Marić, Vesna Lalić i Snežana Pantić-Aksentijević, Blagica Kostić, Snežana Stojanović-Plavšić, Vesna Lalić, zajedno Radoslav Jović i Nikola Jovanović, Vladan Vučićević, Radojle Bukvić, Radoslav Jović, zajedno Ljiljana Nestorović i Meho Omerović i Živodarka Dacin.
Pisanim putem amandmane su povukli narodni poslanici Miroljub Marić, Vesna Lalić i Snežana Pantić-Aksentijević, na član 199. koji su podneli 9. i 10. novembra 2005. godine, Predrag Mijailović Lune na član 199. i Goran Ilić na čl. 164. i 190, a na sednici Odbora za zdravlje i porodicu Živodarka Dacin povukla je amandmane na čl. 10, 18, 98, 102. i amandman kojim je predložila dodavanje novog člana 109a.
Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto su Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili amandmane, a Zakonodavni odbor smatra da su pravno mogući, konstatujem da su sledeći amandmani narodnih poslanika postali sastavni deo Predloga zakona: Miroljuba Marića, Vesne Lalić i Snežane Pantić-Aksentijević na članove 11. i 25, na naslov iznad člana 129. i član 129. i član 142; Živodarke Dacin na čl. 36, 69, 221, 222, 256, 259. i amandman kojim je predložila da se posle člana 268. doda novi član 268a; Vesne Lalić na čl. 52, 200. i 201; Snežana Stojanović-Plavšić na čl. 99. i 203; Gorana Ilića na čl. 125. i 222, sa ispravkom; i Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine na član 130.
Narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović zajedno su podneli jedan amandman kojim predlažu istovetne izmene u članovima 1, 2, 8, 9. do 11. i 13. do 16.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov. Izvolite.

Hvala. Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, evo nas treći dan kako raspravljamo o paketu zakona i na kraju, rekao bi čovek, kruna svega – jedan od najvažnijih sistemskih zakona, zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Vi već znate, samo da vas ukratko podsetim, radikali neće glasati za ovaj zakon. Da vas samo podsetim ukratko i na razloge koji nas na to navode. Prvo, zbog toga što nije ispoštovana volja većine stručnih udruženja i sindikata.
Drugo, što nije omogućena korektna procedura rasprave u Skupštini. Vodi se objedinjena, ishitrena, nepotrebna rasprava o paketu od pet zakona. Odbor je bio onemogućen da u normalnoj raspravi, kroz dijalog, razmotri rešenja koja nudi predlagač.
Dalje, predlagač tvrdi u obrazloženju ovog zakona da je to reformski zakon. Mi tvrdimo da i pored toga što ima novina to nije reformski zakon, nego je to zakon koji konzerviše sadašnje nepovoljno stanje u sistemu zdravstvene zaštite građana Srbije. Naravno, mi ćemo to sada u pojedinosti i dokazivati raspravom o ovim članovima.
Ono što zameram ovom zakonu je preopširnost. Retko ćete u razvijenim zemljama i zemljama u tranziciji, da ne idemo van Evrope, naći zakon koji sa 300 članova reguliše ovu oblast. Dalje, mnogo je deklarativnog nepotrebno stavljeno u ovaj zakon. I, to su sve problemi sa kojima će se i građani suočiti kada budu hteli da provere zakon i da provere svoja prava na osnovu toga zakona. Zakon će ih zbunjivati svojom obimnošću i nekim svojim formulacijama i rešenjima.
No, da polako prilazimo i samom predmetu ovog amandmana. Pre toga, evo ja ponovo pokazujem sada pred kamerama: ovo su sve mišljenja stručnih organizacija i sindikata koji nisu dali prelaznu ocenu ovom setu sistemskih zakona, a za mene je najinteresantniji dokument koji smo juče dobili.
Dokument potiče iz Vlade Republike Srbije i kaže ovako – Savet za regulatornu reformu Vlade Republike Srbije...
Ja imam mišljenje Saveta za regulatornu reformu sa potpisom gospodina Bubala, koji je predsednik te komisije. I kaže se ovako – u skladu sa, hajde da kažemo, nekim zakonskim propisima, Savetu za regulatornu reformu privrednog sistema je Ministarstvo zdravlja dostavilo na mišljenje Nacrt zakona o komorama zdravstvenih radnika. Isto se to odnosi i na zakon o zdravstvenoj zaštiti.
