Hvala vama, gospođo Dragojlović.
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Trenutno nije tu. Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, pa narodni poslanik Nataša Jovanović, pa narodni poslanik Goran Ilić.
Jedno obaveštenje, malo smo se ovde konsultovali, danas ćemo raditi do 18,00 časova, razmatrajući dokle stignemo one tačke koje budu na dnevnom redu, što znači, govorim o proceni, da ćemo verovatno imati otvaranje sledeće objedinjene rasprave i do koliko stigne rasprava do 18,00 časova, pa će nastavak biti u ponedeljak. Dakle, sutra se neće raditi. Hvala na razumevanju, gospodine Petronijeviću. Izvolite.

Hvala lepo. Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2006. godini je nužno doneti iz jednog jedinog razloga, jer sve opštine u Srbiji čekaju ovaj zakon da bi donele svoje budžete. To je nešto što je činjenica.
Drugo, što je takođe činjenica, osnovna karakteristika ovog zakona je potpuno ista kao i zakona od prošle godine, a to je nedostatak jasnih kriterijuma za raspodelu transfernih sredstava, tako da nepravde koje su tada bile prenose se i na ovaj zakon.
Nedostatak kriterijuma dovodi do toga da se rasprava o ovom zakonu svodi na dva dela: jedan je rasprava o kriterijumima, uvode se razni kriterijumi; drugi je rasprava pojedinačna - da li je nekome malo a nekome mnogo, pa ljudi izađu, iz sasvim opravdanih razloga, i kažu da je za njihov kraj, njihovu opštinu to malo. Verujem da je to tako, a onda skinite od nekog drugog, jer smatraju da je to mnogo, u šta već ne verujem. Jednostavno, ne znam da li je mnogo ili malo, upravo iz tih razloga što nedostaju ti kriterijumi.
Vrlo često se tu pominje Beograd. Ja sam iz Beograda i želim vrlo jasno da iznesem stav. Ako posmatramo Beograd po tome ko vrši vlast, a na vlasti u Beogradu despot Nenad Bogdanović, koji je vlasnik Beograda, pola miliona evra budžeta i još sto miliona preko građevinskog zemljišta, verovatno bi bilo logično očekivati da kažem - pa da, smanjite mu, ali to neću da uradim, iz prostog razloga što su to sredstva koja pripadaju Beogradu i Beograđanima.
Ono što želim da poručim Vladi Srbije, pošto počinje da liči po ovim kriterijumima na Beograd, da na svakog može da liči, samo da ne liči na vlast u Beogradu. U Beogradu nema pravih kriterijuma, ali ima onih koji važe. U Beogradu postoji centar u kome se mi sada nalazimo i svi nekako posmatraju Beograd kroz to, što je i normalno, jer gradonačelnik sve što ulaže, ulaže u taj centar, pravi megalomanske projekte, pravi mostove koje ne treba, a ne pravi one koje treba itd. Jednostavno, Beograd se posmatra na taj način.
Moram da vam kažem, samo 10% Beograda je to. Beograd ima i drugu zonu, koja takođe pripada gradskom tkivu, tzv. obodnoj zoni. Čitava naselja, sa stotine hiljade stanovnika, dunavski venac preko Dunava; Zemun, ne samo kao gradsko jezgro, nego i čitava naselja oko Zemuna; Čukarica sa čitavim gradovima u okolini (Železnik, Sremčica, Moštanica); podavalski kraj, Resnik, Ripanj i da ne nabrajam dalje, gospodin Žarko Obradović je govorio o sedam prigradskih opština kao trećem prstenu. Ali je jedno činjenica: na tom području, od 65% teritorije Beograda, dve trećine teritorije Beograda, jedne šestine stanovnika, samo jedna dvadesetpetina izdvaja se za te opštine.
Beograd ima i bogate, i siromašne i ugrožene opštine, kao što ih ima i u Srbiji. Siromašne: Barajevo i Sopot, među najnerazvijenijima; ugrožene: Lazarevac, Obrenovac, Grocka. Lazarevac se obično pamti po rekordnoj proizvodnji uglja ili kada se dogodi jedna velika havarija glodara na kopovima. Malo ko posmatra Lazarevac kao najugroženije područje, sa ekstremnim zagađivačem, u kojem je, pored uglja, uništeno sve.
Kada to govorim, postoje još neki kriterijumi. U Beogradu postoji i kriterijum podobnih i nepodobnih opština, one na kojima su Bogdanovićevi drugari na vlasti i one na kojima nisu. I od toga zavisi kakvo će biti finansiranje tih opština.
