Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a poslednji prijavljeni na listama je Momir Marković, neka se pripremi.

Poštovani narodni poslanici, u sali nema ministra pravde Stojkovića, verovatno se nije nadao da će biti diskusije prilikom predloga za razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, koji su na dnevnom redu.
U raspravi juče o Predlogu odluke o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, koji je podnela Vlada Republike Srbije još od 27. maja 2005. godine, prvo uvodnom izlaganju ministra Stojkovića, a posle i završnoj reči, on je govorio da za sprečavanje korupcije u Srbiji treba da postoji politička volja, dobra namera i na kraju treba nešto da se uradi.
Neshvatljivo je da ministar pravde govori da treba da postoji politička volja. Imajući u vidu Ministarstvo na čijem je čelu, da je Ministarstvo pravde na neki način ministarstvo prinude, kao i Ministarstvo policije, da li se uopšte može govoriti o političkoj volji ili obavezi i dužnosti svih organa pravosuđa da sprovode zakone i da nateraju druge da u državi, u kojoj treba da postoji vladavina zakona, da se ponašaju u skladu sa zakonom.
Ta komisija za borbu protiv korupcije, koja je pri Vladi Republike Srbije, radila je jedan deo posla otkrivajući korupciju, a pod korupcijom u državi Srbije sve je svedeno od najsitnijeg mita do najvećeg lopovluka i kriminala, do pljački na desetine, stotine miliona evra, pa čak se prelazi i na milijarde evra.
Ovo što se događalo do sada, a pogotovo u zadnje vreme, da Bogoljub Karić javno izjavljuje, pored ovog što se događalo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije oko poslaničkih mandata, da će on sponzorisati i davati sredstva za rad Saveta za borbu protiv korupcije, jeste pokušaj krajnjeg poniženja svih građana Srbije i države Srbije.
Država Srbija ne postoji otkako je Bogoljub Karić, zahvaljujući zloupotrebi i pljački u nekom prethodnom periodu fondova za razvoj Kosova, Telekoma, Mobtela, formiranje te tzv. Karić banke, osiguravajućeg društva, država Srbija postoji mnogo više i duže i ne sme da se dozvoli da takav, umesto da bude tamo gde mu je mesto, da on sada daje takve izjave da će pomagati taj Savet za borbu protiv korupcije.
Lopovi su sada u Srbiji biznismeni sitniji, a krupniji ili najkrupniji lopovi su tajkuni ili oligarsi, zavisi iz kog dela Evrope je uzet taj naziv. Oni sada vladaju iz senke Srbijom i oni opredeljuju izgleda i ovde mnoge predloge zakona, ali oni opredeljuju kako će Vlada Republike Srbije odlučivati o vođenju države Srbije. To jasno govori sve ovo što se događalo i vezano za odnos države prema Hagu, gde su kompletna državna, vojna i policijska rukovodstva i SRJ i države Srbije isporučena ili silom, ili navodno dobrovoljno, da im se sudi u Hagu.
Prethodna vlast, vlas tzv. DOS-a, DS-a, a i ova tzv. demokratskog bloka, učinila je sve da svaki zahtev Haškog tribunala ispuni, i predajom i izručenjem svih koje su tražili, kompletne dokumentacije, pa čak i najviših državnih i vojnih tajni. Ali, nije učinila ništa da ijednom od tih koji se nalaze pred Haškim sudom pomogne dostavljanjem dokumentacije i da se pomogne odbrana njihova lična i odbrana države i srpskog naroda.
Naprotiv, činili su sve, a što jasno pokazuje slučaj da, od malo tih koji su od šiptarskih kriminalaca i zločinaca navodno u Hagu, Haradinaj bude pušten da se brani sa slobode, a ovo što smo sinoć čuli i videli na elektronskim medijima, jutros u pisanim medijima u Srbiji, jeste krajnje poniženje i ostvarenje krajnjeg cilja onih koji su planirali i razbili bivšu SFRJ, a sada ovim teže da nam konačno otmu Kosovo i Metohiju, a u daljem nekom stadijumu i razbiju ostatak države Srbije.