I onda kaže – iako se radi o regulisanju materije koja je od presudnog značaja za status privatne prakse u oblasti zdravlja, kao i za građane koji koriste zdravstvene usluge u navedenom odeljku, nije izvršena analiza o tome kakve će efekte predložena rešenja imati na ove dve kategorije.
Analiza efekata se svela na kratak i nepotpun opis predloženih izmena. Takođe je u poslednjoj rečenici navedeno – u postupku donošenja ovog zakona sprovedena je javna rasprava u kojoj nije bilo primedbi na predloženu organizaciju zdravstvene službe, odnosno na pojavne oblike zdravstvenih ustanova i privatne prakse.
To što nije bilo, evo sada u mojoj levoj ruci, to nije tačno. Znači, neko je svesno ili nesvesno obmanuo Savet za regulatornu reformu koji je dalje opširno citirao šta je sve trebalo uraditi. Kaže ovako: "Napominjemo da, u skladu sa članom 34. stav 2. tačka 5) Poslovnika Vlade Republike Srbije, odeljak Obrazloženje - razlozi za donošenje akta mora posebno da sadrži određene probleme koje akt treba da reši; ciljeve koji se donošenjem akta postižu; analizu o tome koje su druge mogućnosti za rešavanje problema razmatrane izuzev donošenja akta; zašto je donošenje akta najbolje za rešavanje problema."
Da ne nabrajam gomilu stvari. I, šta se kaže u zaključku – imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da navedeno obrazloženje nacrta oba ova zakona nije urađeno, ne sadrži analizu efekata, u skladu sa tim i tim članom Poslovnika Vlade Srbije, iako je takva analiza bila potrebna. To je boldovano.
Sada pitam, ne pitam ministra, pitam Vladu Srbije – ako je osnovala ovo što je osnovala, telo, i ako je ovo telo dalo ovakvo mišljenje, o čemu se radi sada? Kako može Vlada Republike Srbije, koja kaže da je reformska vlada, kako može premijer, koji je na čelu i najodgovorniji za postupke te vlade, da posle ovakvih mišljenja reformske komisije koja je uvedena i tog Saveta za regulatornu reformu pusti ovakva rešenja ovog zakona?
Molim razjašnjenje. Evo, postavljam pitanje. Ne znam ko je ovlašćen. Verovatno je gospodin ministar ovlašćen, pa molim da nam se pruži ova informacija zašto nije ispoštovan zahtev. Datum dokumenta je 30. maj. Znači, imali ste vremena i te kako da postupite po zahtevima koji su ovde izneseni. Oba zakona, znači, juče je bio o komori, a imam dokument i za zakon o zdravstvenoj zaštiti da vam je stavljena zamerka.
Neću da čitam detalje šta je sve trebalo da uradite i šta niste uradili, a doveli ste u zabludu, pokušali ste da dovedete u zabludu ovo telo da nije bilo primedbi na donesena rešenja. Primedbe su ovde, vi pokažite druge dokumente koji opovrgavaju ono što ja govorim.
Idemo dalje. Hajde da se vratimo samom zakonu. Danas nas čeka duga i naporna rasprava. Ja to znam, ali nažalost, mi jednostavno iz ove kože ne možemo. DOS-ovska vlast, koja nakon pet godina evo na ovakav način vrši inkarnaciju svoje moći ili nemoći, nas nagoni da moramo danas da se pozabavimo ozbiljno Predlogom zakona.
Idem od člana 1. Kaže ovako – ovim zakonom se uređuje sistem zdravstvene zaštite. Sistem zdravstvene zaštite – mi smo predložili da se to briše. Ovaj zakon ne reguliše sistem zdravstvene zaštite, jer sistem sačinjavaju svi učesnici. Ako je sporna definicija pokazaćemo i nju, najnoviju, najaktuelniju iz dokumenata Svetske zdravstvene organizacije, iz riporta 2000. godine, gde on jasno definiše šta sačinjava sistem zdravstvene zaštite. Ovde vi to ne regulišete, jer ste posebnim zakonom regulisali zdravstveno osiguranje, finansiranje zdravstvene zaštite. To nije predmet ovog zakona.
Ono što ste napisali dalje, da pročitam sada opet u celosti sada ovaj vaš član: "Ovim zakonom uređuje se sistem zdravstvene zaštite, organizacija zdravstvene službe, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti, prava i obaveze pacijenata, zdravstvena zaštita stranaca, osnivanje agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite."
