Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine ministre, u svom obraćanju hoću da pođem od onoga što je današnja tačka na dnevnom redu, a to je - strategija Vlade Srbije u borbi protiv korupcije.
Spadam u one poslanike, mirne duše to mogu da kažem, tako što vas gledam ovde, da bar 90% poslanika u ovoj sali može da kaže i da se saglasi sa mnom da jedva čeka da ova država zaista počne da se bori protiv korupcije, i to ne samo tako što ćemo danas ovo obraditi i za nekoliko dana izglasati ovu strategiju, nego tako što će ona zaista da zaživi u ovoj zemlji.
Da je borba protiv korupcije počela i da se zahuktava bogami jako dobro pokazuje potpuno histerično ponašanje pojedinih naših kolega poslanika danas ovde, pokazuje potpuno neobjektivno prikazivanje medija o onome što se danas ovde događa, o onome što se ovde događalo u subotu i nedelju, pokazuje to što neki mediji zaboravljaju šta to znači objektivno prikazivanje stvari.
Sinoć sam bila u jednom autobusu koji se vraćao prema Valjevu, stajali smo sat i po jer je bila velika saobraćajna nesreća na putu, upaljen je televizor i gledala sam kako izgleda izveštavanje BK televizije o onome šta se dešava u Skupštini. Verujte, ja sam se smejala. Ono je bruka i ono se ne može nazvati informisanjem. Za ono neko mora da odgovara. Ono je javni medij.
Šta je meni danas još jako zanimljivo ovde? Ovo potpuno histerično obraćanje i omalovažavanje svega onoga što Vlada Srbije, na čelu sa premijerom, gospodinom Koštunicom, čini.
(Predsednik: Izvinite, niko se histerično ne obraća, upozoravam vas, bez tih izraza. Narodni poslanici biraju način.)
Spadam u one koji mirne duše veruju da je borba sa korupcijom započela. Započela je tako što su uhapšeni lekari koji su maltretirali građane i tražili im 150 evra za regularnu uslugu. Hoću da kažem da su uhapšeni carinici koji su uzeli 50 evra. Ali, hoću da verujem da će odgovarati i poslanici koji su uzeli 200.000 evra za uslugu, a mi ćemo saznati valjda i koju uslugu.
Hoću da kažem da verujem da će odgovarati i oni koji su im ponudili tih 200.000 evra, jer mislim da u ovoj zemlji u proteklih 15 godina niko nije mogao da zaradi toliko novca, a da taj novac nije uzeo na neki drugi način, da to nisu legalni putevi.
Hajde da odgovorim na pitanje moje koleginice o tome kako je zakazan Administrativni odbor. Nisam član Administrativnog odbora. Ja sam poslanik koji sedi u ovoj sali i smatra da se u ovoj sali radi posao poslanika, da se najveći posao poslanika odvija u ovoj sali. Bila sam ovde u subotu i nedelju i tada je bilo, nažalost, jako malo poslanika. Nisam videla poslanike koji sada kažu da, eto, nisu znali da je taj administrativni odbor. Kao i svi oni koji su bili tog dana ovde u sali, ja sam eto znala da je bio Administrativni odbor.
Još jednom, gospodinu Pejčiću, moram da kažem da mu nisam zahvalna što mi je razbio iluzije da su postojali neki drugi poslanici koji su sa zadatkom išli kod gospodina koji ima toliko novca da ponudi Srbiji. Naivno sam verovala da su ti poslanici sa specijalnim zadatkom, oni koji po salama i hodnicima naše skupštine, a ne u ovoj sali gde se bori za istinu i govori istina, razgovaraju sa medijima, šuškaju između sebe i sa nekim nepoznatim ljudima. Nažalost, ja sam izgleda naivna.
