Gospodine Ćirkoviću, po kom osnovu? Po Poslovniku.

Dakle, moj prethodnik prosto ne ume da poštuje dostojanstvo ove skupštine i dostojanstvo govornika.

To je član 104.

Umirite vaše partijske drugove. Dakle, iznenađen sam da je Toma Nikolić dvostruki laureat vojvodski. Ovaj drugi čin je dobio za zasluge protiv moje vlade. Za onaj prvi prosto nisam imao vladu. Ona vlada nije bila moja. Tako ste vi rekli. Prosto koristim vašu formulaciju. Dakle, protiv Vlade, vladine većine kojoj pripada moja malenkost. Eto, dakle, to je to. Stvar smo u potpunosti razjasnili. Hvala vam.

Hvala, gospodine Ćirkoviću. Samo još jedan trenutak, molim vas, obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SRS, Nove Srbije samostalni poslanici 9+9 i poslanička grupa SPS.
Prvi govornik biće narodni poslanik Zoran Ćirković, pa narodni poslanik Vojislav Milajić.
Sada određujem pauzu do 15,05 časova.
(Posle pauze – 15,20.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Krećemo po redosledu sa liste prijavljenih govornika. Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Zoran Ćirković, a neka se pripremi narodni poslanik Vojislav Milajić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, od devedesete godine i celu deceniju se srpska demokratska opozicija zalagala da se ustavno-pravni položaj Srbije u potpunosti definiše. Zakon o kome se danas govori jeste po redosledu zaista na poslednjem mestu, iz prostog razloga što postoji više važnih stvari.
Ali, razume se, nijedna država ne može bez svoje reprezentativnosti, ne može da se predstavi svetu ukoliko nema svojih simbola, a konačno i svojih odlikovanja. Zato je naše zalaganje da se u ovom zakonu stvari preciziraju, pa iz tog razloga mi insistiramo, uz dogovor sa predlagačem zakona, da se usaglasimo, i uz dogovor sa svim poslaničkim grupama, i uz dobru volju svih poslanika, bilo bi dobro da se i ovaj zakon, kao i preporuka o državnim simbolima, donese konsenzusom. To bi govorilo o našoj ozbiljnosti.
Posle svega što smo doživeli, posle diskreditacije, koju su uglavnom prouzrokovali neki neodgovorni poslanici i neki neodgovorni samozvani lideri, možda je prilika da na ovom malom manifestacionom zakonu demonstriramo jedno jedinstvo. Iz tog razloga, još jednom predlažem predlagaču da napravimo samo jasnu jezičku distinkciju i da ono što kažemo da znači kao što kažemo.
Pa ako među odlikovanjima govorimo o tri grupe, onda medalja koja pripada trećoj grupi ne može nominalno da stoji u drugoj grupi. O toj stvari sam govorio i nemam potrebu da tu stvar ponovo prepričavam i da na njoj posebno insistiram i da nešto nadugačko elaboriram. Bilo bi samo dobro da to uradimo tako da ne stvaramo konfuziju.
Bilo bi još dobro da sva odlikovanja, ma koliko vi to osporavali, ponekad iz zle volje itd, imaju u suštini dinastičku auru. Zašto mi to da krijemo? Među našim ordenima govorimo o ordenu cara Dušana. Naravno, on simbolizuje dinastiju Nemanjića i to je bila jedna velika dinastija, državotvorna, koja je stvorila prvu srpsku državu.
Orden Takovskog krsta, on zaista predstavlja prvu kraljevsku dinastiju moderne srpske države i orden Karađorđeve zvezde, odnosno veliko odlikovanje Karađorđeve zvezde, kako stoji u Predlogu zakona, jasno simbolizuje i dinastiju Karađorđevića.
Mi nemamo razloga da se odričemo naših dinastija. To je naša istorija.
Srbija je u svojoj istoriji uvek bila monarhija dok nisu došli komunisti. Vi znate da monarhija nije ukinuta dobrom voljom birača, nego je ukinuta revolucionarnim nasiljem. I pored svega toga moja stranka, kao monarhistička stranka, ne insistira na promeni oblika vladavine. O tome će odlučiti građani Srbije.
Ali, zalažemo se, kada je ovaj zakon na dnevnom redu, da se precizno ustanove odredbe kojima se ustanovljavaju odlikovanja, medalje i ordenje. To je predmet našeg zalaganja. Zaista ne želim da ulazim ni u kakve polemike, osim ako budem neopravdano izazvan. Pozivam da demonstriramo jedinstvo koje je Srbiji neophodno. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić, a neka se pripremi narodni poslanik Hranislav Perić. Izvolite.

