Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 55. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Aleksandar Popović, ministar nauke i zaštite životne sredine, želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O NAUČNOISTRAŽIVAČKOJ DELATNOSTI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli Skupština AP Vojvodine i narodni poslanici: Vojislav Mihailović, Branislav Blažić, Mileta Poskurica, Momir Marković, Zoran Mašić, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Paja Momčilov i zajedno Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, kao i Odbor za nauku i tehnološki razvoj.
Pisanim putem amandmane su povukli narodni poslanici Vjerica Radeta na član 17. i Zoran Mašić na član 21.
Primili ste izveštaj Odbora za nauku i tehnološki razvoj i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Mileta Poskurica.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, jeste da težimo Evropi, ali ne morate tu Evropu da trpate u svaki zakon, u svaki član i u svaku rečenicu tog člana.
Podneo sam amandman na član 6. stav 1. tačka 5), a pročitaću taj član zakona da bi bilo jasno. Tačka 5) kaže: "Uspostavljanje međunarodne naučne saradnje radi brže integracije u svetske naučne, privredne, društvene i kulturne tokove i uključivanje u evropski istraživački prostor."
Pitam se kada je to napravljena podela na istraživačke prostore Evrope, Azije, Afrike, Amerike. Valjda je istraživački prostor globalna kategorija, planetarna kategorija.
Prema tome, ono što naučnici u Indiji, u Indoneziji pronađu, pronašli su za blagodet celog čovečanstva, i za onog Eskima gore.
Zato smatram da treba izbaciti ovaj deo "uključivanje u evropski istraživački prostor" i taj deo da se izbriše. Tim pre što je u članu 2. prihvaćen amandman koji se takođe odnosi na tu kategorizaciju na evropske i ostale: "Naučnoistraživačka delatnost, kao delatnost od posebnog značaja za Republiku Srbiju, sastavni je deo međunarodnog (posebno evropskog-izbrisano) naučnog, obrazovnog i kulturnog prostora."
Ako krenemo Evropa, onda hajde da idemo na Balkan. Ako krenemo da skinemo to sa Balkana, da malo suzimo, onda šumadijski naučnoistraživački prostor, pa onda naučnoistraživački prostor samo Kragujevca, ili samo Pambukovice.
Nemojte se igrati, ovo su vrlo ozbiljni zakoni i zato predlažem da se ovo izbriše, ovo evropski da se briše. Neka ostane da je svetska tekovina sve što se pronađe.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima ministar.

Potpuno razumem amandman i iz tih razloga smo i prihvatili amandman na član 2. Međutim, u ovom članu se govori o evropskom istraživačkom prostoru i to je nešto što kao definicija već postoji. To obuhvata sve zemlje geografske Evrope, bile ne bile članice EU i, zahvaljujući postojanju evropskog istraživačkog prostora i zahvaljujući našoj uključenosti u isti, mi smo u stanju da izvesnu količinu novca iz evropskih fondova, iz fondova iz Brisela donesemo u našu zemlju.
Dakle, to je jedini razlog, nikakvog drugog nema, za prihvatanje tog amandmana, potpuno se slažem i slaganje sam pokazao prihvatanjem amandmana na član 2, ali jednostavno mi smo već deo evropskog istraživačkog prostora, treba nam veće uključenje da bi više novca u Srbiju iz Evrope mogli da donesemo.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 9. amandman je podneo Odbor za nauku i tehnološki razvoj.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Samo bih na početku rekao da je dobro što je i Odbor intervenisao amandmanom i što je ministar prihvatio taj amandman Odbora koji se tiče onog učešća u bruto društvenom proizvodu i pozivam poslanike da se to podrži. Ne znam zašto nije postao sastavni deo Predloga zakona, ali verovatno postoji nešto u Poslovniku. Onog dana kada se bude glasalo, to bi bilo dobro da se podrži.
Ovaj amandman koji sam podneo, on se odnosi na treći stav. Vi ste predložili da strategija, zapravo, koliko ona važi, za koji period se donosi, kako je to ovde navedeno i rekli ste, 10 godina, a ja sam predložio da bude pet godina.
Stvarno mogu da shvatim argumente koji su vas rukovodili da idete ka jednom malo dužem periodu, jer ipak naučna istraživanja dugo traju, u nekim oblastima predugo, u odnosu na druge oblasti društvenog života.
