Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, a ako bude vremena onda narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, bez želje da ulazim u nekakvu polemiku, primetio sam veliku razliku između onoga što je govorio gospodin Mašić iz Srpske radikalne stranke i onoga što je govorio gospodin Krasić. Ne znam u čemu je stvar.
Da pređemo na ovo što želim da kažem. Enciklopedija i rečnik Srpske akademije nauka su zaista veliki poduhvati i konačno je dobro da je Vlada odlučila da na sistematski način finansira ta dva velika projekta. Neko je spomenuo da smo imali enciklopediju Stanoja Stanojevića, koja je objavljena između dva rata. To je jedna veoma dobra, veoma cenjena enciklopedija. Imali smo posle rata enciklopediju "Prosvete", koja jeste bila ideološki obojena, to je tačno.
Onda su tražili, kada je izašlo drugo izdanje, ko želi da vrati prvo izdanje, dobiće onda ovo drugo. Razume se, nisam hteo da vratim prvo, nego sam uzeo i drugo, pa onda upoređivao. Onda su mnoge, naročito političke ličnosti, koje su bile u prvom izdanju, sasvim drugačije prikazali ili izostavili. Prema tome, nije tačno da nemamo nikakvog iskustva u radu na enciklopedijama. Ne treba zanemariti enciklopediju koju je radio Miroslav Krleža. Tu ima mnogo toga što se odnosi na stvari koje su se dešavale u Srbiji, na srpski narod itd.
Zaista je velika potreba da se napravi Srpska enciklopedija. Samo da vas podsetim - šta je značila u svoje vreme francuska enciklopedija, koju su radili Volter, Dalamber, Didro, koliko je ta knjiga uticala na razvoj nauke i kulture. Da ne govorim dalje, važno je da se ovaj posao završi.
Što se tiče srpskog jezika Akademije nauka, to je posao koji traje decenijama. Konačno se Vlada odlučila da podrži finansijski taj veliki projekat, od ogromnog značaja.
Da se vratim naučnoistraživačkom radu. Što se tiče mojih primedbi, neću o njima da govorim, to ću izneti na odboru, koji je u 14,00 časova. Izneću to kada budemo razgovarali u užem krugu - samo članovi odbora.
Hteo bih sada da kažem jednu sasvim generalnu stvar. Gospodin ministar zna to, imao sam prilike ranije to da govorim na jednoj sednici odbora. Govorio sam o tome i kada je bio Zakon o visokom školstvu i ranije o univerzitetu, više puta, pošto sam ovde dugo poslanik. Naime, radi se o tome da moramo da se opredelimo kao država šta ćemo mi da finansiramo u domenu nauke. Mi smo mala zemlja, relativno siromašna, i ne možemo da finansiramo sve naučne oblasti, jer nemamo mogućnosti, a možda i naučnog potencijala. Ali, moramo da odaberemo izvesne oblasti u kojima ne smemo da zaostajemo, one druge da pratimo, da smo informisani, a samo u nekima da dajemo, ako možemo, naše sopstvene priloge svetskoj nauci.
Mi imamo mnogo instituta i duboko sam ubeđen da se može izvršiti tu jedna određena racionalizacija, da se neki instituti udruže, da neki nestanu, nisu ni potrebni itd. Država mora da se opredeli da oformi pet ili manje nacionalnih instituta koje će finansirati iz budžeta. Tamo će biti naši najbolji stručnjaci i oni ne treba da razmišljaju kako će da zarade svoje plate.
Verovatno da tu dolazi u obzir jedan jak geološki institut, sada ih ima dva; treba to objediniti. Zatim, jedan jak ekonomski institut, koji bi radio za potrebe Vlade pre svega, a i za privredu, koji bi bio kadrovski vrlo jak ekonomski institut. Pošto imamo veliku tradiciju, potreban je jedan istorijski institut, a ne više instituta za savremenu istoriju, za klasičnu istoriju, radnički pokret itd; dakle, jedan jak institut, sa nekoliko odeljenja koja će tamo da funkcionišu. Možda još neki institut.
Ali, tih nekoliko instituta, koji bi bili takvi da okupljaju najbolje ljude, najsposobniji kadar, oni treba da budu stvarno finansijski iz budžeta podržani, da ne moraju da razmišljaju o svojim platama. Ostali instituti neka idu na tržište.
O čemu se radi? Da spomenem samo jednu oblast, npr. fiziku. Imamo Institut u Vinči, gde se dobar deo bavi fizikom.
Imamo Fizički fakultet, koji se isključivo bavi fizikom. Imamo na svakom tehničkom fakultetu katedre za fiziku, gde se ljudi bave fizikom. Imamo Institut za fiziku u Zemunu. Da li je Srbiji sve to potrebno i da li Srbija sve to može da finansira?
