Replika, poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatam ovo što je rekao uvaženi kolega iz poslaničke grupe G17 plus da ne znam mnogo o tome, to prihvatam. Ne mogu da prihvatim tu vrstu uvrede da oni koji su poznatiji i priznatiji u svetu medicine od njega ne znaju ništa.
Poštujem i njegovu stručnost vezano za plućne bolesti, astmu, ne znam šta još, ne znam ni da izgovorim pravo da vam kažem sve to što treba. Ne mogu samo da prihvatim to da za one koji drže svetske simpozijume iz pojedinih oblasti medicine da kažete da ne znaju šta govore, onima koji rade i koji su u upravljačkom delu najvećih i najpoznatijih srpskih bolnica.
Još nešto, ne razumem se u to kako treba da date nekome injekciju, ne razumem se u to koje lekove da mu prepišete, ne razumem se ni u šta u zdravstvu, ali se razumem u to, kao i svaki drugi običan građanin, koliko ko krade. U to se razumem zato što vidim kada neko otima i tovari lopatama u kamione, vidim kada neko trpa u džepove i vidim kada neko oštećuje državu.
Tačno je, vi ćete da kažete da su možda neki prošli bolje, posebno direktori pojedini, načelnici itd, ali naravno, oni koje vi postavljate, ali ovim je država oštećena, ovim se direktno uzimaju pare iz državne kase, ovim se direktno uzima ono što bi išlo u našu državu, ono što bi u krajnjoj instanci pripalo našem narodu. U to se razumem i to je suština stvari.
Naveo sam samo jedan zakon u kome imamo ogromne probleme. Samo jednu stvar, mi te probleme imamo u svim ostalim sferama društvenog života, u svim, i u našoj kulturi, gde samo određeni krug ljudi može da radi filmove i samo određeni krug ljudi može da dobije pare za svoja pozorišta. Druga ne mogu da dobiju zato što ovi pripadaju Demokratskoj stranci, zato što ovi pripadaju ovoj stranci ili onoj stranci. Svuda imamo istu vrstu patološkog monopola koji se zasniva samo na želji: daj da ukradem što više.
Cela ta priča demokratija, Evropa, sve to da smo mi veliki evropejci, veliki demokratori, ovi drugi ne valjaju ništa, sve se na kraju svelo na to da zaštitimo, da stavimo jedan obruč, jedan kavez između nas i ostalih, da niko ne može da se probije, da ovo bude naše imanje, da nam niko u avliju ne dira, da nam niko u avliji ne laje, ovo ćemo mi da otimamo i dok mi ne otmemo sve moguće nikoga u to nećemo da puštamo.
To je princip rada danas u Srbiji, i čuveno pitanje - a gde sam tu ja. To pitanje ste čuli na stotine mesta. Koliko imate predsednika opština, predsednika skupština, gradova, gradonačelnika koje zovu mister 10%, 15%, ovog ili onog. Koliko ih imate? Ima nekih kod kojih ne možete da sednete a da ne unesete 10.000 evra. O čemu mi pričamo ovde? Zahvaljujem se vama na strpljenju. Još nešto, ajde uvatite jednog velikog lopova, jednog kapitalca uvatite, jednog kapitalca uvatite za kriminal, jednog od 100 miliona evra.
Te za milijarde, to ne smeju da diraju. Uvatite jednog od sto miliona, pa da kažemo, jednog su uvatili, pa naravno, oslobodili jednog velikog lopova. Nemojte više terati ljude i da vam najveći lopovi budu oni koju su ukrali po 100 evra. Ti treba da odgovaraju, naravno, da ne bude da mi kažete, ti se zalažeš da ljudi kradu po 100 evra. Ne, treba da odgovaraju i da idu u aps.
Ali, nemojte da vam oni budu najveći lopovi, a da vam najpošteniji budu oni koji danas imaju po pola milijarde evra zato što su mnogo sposobni i pametni.