Dame i gospodo, ovde se apelovalo na jedinstvo svih poslaničkih grupa oko usvajanja ovog predloga zakona. Međutim, sam predlagač je trebalo da konsultuje šefove poslaničkih grupa i da obavi konsultacije pre formalnog predloga i ulaska u skupštinsku proceduru, da bi se usaglasile sve pojedinosti oko teksta ovog predloga.
Ovde SRS ima niz primedbi koje bi mogle da se svedu na sledeće. Postoje neke stvari koje nisu definisane zakonom, a trebalo bi da budu definisane. Postoje neke stvari koje su preobimno regulisane zakonom, formalizovane, sa velikim brojem organa koji učestvuju u predlaganju i donošenju odluke, dodeljivanju ordenja, medalja, odlikovanja; formiranje novih organa, državnih organa, kako je ovde navedeno u Predlogu zakona, koji treba da regulišu celu oblast dodele odlikovanja koji su u funkciji predsednika Republike.
Jedna načelna primedba, a to je veliki broj stranih reči koji se upotrebljava u ovom zakonu. Sada koji je razlog to tačno ne znam, to je sve moglo i našim jezikom da se bliže opiše i uredi i da sam zakon bude razumljiv za sve građane Srbije.
Što se tiče propusta u definicijama nekih stvari, prvo, trebalo je definisati šta su to odlikovanja, kojim povodom i zašto se daju. Trebalo je dati jednu definiciju, koja bi bila putokaz za onoga ko vrši dodelu odlikovanja, a to je po Ustavu Srbije predsednik Republike. Na neki način, to bi trebalo da bude ideja vodilja i za one koji predlažu fizička ili pravna lica za dodelu određenih odlikovanja.
Postoji savezni zakon o odlikovanjima, a donet je za vreme postojanja SRJ, i Republika Crna Gora ima svoj republički zakon o odlikovanjima. Oba zakona su mnogo jednostavnija, i procedura predlaganja i dodeljivanja odlikovanja je jednostavnija nego što je ovim predlogom zakona predviđeno.
Pored toga što je trebalo, a to je verovatno omaška predlagača, navodeći koji su to ordeni, velika odlikovanja, medalje i spomenice, navodi se taksativno koja su to odlikovanja i navodi se postojanje stepeni i kategorija. Međutim, nije navedeno koji je najviši stepen. Ako imate pet stepeni, koji je, da li je prvi ili peti. Trebalo je i to navesti i to postoji u ovom saveznom zakonu, baš izričita odredba i kaže da je najviši stepen prvi stepen.
Što se tiče načina na koji se dodeljuju odlikovanja i ovlašćenja koja ima predsednik Republike prilikom dodele odlikovanja, treba reći da je Ustavom Srbije to predviđeno i da je to ekskluzivno pravo predsednika Republike. Ono bi trebalo da se svede na to da odluku o tome kome će se dodeliti neko odlikovanje donosi predsednik Republike, to ukazom obelodanjuje, ukaz se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Tu bi cela procedura otprilike trebala da se završi, s tim što bi predlagači trebalo da budu Vlada i ministarstva, a inicijativu bi mogao da podnese bilo ko. To je mnogo jednostavniji i brži put.
Ovde se sada uvode novi instituti, koji dosta komplikuju samu proceduru i način odlučivanja. Mi mislimo da se proširuju ovlašćenja predsednika Republike, koja mu ne pripadaju po Ustavu. Mislimo da predsednik Republike ovim zakonom dobija neka ovlašćenja koja mu Ustav ne daje.
Tako se u članu 8. navodi da organizacija ordena, velikih odlikovanja i medalja, opis insignija, bliže odredbe o kriterijumima za njihove dodeljivanje, način nošenja, organizacije i rad Saveta odlikovanja, prava nosilaca i ograničenje tih prava, regulišu se statutima odlikovanja. Ovde se uvode statuti odlikovanja, uvode se saveti.
Ono što je sporno, to je da statut donosi predsednik Republike po sopstvenoj inicijativi, a na predlog Vlade i po saslušanju mišljenja kancelarije ordena Republike Srbije. Mislim da je malo nelogično da statut donosi predsednik Republike po sopstvenoj inicijativi. Sada on treba da da inicijativu da bi dao nešto što je predviđeno ovim zakonom i daje mu se kao ovlašćenje.
U članu 9. koji je, po nama, najsporniji, postoje dva stava. U prvom stavu se kaže da je predsednik Republike poglavar svih ordena, velikih odlikovanja i medalja. Ne znam zašto je upotrebljena baš ta reč, mislim da je neprikladna. Drugi stav, koji je apsolutno neprihvatljiv, a to je da predsednik Republike stupanjem na funkciju prima insignije i postaje doživotni nosilac Ordena cara Dušana. Ovaj stav 2. člana 9. Predloga zakona apsolutno je neprimenljiv za sadašnjeg predsednika Republike, s obzirom da je on već stupio na dužnost.