Da li je moguće da sinoć, posle objavljivanja presude u Hagu, Vlada Republike Srbije ne reaguje i da nemamo nikakvo reagovanje ni danas. To jasno govori da se Vlada Republike Srbije slaže sa svim onim što se događa i u Hagu, a i sa onim što se događa na Kosovu i Metohiji.
Ova prošla noć za mnoge Srbe na Kosovu i Metohiji je bila neprospavana noć. Ne možete to svesti samo na šenlučenje Šiptara i proslavljanje ove oslobađajuće presude za zločince, koji su ne jedan zločin, nego mnogo zločina učinili na Kosovu i Metohiji protiv srpskog naroda i ostalih koji nisu Albanci na Kosovu i Metohiji.
Nema reakcije Vlade Republike Srbije i da rečima pokuša da da do znanja i Šiptarima na Kosovu i Metohiji, i KFOR-u, i UNMIK-u, i NATO paktu, i Evropi i svetu da neće dozvoliti više ubijanje Srba na Kosovu i Metohiji, masakriranje i da neće da se ostvari konačni cilj i plan da Kosovo i Metohija ostane bez Srba.
Kao što mnogo puta i ranije nije reagovala Vlada Republike Srbije, da da jasno do znanja da će svim sredstvima braniti Srbe na Kosovu i Metohiji, koji su ostali tamo i koji žive u preteškim uslovima, a kako će i svim sredstvima tražiti da se oni koji su izbegli i prognani vrate na Kosovo i Metohiju.
Nažalost, jasno se pokazuje da ovi koji su sada u tom pregovaračkom timu za Kosovo i Metohiju imaju jasan cilj i plan koji im je naložen, da po svaku cenu predaju Kosovo i Metohiju. Građani Srbije, srpski narod neće to dozvoliti.
Kao što ne može prihvatiti ovu paralelu da prof. dr Vojislavu Šešelju tri godine ne počinje suđenje, a da u Beogradu za dve godine nije počelo suđenje nekim pripadnicima zemunskog klana i oni su pušteni na slobodu, da bi posle toga imali u elektronskim medijima, u pisanim medijima, da su pobegli iz zemlje i da niko nema pravu informaciju gde se oni nalaze. O kakvoj se ovde državi radi, o kakvom MUP-u, o kakvom tužilaštvu, o kakvim sudovima, a da ne govorim o Specijalnom sudu.
Specijalni sud je formiran, navodno, da se obračuna u sudskim postupcima po zakonu sa organizovanim kriminalom, evo već koliko postoji, šta je konkretno uradio, koliko je doneo pravosnažnih presuda.
U pogledu funkcionisanja pravosuđa u Srbiji, mnogo puta je ovde bilo priče, ali se sve svelo na priču. To je samo prilika, kada smo imali na dnevnom redu set zakona iz oblasti pravosuđa i kada smo imali na dnevnom redu imenovanje nosilaca pravosudnih funkcija, ali mi smo morali danas da iskoristimo ovu priliku da ponovo, radi javnosti Srbije, građana Srbije, ne radi ministra, ne radi Vlade, iznesemo preteško stanje u velikom delu pravosuđa i nefunkcionisanju i nesprovođenju zakona, i nesprovođenju postupaka i konačno presuđenja.
Poseban problem su trgovinski sudovi, a na njihovom vrhu Viši trgovinski sud. Taj haos i anarhija koji se događaju kroz trgovinske sudove verovatno je smišljeno dozvoljen da bi se ova pljačka kroz privatizaciju, kroz tendere, završila do kraja i bez uspostavljanja iole malo pravde za većinu radnika u Srbiji, i da se dozvoli otimačina mnogih preduzeća u Srbiji u bescenje, da radnici budu isterani na ulicu, da ostanu i bez posla, plate, bez ikakve mogućnosti za egzistenciju svoju i svoje porodice.