Niko mnogo sposoban i pametan nije mogao pola milijarde evra da zaradi i to morate da imate u vidu u svakom trenutku. Ili ćemo da imamo pravnu državu, ili će ti kriminalci i mafijaši na kraju sve da nas pobiju, jer oni mogu da urade šta hoće, mogu da kupe šta hoće, nema tužioca koji će da ga goni, nema suda koji će da ga goni. U drugostepenom postupku nema sudije koji će da potvrdi ili da preinači presudu u zavisnosti od toga kako i šta mu odgovara.
Ne vredi ljudi. Ili ćemo da pravimo normalan sistem, normalnu državu, ili ćemo samo da gledamo ko je koliko na vlasi, ko će više da zgrabi i ništa više. Razmislite o još jednoj stvari, ne mislim da smo mi svi, i mi i vi, sasvim krivci za to što se tako loše govori o političarima, bez obzira na to kojoj političkoj stranci pripadaju. Tu ima malo nameštanja da i mnogo gori od nas govore o nama loše. Iskreno se tome suprotstavljam, jer neću da dozvolim da neko zato što se bavio sportom, a nakrao se miliona evra, da se poredi sa političarima koji nemaju ni 100 evra u džepu. Ima takvih, nisam takav. Imam 100 evra.
Ima onih koji nemaju 100 evra. Oni koji imaju milione evra i to krali od ove države koliko god su mogli i kako god su mogli, oni su velike zvezde i to nije dobro, ali naravno da ima i naše krivice u tome zašto ljudi tako loše misle o nama. Zato što znaju da sa političarem može sve da se dogovori. Sve dogovoriš, sve prolazi, samo je važno koliko ćeš da platiš.
Treba nam druga Srbija u kojoj postoje vrednosti koje ne možeš da platiš.

Za repliku se prvo javio narodni poslanik dr Paja Momčilov.

Poštovane koleginice i kolege, moj uvaženi kolega Marić je ovde i moje ime pomenuo u kontekstu replike gospodinu Vučiću.
Pa, gledajte, mi smo stvarno doneli set zakona iz zdravstva. Juče smo glasali o njima, prekjuče i sada se ovde vodi polemika o tome da li su ti zakoni, zakoni koji generišu korupciju. Po mišljenju, mogu slobodno da kažem, većine lekara iz državnog sektora i sto posto lekara iz privatnog sektora, upravo Zakon o zdravstvenoj zaštiti svojim članom 199, na način kako je ovde izglasan, generiše korupciju.
Kolega Vučić je govorio na osnovu onoga što smo mi govorili, ali bogami se njegovo stanovište zasnivalo i na govoru kolege Vučićevića i nekih drugih koji su ovde raspravljali o članu 199.
Ono što je za mene meritorno, treba kazati da sama Vlada ima komisiju, mi smo čitali, za regulatornu reformu, koja je nametnuta od Svetske banke i svi zakoni moraju da prođu i dobiju dozvolu da bi mogli da budu ovde predstavljeni, pa onda usvajani, i ovi zakoni nisu dobili taj prolaz.
Evo ovde negativnog mišljenja regulatorne komisije, mi smo vam čitali to. Znači, nije to mišljenje radikala i nije to neka naša zla namera da jednostavno osporavamo ono što je ova skupština donela.
Jedna stvar je sasvim neosporna ili možda dve su neosporne, način na koji su ti zakoni doneti je sraman i nikada tako niko u dugoj istoriji parlamentarizma, nikada nisu doneti sistemski zakoni zdravstvene zaštite na ovakav način. Vezati lažnom uslovljenošću da se moraju doneti zbog budžeta, iskonstruisati jednu tanku priču koja ne pije vodu i niko je nije oborio, onda upakovati sistemske zakone sa još tri nepotrebno i dati objedinjenu raspravu, u kojoj mi imamo, mi radikali, sat i po vremena da analiziramo dobre i loše strane sistemskih i ovih drugih zakona. Znači, to je prva stvar.
