Gospodina Mirčića zamolio sam da nađete prikladnije reči. Prema tome, pokušavam da budem kulturan i kada predsedavam, a svako svojoj kulturi odgovara shodno članu 104 - narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, narodni poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Prema tome, pozivam da se svi međusobno uvažavamo, a pošto ovo nije u zatvorenom prostoru, narod ocenjuje koliko se ko uvažava. Gospodin Mirčić se javio za repliku.

Niste vi, dragi moj mladi kolega, samo nevladina organizacija, vi ste bili i jedna od niza organizacija koja je delovala u mreži obaveštajnih stranih službi. Vama smešno, ali nemojte da vam pozli.
Ima dokumentacija, imaju dokazi, gde se čelni ljudi vaše organizacije pojavljuju u proteklom periodu, pre petooktobarske revolucije, u gradu Budimpešta, u Mađarskoj, kako bi uredno primali apanažu od strane američke obaveštajne službe. Hoćete još.
Što se tiče onih koji su proistekli iz DB-a, DB podrazumeva domaću službu i u odnosu na ono što ste vi radili to je manje zlo nego da se radi za stranu obaveštajnu službu.
Što se tiče SRS, evo vam jedan primer. S početka ovog saziva držali smo sastanak, zatvorenu sednicu Odbora za bezbednost u zgradi BIA-i. Sedamnaest poslanika je bilo prisutno. Gospodin Pejčić nije tu, kolega Pejčić nije tu, podeljen nam je materijal, strogo poverljiv, sa upozorenjem da vratimo materijal.
Kada ga pregledamo kao članovi Odbora, da vratimo. Od 17 samo je 16 vraćeno, jedan nestao. Zamislite gde je pronađen. Kod člana G17.
Ne kažem da je on lično sklon tome, da krade, da špijunira, da iznosi tajne podatke, ali u takvoj je sredini. Možda ste ga prisilili na to, možda uticaj okoline je imao posledicu da on poseže i tome da ukrade. Zašto mu je trebalo ne znam. Ovo je istina, a to što vi iznosite, priče kakav je jezik preporučljiv i način obraćanja sa ove govornice, to morate da ubedite većinu u Srbiji da vam ne govori za vašeg ministra ono što je izvorno i narodno.
Ovo su lepe reči koje mi prenosimo, a da čujete one prave, izvorne, sočne, to bi bilo dobro da prenesete. Zašto? Zato što bi bilo blagovremeno, jer vam je već počeo da podriva stranku, već ima svoju struju koja je suprotstavljena Labusu, a i to nije vam baš milo da čujete, ali nemojte onda bar vi o tome u hodnicima da pričate, jer mi radikali što god čujemo, zapamtite, iznećemo sa ove govornice.
Nema tajni kada je u pitanju funkcionisanje parlamenta. Nemojte da nam prilazite i da se prikradate, pojedinci u liftu, da bi mi saopštili informaciju, kako je u Novom Sadu, u Službi za platni promet, imenovan čovek koji je Dinkićevo krilo. Šta me boli briga ko je čije krilo. Što se mene tiče, najbolje bi služili kao zamena nekog drugog organa, ali do tada sačekajte.

Po Poslovniku, zamenik šefa poslaničkog kluba, narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Takođe želim da reklamiram član 104. Poslovnika, jer zaista mislim da nema ni smisla ni potrebe da koristimo ovakve izraze kada se obraćamo jedni drugima i kada se obraćamo građanima Srbije.
Na to nas obavezuju bar dva razloga. Prvi je što mi reprezentujemo građane Srbije, pa bi se na osnovu izraza i reči koje ovde koriste neki moglo pomisliti da su građani Srbije na tom nivou izražavanja, što svakako nije istina. Lepo vaspitani građani Srbije, bili oni deca od pet ili šest godina, ne koriste ovakve izraze, i to vam garantujem, i kao majka, i kao neko ko radi sa decom, i kao građanka Srbije. Dakle, lepo vaspitani ljudi u Srbiji ne koriste takve reči, mi smo njihovi reprezenti i dužni smo da to poštujemo.