U kakvoj se situaciji nalazi ministar ili Ministarstvo? To nešto para što dobije iz budžeta, to nikada nije dovoljno, podeli svima pomalo, svi tavore, a nigde ne mogu da se obave prava, teška, moderna, savremena i napredna naučna istraživanja.
Podsetiću vas da je raniji predsednik Akademije nauka, Pavle Savić, jednom prilikom izjavio: "U poslednjih 20 godina u našoj zemlji nije učinjeno nikakvo značajno otkriće u fizici." Sada bismo rekli - u poslednjih 30-40 godina ili posle Drugog svetskog rata. Da li imamo značajna naučna otkrića u drugim prirodnim naukama - biologiji, hemiji itd? Tu moramo ozbiljno da se zamislimo.
Malopre sam rekao, ne možemo svuda da napravimo veliki prodor u svetskoj nauci, ali moramo da odaberemo nekoliko naučnih oblasti gde možemo to da uradimo, ako pravilno kanališemo sredstva i ako dobro odaberemo ljude koji mogu to da rade. Pri tome, moramo da vodimo posebno brigu o mladim, talentovanim ljudima. Imao sam prilike da kažem - više se ne ceni bogatstvo jedne zemlje po tome koliko ima prirodnih resursa, ruda, ovoga ili onoga, nego po tome koliko ima talentovanih fizičara, matematičara, pesnika, lekara itd. Po tome se ceni bogatstvo jedne zemlje u moderno vreme.
Ne smemo da zanemarimo, to je ono što želim ponovo da naglasim, već moramo da finansiramo fundamentalna istraživanja u nekim oblastima, gde to možemo, ali da ne tražimo od njih da kroz godinu dana nađu primenu u privredi. Ponovo ću citirati, to sam činio više puta, kada je engleski matematičar Džordž Bul stvarao svoju matematičku logiku ili logiku iskaza, ili ono što se zove Bulova algebra, on je u jednom radu napisao doslovce ovo: "Ne znam da li će od ovoga biti kakve koristi, ali se nadam da neće biti štete". Posle više od 100 godina ta Bulova algebra našla je fantastične primene; ne bismo imali kompjutere bez te algebre, programske jezike, kibernetiku itd. Tu je sve našla primenu Bulova algebra, stvorena pre više od 100 godina, a počela se primenjivati pre više od 40 godina, kada je počela računarska tehnika itd.
Prema tome, vrlo često istraživači rade u fundamentalnim naukama, pa će doći primena, ali nešto kasnije. Ne možemo od tih ljudi da tražimo rezultat odmah, da bismo sutra unapredili neku našu proizvodnju. Time će se baviti drugi, to su istraživanja druge vrste itd. Ali, ne smemo da zanemarimo ta tzv. fundamentalna istraživanja, bar u nekim oblastima, gde možemo da budemo jednaki sa ostalim svetom.
Inače, što se tiče samih zakona, neću da ih hvalim, nema potrebe, podržavam ih, moderno su koncipirani, to je fakat, prate se svetski trendovi, tu nemam nikakav prigovor. Danas u 14,00 časova izneću dva-tri prigovora na odboru.
To je ono što sam hteo da kažem. Ne treba se plašiti. Kada sam govorio o viskom školstvu bila je ista priča - racionalizacija visokog školstva. Konačno treba jedna vlada, hoće li to stići ova ne znam, videćemo, da ozbiljno uđe u racionalizaciju naučnih instituta.
Kada govorim o racionalizaciji, ne govorim da samo treba ukidati. Ne, ako postoji naučna oblast koja nije zastupljena ni u jednom našem institutu, ili na nekom fakultetu, a vrlo je važna, otvorićemo novi institut ako treba.
Dakle, ne treba gledati racionalizaciju samo kao ukidanje, nego treba shvatiti tako da ćemo moći da osnivamo i nove naučne ustanove, ako neke naučne oblasti kod nas nisu uopšte zastupljene.
Ali, ono što je višak ili što može da se sjedini, da bude sjedinjeno. Uostalom, što se tiče tog broja instituta i kako oni rade, gospodin Popović je dobro s tim upoznat, sećam se kada smo razgovarali jednom na odboru, kada je kazao da postoje dva instituta iz istih oblasti, a vrata jedna pored drugih. Srbija sve to ne može da finansira, niti treba da finansira. Ali, to je veliki posao, radi se o ljudima.
Ne govori se o tome prvi put, nisam ja taj koji prvi put govori o racionalizaciji instituta. Još pre više godina jedan profesor, neću da mu pominjem ime, već je pokojni, naš inače poznati matematičar, bio je direktor jednog instituta, kada se govorilo o reformi instituta u Srbiji, on je rekao: "Lako ćemo sa institutima, ali šta ćemo sa direktorima." Ova vlada ne sme tome da podlegne. Mi treba da brinemo o institutima, a sa direktorima ćemo lako da izađemo na kraj. Hvala lepo.