Druga stvar, koja je apsolutno sigurna i stručna javnost je kazala svoj sud u javnoj raspravi, a ja sam to ovde dokazivao i pokazivao, rekla je da javna rasprava nije dala prolaz ovim zakonskim rešenjima. Dakle, to je ozbiljan problem jer ako nemate konsenzus, onda teško da ćete imati i mogućnost da se sve to ispravi.
No, sasvim je jasno da ovi zakoni neće, da ovakva rešenja, pogotovu član 199, da ugase korupciju. Gledajte šta se tim zakonima dozvoljava? Kao ginekolog akušer radim pre podne u državnoj i mogu da nastavim popodne u privatnoj, a onda će plaćati pacijenti koji to hoće iz džepa, znači, neće to biti sredstva iz osiguranja.
Šta mi se još dozvoljava? Dozvoljava mi se da to nije dovoljno, jer imam pravo na jednu trećinu radnog vremena da odem u privatnu ordinaciju i da radim. Danas, korupcija u zdravstvu, a ja ću kasnije nešto o njoj govoriti, upravo je ovim zacementirana. Ona sada ima i zakonska rešenja koja je štite i brane, a ja ću nešto kasnije reći o tome i to je nesporna činjenica.
Ovo što je gospodin Vučić kazao, to je ono što narod govori, što se prepoznaje već, evo i vi se krećete među zdravstvenim radnicima, pa verovatno i do vas dopiru ti glasovi, a kada budem kasnije govorio, ja ću to jasno pokušati da obrazložim zašto su ta rešenja koruptivna. Hvala vam.

Po Poslovniku, ali gospodine Mariću, vi ste izazvali ove dve replike.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović, nije u sali, a onda narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Gospodine Stamenkoviću, dozvolićete prvo Ljiljani Nestorović.
Po članu 93. stav 3. Poslovnika imate pet minuta.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, znam koja su moja prava po ovom poslovniku kao poslaniku koji ni pripada nijednoj poslaničkoj grupi, inače sam pripadnik SDP.
Smatram da je veoma paradoksalno i vrhunski cinično da u trenutku kada se poslanici ovog uvaženog, odnosno najvišeg zakonodavnog tela u ovoj državi, nalaze pod ozbiljnom istragom tužilaštva i policije, optuženi da su učestvovali u koruptivnim kriminalnim radnjama i primanju mita, raspravljaju o nacionalnoj strategiji o borbi protiv korupcije. Da nije tragično, bilo bi zaista smešno.
I to raspravljaju na predlog Vlade koja je predložila ovu nacionalnu strategiju i kojoj ovaj parlament, koji zaista ima na sebi ozbiljnu sumnju da nema apsolutno nikakav kredibilitet da o tome raspravlja, s obzirom da ga tužilaštvo i policija terete da je podmićen i korumpiran, treba da da Vladi dalje mandat da ona pripremi neki akcioni plan kako bi se korupcija, inače u visoko rangiranoj zemlji po stepenu korupcije, dalje borila protiv te pojave.
Objasniću na dva primera, pošto nemam mnogo vremena, evo šta je ova vlada konkretno učinila u borbi protiv korupcije. Svi se sećamo ponoćnih sednica Vlade, kada je afera "Knjaz Miloš" izbila na videlo, kada se Vlada hitno sastala usred noći i bez svojih zakonskih ovlašćenja angažovala UBPOK da ispita navodne slučajeve korupcije među članovima Komisije za hartije od vrednosti. Tada je ministar finansija optužio predsednika te komisije da je najslabija i najkorumpiranija karika u toj komisiji.
Zatim su usledila razna ispitivanja i obećanja da će za tri dana, a to nam je saopštio potpredsednik Vlade Miroljub Labus, taj isti UBPOK i to isto tužilaštvo saopštiti do kakvih su rezultata došli. Sada možda nisam dobro informisana, ali nikada nisam čula bilo kakav izveštaj nadležnih organa koji su, još jednom ponavljam, nezakonito angažovani po tom slučaju, i da su javnosti saopštili šta je bilo sa članovima te komisije: da li su bili korumpirani ili nisu bili?