Ovde se izričito kaže da predsednik stupanjem na funkciju prima insignije.
On je stupio na funkciju još u julu 2004. godine, tako da ne znam kako će to da se izvede uručivanje. To je sa formalne strane gledano.
Suštinski gledano, ovaj stav je neodrživ iz prostog razloga što predsednik Republike jeste izabran voljom naroda na neposrednim izborima i on, zahvaljujući tom poverenju koje je dobio od naroda, dobija neka ovlašćenja i obaveze koja mu pripadaju i koja su propisana Ustavom.
On u svom mandatu od pet godina vrši ta ovlašćenja, preuzima odgovarajuće obaveze koje mu nameće Ustav Srbije. Ocenu o njegovom radu može samo da da sledeći predsednik Republike.
Predsednik Republike koji dođe posle izbora na njegovo mesto može da izvrši procenu da li je njegov prethodnik uspešno obavljao svoju funkciju ili ne i na osnovu toga može da ga odlikuje bilo kojim ordenom, velikim odlikovanjem ili medaljom, potpuno je nebitno koji tip odlikovanja je u pitanju.
Ne priliči da predsednik Republike, faktički, sam sebe odlikuje i da jedini on ima pravo da bude doživotni nosilac Ordena cara Dušana, jer svi ostali mogu da izgube taj orden svojim nedoličnim ponašanjem, osudom na kaznu zatvora i u zakonom predviđenim uslovima u kojima može da se oduzme taj orden. Mislimo da je taj član apsolutno neprihvatljiv i da mu nije mesto u ovom zakonu.
Takođe bih istakao da u članu 18. postoje ograničenja u pogledu toga koja se lica isključuju prilikom dodele odlikovanja, pa se tako navodi u stavu 1. da narodni poslanici Narodne skupštine ili Skupštine SCG, kao i sudije Vrhovnog i Ustavnog suda Srbije, za trajanja svog poslaničkog ili sudijskog mandata, ne mogu biti odlikovani odličjima Republike Srbije.
U stavu 2. pravi se izuzetak. "Od zabrane iz prethodnog stava izuzimaju se: predsednik i potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije, zatim predsednik i potpredsednici Vlade i ministri, ako su istovremeno i narodni poslanici. Izuzimaju se od iste zabrane i članovi Saveta ministara i sudije Suda Srbije i Crne Gore".
Mi nemamo ništa protiv toga da se izuzmu narodni poslanici od mogućnosti dodele odlikovanja.
Smatramo da je to u redu, jer to je naš posao koji obavljamo po zakonu i nema razloga da budemo dodatno nagrađivani za rad koji nam je propisan i Poslovnikom o radu Narodne skupštine i Ustavom, i to je naš svakodnevni posao.
Međutim, potpuno je nejasno zašto se izuzima predsednik Skupštine i potpredsednici Skupštine, kada se oni biraju iz redova poslanika. Oni su prvo poslanici, pa su tek onda predsednik Skupštine i potpredsednik Skupštine. Praviti izuzetak nije jasno zbog čega.
Što se tiče organa koji se formiraju ovim zakonom, koji su vezani za dodelu odlikovanja, tu se formiraju ordenski saveti kod dodela ordena i saveti odlikovanja kod velikih odlikovanja, s tim što je i tu sporno da sastav ordenskih saveta i saveta odlikovanja, izbor i mandat članova, utvrđuje se statutom, a opet taj statut donosi predsednik Republike. Izbor članova saveta potvrđuje svojim ukazom predsednik Republike.
Znači, s jedne strane predsednik Republike donosi statut, a sa druge strane ukazom potvrđuje njihov izbor, što znači da apsolutno privatizuje instituciju ovih saveta. Jednostavno, nemoguće je izabrati te članove saveta ako se ne konsultuje predsednik Republike, jer jednostavno neće dati saglasnost na izbor tih članova saveta. Možete vi predlagati koga god hoćete, ali ako on nema pozitivan stav o tim ljudima, jednostavno, oni neće moći da budu birani u ordenski savet ili savet odlikovanja.
Takođe, predsednik Republike može raspustiti taj ordenski savet ili savet odlikovanja na predlog kancelara ordena. Kancelar ordena je nova institucija koja se uvodi, koja nije postojala do sada u našem zakonodavstvu, s tim što i kancelara ordena imenuje predsednik Republike. To je lice koje postavlja predsednik Republike, a predsednik Republike može raspustiti i ordenski savet i savet odlikovanja na predlog kancelara, koga opet on postavlja. Svi su apsolutno vezani za instituciju predsednika Republike i mogućnost njihovog odlučivanja je ograničena voljom predsednika Republike.