Hvala vam, gospodine Simonoviću.
Repliku je tražio gospodin Krasić, pretpostavljam da je pomenuto ime? Izvolite, na osnovu pogrešnog tumačenja.

Profesor Simonović je stvarno loše protumačio ono što sam rekao. Zbog toga sam se javio.
(Predsednik: Budite ljubazni, izvolite, obratite se)
Oni su nezadovoljni statusom u svojoj stranci, ne smeju da izađu. Zamolio bih vas da im date da izađu, da kažu šta imaju da kažu, a ne da dobacuju.
U čemu se ogleda ovo nerazumevanje? Gospodin Mašić i ja nismo na različitim stranama. Mi u potpunosti zastupamo isti stav kada je u pitanju ova oblast. Samo je razlika u tome što sam na upečatljiviji način istakao svoje neslaganje sa stanjem, ali veliko slaganje sa onim što je profesor Simonović posle toga rekao.
Evo o čemu se radi; vi imate tolike institute u ovoj zemlji, a oni nemaju hrabrosti, jer ih država niti stimuliše, niti tera, niti pomaže da kažu, uzeću jedan primer koji je meni dostupan, da kažu istinu. Ljudi, tamo se u Hagu optužuje naša država, mi imamo institute koji se bave tom materijom, a oni ćute i ne smeju da pisnu.
Molim vas, čak i ako krene neko dobrovoljno da radi preko svog fonda, poput dr Milana Bulajića, onda vaš ministar Kojadinović mu krade kompjutere, zatvara fond i šalje ga u Kragujevac kako bi sputao rad. Pa gde je dokumentacija Komiteta za prikupljanje dokaza o zločinima protiv Srba? U nekom institutu, u nekom bunkeru, zašto to nije naučno obrađeno, zašto nije dato našim ljudima, jer oni tamo brane srpsku istoriju. Uzeo sam primer koji je svima poznat, dostupan je svima, to svakodnevno gledamo, svakodnevno na B92 od 9,30 časova do 14,00 časova gledate kako se brani Srbija, srpski narod, ograničenim sredstvima. Ova država ne želi da otvori bunkere i da da dokumentaciju.
Rasim Ljajić daje dokumentaciju Karli del Ponte, daje svakoj belosvetskoj protuvi, ali ne da našim ljudima da se brane. Vi nama izlazite sa ovim pričama o nekim institutima, onako o nekom naučnoistraživačkom radu i tako dalje.
Na kraju, još jedna stvar zbog koje sam se javio, jer sam loše protumačen. Mi jesmo mala država, mi nismo u mogućnosti da mnogo odvajamo za nauku. Ne vidim veliki problem, ukoliko postoje dva istorodna naučna instituta. Jedno od načela kako ste koncipirali ovaj zakon je konkurentnost, nema konkurentnosti ako je samo jedan, nego postoji brlog, talog, stečena pozicija, monopol, pa je dobro što ste predvideli konkurentnost.
Ali vam kažem, ne vidim jedan nukleus koji usmerava gde postoje naši resursi, gde postoje naše mogućnosti, složio sam se sa profesorom, možda u oblasti fizike mi ne možemo materijalno da izdržimo za neka istraživanja, ali imamo ljude koje možemo da uključimo, na odgovarajućim mestima u inostranstvu, da budu sastavni deo nekog projekta i to je druga situacija.
Kažem vam, ne vidim nukleus koji će da pomogne, da usmeri, vidim samo jednu farsu gde će opet sa fingiranim programima da se dobijaju sredstva radi spavanja šest meseci ili godinu dana. A toga ima kod nas.

Molim vas, ali vidite vreme vaše.
Dakle, replika, izvinite, nisam vas video, gospodine Simonoviću.
Nemojte samo da ispravljamo sve netačnosti, obrazovni program se uopšte ne emituje na toj televiziji i u to vreme, izvolite.
Po Poslovniku se javio kao pogrešno protumačen.