Moram da iznesem ponovo vezano za "Hladnjaču" u Kraljevu, ta "Hladnjača" je bila kupljena od jednog kriminalca iz Prijepolja, i na veliku muku i borbu uspelo se da se dođe do Trgovinskog suda u Beogradu, do podnošenja tužbe i da se natera Agencija da podnese tužbu za raskid ugovora. I napokon, posle godinu i više dana, Trgovinski sud u Beogradu je doneo presudu o raskidu ugovora. Sada taj "savesni" kupac ulaže žalbu kod Višeg trgovinskog suda i ta žalba stoji nekoliko meseci, mislim četiri ili pet.
Uz veliko izvinjenje porodici jedne radnice "Hladnjače" iz Kraljeva, koja je dolazila sa predsednikom sindikata i sa pravnikom iz "Hladnjače", i nažalost pritegnuta svojom preteškom situacijom, ličnom i porodičnom, a i situacijom u "Hladnjači", gde već godine ne primaju plate i ne rade, nemaju ništa, ona je izvršila samoubistvo. To moram da upoznam građane Srbije, jer nećemo dozvoliti, SRS, poslanička grupa SRS, nećemo dozvoliti da ljudi vrše samoubistva, a da jedan deo kriminalaca, lopova, uz blagoslov Vlade Republike Srbije, srpskog pravosuđa, MUP-a, dozvole ovo i da se ova pljačka završi do kraja, bez ikakvih posledica po te lopove i kriminalce.
Lopovi koji su kroz aukcije, tendere, došli do preduzeća u Srbiji, a radi se do sada oko 1.500 preduzeća, ne generalizujem to, jer ima jedan deo gde su savesno ušli da nastave sa proizvodnjom, da radnici rade i da primaju plate.
Ne žele da bilo šta učine, a niko ih na to i ne tera. Nije ni čudo, ako sam džabe kao narodni poslanik, uz dokumentaciju, a i živim u Kraljevu već 30 godina i radim, osporio predlog da se za predsednika Trgovinskog suda ponovo izabere Zlatan Dimitrić.
Ovde većina poslanika koja podržava ovu vladu je prihvatila predlog Visokog saveta pravosuđa, iako sam i tada kada sam izašao za ovu govornicu na neki način napomenuo i opomenuo ministra Stojkovića koji je proletos dolazio u nadzor u Trgovinski sud u Kraljevo. To je suština i istina da vi faktički, kada se opredeljujete za predsednike sudova, a ne govorim samo za sudijske funkcije, ne sagledavate uopšte ni činjenice, ni materijalne dokaze, ni moralno dostojanstvo ili moralni integritet predloženog kandidata.
Vama je jedini cilj neka lična trgovina između vaših stranaka da bi se održali na vlasti i to je cena da se predlažu i ovde biraju, od vas kao većine, predsednici sudova koji nisu dostojni da vrše sudijsku funkciju. To je jedna realnost koja sada, a i ranije, vlada u predlaganju nosilaca pravosudnih funkcija i najverovatnije će se nastaviti dok ova vlada ovakva postoji i dok ova većina ovakva postoji.
Građani Srbije, stotine hiljada radnika koji su ostali bez posla, ne svojom krivicom, koji su stvarali tu imovinu koja im je oteta unazad dve i po godine, neće ovo dozvoliti da unedogled ide.
Mora doći do vanrednih parlamentarnih izbora, i smatram i nadam se da će doći do preispitivanja svih privatizacija, od prve do zadnje, i to jedino će biti pravda i istina, jer pravda mora biti zadovoljena.
Oni koji su stvarali imovinu, preduzeća, gradili decenijama, odricali se na neki način, ne mogu sada na ovakav brutalan, bestijalan način ostati bez ičega, i bez akcija, bez radnog mesta, i bez plate i bez gole egzistencije.
Nema ministra Stojkovića, a biće prilike na narednom zasedanju, biće predlog oko imenovanja nosilaca pravosudnih funkcija, da mu postavim pitanje - po kom je osnovu i na osnovu kojih merila i kriterijuma i dalje predsednik Trgovinskog suda u Beogradu gospodin Kljajević, imajući u vidu sve što se događalo u Trgovinskom sudu, veličinu tog suda, prostor koji pokriva, a preteške posledice po radnike, po privredu i po privredne subjekte.
