Dame i gospodo narodni poslanici, evo, kao član Odbora za poljoprivredu mogu da kažem da kad je u pitanju ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za PIO poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada, smatram da bi gospodin ministar trebalo da se udostoji i sasluša amandmane koje su podneli poslanici SRS. Ova njegova želja da se pomogne staračkim domaćinstvima prema kojima postoji dug po osnovu neisplaćenih penzija bila bi dobra kada bi se to desilo samo u prvoj polovini 2006. godine, a ne da razvlačimo to na 2007, 2008, 2009. i 2010. godinu.
Moje kolege poslanici iz SRS, obrazlažući ove ranije amandmane, lepo su dali do znanja, ali s obzirom da ministra nema ovde, niti nikog od njegovih saradnika, ne znam da li će to uopšte biti preneto, da su pitanje penzije onih zemljoradnika koji su pri kraju svog životnog veka. Plašim se, kao i većina njih, da mnogi od tih poljoprivrednika koji očekuju te penzije možda ih neće ni dočekati.
Ministarstvo bi moglo da se pozabavi i vama, ozbiljnije da shvati ovaj problem, kako oni rekoše koji su hteli da isprave, od nekih ranijih vlasti. Ali, ja moram da kažem da je poljoprivreda bila ta koja je nosila ovu državu kada je bilo najteže, kada su bile sankcije i sada posle sankcija u poslednjih pet godina nosi ovu državu na svojim plećima.
Mi smo mnogo više očekivali od nekog strateškog dugoročnog plana Ministarstva poljoprivrede u razvoju i saniranju svega ovoga što se dešava, a tiče se same poljoprivrede. Međutim, ovo ministarstvo, pa ni ova vlada, jedan strateški i dugoročni plan o revitalizaciji, oživljavanju poljoprivrede nemaju nikako.
To bi se moglo tumačiti time što vidimo konkretno da je sama ova penzija deljena na četiri godine, kada vidimo da Vlada ove koji bi to dobili stimuliše tako što bi se obračunavala kamata u iznosu od 8,5% ili, kako reče predsednik Odbora za poljoprivredu Zoran Mašić, zašto se to ne koristi, ako već znamo da je plan buduće stope inflacije da će biti nešto veća.
Prema tome, mislim da moramo sagledati ovu situaciju koja se tiče poljoprivrede, moramo sagledati da je poljoprivreda izgubila puno sa nekim merama, posebno Ministarstvo poljoprivrede, a to se odnosi na to da već u 2006. godini gubimo premije za suncokret, za soju, na putu smo da još neke veoma bitne stavke koje čine poljoprivredu, koja je u teškoj i lošoj situaciji; dovodimo do još goreg položaja zemljoradnika.
Mi nemamo ni sigurnost ove vlade da izađe i da kaže – vidite, imate zaštitnu cenu pšenice, ispod te ne može biti, imate zaštitnu cenu suncokreta, ispod te ne može biti, imate zaštitnu cenu kukuruza, imate zaštinu cenu šećerne repe i ispod toga ne može biti, imate zaštitnu cenu soje, ispod te ne može biti. Međutim, ova vlada je prepustila poljoprivrednicima da se bave sami sobom, da se snalaze kako znaju i umeju.
Nadam se da ćete imati toliko razumevanja za amandmane koji su podneti od strane SRS, prihvatiti ih i time samo pokazati deo dobre volje za budući život zemljoradnika i razvoj sela. Hvala.