Prema tome, kada se sve to ima u vidu, postoje kriterijumi koji uopšte nisu proizvedeni u kriterijume, a ne postoje oni pravi. To je razlog zbog čega se čitave rasprave vode. To je problem zbog čega se i Beograd posmatra na jedan način. U nedostatku tih kriterijuma, kolega Todorović je rekao da je potrebno regulisati lokalnu samoupravu ne samo sa stanovišta finansiranja, nego i nadležnosti, imovine i regionalnog razvoja.
Želim da dodam još jedno, time ću da završim, postoji potreba da se donese zakon o glavnom gradu, obaveza koja je proistekla još od 2002. godine. Zbog nerešenih problema u odnosu na Beograd i zbog nerešenih problema unutar Beograda, javljaju se ti nesporazumi.
Zbog toga završavam na sledeći način: zakon treba usvojiti, ali ne znam da li postoji poslovnička mogućnost da zaključak Skupštine bude da nikada više nećemo ovakav zakon na ovakav način da usvajamo. Neka počnu da se rade kriterijumi odmah, neka budu pripremljeni do sledeće godine, neka oni budu takvi, neka se uzima od bogatih više, odnosno neka se bogatima manje daje.
Siromašnima neka se daje više, ali onoliko koliko je dovoljno da one koji se brže razvijaju ne zaustavimo u razvoju, a isto tako ne dozvolimo da siromašne opštine postanu još siromašnije.
Neka to bude zaključak, politika, neka se sredstva za zaposlene umanjuju, a sredstva za investicije povećavaju. Kad kažem umanjuju, ne mislim u običnom, vulgarnom smislu. Znam da je posle 2000. godine DOS pozapošljavao na hiljade svojih prijatelja, partijskih drugova. Nisam za to da se otpuštaju, niti da im se smanjuju plate, ali to mora da se zaustavi, a investicije ne smeju da se zaustave.
Sve u svemu kada se pogleda, mislim da je nužno doneti ovaj zakon, ali isto tako i čitav niz kriterijuma, drugih zakona, počev od celine, od zakona o lokalnoj samoupravi, jer nama je lokalna samouprava sada u Srbiji takva da se ljudi samo bave sobom, jedni druge smenjuju, jedni drugima raspisuju referendume itd. Doduše, u Surčinu ima i petooktobarskog nasilja opet, kao što je i bilo itd. Dakle, zakon da, ali više nikada ovakav zakon, bez jasnih kriterijuma.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović - nije tu; narodni poslanik Goran Ilić - ni on trenutno nije tu.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a potom narodni poslanik Zoran Anđelković, pa narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon za koji smo prošle godine u ovo vreme rekli, gospodin Dinkić je to izjavio - usvojite ga sada ovako, svestan sam da to ne valja, da kriterijumi nisu dobri, a sledeće godine ćemo kriterijume napraviti da budu daleko pravedniji. Mi smo sada došli i ponovo su isti kriterijumi. Prema tome, na delu je ponovo jedna prevara, u nizu prevara gospodina Dinkića ovog naroda i ove skupštine, prevara za koju, nadam se, kad on ode s vlasti, jedno sto godina će ići u zatvor.
Ovo je klasičan primer manipulacije, interesa grupe i interesa pojedinaca. Ovde je država na poslednjem mestu i ovde se država permanentno uništava. Šta se dobija ovakvim transferom sredstava, koji se pravi prema političkoj pripadnosti ili prema simpatijama, a ne prema stvarnoj želji da se sa njim postigne napredak zemlje, da se što pravednije vrši razvoj određenih sredina?
Postiže se to da ćemo mi uskoro u Srbiji verovatno imati svega tri grada i nećemo više imati ništa. Sve će se sliti u Beograd, Novi Sad i Niš, a manji gradovi ili sela će potpuno opustošiti i nestati. Mi imamo klasičan primer migracije stanovništva sa granice prema centralnom delu Srbije, gde su bukvalno gradovi koji tu postoje svedeni na pad ne samo nataliteta, nego ukupnog broja stanovnika koji se tu događa.
Ono što je najinteresantnije, to je da su pojedine opštine koje su se u startu ponašale domaćinski ovim transferom kažnjene.
Šta se to desilo u Kikindi? Dolaskom na vlast prošle godine u ovo vreme mi smo izvršili racionalizaciju, ne čekajući da to uradi gospodin Dinkić ili Ministarstvo finansija.