Nema od tolikog broja sudova, i opšte i specijalne nadležnosti kada su u pitanju trgovinski sudovi, predloga za razrešenje. Da li u Visokom savetu pravosuđa, u Personalnom veću, u Ministarstvu pravde, razmatraju šta je to institut razrešenja. Da li neko prati rad sudova, rad predsednika sudova, rad sudija, da li ima merila i kriterijuma, da li sagledava moralnu podobnost, ne mislim u onom nekadašnjem pogrdnom smislu, ali ljudsku podobnost da sudija bude za primer, ugled u sredini gde živi i radi, da svi kada ga sretnu na ulici na neki način ga pozdrave, a ljudi kada ulaze u zgradu suda da ulaze, kako se ovde naziva, u zgradu pravde.
Kada su seljaci dolazili u sud, skidali su kapu i kapa je bila skinuta, dok su se nalazili u zgradi suda, kod ulaznih vrata. Kome sada treba da se poklone? Ovakvim sudijama, ovakvim predsednicima sudova, ovakvom Personalnom veću, ovakvom ministru pravde i ovakvom Republičkom javnom tužiocu, zamenicima javnog tužioca, okružnim javnim tužiocima, opštinskim javnim tužiocima, koji ne smeju, neće ili ne žele ili su u sprezi sa lopovima i kriminalcima, niti da pokrenu predistražne i istražne radnje, da podignu optužnice, da se vodi sudski postupak i da se konačno presuđuje.
Gde su krivične prijave za poreske utaje? Čuli smo koliko je bilo prijava za pranje novca. Bilo ih je 12 za celu godinu. Koliko je bilo poreskih prijava krivičnih za utaju poreza u Srbiji za poslednju godinu dana, a da ne govorim ranije. Gde su krivične prijave, i sudski postupci, i pravosnažne presude za kršenje ugovora o kupoprodaji kroz aukcije i kroz tendere, otuđenje imovine na desetine miliona dinara, a čak u nekim situacijama radi se o milionima evra. Nema nijednog krivičnog postupka, nema nijedne presude.
Šta će se desiti i kada se raskine ugovor, pa ako je jedan deo imovine uništen, otet, otišao na privatni račun, prodat poslovni prostor i prodati lokali. Ko će vratiti tu imovinu od tog kriminalca državi, odnosno radnicima tog preduzeća.
Da li o tome razmišljate, da li mogu preko noći ti koji su prodali tuđe da sada postanu bogataši, a da država ćuti, institucije države ne smeju da se jave, a kamoli da pokrenu odgovarajuće postupke.
Ne možemo dugo trajati, građani Srbije, a pogotovo većina ih živi preteško, preteška je situacija, ne svojom krivicom, nego krivicom vlasti, koja je sve ovo dozvolila. Hvala.

Hvala, gospodine Četroviću. Reč ima narodni poslanik Momir Marković, poslednji prijavljeni na listama. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedavajući, pokušaću da vas podsetim na neke činjenice.
Kada ste onog 5. oktobra buldožerom krenuli kroz Beograd, porušili ste sve državne institucije, uključujući i pravosuđe. Na temeljima tih porušenih institucija pokušali ste da napravite nešto, i evo i dan-danas nam država hramlje.
Danas se pitate, zašto sudije i tužioci odlaze iz pravosuđa, odlaze kvalitetne sudije i tužioci, odlaze i oni vaši poslušnici, odlazi ova gospođa Mihailović, koja je blatila Srbiju gde god je stigla i kako god je stigla.
Njoj je mesto rezervisano. Otići će ili u JUKOM, ili će otići kod Nataše Kandić, i sigurno će imati mnogo veća primanja nego što je imala. Otišao vam je nedavno i onaj Šćepančević, kome ste obećali, ako osudi Vojislava Šešelja da će dobiti mesto sudije okružnog suda. On osudio, doduše ta presuda je oborena, a vi ne ispuniste ono što ste obećali i on ode u advokate.