Ono što znam jeste da i dalje Milko Štimac predsedava tom komisijom, iako je optužen za najteže delo, i da ta komisija radi u krnjem sastavu, i da ta komisija i dalje donosi najvažnije odluke koje se tiču privatizacije u ovoj državi.
Drugi primer tiče se skorašnjeg slučaja, kada je izbila afera oko nabavke tih lokomotiva koje su sada stigle konačno u ovu državu, kada je direktor Direkcije za javne nabavke optužio da je ministarstvo stvar uradilo mimo zakona. Onda je nadležni ministar izašao i rekao da zakon ne valja.
Zamislite, ne valja zakon koji su poslanici ovog parlamenta doneli glasajući za njega, ne valja zakon za koji su i njegovi poslanici glasali. To je vrhunac cinizma i po tome se vidi koliko je ova vlada spremna da poštuje sopstvene zakone, odnosno važeće zakone, bez obzira da li ih je donela ona ili nije.
Meni je jako drago da je ministar pravde prisutan ovde, ali žao mi je što predsednik parlamenta nije prisutan ovde, jer sam ga kao narodni poslanik koji ovde nema funkciju ničijeg advokata, osim advokata koji ima obavezu zakonsku da štiti proceduru na kojoj se zasniva demokratija, proceduru po kojoj radi ovaj parlament, zakon i Ustav, ja sam njemu upravo iz tih razloga, što je to moja obaveza, postavila određena pitanja. Postavila sam mu pitanja koja se tiču, pre svega, načina na koji je grubo prekršena procedura u ovom parlamentu. Kako je prekršena procedura u ovom parlamentu?
Navrat-nanos zakazan je Administrativni odbor koji je doneo odluke o oduzimanju nekih mandata izvesnim narodnim poslanicima. Taj Administrativni odbor zakazan je bez toga da su svi članovi Administrativnog odbora bili obavešteni. Zakazan je tako da javnost nije bila obaveštena, niko od medija osim "Politike", koja je očigledno i nažalost postala privatno glasilo ove vlade.
Zakazan je tako da niko od nas narodnih poslanika nije znao da se taj Administrativni odbor sastaje, iako imamo pravo po Poslovniku da učestvujemo u radu sednica svakog odbora, pa i Administrativnog odbora.
Takođe, prekršen je, to odgovorno tvrdim, Poslovnik u članu 230. Član 230. jasno kaže, narodni poslanik podnosi ostavku u pisanom obliku i predaje je predsedniku Narodne skupštine lično. Narodni poslanik može da se odrekne lično svog mandata. To je Poslovnik koji je ova skupština nedavno usvojila.
Postavila sam pitanje određenih grubih falsifikata do kojih sam došla ne tražeći kao inspektor i nečiji advokat, nego kao poslanik koji je na svom stolu ovde u ovoj sali dobio određene papire u kojima sam uočila određene nepravilnosti. Kako je moguće, pitam još jednom, da nešto što je zavedeno kasnije ima manji delovodni broj od nečega što je zavedeno ranije? Kako je moguće da na izjavi koju je Vesna Lalić ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... predala pisarnici da njena ranije deponovana ostavka ne važi, stoji potpis onoga ko je u pisarnici primio to, a na blanko ostavci koja je predata ne stoji taj potpis. Moguće je, jer je ta osoba koja je primala na pisarnici ove materijale očigledno bila svesna da je neko gura u nepravilnosti i nije htela da potpiše to da kasnije ne bi bila odgovorna.
Tražila sam od predsednika ovog parlamenta jasne odgovore i da mi kaže, kao narodnom poslaniku, da li je u pitanju falsifikat, i ako jeste, ko je naložio da on bude učinjen. Umesto toga, dobila sam, a ne znam taj vic o majmunu i papagaju, ali dobila sam neku parafrazu na taj vic. Mogu sada ovde da kažem da rado prihvatam da budem papagaj iz tog vica, jer ću stalno ponavljati i postavljati pitanja koja se tiču ovog slučaja grubog kršenja zakona, Poslovnika i Ustava, a ko će da bude majmun, to neka odluči gospodin predsednik ovog parlamenta.