Drugi razlog je što javno izgovorena reč ima svoju težinu i drugi razlog je što mi sa ovog mesta vršimo izvestan uticaj i na građane Srbije i na decu Srbije, te vas molim da ovo imate u vidu, kada govorite za ovom govornicom da napravite razliku između toga koje su reči primerene, a koje nisu primerene u javnom obraćanju. Što se mene lično tiče, one su neprimerene i uličnom žargonu i mi se borimo za Srbiju u kojoj ovo neće biti ni ulični žargon.
Želim da vam citiram još neke misli velikih ljudi. Recimo, Žan Žak Ruso kaže ovako - psovke i ružne reči su argumenti onih koji nisu u pravu.
(Momir Marković, sa mesta: Ko je to rekao?)
Žan Žak Ruso, već sam pročitala.
Karel Čapek je rekao ovako - zamislite kakva bi tišina nastala kada bi ljudi govorili samo o onome što znaju. Ja bih vas molila da govorimo o onome što znamo, bez insinuacija šta je ko sakrio, bez paranoidnih nekih ideja i misli, jer to zaista nije primereno ovom mestu.
Na kraju, La Brijer je rekao ovako - prava je muka kada čovek nema dovoljno duha da bi govorio, a ni dovoljno pameti da bi ćutao.
Pozivam vas da pričamo o pametnim stvarima i na pametan način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Stojanović-Plavšić. Nadam se da smo mi malopre usvojili zakon o rečniku SANU, svi će biti u prilici da ga kupe, pa ko zna neka ga koristi, bilo bi dobro da ga koristi, a ko ne zna, šta da radimo, šta ćemo, opet njegov problem, toliko o tome.
Idemo dalje, reč ima narodni poslanik Goran Ilić.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, lokalna samouprava je, prema onome kako se danas na svim važnim skupovima u Evropi i svetu o tome zaključuje, nosilac razvoja i međunarodne saradnje i novih projekata i programa, i kao takva u Srbiji mora da bude transformisana, reformisana i modernizovana. Ova vlada je to započela i primenom Zakona o lokalnoj samoupravi, ali na tom putu nas čeka još mnogo posla.
Kada govorimo o zakonu o transfernim sredstvima lokalnim samoupravama, sam ministar je rekao da očekuje da ovaj problem bude bolje rešen na apsolutno racionalnim temeljima kada bude usvojen zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Prema tome, mi se nalazimo u jednom tranzitnom periodu kada govorimo o ovom problemu, jer ako se sećate i prošle godine, kada smo govorili o transferima, pa sam uložio amandman da se transferna sredstva za Niš, odakle dolazim, uvećaju, obećano je da će se negde na proleće o tome razgovarati.
Nismo na taj način problem rešavali tokom proleća, a kasnije, znači, kada je ovaj zakon usvojen, odnosno kada je njegov nacrt pisan, lokalne samouprave na nivou gradova, govorim o četiri velika srpska grada, dobile su samo četiri procenta sredstava više i svakako da je priča o tome koliko je sredstava na ovaj način obezbeđeno, mnogo komplikovaniji. Potrebno je definisati te kriterijume sasvim detaljno.
Očigledno da se o tome nije moglo raditi i na taj način definisati ovaj zakonski predlog, jer je verovatno postojalo puno poteškoća da se ti kriterijumi jasno definišu.
I npr. ova sredstva su manja od onoga što je predviđeno budžetskim memorandumom, tada se govorilo o 9%, manja su od projektovane inflacije. To znači da će gradovi dobiti manje sredstava.
Naravno, to nije sasvim ohrabrujuća vest za gradove, pa ni za moj, pri čemu ne želim, i ove godine nisam ulagao amandmane u tom smislu da ova sredstva budu prebačena ka Nišu, kao što je to prošle godine učinjeno ka Kragujevcu u većoj meri, očigledno je neko bio oštećen, ali mislim da ovom problemu moramo prići na jedan studiozan način i držim za reč gospodina ministra da će zakon o finansiranju lokalnih samouprava, uz zakone o kojima smo ovde govorili, pominjali, to je imovina lokalne samouprave i regionalni razvoj, konačno definisati mesto lokalne samouprave i kroz ovaj aspekt.