Napravili smo racionalizaciju, u prvom mesecu smanjili 10% opštinske administracije i javnih preduzeća, smanjili plate u javnim preduzećima i opštinskoj administraciji, smanjili dodatke za upravne odbore, uveli štednju na svim mogućim nivoima, od potrošnje goriva, telefona i svega ostalog, izvršili maksimalne uštede i ponašali se krajnje domaćinski.
Sada se dešava da takva opština, koja je uradila sve da smanji i takse, administrativne i komunalne, sve živo da pokuša da aktivira svaki božji dinar da krene u proizvodnju i za razvoj, sada je kažnjena zato što ćemo od septembra meseca mi računati koliki će procenat povećanja za javna preduzeća i opštinsku administraciju biti. Prema tome, ta pljačka se definitivno u Kikindi nastavlja.
Ono što je katastrofa, to je privatizacija, za koju smo mi tražili nekoliko puta od Ministarstva finansija da nam da podatke koliko je to u obavezi, po zakonu, od 5% da se vrati lokalnoj samoupravi. Nekoliko puta smo tražili, ali nikada te informacije nismo dobili. Prošlog meseca smo od privatizacije kikindske privrede, koja je praktično dovedena do kraja, dobili 260 dinara od Ministarstva finansija za privatizaciju kikindske opštine.
Pljačka se dalje nastavlja što Ministarstvo finansija formiranom cenom uništava ne samo "Naftagas", nego i sve opštine koje ponekad imaju neke dodatke od rudne rente. Cena nafte koja se u Kikindi, da vas podsetim, 50% vadi u odnosu na čitavu Srbiju, gas još više, nekoliko puta je manja od cene nafte na svetskom tržištu, a upravo se obračunava rudna renta tako što se pomnoži cena nafte sa količinom nafte koja se izdvoji i od toga 2% ide rudna renta za opštinu.
Da li ima tu kraja, da neko kaže - čekajte, polako, samozvani nobelovac, stanite malo, prestanite da pljačkate ovu zemlju. Znam da možda čovek misli da sve to što radi da je to jako dobro, ali na terenu i u životu to nije njegova fantazija, njegova fikcija, život je nešto sasvim drugo.
Prema tome, ono o čemu je izlišno dalje pričati, ovo ni u jednoj zemlji ovako ne bi moglo da prođe. Ovo su naše pare koje nama daje gospodin Dinkić. Ne treba ništa da nam daje. Mi bi bili najsrećniji da se ovog momenta donese odluka da Kikindi ne treba nijedan dinar, ali samo da on ode i mi ćemo verovatno samim tim imati daleko veće finansijske efekte nego od ovog transfera sredstava.

Narodni poslanik Zoran Anđelković nije tu. Isti je spisak, zamolili su narodni poslanici u okviru iste poslaničke grupe da se promeni redosled.
To znači da reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, pa narodni poslanik Vjerica Radeta, pa narodni poslanik Zoran Krasić, pa narodni poslanik Miroslav Mirčić i više nema prijavljenih na spisku.

Po spisku koji smo dobili bio sam zadnji i zato i pitam po kojim spiskovima radite, gospodine predsedniče.

Molim vas, bez dobacivanja. Ne samo što je nekulturno, nego je i zabranjeno. Izvolite, gospodine Periću, vratiću vam vreme.

Obično kad se nešto deli uvek ima problema, a još kada se to deli odokativno postoji mogućnost da nije i pravično raspodeljeno. Ovo mi pomalo liči na onu narodnu - mnogo deca malo jajca.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde za ovom govornicom su mnogi pominjali nerazvijene opštine i to radi reda, pa ispada tu pričamo, tu nek ostane i opet nerazvijeni ostaju nerazvijeni. Mi u ovom domu usvajamo evropske zakone i hoćemo u Evropu, a imamo 33 opštine u Srbiji koje imaju status nerazvijenih opština. Predlažem da se prvo učini sve i pomogne ovim opštinama da izađu iz nerazvijenih, a zatim da se naprave kriterijumi koliko će ko dobiti transfernih sredstava.
U sadašnjoj situaciji nerazvijenim opštinama neće moći da pomognu ni kriterijumi, ma kakvi oni da budu. Kada si siromašan nema tih kriterijuma koji mogu da ti pomognu.