Još jednom podsećam da mi nemamo mandat, nažalost, da se pod najtežim optužbama i u trenutku kada nas ovde namerava, neke od nas, da ispituje tužilaštvo u vezi sa navodnim slučajevima korupcije, bavimo nečim što se zove nacionalna strategija za borbu protiv korupcije. Hvala vam.

Hvala vama. Izvolite, narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo, kao deo parlamenta, kao predstavnik najvećeg dela parlamenta Srbije, javio sam se za repliku i hoću nekoliko stvari da naglasim. Nadam se da je ovo bilo zbog nepreciznosti u izražavanju, a ne zbog namere.
Neću da govorim o svima niti imam pravo da govorim o svima, niti mi to pada na pamet. Hoću da govorim o 80 poslanika SRS, dobili smo 82 mandata i imamo 80 poslanika, zato što su nam neki otimali mandate, krali. Hoću za ovih 80 ljudi da kažem da oni nisu ni podmićeni, ni korumpirani, da su to časni ljudi, ljudi iz naroda, obični ljudi, koji svoj posao obavljaju na najpošteniji mogući način i rade u interesu građana i u interesu svoje stranke. Neću da dozvolim da ih bilo ko naziva ni korumpiranim, ni podmićenim na bilo koji način.
Računam da je to nepreciznost u izražavanju. Našao sam jednu stvar koju niste istinito rekli, a znam da vam ovi iz vlasti ne bi nikad našli, pošto oni pažljivo i ne slušaju šta govorite. Našao sam nešto u čemu niste bili u pravu, gde ste kao pametna i inteligentna osoba dodali nešto što bi vam odgovaralo, ali moje oči su velike i vidim sve, pa sam u članu 230. koji ste citirali i čitali, vi ste rekli, uvažena gospođo Nestorović, narodni poslanik podnosi ostavku u pisanom obliku i predaje je predsedniku Narodne skupštine lično.
Lično ne piše nigde, gospođo Nestorović, evo vam Poslovnik, lično ne piše nigde. Moje velike oči su krive za to. Šta da vam radim. Nemojte da se ljutite, morate da računate da u parlamentu ima onih koji vode računa o svakoj reči, nas koji smo veterani u parlamentu. Ne bih to možda ni video tako dobro, nego je Vjerica videla, a prati bukvalno svaku reč, da se ne kitim baš uvek onim što poslanici srpskih radikala mogu da vide i bez mene.
Mi smo ovde razgovarali o nečemu o čemu sada hoću principijelno da govorim. Mi ovde pričamo o tome da li je neko predao pre, posle, u ovom ili onom trenutku. Nemamo nikakvu odgovornost i nismo bili ni na kakvoj sednici Administrativnog odbora. Želim da vam kažem nešto, da smo bili, glasali bismo za to, a reći ću vam i to, kao što vidite ne tražimo nikakav alibi i ničemu se ne radujemo.
Aman ljudi, ti su ljudi izabrani na listi te stranke G17 plus. O njima mislim sve najgore. Ono malo ljudi što je glasalo za njih, glasalo je za listu G17, za Labusa i Dinkića.
Sada je neko rešio, posle dve godine mandata, sada ću da uzmem malo para ili dogovorio sam se sa tamo Petrovićem, Tadićem ili Karićem ili ne znam s kim, pa ću da uzmem sada malo para i reći ću da sam neki drugi. To nije moralno, ma da ste sve u prvu, apsolutno je nemoralno tako da se ponaša neko.
Sada ću sutra da kažem, jeste, izabran sam na listi SRS, ali sam mnogo pametniji kao nezavisni poslanik i sada ću ovde da ostanem. Gde mi je moral, gde mi je čast, gde mi je obraz?
Čudim se ovima iz vlasti što beže, po pitanju na kom mogu da vas rasturaju, a posebno demokrate i ove druge, gde mogu da vas rasture u moralnom smislu. Da vas pitaju, alo ljudi da li ste vi normalni. Da li ste vi normalni?