Pored toga što smo predložili da se briše sistem zdravstvene zaštite, jer zakon to ne reguliše, mi smo vam dali predlog šta reguliše, i to je tačno. Predložili smo vam da reč "pacijent" zamenite rečju "građanin", jer složićete se da ako idete na pacijenta, onda i to u uvodnoj preambuli ostaje da je ovaj zakon zakon o bolesnima. Sigurno nije ni vaša ambicija da ovo bude bolesnički zakon, nego da bude zakon koji sprečava bolest i unapređuje zdravlje, promoviše zdravlje i onda izbacite to "pacijenti", stavite "građani", ali naravno, vi ste tvrdoglavi, vi to nećete uraditi, na vašu bruku i sramotu, a mi tu opet ne možemo ništa.
Naš amandman glasi ovako: "Ovim zakonom uređuje se organizacija zdravstvene zaštite, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti, prava i obaveze građana, zdravstvena zaštita stranaca, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite."
Šta ste vi odgovorili? Kaže ovako – u osnovnim odredbama kojima se određuje predmet ovog zakona predviđena je oblast koja se uređuje Predlogom zakona o zdravstvenoj zaštiti, pa je neosnovano ne pomenuti da se ovim zakonom uređuje i osnivanje agencije za akreditaciju zdravstvenih radnika.
Naime, vi ste ovde stavili u osnovne odredbe, u opšte odredbe nešto što je pojedinačno, a to je agencija. Ako ste hteli da pobrajate novine, zašto niste stavili licenciranje, zašto niste stavili gomilu drugih stvari. Agencija je nešto što ste zacrtali, što je potpuno u povoju, što će da bude u okviru Ministarstva par godina, a onda treba da zaživi. Nama se čini da rešenja kako ste vi zamislili da agencija funkcioniše nisu primerena ni sadašnjem trenutku, ni potrebama građana Srbije. Građane ste već uskratili, da ne mogu, ako se usvoji zakon o osiguranju, da biraju lekara; država monopolista će da bira preko fonda kojim komanduje pogodne lekare, a onda građani sa spiska mogu da biraju. To je već, ako se usvoji onakva verzija zakona, gotova stvar.
Mi vam kažemo da treba izbaciti tu agenciju, da treba "pacijent" zameniti "građaninom" i kažemo vam samo da treba da kažete tačno šta zakon radi. Hrvatski zakon, koji vam je služio kao veliki uzor (i prva vaša varijanta je apsolutni dokaz za to, čitave stavove ste prepisivali iz hrvatskog zakona), to jasno precizira. Oni kažu ovo što vam mi predlažemo, rešenje, a koje ste vi - hajde da malo izmenimo, ali onda se gubi smisao i punoća smisla. Mi možemo na teorijskom planu i mi ćemo na tom planu morati ovde da raspravljamo, da zamaramo uvažene poslanike koji i danas prisustvuju ovoj raspravi i mi ćemo to dokazivati.
Kod donošenja ovog zakona jednu stvar sam dužan da vam kažem. Srbija ima dugu zakonodavnu tradiciju. Prvi načelnik saniteta nakon srpsko-turskih ratova Vladan Đorđević doneo je dva zakonska propisa i akta 1879. godine. Nemojte nas dovoditi u situaciju da prepisujemo hrvatske. Imali smo 1879. godine svoje zakone, koji su bili moderni, savremeni; dva su ta zakona, nacrt zakona o narodnom sanitetskom fondu, a mi smo raspravljali o tome, pa da pogledate taj zakon, taksativno nabrojan troškovnik, koji troškovi i kako se obezbeđuju. Zašto niste tu nit sledili, naših velikih predaka, pa i vi tako postupali? I, imali ste njegov nacrt zakona o čuvanju zdravlja u narodu i na domaćoj stoci koji je preformulisan brzo u zakon o očuvanju narodnog zdravlja.
Znači, ne trebaju nama prepisani, pa onda menjani, frizirani zakoni, mi imamo svoje. Ja završavam upravo ovim. Imali ste i dobre uzore iz prošlosti, jer ti zakoni su bili sinteza naših mogućnosti i potreba i austrijskog sanitetskog zakona koji je važio za najbolji u Evropi za to vreme. Hvala i izvinite što sam prekoračio vreme.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Kada se ovako radi, onda je i normalno da se ne radi kako bi trebalo. Juče je za govornicom uvaženi poslanik iz Srpske radikalne stranke kolega Dunjić napravio aluziju i rekao – ministre, izgleda ptičiji grip zavladao, kunjaju poslanici. On ima temperaturu 39, bolje da je to prećutao, i on je hteo bolestan da vozi, ali je kolabirao usput i nije ovde. Zbog toga smo mi sada prinuđeni da sami branimo amandmane naših kolega koji nisu ovde i molim vas za razumevanje ako nismo ekspeditivni i ako za neku sekundu možda prekoračimo vreme.