Dame i gospodo narodni poslanici, samo bih vas zamolio da podržite jedan moj amandman koji bi obezbedio po malo para za sve nerazvijene opštine u Srbiji. Želim da kažem da su nerazvijene poljoprivredne opštine, sa seoskim stanovništvom. Mnogi se sele u obližnje gradove, tako da nam sela ostaju prazna, a pojedina sela su nestala sa brdsko-planinskih područja. Ovakvom politikom ubićemo selo, a bez bogatog sela nema ni bogatog grada.
U najtežoj situaciji su nerazvijene opštine u blizini većih gradova, kao što je Merošina, Doljevac i Gadžin Han, koji su samo na 20 kilometara od Niša. Radnici iz naših opština rade u preduzećima u Nišu, stvaraju dohodak i od tih zarada novac ide u budžet grada Niša. Te zarade što ostvare potroše u trgovinama u Nišu, gde porezi opet idu prema budžetu grada Niša. Prevoz radnika iz sela do Niša obavlja prevoznik iz Niša, tako da ta sredstva i dažbine idu prema niškom budžetu, tako da opštine kao što su Merošina, Doljevac, Gadžin Han, nemaju mnogo vajde što se nalaze u blizini grada, a takva je situacija sa svim nerazvijenim opštinama u Srbiji.
Zato predlažem da se hitno preduzmu mere, a ne samo da pričamo o tome.
Konkretno sam podneo neke amandmane, pa kada budemo kod amandmana to ću bliže objasniti, a molio bih sve poslanike u parlamentu da obrate pažnju kada se radi o nerazvijenim opštinama, da pritisnu i glasaju za takve amandmane koji će ispraviti malu nepravdu koja je načinjena kod raspodele sredstava.
Želim da kažem i to da ima mnogo problema u ovim nerazvijenim opštinama, o tome su govorili prethodnici, pa su pominjali da tamo nema puteva, nema uslova itd. Mi imamo sve više da nam se građani iz sela sele u gradove i ako idemo ovakvom raspodelom, ako opet nagrađujemo razvijene, a nerazvijeni ostanu da imaju isti status kao sada što imaju, plašim se da će se svi sakupiti i doći u grad.

Hvala vam, gospodine Periću. Moram da vam dam pojašnjenje. Vi ste u pravu, vaše ime je bilo poslednje na spisku prijavljenih, ali zbog toga što neki poslanici nisu bili prisutni, a dokle god se ne iscrpe liste gde ima prijavljenih za i protiv mora naizmenično. Zbog toga je ovaj redosled poremećen.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, potom narodni poslanik Zoran Krasić i narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je ministar Dinkić ovde pokušao da organizuje nekakav čaprazdivan u kojem je govorio o svemu i svačemu, samo ne o onome što je na dnevnom redu, ne o ovom zakonu i ne o ovim transfernim sredstvima koja se raspodeljuju opštinama i gradovima.
Govorio je ministar o vraćanju imovine lokalnim samoupravama u jednom neustavnom pokušaju za koji ste danas odlučili da ne ide u dnevni red po hitnom postupku, ali se ministar očigledno nije na to pripremio, već je imao obećanje da će se o tome govoriti, pa je uglavnom na tu temu ovde i pričao i čak sam mislila da su ove dame, njegovi saradnici, greškom mu podmetnuli neki drugi papir, pa čovek nije znao o čemu u stvari danas treba da govori.
Pričao je šta sve planira, koje zakone planira u toku iduće godine da predloži Skupštini da se menjaju. Ne znam samo odakle mu takva samouverenost da će on biti taj koji će iduće godine da predlaže neke zakone, ali o tom potom, videćemo tek šta ga čeka.
Govorio je ministar Dinkić o decentralizaciji poreskog sistema, o otvaranju na nivou lokalnih samouprava nekih kancelarija Poreske uprave, što naravno nema nikakve veze sa decentralizacijom.
To što je on pričao bi bila dekoncentracija, jer u poreskoj upravi nema nikakve autonomije. Tu postoji subordinacija i to tako mora da bude. Dakle, ministar je, kao i mnogo puta ranije, pokušao da obmane javnost nekakvim svojim pričama, kao da oni ljudi koji prate ovu skupštinu nemaju svoj mozak i ne koriste svoj mozak, nego će ministar Dinkić da im svaki put ove kada se pojavi ispira mozak.
Pa onda kaže - preporučuje opštinama da ova sredstva koja dobijaju, ova transferna sredstva, da ne troše za plate, već da ih planiraju za investicije.
Zamislite koja je to demagoška laž. Pa ovoliko sredstava koliko je predviđeno nije dovoljno ni za plate, a kamoli još i za investicije. To je upravo ono o čemu su govorile i moje kolege iz SRS, koji su predsednici opština.
