Niste vi, dragi moj mladi kolega, samo nevladina organizacija, vi ste bili i jedna od niza organizacija koja je delovala u mreži obaveštajnih stranih službi. Vama smešno, ali nemojte da vam pozli.
Ima dokumentacija, imaju dokazi, gde se čelni ljudi vaše organizacije pojavljuju u proteklom periodu, pre petooktobarske revolucije, u gradu Budimpešta, u Mađarskoj, kako bi uredno primali apanažu od strane američke obaveštajne službe. Hoćete još.
Što se tiče onih koji su proistekli iz DB-a, DB podrazumeva domaću službu i u odnosu na ono što ste vi radili to je manje zlo nego da se radi za stranu obaveštajnu službu.
Što se tiče SRS, evo vam jedan primer. S početka ovog saziva držali smo sastanak, zatvorenu sednicu Odbora za bezbednost u zgradi BIA-i. Sedamnaest poslanika je bilo prisutno. Gospodin Pejčić nije tu, kolega Pejčić nije tu, podeljen nam je materijal, strogo poverljiv, sa upozorenjem da vratimo materijal.
Kada ga pregledamo kao članovi Odbora, da vratimo. Od 17 samo je 16 vraćeno, jedan nestao. Zamislite gde je pronađen. Kod člana G17.
Ne kažem da je on lično sklon tome, da krade, da špijunira, da iznosi tajne podatke, ali u takvoj je sredini. Možda ste ga prisilili na to, možda uticaj okoline je imao posledicu da on poseže i tome da ukrade. Zašto mu je trebalo ne znam. Ovo je istina, a to što vi iznosite, priče kakav je jezik preporučljiv i način obraćanja sa ove govornice, to morate da ubedite većinu u Srbiji da vam ne govori za vašeg ministra ono što je izvorno i narodno.
Ovo su lepe reči koje mi prenosimo, a da čujete one prave, izvorne, sočne, to bi bilo dobro da prenesete. Zašto? Zato što bi bilo blagovremeno, jer vam je već počeo da podriva stranku, već ima svoju struju koja je suprotstavljena Labusu, a i to nije vam baš milo da čujete, ali nemojte onda bar vi o tome u hodnicima da pričate, jer mi radikali što god čujemo, zapamtite, iznećemo sa ove govornice.
Nema tajni kada je u pitanju funkcionisanje parlamenta. Nemojte da nam prilazite i da se prikradate, pojedinci u liftu, da bi mi saopštili informaciju, kako je u Novom Sadu, u Službi za platni promet, imenovan čovek koji je Dinkićevo krilo. Šta me boli briga ko je čije krilo. Što se mene tiče, najbolje bi služili kao zamena nekog drugog organa, ali do tada sačekajte.

Po Poslovniku, zamenik šefa poslaničkog kluba, narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Takođe želim da reklamiram član 104. Poslovnika, jer zaista mislim da nema ni smisla ni potrebe da koristimo ovakve izraze kada se obraćamo jedni drugima i kada se obraćamo građanima Srbije.
Na to nas obavezuju bar dva razloga. Prvi je što mi reprezentujemo građane Srbije, pa bi se na osnovu izraza i reči koje ovde koriste neki moglo pomisliti da su građani Srbije na tom nivou izražavanja, što svakako nije istina. Lepo vaspitani građani Srbije, bili oni deca od pet ili šest godina, ne koriste ovakve izraze, i to vam garantujem, i kao majka, i kao neko ko radi sa decom, i kao građanka Srbije. Dakle, lepo vaspitani ljudi u Srbiji ne koriste takve reči, mi smo njihovi reprezenti i dužni smo da to poštujemo.
Drugi razlog je što javno izgovorena reč ima svoju težinu i drugi razlog je što mi sa ovog mesta vršimo izvestan uticaj i na građane Srbije i na decu Srbije, te vas molim da ovo imate u vidu, kada govorite za ovom govornicom da napravite razliku između toga koje su reči primerene, a koje nisu primerene u javnom obraćanju. Što se mene lično tiče, one su neprimerene i uličnom žargonu i mi se borimo za Srbiju u kojoj ovo neće biti ni ulični žargon.
Želim da vam citiram još neke misli velikih ljudi. Recimo, Žan Žak Ruso kaže ovako - psovke i ružne reči su argumenti onih koji nisu u pravu.
(Momir Marković, sa mesta: Ko je to rekao?)
Žan Žak Ruso, već sam pročitala.
Karel Čapek je rekao ovako - zamislite kakva bi tišina nastala kada bi ljudi govorili samo o onome što znaju. Ja bih vas molila da govorimo o onome što znamo, bez insinuacija šta je ko sakrio, bez paranoidnih nekih ideja i misli, jer to zaista nije primereno ovom mestu.
Na kraju, La Brijer je rekao ovako - prava je muka kada čovek nema dovoljno duha da bi govorio, a ni dovoljno pameti da bi ćutao.
Pozivam vas da pričamo o pametnim stvarima i na pametan način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Stojanović-Plavšić. Nadam se da smo mi malopre usvojili zakon o rečniku SANU, svi će biti u prilici da ga kupe, pa ko zna neka ga koristi, bilo bi dobro da ga koristi, a ko ne zna, šta da radimo, šta ćemo, opet njegov problem, toliko o tome.