Ogroman broj predmeta, uslovi za rad u pravosuđu nemogući, broj predmeta rapidno raste i broj predmeta se uglavnom odnosi na sitan kriminal, jer niste spremni da se uhvatite u koštac sa krupnim kriminalom.
Niste spremni da raščivijate Mobtel, da vidite čije je šta i kome i koliko pripada, i da uhapsite ne samo onoga ko prima 230.000 evra mesečno, nego i one koji su mu to omogućili. Ako tako budete krenuli, vrlo brzo ćete se zapetljati u sam vrh vaših političkih stranaka i koalicionih partnera.
Naravno, sudije i tužioci koji su pošteno i časno obavljali svoj posao, koji i dalje pošteno i časno obavljaju svoj posao, uglavnom vas ne interesuju.
Evo, da iskoristim priliku da vas pitam šta je sa Danicom Maksimović, istražnim sudijom koja je raščistila Račak, koja je dokazala da je u Račku spaljeno nekoliko desetina, u krečani, nekoliko desetina Srba koje su Šiptari pohvatali po putevima na Kosovu, jer još onda nisu bili toliko organizovani, pohvatali na putevima na Kosovu i odveli u Mališevo, iz Mališeva u Klečku i u Klečki spalili u krečani.
Dokazala vam je da Račak nije bio ono što je rekao Vilijam Voker, nego da je bila borba protiv terorista, borba u kojoj su izginuli teroristi i koje su posle toga oblačili u civilna odela, pa rupa na telu, ali nije rupa na sakou. Ta ista Danica Maksimović, kada je proterana sa Kosova i kada je došla ovde, mesecima nije mogla da nađe posao i niste mogli da joj obezbedite posao. Davali ste joj rešenje na tri meseca, da biste konačno pre nekih godinu i po dana dali joj rešenje na godinu dana. Pretpostavljam da ste se konačno smilovali i da jednog takvog vrsnog stručnjaka rasporedite na neodređeno vreme. Ako niste, onda je to sramota za ovu vlast.
Pitam šta je sa tužiocem koji je zajedno sa njom radio čitav predmet. Njega ste šetali od nemila do nedraga, od Čačka do Kragujevca, a od Kragujevca do Kraljeva itd. Da li je njegovo pitanje rešeno? Pitam usput, kada će biti razrešen Danko Laušević, sudija Petog opštinskog suda u Beogradu, zbog svog kriminala, a o kome smo vam govorili i o kome je gospodin Krasić govorio u jednom od prethodnih izlaganja.
Dame i gospodo narodni poslanici, uslovi u pravosuđu su stvarno neverovatni i izuzetno teški. Pitam vas kada je poslednji raspisan konkurs za pripravnike, kada ste poslednji put toj našoj omladini koja je završila Pravni fakultet omogućili da se dalje usavršavaju stručno i školuju. Sudije i tužioci su zanatlije. Ne može svaki pravnik da bude sudija. Ne može svaki pravnik da bude tužilac.
Vama to ne treba, jer imali smo prilike da vidimo ovde da ste raspoređivali na mesta zamenika tužioca i na mesta sudija sekretare zemljoradničkih zadruga, sekretare škola, ljude koji jesu pravnici i u njihovu stručnost ne ulazim, ali su se za sasvim drugu granu prava pripremali i sticali iskustvo. Stručni saradnici koji su se od pripravnika do višeg stručnog saradnika, kako se to zove u pravosuđu, ostajali su da i dalje čekaju da se neko mesto otvori.
Nije vam bilo bitno iskustvo, nekada ni struka, bilo vam je bitno čiju partijsku knjižicu nosi. Ako je nosio partijsku knjižicu vaše stranke ili vaših koalicionih partnera, vrlo rado je raspoređivan, pa je mogao da bude i sekretar zemljoradničke zadruge.
Još jedna stvar koja je vezana za pravosuđe, kolike su plate sudijama i tužiocima. Kolike su plate zaposlenima u pravosuđu? Da li se za tu platu može i treba stavljati glava u torbu, jer se kriminalcima sudi.