Vi svi znate koliko je meni teško da ulazim u replike, to ne volim. Samo konstatujem da postoje velike razlike između onoga što su govorili gospodin Mašić i gospodin Krasić. Gospodin Mašić je govorio vrlo pohvalno o zakonima, a o njegovim primedbama će verovatno biti reči na odboru ili kada se bude raspravljalo o amandmanima, i tu je sve u redu.
Ono što se meni ne sviđa to je olako ocenjivanje. Dođe gospodin Krasić ovde pa kaže: taj i taj kvazinaučnik. Ko ste vi da ocenjujete te ljude, molim vas, gospodine Krasiću! Znate li koju su oni proceduru prošli dok su postali redovni profesori, koliko puta su pisani referati stručnih komisija? Pitajte vašeg gospodina profesora Poskuricu pa će vam reći koja je procedura dok ne postanete redovan profesor, a vi tek tako rukom odmahnete - kvazinaučnici. Nije to u redu.

U redu je, molim vas. Hvala na razumevanju, gospodine Jovanoviću.
Pauza, kao što smo najavili, moramo da se držimo reči koja je data, pauza do 14,30 časova. Hvala vam.
(Posle pauze – 14,45.)

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se još jednom zbog malog zakašnjenja nastavka, ali to je bilo poludogovorno, što bi se reklo, ovde ispred, između poslanika. Hvala vam na razumevanju.
Gospodine Krasiću, ostali ste pri zahtevu za repliku, odnosno po Poslovniku? Izvolite.

Može, predsedniče, da se stekne utisak da pričamo o istoj stvari, a do sada smo više puta pričali o nečemu što je različito po svojoj sadržini.
Ukoliko sam upotrebio nekada taj izraz kvazinaučnici, onda većina narodnih poslanika zna na koje ljude mislim. Mislim na onu interesnu grupu ljudi koji su, zahvaljujući Ministarstvu, Institutu za uporedno pravo, radili na nekim zakonski projektima gde su imali svoje tezge pa uzeli pare, a kao rezultat njihovog naučnog rada koji u krajnjem cilju ima neki nacrt zakona, javili su se neuspešni prevodi. Tako prevod Zakona o javnim nabavkama slovenački, tako Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku, gde su se, između ostalog, dobro ovajdili i neki plagijatori, sudski dokazani plagijatori.
Neću sada da upotrebim ime i prezime, ali ako vanredni profesor jednog fakulteta mora, na bazi odluke nastavno-naučnog veća, na oglasnoj tabli fakulteta da objavi ispravke svog udžbenika, i to 50 materijalnih teških grešaka, a što je rezultat toga što nije čak ni uspeo doslovno da prepiše ono što je napisao Laza Kostić, izvinite, molim vas, onda ne mogu da imam poštovanja prema takvoj osobi, a tim pre što je sudskom presudom dokazano kao plagijator.
Na te sam mislio ukoliko je neko prepoznao u onom terminu kvazinaučnici da osporavam nauku. Ne, nema potrebe da osporavam nauku, družim se sa tim ljudima, čak im pomažem u jednom naučnom časopisu.
Čak i prekucavajući njihove tekstove za inostrane časopise, pošto je to uslov da bi mogli da napreduju u svojoj profesiji. Izuzetno mi je dobro poznato stanje u nauci, ali ne ono što je materija te dotične nauke.
Ne razumem se u medicinu, mogu da shvatim položaj naučnika iz oblasti medicine, mogu da shvatim položaj naučnika iz oblasti hemije i drugih oblasti. U ono što oni konkretno rade nemam pravo da ulazim i o tome ne pričam.
Pričam o ovim perifernim slučajevima, koji su markantni, karakteristični, gde se zloupotrebljava naučno zvanje da bi se oprale neke pare, i to formalno-pravno čak i nema veze sa Ministarstvom, konkretno ovi slučajevi gde su u pitanju zakonski projekti. Čak i nema veze sa ovim slučajem.
Ali, i to je sastavni deo našeg naučnoistraživačkog rada, a nadam se da niko ne može da mi zameri za kritički osvrt na noviju istoriju i pasivan položaj naše nauke. Kada pričamo o nauci, samo mislim o naučnim metodama kako se dolazi do neke istine i do nekih činjenica. Ne pričam o parapsihološkim metodama ili emotivnim metodama. Ne.
Vrlo dobro su mi poznate te metode u nauci, pošto se i sam nekako skromno bavim nekim delom koji ima dodirnih tačaka sa naukom, te ne treba niko da mi spočitava da nisam dobro razumeo nešto što je napisano u Predlogu zakona.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Izvolite, narodni poslanik Zlatan Jovanović, potom narodni poslanik Rajko Baralić, a potom narodni poslanik Branislav Rankić. Izvolite, gospodine Jovanoviću, zamenili su redosled poslanici. Izvolite.