Lokalna samouprava danas je opterećena mnogim problemima i to svi znamo i svi za to snosimo odgovornost. Nema u parlamentu stranke koja nije na vlasti u nekoj opštini. Nadam se da ćemo se složiti da je taj uticaj partokratije zaista prevelik na lokalnom nivou.
Govori se o tome da treba racionalizovati lokalne samouprave. Što se tiče broja zaposlenih, potpuno se slažem i taj proces je započeo, takođe, rešenjima koja je ova vlada usvojila, ali čini mi se da tu treba biti vrlo studiozan, jer je jasno da tu ima previše ljudi. Ta birokratija je u značajnoj meri multiplicirana u odnosu na potrebe, ali sastav ljudi koji rade u tim službama zaista može biti popravljen, tako što ćemo dovesti stručne, mlade i obrazovane ljude, koji će imati inicijativu da lokalne samouprave dovedu na onaj nivo koji nam je potreban.
To zaista nije fraza. Mi imamo i u Nišu izvanredne mlade ljude koji čekaju posao, pri tom, naravno, treba obezbediti mogućnost da oni koji već rade, a koji nemaju više dovoljno energije i taj stepen obrazovanja, i vrstu obrazovanja, da modernizuju lokalnu samoupravu, da prosto na jedan sasvim dostojanstven način svoja radna mesta napuste.
Znači, to nije nikakva pretnja, to treba da bude rešenje koje će biti dobro za sve i moguće ga je naći. Program racionalizacije je već pokrenut, ali ponavljam, mnoge su stranke zaposlile ljude u lokalnim samoupravama, to dodatno opterećuje lokalne budžete, pri tom ne vodeći dovoljno računa o stručnosti. Na nama je da taj kriterijum dovedemo do potpuno najvažnijeg nivoa. Što se DSS tiče, ona nema nikakvu dilemu da će to biti jedan od osnovnih kriterijuma.
Ovaj zakon predviđa i ograničenje u platama, slažem se, treba vršiti tu kontrolu detaljnije. Ako pogledate malo po lokalnim samoupravama, videćete paradoks gde predsednici opština imaju veće plate od gradonačelnika u istim gradovima.
Znači, te nelogičnosti prosto moramo da otklonimo i zaista očekujem da svi ovi pominjani zakoni lokalnu samoupravu stave u središte društvenog života Srbije, jer onako kako danas Evropljani razumeju lokalnu samoupravu, ona je prosto nosilac razvoja, nosilac međunarodne saradnje, nosilac projekata, predviđanja, definisanja, artikulisanja, koncipiranja, načina da određena regija dostigne odgovarajući razvoj.
To zaista centralna vlast ne može, jer ona ne poznaje te probleme i ne treba da ih poznaje na taj način kako ih poznaju ljudi u lokalnoj vlasti. Ako smanjio uticaj partokratije, ako dovedemo sposobne, obrazovane i mlade ljude, dovešćemo i lokalnu samoupravu tamo gde ona treba da bude, a to će biti dobro za Srbiju u celini. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Prelazimo na zajednički načelni pretres 2-5. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O PRETVARANjU NEISPLAĆENIH PENZIJA I NAKNADA ZAPOSLENIH I POLjOPRIVREDNIKA U JAVNI DUG, SOCIJALNOJ ZAŠTITI I FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 2, 3, 4. i 5, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupne vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka - jedan sat 36 minuta, Demokratska stranka Srbije - jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić - 43 minuta 12 sekundi, G17 plus - 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije - 26 minuta 24 sekunde, Nova Srbija i samostalni poslanici 9 plus 9 - 21 minut 36 sekundi i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a, dva nezavisna poslanika SDP i pet nezavisnih poslanika, po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada, Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada, Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana i Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Da li predstavnici predlagača, ministar finansija, Mlađan Dinkić, i Slobodan Lalović, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, žele reč? (Da.)