Zašto se jednom ova skupština ne odredi pa da budžet pravosuđa odvoji i da pravosuđe raspolaže budžetom. A ne da im Dinkić deli na kašičicu, pa ako slučajno optuže ili osude nekog njegovog, tog meseca će se naći mogućnost da im se uskrati.
Čudi vas odluka Haga. Nas, dame i gospodo narodni poslanici, ne čudi. Odavno smo vam govorili da je Hag stvoren za Srbe, onaj isti Hag za koji ste vi hapsili, za koji se kidnapovali Srbe, za koji ste čak dovodili i Sasovce, penzionere Sasovce da hapse ovde po Srbiji. Sećam se trenutka kad je otvorena optužnica prof. dr Vojislavu Šešelju, te noći je u Batajnici vrvilo od policije i od nekih u civilnim odelima koji su se muvali oko policije. Pripremali ste se tada da ga kidnapujete. Da nije bilo organizovane SRS da to spreči, pitanje je šta bi se tamo desilo.
Onda je prof. dr Vojislav Šešelj rekao, a rekao je još 1993-1994. godine da će otići ako ga Hag pozove. Onda vam je rekao - nemojte se igrati glavom, 22. imam kongres, 23. miting i ispraćaj, a 24. idem sam za Hag. Tri godine taj čovek čeka. Optužen je za verbalni delikt. Bukvalno ništa nemaju u optužnici što mogu da mu dokažu. Tri godine sedi u pritvoru i čeka da napabirče bilo šta. Evo, za tri godine ništa nisu uspeli da nađu.
Naravno, on će sedeti sve dok se oni ne smiluju da krenu sa suđenjem. On od prvog dana traži da mu se sa suđenjem krene. Da je pravde u tom Hagu, već u junu pre tri godine je trebalo da mu počne suđenje. Ako nekome otvorite optužnicu, to tužilaštvo je spremno da navode iz optužnice i dokazuje.
Vidite šta rade sa Slobodanom Miloševićem, tri puta mu spajaju i razdvajaju raznorazne delove optužnice ne bi li ga nekako ubili. Kažite mi koji je Srbin otišao u Hag, a da se oslobodio. Videli ste šta se radi sa Haradinajem. Haradinaju se može dozvoliti i da se politikom bavi. On nije ubijao. Ubijao je samo Srbe, ostale nije. Ljimaj je držao logor, streljao je ko mu god pao na pamet. On je sada oslobođen. Nemojte da vas čudi.
Mnoge ste vi odavde otpremili, otpratili, "dobrovoljno" su se predali, kako vi kažete, "dobrovoljno" uz prisilu i otišli su tamo. Pogledajte koliko Srba sad u Hagu čeka. Njihovi Šiptari su se vratili. I njihovi muslimani će se takođe vratiti, optuženi. Uskoro će još neke oslobađajuće presude da dođu, ali neće biti oslobađajućih presuda za Srbe.
Uostalom, zašto se čudite Hagu. Vi ste 1.800 zlikovaca pustili onog trenutka kad ste došli na vlast. Batić je mahao ovde - mi sad oslobađamo. Oslobodio je 1.800. Sećam se onog pomilovanja koje je predsednik Vlade Vojislav Koštunica potpisao. Ne mogu se sada setiti imena, ali sam za ovom govornicom govorio i pokazivao dokument.
Čovek je zbog kriminalnih radnji osuđen na 15 godina zatvora, u Nišu odležao tri godine, došla Nataša Kandić, ona je bila advokat tog, inače, radi se o Šiptaru, podnela zahtev i Vojislav Koštunica ga pomiluje 10 godina, odnosno Vrhovni sud skratio sa 15 na 12, Vojislav Koštunica ga pomiluje 10 godina. Nataša Kandić sa tim rešenjem o pomilovanju u niški zatvor, upravnik zatvora kaže u redu, ali on mora da odleži još godinu dana.
Nataša Kandić se vrati i Vojislav Koštunica ga pomiluje još godinu dana. Umesto da ukine ono rešenje od deset godina, ako je već hteo da ga pušta, pa da kaže da je pomilovanje 11 godina i tri dana. Za isto delo istom čoveku dva pomilovanja. Nigde u analima svetskog pravosuđa tako nešto nije zabeleženo, ali to može kod nas da se desi.