Vi nas napadate za to što smo mi uzeli mandate koji nam pripadaju, koje smo mi zaradili na izborima, a vi hoćete lopovlukom da nam ih otmete i posle toga oni ne smeju da vam kažu ništa. Ne znam kakvu oni muku imaju, a vidim da ćute kao zaliveni svi i niko ništa ne govori o tome.
Novinari me pitaju ispred i kažu, jeste, ona je predala neku ostavku ranije, ovaj predao kasnije, a nemam pojma ni ko je predao ranije, ni ko je predao kasnije, pitam - da li je on izabran na toj listi. Kaže - jeste. Sklonili ga. Njihova lista. Mi imamo vezan imperativni mandat, proporcionalne izbore. Nemamo slobodni mandat.
Postoje dve vrste mandata, jedan je slobodni, drugi je vezani ili imperativni. U našem zakonu i u našem ustavnom sistemu, po Zakonu o izboru narodnih poslanika, postoji proporcionalni sistem. Kada Ustavni sud donese drugačiju odluku, poštovaće se odluka Ustavnog suda, a mislim da mi nemamo Ustavni sud, ali nemojte da se pozivate na precedentno pravo, jer ga nema kod nas.
Neka on donese odluku, a kada donese tu odluku, mi ćemo da kritikujemo tu odluku Ustavnog suda, ali moramo da je uvažimo. On mora da reaguje u svakom pojedinačnom slučaju i neka reaguje Ustavni sud.
Kada Ustavni sud kaže da taj mandat pripada Sovraniju, onda će Sovranije opet da bude poslanik. To je lepo srpsko ime i nemojte tome da se podsmevate.
Ne mogu oni koji su na nemoralan način pokušali da se dočepaju mandata tako da se ponašaju. I sada držimo predavanja o moralu, oni to nisu uradili na takav i takav način. Šta je vaš problem? Što ne smete da odgovorite? Ne znam u čemu je vaš problem. Da li ne smete da izađete i kažete šta mislite, kako mislite ili bilo šta.
Vrlo kratko još, doneo sam nešto da vam pročitam, pripremio sam jedan materijal, vrlo je značajan, da vam to pročitam. Reč je o velikoj korupciji u Vladi.
Imamo, tačka 11, donošenje odluke o pokretanju postupka javne nabavke polovnih dizel motornih vozila.
Jedan čovek upozorava predstavnike vlasti u ŽTP, Milan Cvejić kaže: "Ovde nema odluke Uprave za javne nabavke, tj. saglasnosti da može da bude postupak sa pogađanjem, a ne otvoreni postupak, a nije definisana ni starost vozila. Sredstva, tj. izvori finansiranja će se naknadno utvrditi. Nisam siguran ni u isplativost posla, zato što nije dostavljena ekonomska opravdanost. Da li je izvršena obuka radnika? Interesuje me je, ko je, kada i na osnovu čega kontaktirao sa švedskom firmom. Upravni odbor nije doneo odluku da se krene u postupak nabavke dizel vozila".
Znači, čovek ih upozorava. Bio je tu još jedan čovek, Jablan Obradović, koji ih je upozoravao na to. Ostala šestorica, šta nas briga, teraj, mi ćemo preko džempera da nabavljamo lokomotive. Preko džempera stigoše lokomotive, a onda ih neko usput išarao, huligani u Švedskoj. Toliko su bile dobre lokomotive da su se svidele švedskim huliganima i narkomanima, pa su ih onako stručni išarali, a ima negde i na ćiriličkom pismu, čuveni švedski huligani.
Ovaj Šarančić je ovde bio genije, ljubi ga majka kako je pametan, na sve ovo kaže: "Predlog možda treba da bude kompletniji, ali u pregovorima smo postigli dobre uslove i ovo je ekonomski opravdana odluka". Čovek je postigao dobre uslove. Šta ćete vi, dok imamo takve uslove i dok sa takvim uslovima Srbiju uništavaju, mi napred ne možemo da idemo.