Uopšte taj problem decentralizacije, problem utvrđivanja sredstava na nivoima lokalnih samouprava, mi naravno kao i svaki put do sada nikada ne govorimo pojedinačno o ovim sredstvima koje Vlada predviđa za opštine i gradove, jer naravno da niko nema argument, niti može da kaže da se neka sredstva umanje jednoj opštini da bi se povećala drugoj opštini. Mi zato govorimo samo načelno.
Prvo, iznos od 15,4 milijarde dinara, koje se prenose budžetima opština i gradova za 2006. godinu, prema mišljenju SRS su nedovoljne za jedno normalno funkcionisanje lokalnih samouprava. Nastavlja se ono što je bilo i ranije. U raspodeli ovih sredstava nema opština sa Kosova i Metohije, već su opet sredstva namenjena opštinama na Kosovu i Metohiji sva svrstana u Koordinacioni centar, a mi svi dobro znamo kakva su loša iskustva sa trošenjem para u Koordinacionom centru, bar u vreme kada je tamo bio Nebojša Čović; očigledno slično da rade, pa zamalo da kažem Mlađan Dinkić umesto Nebojša Čović.
Dakle, bilo bi bolje da je ministar ovde govorio malo, kada je već govorio o prenosu sredstava lokalnim samoupravama i o imovini lokalne samouprave koju navodno planira da im prenese, i o onom problemu koji je prisutan u većini opština u Srbiji, a koji je posledica lošeg Zakona o lokalnoj samoupravi, o kojima smo mi srpski radikali govorili u vreme kada je taj zakon donošen.
Danas se ne zna ni ko je vladajuća većina, ni ko predlaže opštinsko veće, ni ko ga izglasava. Napravljena je jedna papazjanija, a Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu očigledno nema rešenje i nema odgovore na pitanja i za rešavanje problema koji su danas prisutni širom Srbije.
Danas ne znam veći koji je ovo dan kako se ministar Lončar ne oglašava da bi razrešio pitanje problema u opštini Surčin. Tamo je i dalje grupa kriminalaca koja je preotela dve kancelarije. Zamislite, napravili su pečate, odnosno falsifikovali, samo se pitam ko im je uradio pečate. Oni su napisali nekakva rešenja da razrešavaju predsednika opštine, Opštinsko veće, načelnika, šefove.
To su ispečatirali tim nekim lažnim falsifikovanim pečatom i sve to ministar Lončar ima i sve to mu nije dovoljno da preduzme odgovarajuće mere, a 26. novembra je istekao rok kada je po zakonu morao da uvede prinudnu upravu u opštinu Surčin.
To sam kao poslovničko pitanje ovde postavljala dva puta u toku one prošle sednice i ponavljam i sada.
Pozivam javno ministra Lončara, pozivam javno Vojislava Koštunicu da naredi svom ministru da razreši pitanje u opštini Surčin, da se tamo uvede prinudna uprava, da građani Surčina ne trpe, jer ne znaju kome da se obrate, ne znaju ko šta radi, odnosno ovi ljudi koji su normalno i legalno izabrani i formirali opštinsku upravu, oni pokušavaju da funkcionišu, ali u veoma otežanim uslovima.
Komentarisaću samo dva člana ovog zakona o transferu sredstava, član 4. i 5. Član 4, gde se kaže da transferna sredstva iz člana 3. ovog zakona, a to su ta sredstva koja su suština ovog zakona, ministar nadležan za poslove finansija, u daljem tekstu, ministar, odnosno Mlađan Dinkić, prenosi opštini, gradu i gradu Beogradu na račun propisan za uplatu tekućih transfera od drugih nivoa vlasti u periodu od 15. do 25. u mesecu za tekući mesec, u visini 1/12 iznosa utvrđenog u članu 3. ovog zakona.
Slušajte stav 2: "Ukoliko se izvršavanjem sredstava iz stava 1. ovog člana ugrozi izvršavanje Ustavom i posebnim zakonima utvrđenih obaveza Republike, ministar može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva iz stava 1. ovog člana i o tome odmah obavesti Vladu, u skladu sa članom 7. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu itd."
Šta znači ovaj stav 2? Znači da će ministar Mlađan Dinkić sa ovim sredstvima da se ponaša onako kako je pokazao u praksi, da će on da opredeljuje ko će koliko od onih sredstava koja ćete vi ovde da izglasate da dobije, kada će da ih dobije, da li će da ih dobije. On u svakom momentu može da utvrdi da su ispunjeni uslovi iz ovog stava 2, da je izvršavanje budžeta ugrozilo izvršavanje nekog drugog zakona, još kako on ovde kaže Ustava, samo ne znam šta će mu za izvršavanje Ustava, ali ko zna šta je mislio. Misli valjda da je to zvučnije kada napiše Ustava i zakona i onda šta možemo da očekujemo.