Pustili ste braću Mazreku, one iste zlikovce koje je Danica Maksimović ispitala, dokazala njihovo učešće u Klečki. Koga sve niste pustili. Pustili ste onu Fjoru Brovinu, kaže - književnik i humanista. Odavde je Nedeljkovićka prati u crnu limuzinu, pa čim je otišla tamo, ona je otišla kod Haradinaja i drži konferenciju za štampu. Setite se toga.
Urušili ste i uništili sve stubove državnosti ove države. Evo, naljutiste i Putina. Sad se nemojte čuditi, nego pitajte šta je Boris Tadić pričao Putinu, jer je on bio pre 10-15 dana tamo. Vi ste time srušili i poslednji stub za koji smo mogli da se uhvatimo u borbi za odbranu Kosova. To je činjenica.
Pre neki dan sam, zahvaljujući vama, kada sam gledao dnevnik imao prilike da se bar neprijatno osećam. Na vestima nekoliko stotina naših privrednika i jedno tuce naših ministara otišlo da drži u Moskvi sajam naše privrede. Ko vas je dočekao tamo? Niko. Ni gradonačelnik Moskve nije našao za shodno da izađe. Dočekao vas je Sergej Šojgu, ministar u Vladi Rusije za vanredne situacije. On se angažuje samo kad su poplave, kad su zemljotresi, kad dođe kolera, kuga, šuga, ptičiji grip i kad dođu srpski ministri. Ako, kojim slučajem, neki ugovor potpišu naši privrednici tamo, nemojte se sa tim hvaliti.
Temelje za saradnju sa Rusijom vam je obezbedio prof. dr Vojislav Šešelj još pre 2000. godine, pre buldožer revolucije, kada je kao potpredsednik vlade zadužen za ekonomske odnose sa inostranstvom ugovorio i potpisan je ugovor sa Rusijom o oslobađanju od carina itd.
Prema tome, i ako potpiše neko od naših privrednika neki ugovor, zahvalite se prof. dr Vojislavu Šešelju. Usput da vam kažem, Putin vam se naljutio zbog tretmana ruskih preduzeća i ruske privrede u Srbiji. Vaši zapadni prijatelji su obrisali cipele na vama i pustili vas niz vodu, a usput se niste držali za tu zelenu granu koja je mogla da nas izvuče i koja se zove Rusija.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijava za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Pre nego što zaključim jedinstveni pretres o Predlogu odluke, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da je Odbor za pravosuđe i upravu predlagač ove odluke o prestanku sudijske dužnosti, želeo bih da kažem samo par stvari o radu Odbora za pravosuđe i nekim pitanjima koja su ovde otvorena prilikom diskusije o stanju u pravosuđu i pitanjima koja se tiču kako izbora i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija, tako uopšte rada pravosuđa.
Mogu da kažem da je Odbor za pravosuđe i upravu do sada održao oko 50 sednica. Svi članovi Odbora, mogu to ovde odgovorno da kažem, jesu vrsni pravnici koji poznaju probleme pravosuđa i uglavnom su svi koji su diskutovali i danas i prethodnih sednica zaista neka krupna i važna pitanja iz oblasti pravosuđa dotakli.
Bez obzira što svi mi pripadamo različitim političkim strankama, uglavnom se na Odboru za pravosuđe i upravu vode stručne rasprave. Bez obzira na različita mišljenja, mislim da se oko nekih ključnih pitanja koja se tiču problema u pravosuđu, funkcionisanja pravosuđa i izbora i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija, uglavnom slažemo.
Ono što je više puta ovde pomenuto da mi ovde biramo nosioce pravosudnih funkcija, da mi raspoređujemo pojedine nosioce pravosudnih funkcija, mogu da kažem da to nije tačno.