Ja sam insistirao na skraćenju ovog roka iz prostog razloga što je moderna nauka vrlo dinamična. Samo ću uzeti nešto kao primer, unapred se ograđujem, možda je i loš primer, možda nije dobar za upoređivanje, ali mi je poznato da oni ljudi koji su pre 25 godina završili elektroniku i ova saznanja danas koja se uče na tom fakultetu, to su dve različite stvari, jer neka procena je bila da je to otprilike na 10 godina, a sada već na pet godina, evo, dve godine kompletno znanje se menja u jednoj oblasti.
Ukoliko se stavi taj rok od 10 godina, onda postoji opasnost da smo mi zacementirali jedan vremenski period, odredili strateški u kom pravcu ćemo da razvijamo neku naučnu oblast, da odobravamo sredstva za naučne projekte koji idu tim putem, a u međuvremenu nas je svet preskočio, odnosno nauka nas je preskočila.
Opet možda pogrešim, ali nećete da mi zamerite. Mislim da smo 1953. godine bili treći ili peti u svetu u smislu elektronike, razvoja elektronike, dostignuća itd. Onda smo počeli da stagniramo. Ima svojih razloga, i opravdanih i neopravdanih, i objektivnih i subjektivnih itd. Moja ideja je bila da se ovim kraćim periodom važenja jedna strategije naprosto utiče na one koji su zaduženi za strategiju da gotovo na šest meseci preispituju strateška opredeljenja.
Naravno, vi ste ovde stavili da se na isti način može vršiti izmena i dopuna te strategije, ali jedna je stvar kada se kaže - ovo važi 10 godina, pa ćemo usput da ga menjamo ili dopunjujemo. Onda neko sazna za izmene i dopune, a neko ne zna. Neko sazna da su se desile izmene i dopune kada na konkursu bude odbijen, jer onda sazna da se u međuvremenu promenio program, odnosno strategija, pa više to za šta on ima neko interesovanje i ima neki projekat razvoja, nije od strateškog opredeljenja za državu u smislu razvoja nauke. U tom smislu sam išao na ovo smanjenje.
Inače, principijelno, slažem se da onaj okvirni ili grubi program, samo sa strateškim opredeljenjima u pogledu pravaca, bez neke detaljnije razrade, on treba da bude dokument sa relativno dužim vremenskim trajanjem.
Stičem utisak da niste shvatili ovu ideju. Ako vi smatrate da sa ovim nastavkom rečenice može menjati i dopunjavati u ovom periodu, onda bi to bilo prihvatljivo, ali se plašim da neće doći do informisanosti onih ljudi koji su zainteresovani za uklapanje u tu državnu strategiju.
Izvinite, molim vas, zašto bi neko ko je naučnik i ko se bavi naukom, ima program, ima ideju u kom pravcu treba nešto da se razvija, to je uklopljeno u ovu opštu strategiju, znate i sami koliko traje priprema za jedan projekat, i da on ne bude na vreme informisan da je u međuvremenu nešto promenjeno. Ta opasnost postoji kod ovoga što ste vi rekli, izmene i dopune.
Naravno da su potrebne izmene i dopune, ukoliko nauka ide jednim pravcem, a mi kaskamo, jer u međuvremenu ta oblast je već savladana, naročito kod ovih fundamentalnih istraživanja. Oblast je savladana, mi kasnije saznamo.
I mi sada neka saznanja što dobijamo o naučnim dostignućima kod nas kasne, jer onaj ko je došao do dostignuća nije imao nameru da odmah to objavi, jer čekalo se neko vreme. Zna se kako to rade Rusi, Amerikanci, kad maksimalno iskoriste taj svoj pronalazak, svoje dostignuće, onda tek posle izvesnog vremena oni objave to u nekom naučnom radu i učine dostupnim javnosti.
Samo sam to tražio da se izmeni, zbog toga da ne bismo normativnim odredbama napravili sistem obaveznog kašnjenja. To je bila moja ideja. Ovaj drugi deo oko izmena i dopuna, samo se plašim da će biti nejasan ljudima koji su zainteresovani za ovu oblast.
To je poenta ovog amandmana. Kao što vidite, nemam nameru da ulazim u ove konkretne stvari ovih šest oblasti koje su, svaka na svoj način, specifične, pa čak i sa različitim naučnim metodama.