Član 2. kaže ovako: "Zdravstvena zaštita, u smislu ovog zakona, jeste organizovana i sveobuhvatna delatnost društva sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana i porodice."
Onda se kaže u drugom pasusu: "Zdravstvena zaštita, u smislu ovog zakona, obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju."
Mi smo rekli da brišete ovo "suzbijanje". Ministar nije bio na raspravi, dobili smo od pravnika odgovor da suzbijanje treba da bude, ali mi smatramo da je suvišno. Ako imate mere za očuvanje, imate promociju zdravlja i unapređenje zdravlja građana, onda imate sprečavanje, pa ide suzbijanje, a iza toga ide rano otkrivanje bolesti. Bolest prvo moraš rano da otkriješ, pa onda da je suzbiješ. Ne možeš da je suzbiješ ako je rano nisi otkrio. Čak i da prebacimo suzbijanje za rano otkrivanje bolesti, ako je tačno ono što je rečeno u nastavku - i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitacija, blagovremeno i efikasno, onda to obuhvata i suzbijanje.
Zašto nepotrebni verbalizam, to nam nije jasno. Sledimo vašu misao logički, jeste promocija zdravlja, jeste prevencija, ali je onda rano otkrivanje kada idemo na bolesti. Moraš da otkriješ, pa onda da suzbiješ. Ne možeš pre suzbiti nego otkriti. Vi to nećete da usvojite. Tvrdoglavo ostajete na principima nelogike. Pitam se zašto?
Vi ste nama nametnuli ovakav neprimeren tempo rada, nekvalitetnog rada, gde Skupština praktično ne učestvuje, gde pričaju samo poslanici Srpske radikalne stranke, ruši se ugled ove skupštine, ruši se autoritet.
Postoji dvostruka namera, jedna opšta, a jedna posebna. Ta opšta je da se narodu zgadi parlament, da se zgadimo i mi sa svojim stalnim izlaženjem narodu, da se pokaže da smo mi ovde samo da bismo pružali otpor, sedimo i ništa drugo nam nije cilj, i da dođemo do krajnje konsekvence pukovnika Gadafija koji je kazao da je parlament najpokvareniji deo naroda i države pa ga je ukinuo i on vlada zajedno sa narodom, u ime naroda i u svojoj "Zelenoj knjizi" govori o neposrednoj demokratiji.
Znači, neki drugi pojavni oblici koji postoje u društvu i koji su jako interesantni za analizu ukazuju da postoji verovatno takva težnja. Koji je konkretni cilj da, što sam već rekao, ovakvom raspravom, možda manje kvalitetnom, zahvaljujući umoru koji svi osećamo i trpimo, želite da na brzinu paket zakona, koji vam nikada prošao ne bi, vezujući ga za obavezu donošenja novog budžeta, na jedan veštački način, usvojite.
Vlada sama sebi skače u usta. Pročitao sam vam akt Saveta za regulatornu reformu. Kaže da nije urađeno ono što traži Evropa. Svetska banka je tražila osnivanje ovog tela pri Vladi i sada vi kažete da činite strancima, a ja pitam strance koji su u našoj zemlji – da li vi, gospodo, stvarno zahtevate da mi u Skupštini na ovakav način donosimo zakone, a što je posebno važno ovakve antireformske, monopolističke i koruptivne zakone? Da li građani Evrope svojim parama zaista žele ovakva rešenja zakonska, ovakvu proceduru i nametanje nečega što ne odgovara građanima Srbije, jer ako to ne odgovara građanima Evrope zašto bi odgovaralo građanima Srbije.
Neka se dobro zamisle, ako nije tačno ovo što govorim onda bi bila logična konsekvenca da se povuku ovi zakoni. Ako je tačno ovo što govorim i ako to ide uz saglasnost međunarodnih savetnika koji se nalaze ovde da nam pomažu, onda nemam ništa da dodam osim činjenice da ona akcija "milosrdni anđeo" nije završena, nego se nastavlja, samo u mirnodopskim uslovima.