Jednostavno, Narodna skupština može samo da se izjasni o predlogu Visokog saveta pravosuđa, da li prihvata ili ne prihvata taj predlog, i zaista događalo se u prethodnom periodu da jedan broj predloženih nosilaca pravosudnih funkcija nije izabran upravo zato što se i na Odboru za pravosuđe i upravu raspravljalo o tome, uglavnom sa aspekta dostojnosti, ali i stručnosti.
Ovde je spomenuta određena politička trgovina. Mogu da kažem da u Narodnoj skupštini, bar u Odboru za pravosuđe i upravu, tako nešto nije bilo.
Uglavnom raspravljali smo na bazi onih podataka koje su narodni poslanici dobijali iz svojih sredina i na osnovu toga se izjašnjavali da li podržavaju ili ne podržavaju pojedine kandidate.
Mislim da su svi poslanici koji su iznosili ovde podatke verovatno imali to verodostojno i verovatno su dobijali iz svojih sredina iz kojih su dolazili.
Važno je da se uspostavi saradnja svih institucija koje učestvuju u izboru i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija i uopšte pravosuđu, i Narodne skupštine, Odbora za pravosuđe, Visokog saveta pravosuđa, Velikog personalnog veća, Ministarstva pravde, jer ako građani Srbije vide da postoji saradnja između svih tih institucija, oko svih tih ključnih pitanja, verujem da će poverenje u pravosuđe biti povraćeno.
Ono što jeste važno pitanje i ono što jeste problem, i što smo na Odboru za pravosuđe više puta raspravljali, jeste činjenica da u ovom sazivu Odbora za pravosuđe i upravu i Narodne skupštine samo su dva-tri predloga za razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija bila, koja se odnose na nestručnost i nesavesnost.
To jeste pitanje.
Mi imamo informaciju i mi smo više puta tražili od Velikog personalnog veća informaciju da je veliki broj postupaka pokrenut pred Velikim personalnim većem, ali nemamo informaciju kako su ti postupci završeni, a do nas su došla samo dva-tri predloga za razrešenje.
Zaista je pitanje i mi bismo voleli da znamo koji su razlozi bili ako su ti postupci prekidani ili ako su se završavali na drugačiji način, a ne predlogom za razrešenje, koji su razlozi bili da se Narodnoj skupštini ne predloži razrešenje.
Veliki broj pritužbi građana koji stiže u Odbor za pravosuđe i upravu, koji se odnosi na pitanje da li se postupci vode na zakonit način, ima čak optužbi za korupciju i sumnji za korupciju, ne završava se razrešenjem nego se jednostavno zatvara u okviru Velikog personalnog veća, da li nekom drugom merom, koja u stvari znači vraćanje tog sudije na rad.
U svakom slučaju, tačno je da su teški materijalni uslovi za rad u pravosuđu, ne samo kada su u pitanju zarade zaposlenih u pravosuđu, nosilaca pravosudnih funkcija, nego i tehnički uslovi.
Sa sastanka koji je održan sa Visokim savetom pravosuđa imamo niz podataka koji se odnose na to da veliki broj sudija nema apsolutno elementarne uslove za rad u svojim sudovima.
Ovom prilikom upućujem apel Vladi Republike Srbije da učini sve što može da se poboljša materijalni položaj sudija i materijalni položaj zaposlenih u pravosuđu, a takođe i da se poboljšaju tehnički uslovi, da bi oni koji donose odluke u sudskim postupcima imali elementarne uslove da to učine.
U svakom slučaju, želim da kažem da će Odbor za pravosuđe i upravu u narednom periodu učiniti sve da se poboljša stanje u pravosuđu.
Kao što sam već rekao, ovaj odbor čine zaista vrsni pravnici, ljudi koji poznaju pravosuđe i sve rasprave koje se vode na Odboru za pravosuđe, bez obzira na političke razlike, vode se u okviru stručnosti i onoga što članovi Odbora za pravosuđe i upravu poznaju kada je u pitanju stanje u pravosuđu.

Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres o Predlogu odluke, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke, u celini.
Pre nego što pređemo na sledeću tačku, napravićemo pauzu.
Nastavljamo rad u 12,30 časova.
(Posle pauze – 12,45.)