Idemo dalje, reč ima narodni poslanik Goran Ilić.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, lokalna samouprava je, prema onome kako se danas na svim važnim skupovima u Evropi i svetu o tome zaključuje, nosilac razvoja i međunarodne saradnje i novih projekata i programa, i kao takva u Srbiji mora da bude transformisana, reformisana i modernizovana. Ova vlada je to započela i primenom Zakona o lokalnoj samoupravi, ali na tom putu nas čeka još mnogo posla.
Kada govorimo o zakonu o transfernim sredstvima lokalnim samoupravama, sam ministar je rekao da očekuje da ovaj problem bude bolje rešen na apsolutno racionalnim temeljima kada bude usvojen zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Prema tome, mi se nalazimo u jednom tranzitnom periodu kada govorimo o ovom problemu, jer ako se sećate i prošle godine, kada smo govorili o transferima, pa sam uložio amandman da se transferna sredstva za Niš, odakle dolazim, uvećaju, obećano je da će se negde na proleće o tome razgovarati.
Nismo na taj način problem rešavali tokom proleća, a kasnije, znači, kada je ovaj zakon usvojen, odnosno kada je njegov nacrt pisan, lokalne samouprave na nivou gradova, govorim o četiri velika srpska grada, dobile su samo četiri procenta sredstava više i svakako da je priča o tome koliko je sredstava na ovaj način obezbeđeno, mnogo komplikovaniji. Potrebno je definisati te kriterijume sasvim detaljno.
Očigledno da se o tome nije moglo raditi i na taj način definisati ovaj zakonski predlog, jer je verovatno postojalo puno poteškoća da se ti kriterijumi jasno definišu.
I npr. ova sredstva su manja od onoga što je predviđeno budžetskim memorandumom, tada se govorilo o 9%, manja su od projektovane inflacije. To znači da će gradovi dobiti manje sredstava.
Naravno, to nije sasvim ohrabrujuća vest za gradove, pa ni za moj, pri čemu ne želim, i ove godine nisam ulagao amandmane u tom smislu da ova sredstva budu prebačena ka Nišu, kao što je to prošle godine učinjeno ka Kragujevcu u većoj meri, očigledno je neko bio oštećen, ali mislim da ovom problemu moramo prići na jedan studiozan način i držim za reč gospodina ministra da će zakon o finansiranju lokalnih samouprava, uz zakone o kojima smo ovde govorili, pominjali, to je imovina lokalne samouprave i regionalni razvoj, konačno definisati mesto lokalne samouprave i kroz ovaj aspekt.
Lokalna samouprava danas je opterećena mnogim problemima i to svi znamo i svi za to snosimo odgovornost. Nema u parlamentu stranke koja nije na vlasti u nekoj opštini. Nadam se da ćemo se složiti da je taj uticaj partokratije zaista prevelik na lokalnom nivou.
Govori se o tome da treba racionalizovati lokalne samouprave. Što se tiče broja zaposlenih, potpuno se slažem i taj proces je započeo, takođe, rešenjima koja je ova vlada usvojila, ali čini mi se da tu treba biti vrlo studiozan, jer je jasno da tu ima previše ljudi. Ta birokratija je u značajnoj meri multiplicirana u odnosu na potrebe, ali sastav ljudi koji rade u tim službama zaista može biti popravljen, tako što ćemo dovesti stručne, mlade i obrazovane ljude, koji će imati inicijativu da lokalne samouprave dovedu na onaj nivo koji nam je potreban.
To zaista nije fraza. Mi imamo i u Nišu izvanredne mlade ljude koji čekaju posao, pri tom, naravno, treba obezbediti mogućnost da oni koji već rade, a koji nemaju više dovoljno energije i taj stepen obrazovanja, i vrstu obrazovanja, da modernizuju lokalnu samoupravu, da prosto na jedan sasvim dostojanstven način svoja radna mesta napuste.
Znači, to nije nikakva pretnja, to treba da bude rešenje koje će biti dobro za sve i moguće ga je naći. Program racionalizacije je već pokrenut, ali ponavljam, mnoge su stranke zaposlile ljude u lokalnim samoupravama, to dodatno opterećuje lokalne budžete, pri tom ne vodeći dovoljno računa o stručnosti. Na nama je da taj kriterijum dovedemo do potpuno najvažnijeg nivoa. Što se DSS tiče, ona nema nikakvu dilemu da će to biti jedan od osnovnih kriterijuma.
Ovaj zakon predviđa i ograničenje u platama, slažem se, treba vršiti tu kontrolu detaljnije. Ako pogledate malo po lokalnim samoupravama, videćete paradoks gde predsednici opština imaju veće plate od gradonačelnika u istim gradovima.
Znači, te nelogičnosti prosto moramo da otklonimo i zaista očekujem da svi ovi pominjani zakoni lokalnu samoupravu stave u središte društvenog života Srbije, jer onako kako danas Evropljani razumeju lokalnu samoupravu, ona je prosto nosilac razvoja, nosilac međunarodne saradnje, nosilac projekata, predviđanja, definisanja, artikulisanja, koncipiranja, načina da određena regija dostigne odgovarajući razvoj.
To zaista centralna vlast ne može, jer ona ne poznaje te probleme i ne treba da ih poznaje na taj način kako ih poznaju ljudi u lokalnoj vlasti. Ako smanjio uticaj partokratije, ako dovedemo sposobne, obrazovane i mlade ljude, dovešćemo i lokalnu samoupravu tamo gde ona treba da bude, a to će biti dobro za Srbiju u celini. Hvala.