Kada sam već ovde, nećete da mi zamerite, podneo sam amandman na član 44. stav 3. i mogu da kažem otprilike da i u ovom mom amandmanu je bila neka mala greškica, ali je dobro što je Odbor, i vi ste to prihvatili, otprilike napravio neko kompromisno rešenje, te ukoliko ne remeti redosled čitanja ovih amandmana, gospodine Zankov, kada dođete do 44, odustajem od tog amandmana, obzirom da je amandmanom Odbora rešeno na zadovoljavajući način, a koliko sam čuo i ministar je prihvatio taj novi amandman.

Hvala, gospodine Krasiću, služba je evidentirala.
Reč ima ministar Popović.

Ovaj amandman spada u red onih amandmana gde je zapravo pitanje slobodnog sudijskog uverenja. Potpuno razumem i razloge i strahovanja gospodina Krasića. Sa druge strane, mogao bih da dam kontraargumente da strategija na pet godina, a sada će u osnovnim istraživanjima ciklus trajati pet godina, praktično, stvara jednu situaciju u kojoj je moguće raspisati konkurs za nova istraživanja bez strategije. I do sada po zakonu smo strategiju morali da imamo, a nemamo je.
Dakle, vreme će pokazati da li je ovo rešenje ili rešenje koje bi eventualno predložio gospodin Krasić bolje. Predlagač veruje da ovo rešenje ima više šansi za uspeh. Ovo spada u red onih amandmana koji ne mogu lako da se prihvate, ne mogu ni eksplicitno da se odbiju. Ovo je sada pitanje slobodnog sudijskog uverenja. Predlagač veruje da je rešenje koje je ponuđeno bolje. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Ivan Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku da se javim po amandmanu gospodina Zorana Krasića. Međutim, moje izlaganje imaće sasvim drugu konotaciju. Naime, pozvaću se na član 198. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Iskoristiću priliku da postavim poslaničko pitanje ministru Aleksandru Popoviću.
Naime, iz kraja iz kog dolazim, iz Pomoravlja, u gornjem toku reke Resava desila se jedna velika tragedija. Tamo je, naime, pre jedno dvadesetak dana potpuno raskopano korito gornjeg toka reke Resave i potpuno pregrađeno betonskom branom u visini od pet metara i debljine dva i po metra. Radi se o strogom rezervatu prirode koji je pod zaštitom države. Ovde imam fotografiju toga i priložiću ministru Popoviću.
Sticajem okolnosti, tog dana smo izvodili akciju poribljavanja reke Resave, gornjeg toka, sa 10.000 komada jednogodišnje mlađi potočne pastrmke. Ovo je jedan od najboljih pastrmskih revira na području centralne Srbije. Toj akciji je prisustvovala i gospođa Danica Đurić, inače republički inspektor za vodoprivredu, koja nije mogla čudom da se načudi šta se tu desilo.
Nema potrebe da podsećam ministra šta je sve potrebno da bi se dobila dozvola za izgradnju jednog ovakvog objekta, da je potrebna procena uticaja na životnu sredinu, da je potrebna strateška procena uticaja na životnu sredinu, procena uticaja na mikroklimu itd. Po zakonu, još uvek važećem, izvođač radova ne sme da uzurpira više od jedne trećine vodenog toka. Moraju da se obezbede riblje staze i još veliki niz ostalih uslova koji je potreban da bi se dobila dozvola.
Sa ovih fotografija se vidi da to ništa nije urađeno, a prema informacijama koje posedujem, izvođač radova je Termoelektrana "Svilajnac". Postavljam pitanje, da li je Ministarstvo nešto po tom pitanju uradilo, jer ovde se očigledno radi o kriminalu, odnosno kršenju zakona. Postoje samo dve mogućnosti: ili je zakon prekršio izvođač radova što je otpočeo gradnju, i praktično, već je završio bez odgovarajućih dokumenata, odnosno dobijenih saglasnosti i dozvola nadležnih organa, a što znači da je izvođač taj koji je prekršio zakon; ili izvođač poseduje svu dokumentaciju, onda je zakon prekršio onaj koji je takvu dokumentaciju izvođaču dao.
Ovo pitanje sam pre dva dana na Odboru za zaštitu životne sredine postavio i direktoru Uprave za zaštitu životne sredine, gospodinu Miroslavu Nikčeviću, koji mi je obećao da će u roku od 24,00 časa poslati republičku inspekciju na lice mesta, ali sam želeo da iskoristim ovu priliku da kroz formu poslaničkog pitanja jednostavno zatražim odgovor na to, da li je Ministarstvo upoznato, šta je preduzelo i da li uopšte može nešto da se preduzme po tom pitanju. Hvala.