Reč ima ministar finansija, Mlađan Dinkić. Izvolite, gospodine Dinkiću.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, neko je govorio o boljim vremenima, a jasno je da bolja vremena za penzionere dolaze. Već su došla ove godine.
Posle 10 godina, počela je u novembru isplata penzija u tekućem mesecu za prethodni mesec. Evo sada, ovim izmenama i dopunama zakona, država posle 15-tak godina počinje da izmiruje dugove koje su neke prethodne vlade napravile ne izmirujući redovno obaveze prema penzionerima.
Ukupno država ima nameru da isplati 49 milijardi dinara u narednih nekoliko godina, a koliko iznosi dug sa kamatama. Naime, dugovanja za jednu i po penziju osiguranicima Fonda PIO zaposlenih, kao i dugovanja za 20,5 neisplaćenih penzija osiguranicima Fonda PIO poljoprivrednika u ovom času ukupno iznose 43,5 milijardi dinara. Znači, 20 milijardi dinara se duguje penzionerima osiguranicima Fonda PIO zaposlenih, a zemljoradnicima se duguje 23,4 milijarde dinara, pa to je ukupno 43,5 milijarde dinara. Kada se obračuna kamata koju smo predložili ovim zakonom od 8,5% godišnje, do kraja isplate koju smo predvideli, ukupno će iz budžeta u narednom periodu biti isplaćeno oko 49 milijardi dinara.
Verovatno mnogi nisu verovali da će ikada ovaj dug biti nadoknađen. Međutim, ova vlada je uspela da napravi budžetski suficit i svrha budžetskog suficita jeste da se obezbede sredstva da se izmire neki dugovi nasleđeni iz prošlosti. Penzioneri su tu svakako u vrhu prioriteta.
Predložili smo pre nekoliko meseci model zakona, koji je Skupština usvojila, da se izdaju obveznice kojim bi se izmirio ovaj dug.
Međutim, tu je bilo različitih mišljenja, i od strane nekih narodnih poslanika, a posebno Udruženja penzionera. Penzioneri su zahtevali da se umesto u obveznicama taj dug isplaćuje u gotovini, odnosno u kešu. Ovi zakoni upravo omogućavaju da se obaveze isplaćuju u gotovini.
Što se tiče obaveze prema osiguranicima Fonda PIO zaposlenih, ukupno država duguje 23,5 milijardi dinara, a možda sam izvršio permutaciju kada sam imao malopre izlaganje. Dakle, penzionerima osiguranicima Fonda PIO zaposlenima 23,5 milijardi dinara, sa kamatom je obavezom 25,5 milijardi dinara. Prema ovom predlogu zakona na ukupan iznos neizmirenih obaveza obračunavaće se kamata od 8,5%, počevši od dana prve isplate u decembru ove godine, pa do konačne isplate u julu 2008. godine.
Drugim rečima, isplata duga penzionerima počinje najkasnije 24. decembra, dakle, za par nedelja ove godine. Svi penzioneri u Srbiji, a njih je 1.240.000, mogu da računaju da će 24. decembra, uz svoju redovnu novembarsku penziju, odnosno drugi deo novembarske penzije, dobiti još dodatno jednu četvrtinu tekuće penzije kao početak otplate ovog starog duga.
Dakle, u prethodnom zakonu bilo je predviđeno da se sledeće godine počne sa otplatom. Mi smo, međutim, sada tu otplatnu šemu nešto drugačije organizovali. Isplata će krenuti ranije mesec dana, dakle 24. decembra ove godine. Nastavlja se u julu 2006. godine u istom iznosu, zatim u februaru 2007, julu 2007, februaru 2008. i završava se u julu 2008. godine.
Napravljena je veća disperzija, jer za jednu isplatu je potrebno osam milijardi dinara. Kada bi se isplatila polovina penzije odjednom bilo bi potrebno osam milijardi dinara, a to bi bilo prilično upumpavanje novca u opticaj. Zato smo to podelili na šest delova, tako da po četiri milijarde, zajedno sa kamatom, kako obaveze budu odmicale, biće isplaćivano penzionerima.