Već u članu 28. se vidi da kancelara ordena imenuje svojim ukazom predsednik Republike, po sopstvenoj inicijativi. Znači, on lično vrši izbor kancelara. Ono što je apsolutno nedopustivo, to je u stavu 2, gde kažete da, po rangu, kancelar ordena odgovara rangu izvanrednog i opunomoćenog ambasadora u MIP, odnosno general-majora u oružanim snagama. Potpuno je nejasno zbog čega je kancelar ordena izjednačen sa general-majorom u oružanim snagama i izvanrednim i opunomoćenim ambasadorom u MIP. Nejasno je da li je to toliko važna funkcija u Kabinetu predsednika Republike da bi imao to zvanje.
Uopšte smo protiv formiranja novih institucija, pre svega, koje su vezane za predsednika Republike, imajući negativno iskustvo sa formiranjem narodnih kancelarija koje je uveo Boris Tadić, tako da će samo nagomilati administrativni aparat, koji faktički neće imati neku konkretnu svrhu, niti opravdanost svog postojanja.
U članu 29. se navodi da kancelariju ordena sačinjavaju najmanje četiri čoveka. To je kancelar ordena, sekretar kancelarije ordena, arhivar kancelarije i kaligraf kancelarije, što znači da može i više, ali ovo četvoro ljudi koji sačinjavaju kancelariju je obavezno. Nejasno je zbog čega je uopšte potreban toliki broj ljudi za posao koji može mnogo jednostavnije da se obavi i sa mnogo manje troškova.
Što se tiče oduzimanja odličja, u članu 40. stav 1. navodi se da pravosnažna presuda nadležnog suda, kojom se okrivljeno odlikovano lice kažnjava kaznom zatvora dužom od jedne godine za teška krivična dela, može biti povod za donošenje ukaza predsednika Republike o oduzimanju odlikovanja. Lice koje je osuđeno na kaznu dužu od jedne godine, po prirodi stvari, mora da je učinilo teško krivično delo, tako da mislim da je nepotrebna ta formulacija "od jedne godine za teška krivična dela." Samim tim su to teška krivična dela.
Ovde se ostavlja mogućnost "može biti povod za donošenje ukaza". Ne "može" nego "mora". Trebalo bi da je tako formulisano, jer je nedopustivo da lice koje je osuđeno na dužu kaznu zatvora od jedne godine i dalje bude nosilac nekog odlikovanja.
Takođe, u stavu 4. se navodi da se vreme provedeno u zatvoru ne računa u staž u određenom stepenu bilo kog odličja kod koga je takav staž propisan kao preduslov za sticanje višeg stepena. Tu imamo situaciju da neko ko je već odlikovan ode u zatvor i izlaskom iz zatvora on želi da dobije veći stepen istog odlikovanja, ali sad onaj staž koji je imao u zatvoru mu se ne uračunava u staž čekanja za viši stepen odlikovanja.
Nismo valjda došli dotle da osuđena lica odlikujemo! Odlikovanja su najviši stepen društvenog priznanja za nečiji rad i ponašanje u društvu. Neko ko je krivično osuđen, provede određeno vreme u zatvoru, jeste lice koje se ponaša suprotno pravnim i moralnim normama jednog društva.
Mora da znači, jer ne može neko ide u zatvor ako nije prekršio naku pravnu normu. Kazna zatvora je sankcija za nečije protivdruštveno i protivzakonito ponašanje. Takvo lice konkuriše za viši stepen odlikovanja. Prosto neverovatno, ne znam kako to mislite da izvedete.
Na kraju bih pomenuo oko evidentiranja, tu se pravi čitava služba kancelarije koja će evidentirati odlikovana lica, podaci o datumu odlikovanja i stepenu, zatim imena svih nosilaca odlikovanja Republike Srbije koji su u periodu između dva izdavanja šematizma preminuli, imena svih državljana Republike Srbije itd.
Mislimo da je trebalo usvojiti rešenje koje postoji u saveznom zakonu, da to treba da vodi stručna služba predsednika Republike. On već ionako ima stručnu službu koja obavlja određene poslove, tako da mislimo da nema potrebe formirati posebnu kancelariju sa kancelarom, sa čitavom službom, čitavim aparatom koji će voditi najprostiju i najobičniju evidenciju o imenima ljudi koji su primili odlikovanja ili preminuli ili im je oduzeto odlikovanje. To je najprostija moguća evidencija i nema potrebe čitavu službu formirati zbog toga.
Jedna načelna primedba se odnosi na veliki broj stranih reči, pre svega latinskih (insignija, investitura, sigla, šematizam), francuskih (presiv, furažer), tako da mislim da je nepotrebno i da nije u redu da u zakon unosimo toliki broj stranih reči. Mislim da možemo i našim jezikom to sve da opišemo.

Reč ima narodni poslanik Predrag Marković, predlagač.