Hvala, gospodine Vučiću. Po Poslovniku, narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Gospodine Vučiću, nema nikakvog razloga da se sporimo, bez obzira na stil kojim govorimo, jer govorimo iste stvari.
Što se tiče načina na koji sam citirala Poslovnik, lično sam dodala kao način na koji tumačim Poslovnik. Sigurna sam da član 230. sugeriše da narodni poslanik može svoju ostavku samo lično da odnese predsedniku Narodne skupštine i u pisarnicu, i neka me gospođa Radeta, koja je pravnik, ispravi, ako to tumačenje nije ispravno. Znači, ne piše lično, ali jasno ukazuje da u činu, kada se to dešava, može da se izvede samo tako da poslanik lično odnese predsedniku Narodne skupštine ili na pisarnicu.
Drugo, oko morala ovde možemo da diskutujemo. Takođe mogu da tvrdim da se u moralnom smislu slažem sa time. Mi smo podneli ovoj skupštini izmenu i dopunu Zakona o izboru narodnih poslanika, gde smo upravo želeli da se ono što jeste sporno promeni, odnosno da nije logično da mandat koji poslanik dobije na listi svoje stranke pripada njemu lično.
Mnoge stvari nisu logične. Nekada je moralno otimati od bogatih i davati siromašnima, ali nije po zakonu. Ovde pričam o zakonu, pričam o proceduri.
Gospodo draga, mene su učili da se demokratija zasniva na proceduri, jer ako uđemo u mutne vode moralisanja i nepoštovanja zakona, i branjenja od kriminala krivičnim delima, ne možemo daleko da stignemo.
Mi smo svedoci toga bili i u prošlom sazivu ove skupštine, kada je Socijaldemokratska partija bila jedina koja je preko svog člana u Administrativnom odboru bila protiv oduzimanja mandata poslanicima DSS, veoma principijelno, i tada smo poštovali zakon. Nama ne može nikada da se prebaci da smo neprincipijelni.
Ali, mogu da se prebace ovde dvostruki aršini koji vladaju i kada se pominje moral, pa kada Slobodan Lalović, bivši poslanik SDP, a sada poslanik koji se stavio na raspolaganje Vojislavu Koštunici, odnese predsedniku Skupštine svoju izjavu kojom kaže - obaveštavam vas da smatram nevažećom ostavku na mesto narodnog poslanika, koju sam potpisao 25. aprila 2005. godine, jer je nisam predao lično vama, kao predsedniku Narodne skupštine.
Socijaldemokratska partija, s obzirom da ga je ona uvela i da mu je ona dala mandat da brani socijalni program... znate vi iz G17 plus kako ste takođe ušli u ovaj parlament, znate koji smo dogovor imali.
Pogledajte stenograme sa zajedničkih konferencija za novinare, pogledajte kako ste vi postali parlamentarna stranka u proteklom sazivu, pogledajte kako ste se hvalili da imate i vi rezervi koje ćete aktivirati kada bude trebalo. Nemojte samo dvostruke aršine ovde da pominjete.
Ako govorimo o moralu, ne može se on više tumačiti, kao što se ni zakon ne može selektivno primenjivati. Kada izađe devet poslanika SPO, imaju pravo na mandat, a kada izađu dva poslanika G17 plus nemaju pravo na mandat.
Gospodo draga, na putu ste bez povratka. Ovaj parlament više nema legalitet koji je potrebno da ima, da bi se bavio bilo čime ozbiljnim, a posebno ne zakonom o borbi protiv korupcije.
Još jedno obaveštenje tražim od nadležnih. Juče sam od uvaženog člana Odbora za bezbednost ove skupštine čula kako mi među poslanicima imamo, da li su to tajni agenti ili su zaštićeni svedoci, koji po specijalnom nalogu nekoga iz Skupštine idu nešto da ispituju. Molim obaveštenje ko su poslanici i ko im je dao taj mandat? Hvala.