Dakle, od ovog ukupnog duga, rekao sam, on iznosi 25,5 milijardi sa kamatom, po jedna šestina u ovih šest perioda koje sam pominjao. Četiri milijarde dinara konkretno biće isplaćeno 24. decembra ove godine, to je tačno dovoljan iznos da 1.240.000 penzionera dobije dodatak na svoju redovnu penziju od jedne četvrtine tekuće penzije.
Drugim rečima, ako neko ima penziju 20.000 dinara, dobiće i dodatak od 5.000 dinara 24. decembra, uz svoju redovnu penziju od 20.000 dinara. Ako neko ima 10.000 dinara, dobiće 2,5 hiljade dinara sa svojom penzijom od 10.000, tako da svako ko prima penziju u Srbiji može lako da izračuna koliko će mu poštar doneti novca, odnosno koliko će podići u banci 24. decembra. Ponavljam još jednom, neće biti isplata u obveznicama, već u gotovini.
Što se tiče zemljoradnika, želim da kažem da je prvobitni plan bio da sledeće godine počnemo da isplaćujemo i zemljoradničke dugove. Ne penzije, penzije će biti redovno isplaćivane, već dugove po osnovu zemljoradničkih penzija. Međutim, uvećanje zemljoradničkih penzija ove godine je iznosilo za prvih 11 meseci 59%.
Neću da kažem, niske su zemljoradničke penzije, ali zemljoradnička penzija isplaćena u novembru bila je 59% viša u odnosu na penziju koja je zemljoradnicima bila isplaćena u decembru 2004. godine. Dakle, rast zemljoradničkih penzija u prvih 11 meseci, nakon naglog povećanja u novembru, iznosi 59%, odnosno 44% realno. Zemljoradnička penzija je realno 44% veća danas nego što je iznosila u decembru pre godinu dana.
Zbog toga, imajući u vidu da je transfer, koji je potreban da se redovno izmiri 12 penzija zemljoradnicima u narednoj godini ovako uvećanih, čak 64% veći nego što je bio u budžetu za ovu godinu, onda nije bilo prostora u budžetu da se sa otplatom duga krene u narednoj godini. Naredne godine transfer za zemljoradničke penzije čak 64% veći nego što je bio ove godine, ali nema finansijskog prostora da se od sledeće godine počne vraćati penzija zemljoradnicima, pošto je sada ovaj rast bio prilično visok i tu ne postoje resursi kojima bi se to moglo isfinansirati. S druge strane, moramo da vodimo računa i o drugim ukupnim ciljevima ekonomske politike.
Predvideli smo, kao što znate, u prvom predlogu zakona stoji danas, jer taj zakon je na snazi dok ova skupština ne izmeni postojeći zakon, da se zemljoradničke penzije izmiruju od 2006. do 2010. godine. Mi nismo promenili konačnu godinu izmirivanja, čak smo skratili rok, tako da umesto četiri godine izmirivaće se tri godine, ali početak izmirivanja obaveza je 2007. godina, s tim što od dana usvajanja zakona do prve isplate teče kamata od 8,5% godišnje.
Dakle, na ovu glavnicu duga zemljoradnicima, koja iznosi 20 milijardi dinara, kamata počinje odmah ove godine da se obračunava do momenta prve isplate i obračunava se sve do poslednje isplate na ostatak duga, tako da će isplate dugova zemljoradnicima početi 2007. i biti vršene 2008, 2009. i završiće se 2010. godine u visini od jedne četvrtine ukupnog duga, s tim što je ovim zakonom predviđeno da će se konkretan mesec u kome će se izvršiti isplata odrediti na osnovu posebnog podzakonskog akta, u skladu sa likvidnim mogućnostima budžeta i planom izvršenja budžeta. Dakle, 2007. počinje prva isplata, imajući u vidu da imamo sada, u ovom trenutku, 59 posto veće zemljoradničke penzije nego što su bile početkom godine.
