Govorimo o delu zakona o zdravstvenoj zaštiti koji se tiče licenciranja i onda se time dotičemo velikim delom institucije komore. Treba reći da je ključ našeg posla u poverenju između lekara i pacijenata. Poverenje se ne garantuje nikakvim propisom. Poverenje se gradi, ono se čuva, neguje i jača, mora da bude osnovno obezbeđeno uređenim društvom, ali je samoregulacija struke neobično važna kategorija.
Dakle, ako želimo komoru i licenciranje kao način samoregulacije struke, ako želimo jačanje kvaliteta rada, ako želimo zaštitu prava pacijenata, ali i zaštitu članova komore, onda razumemo članove koji se tiču zakona o komorama i članove koji se tiču licenci. Zbog toga u zakonu o komorama postoji poseban podračun i fond za direktnu pomoć članovima, gde se u nekoliko tačaka u zakonu tačno navodi za šta sve sredstva komore mogu da služe.
Ako govorimo o tome da je u redu da imamo komore zato što lepo zvuči, ali da bi članstvo trebalo da bude dobrovoljno, a ne obavezujuće, da nema licence, onda zaista obesmišljavamo pojam komore, onda komoru svodimo na nivo dobrovoljnog društva, koje takođe može da ima svoju važnu ulogu. Dobrovoljno društvo je Srpsko lekarsko društvo i to je udruženje lekara koje, hvala Bogu, ima tradiciju dužu od jednog veka i koje čuvamo, unapređujemo. Koliko je ono dobro, koliko nam prija način organizovanja i rada, zavisi sigurno od toga koliko mi sami doprinosimo jačanju kvaliteta ovog društva.
Međutim, pojedinac koji svojom profesijom obavlja delatnost, čovek koji svoje zanimanje obavlja kao posao koji obavlja stalno, on je profesionalac i zbog toga je komora profesionalna asocijacija.
Članstvo jeste obavezujuće, jer je prosto sistem uvezan. Ako hoćete samoregulaciju struke, onda je članstvo obavezno, onda je komora jedna na nacionalnom nivou. Ogranci koji su pomenuti definišu se statutom i zbog toga materija koja nije za zakon i nije u zakonu.
Dakle, mere zaštite prava pacijenata takođe su direktno povezane sa merama zaštite članova komore i tu postoji u zakonu obaveza da komora osigura svoje članove za slučaj stručne greške. Stručna greška može da se desi i zbog neznanja i zbog okolnosti koje ne zavise direktno od čoveka, ali može da se desi i zbog drugačijih okolnosti i zbog nemara, može da bude i svesno načinjena.
Ako treba da nema licence i da članstvo u komori ne bude obavezujuće zbog manjeg broja neodgovornih ljudi, onda je to ćorsokak. Pravi put je struka, u najvećem broju zna tačno koji je njen zadatak, vrlo dobro zna da nije lako biti lekar i raditi ovaj posao, ne samo lekar, nego treba reći i farmaceut, stomatolog i biohemičar.
Ovih dana je izrečena jedna rečenica iza koje bih vrlo rado stao – trebaju nam lekari koji rade sve bolje i bolje i ovo je jedan od načina da se taj proces obezbeđuje.