Prema tome, rigidnost predlagača i nemanje odgovora na ovo nas stvarno dovodi u jednu nezgodnu poziciju, ali mi druge nemamo, mi ćemo se javljati, mi ćemo stručno osporavati. Opet da vam kažem šta nam daje snagu, dva su generatora koja nam daju snagu i nalažu imperativno da se moramo javljati i diskutovati: mišljenje vrhunskih stručnjaka, eksperata, mogu i njihova imena da kažem, i građani Srbije, interes građana Srbije. To je ono što nas motiviše da nepokolebljivo i dalje nastavimo da ukazujemo na manjkava rešenja zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji bi trebalo da predstavlja zakon nad zakonima u oblasti zdravstva.

Hvala vam, gospodine Momčilov, posebno vam hvala na spremnosti da se ubuduće govori i dalje sa stanovišta argumenata struke i interesa građana. Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Ljiljana Nestorović i ja podneli smo jedan zbirni amandman koji se odnosi na nekoliko članova, ali da ne bih oduzimao vreme koje nam je i te kako potrebno da završimo ove važne zakone iz oblasti zdravstva, javiću se samo dva puta.
Naime, u svom amandmanu predložili smo da se u svim članovima u uvodnom delu zakona izostave upotrebljeni izrazi kao što su "društvena briga za zdravlje stanovništva", zatim u definiciji zdravstvene zaštite određenje da je to "sveobuhvatna delatnost društva", kao i naslovi koji glase: "Društvena briga za zdravlje na nivou Republike", "Društvena briga za zdravlje na nivou AP, opštine, grada", "Društvena briga za zdravlje na nivou poslodavca", "Društvena briga za zdravlje na nivou pojedinca".
Razmišljali smo o tome na koji način da izmenimo ove terminološke odrednice koje su upotrebljene u zakonu, a konsultovali smo naravno najviši pravni akt, a to je Ustav Republike Srbije i predložili da se u svakom od ovih navedenih članova i naslova reč "društvena" zameni sa rečju "državna", pa bismo onda tako u ovom predlogu zakona imali društvenu brigu za zdravlje stanovništva, kao i određenje da je zdravstvena zaštita sveobuhvatna delatnost države sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši nivo za očuvanje zdravlja.
U obrazloženju za naš amandman naveli smo, između ostalog, da je koncepcija u Predlogu zakona prema kojoj je organizacija sistema zdravstvene zaštite označena kao društvena briga za zdravlje stanovništva suprotna Ustavu Republike Srbije i drugim zakonima naše zemlje. Naime, u članu 72. Ustava Republike Srbije propisano je da Republika Srbija obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva. U članu 1. našeg Ustava utvrđeno je da je Republika Srbija demokratska država svih građana koji u njoj žive, zasnovana na slobodama i pravima čoveka i građanina, na vladavini prava i na socijalnoj pravdi.
Ako se pođe od ustavnog pojma suverene države, gde je građanin u stvari taj koji je osnovni nosilac suverene vlasti, koju dobrovoljno na izborima prenosi na nas narodne poslanike, izabrane predstavnike, jasno je koliko je upotreba pojmova sa određenjem "društvenim", "društvena" u stvari anahrona i pre svega pogrešna. U važećem Ustavu iz 1990. godine izostavljene su sve odredbe o društvenom uređenju koje su decenijski karakterisale samoupravljanje, organizovanje i samoupravne interesne zajednice i jednopartijski sistem.
Marksističko određenje društva, zasnovano na odnosima u proizvodnji i suprotnostima između dveju klasa na kojima je počivao sistem bivše SFRJ, predstavljalo je negaciju građanina kao nosioca suverene vlasti, sa ciljem da se jednopartijski sistem obezbedi na vlasti.
Organizacija koja podrazumeva obezbeđenje i sprovođenje zdravstvene zaštite mora biti u nadležnosti države i na svim nivoima teritorijalne organizacije.
To što mi u sistemu zdravstvene zaštite uključujemo sve pojedince, porodicu, organizaciju, udruženje i druge ne znači da briga za zdravlje stanovništva može da se nazove društvenom brigom za zdravlje pojedinca.
Nešto kasnije ću se u drugom izlaganju osvrnuti na reakciju i odgovor koji nam je Vlada Republike Srbije dostavila na ovaj naš zbirni amandman. Toliko za prvo javljanje.

Izvolite sada vi, gospodine Mariću, o članu 2. govorimo.

Gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu na član 3. Pre nego što kažem šta mislim o amandmanu na član 3. ...

Izvinite, molim vas, nema tog amandmana. Gospodine Mariću, ja sam vas zato i upozorio, sada govorimo o amandmanu na član 2, da se ne zbune poslanici, govorite o amandmanu na član 2. Izvolite.