Što se tiče penzija najvećeg broja građana, dakle, osiguranika Fonda PIO zaposlenih, a već sam pomenuo da ih je 1.240.000, prosečna penzija u novembru nije bila visoka, iznosila je 12.341 dinar.
Ali, u poređenju sa prosečnom penzijom iz decembra prošle godine, dakle pre godinu dana, koja je bila 10.083 dinara, to je nominalni rast od 22 posto. Dakle, penzije koje su isplaćene u novembru ove godine su 22 posto veće od penzija isplaćenih pre godinu dana.
Imajući u vidu da je u prvih 11 meseci inflacija iznosila 15,2 posto, znači da je realni rast penzija do sada u prvih 11 meseci ove godine iznosio 7 posto. To je nešto iznad rasta bruto domaćeg proizvoda u našoj zemlji, jer procenjujemo da ćemo završiti godinu sa šest posto rasta.
Dakle, penzije, bez obzira što jesu niske, ipak, zahvaljujući merama Vlade, zahvaljujući zakonima koje je ova skupština usvojila, porasle su realno sedam posto, nominalno 22 posto, realni rast je bio sedam posto. Kod zemljoradnika, zemljoradničke penzije su 44 posto realno veće, nominalno su 59 posto veće.
Sigurno da bismo svi voleli da penzije budu još veće, međutim, ono što je sigurno, najugroženiji penzioneri jesu zaštićeni, o tome će sigurno više gospodin Lalović govoriti, zakonom koji je ova skupština usvojila, pošto se podiže iznos minimalne penzije od sledeće godine. Tako da mislim da se na ovaj način neka vrsta pravde zadovoljava.
S jedne strane smo smanjili nepotrebne rashode, stvorili suficit; prvo koristimo suficit da izmirimo dugove prema penzionerima, koje smo nasledili od prethodnih vlada.
Takođe, drugi način kako ćemo dalje koristiti, već sam rekao, smanjićemo poreze i doprinose na plate. Siguran sam da će većina poslanika u Narodnoj skupštini podržati Predlog ovih zakona. Pozivam vas da glasate za njiha.
Ovoga puta, ne želim da se osvrćem na primedbe onih koji su primitivni, koji su barabe i koji su dali sebi za pravo da sude sami o sebi. Istorija će o svima nama suditi. Za razliku od nekih koji imaju nečistu savest, moja savest je potpuno čista. Ne plašim se nijednog suda, s obzirom da znam šta sam radio. A oni koji su napravili ove dugove, koje sada mi izmirujemo, treba da ih je stid, a kamoli da uopšte uzmu sebi za pravo da koriste reči koje su govorili. Međutim, sa barabama i primitivnim ljudima ja se ne svađam.

Nema opomene, kada si tolerantan prema jednom, moraš da budeš i prema drugom, a svako vodi računa prema gledaocima i svom biračkom telu šta će da koristi. Rekao sam, nadam se da će brzo da izađe rečnik koji smo usvojili, svako će da ga pročita i nadam se da će da ga primenjuje i koristi, da ne bude da smo ga samo usvojili. Usvojili smo ga u parlamentu, 200. zakon je bio.
Gospodine Markoviću, shvatio sam da želite reč po Poslovniku. Izvolite.

Predsedavajući, kada smo već usvojili sve to što ste rekli da smo usvojili, da treba da se pridržavamo svega toga što ste rekli da treba da se pridržavamo, onda od vas zahtevam da disciplinujete ministre koji su ovde došli da obrazlože zakon, a ne da narodnim poslanicima drže predavanja.
Pogotovu ne sme ministar narodnom poslaniku da izgovori ono što je ministar Dinkić izgovorio. Maločas izlaze iz poslaničke grupe ministra Dinkića da nam pričaju misli i izreke velikih ljudi. Odlično! Niste se setili da pomenete još jednog velikog čoveka, čija su dela prevođena na šest jezika. To je Branko Ćopić i ja ću jednu njegovu izreku, tačnije polovinu izreke, danas, sa ove govornice, kažem. On je rekao: "Znam ja vas..."