Gospodo, moje drage kolege predsednici opština iz SRS, ne računajte na ova sredstva, nego se uzdajte u se i u svoje kljuse, kako kaže narodna poslovica, snalazite se sami, budite sigurni da vam Mlađan Dinkić ova sredstva neće dodeliti. Zato hoće onima koji su, ne znam dali vrši vlast G17 ili neka njima bliska stranka, tamo će svakako biti opredeljena ova sredstva i to je suština i ovog zakona i ovog člana.
Član 5. je podsećanje na ono o čemu smo se sporili sa ministrom Dinkićem ovde kada je govorio o budžetu, a taj član kaže - opština, grad i grad Beograd mogu u 2006. godini da planiraju ukupna sredstva potrebna za isplatu plata zaposlenih, koje se finansiraju iz njihovih budžeta u skladu i na način utvrđen članom 19. Zakona o budžetu Republike Srbije.
Ako ste zaboravili i ako je javnost Srbije zaboravila, taj član 19. kaže da se plate u lokalnim samoupravama u idućoj godini mogu povećati maksimalno za 9%, a vidite kolika je inflacija već do sada u ovoj godini i šta nas čeka u idućoj godini. Definitivno, nažalost, dvocifrena inflacija. Tu su svi ekonomisti eminentni u Srbiji, čak i u Evropi, saglasni sa tom činjenicom, a lokalna samouprava i korisnici državnog budžeta moći će da povećaju plate samo za 9%.
Ali, može tu i više, može neki sposoban predsednik opštine da otpusti pola zaposlenih i da poveća plate za 50%. To je ono što je predviđeno ovim zakonom o budžetu i što je u stvari sadržano i u ovom članu 5. Mlađan Dinkić i Vlada Vojislave Koštunice pokušavaju da na taj način prisile predsednike opština po Srbiji da podele ljudima otkaze, kao da je malo ovoliko nezaposlenih i ovoliko podeljenih otkaza koliko je od 2000. godine do danas u Srbiji podeljeno, pa sada treba da se to dešava i u lokalnim samoupravama.
Što je najgore, ovo će proizvesti fantastične zloupotrebe. Nema obaveze, nema roka, nema procenta, nego jednostavno, dobra volja nekog predsednika opštine, padne mu na pamet da poveća plate zaposlenima, ali da bi to uradio mora da otpusti 5, 10 ili 30% zaposlenih. Kako će opština uprava da funkcioniše, kako će građani da obavljaju ono što treba da obavljaju, baš briga Mlađana Dinkića i Vladu Republike Srbije za ono što zaista jesu životni problemi građana Srbije.
Oni opet predsednici opština koji ne budu hteli da dele otkaze, što naravno ne treba da čine, oni će morati da objašnjavaju svojim zaposlenim u opštinskoj upravi kako su u ovoj opštini povećane plate samo 9%, a u onoj tamo gde je predsednik opštine otpustio 30% kod njih su povećane za 39%.
Dakle, još jedan zakon koji predlaže Vlada Republike Srbije, koji stvara mogućnost zloupotrebe, u ovom slučaju kroz član 4. zloupotrebe ministra finansija Mlađana Dinkića i kroz član 5. zloupotrebe od strane predsednika opština. Ovo je jedan veoma loš zakon, pre svega zbog toga što predviđa mnogo malo sredstava za lokalne samouprave, za opštine i gradove, i za grad Beograd, a onda i zbog ovih eventualnih zloupotreba.
Zamislite kakve će se zloupotrebe dešavati u gradu Beogradu u korišćenju sredstava predviđenih za Beograd kada se toga dokopaju Bogdanović i Bojan Stanojević, pa kada angažuju kuma Bojana Stanojevića za još neko asfaltiranje, da opere još para, malo mu je ovo što rade u Nemanjinoj ulici u Beogradu.
Dakle, dame i gospodo, mi srpski radikali nećemo glasati za ovo, zato što ni na koji način ne želimo da učestvujemo u zloupotrebama u korišćenju narodnih para, a ono što ovde Mlađan Dinkić deli, a vi ćete da prihvatite, to su narodne pare podeljene po volji Mlađana Dinkića.