Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje sednici narodni poslanik Esad Džudžević.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM DUGU REPUBLIKE SRBIJE PO OSNOVU PREUZIMANjA OBAVEZA REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE POLjOPRIVREDNIKA NASTALIH PO OSNOVU NEISPLAĆENIH PENZIJA I NOVČANIH NAKNADA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Krstin, Veroljub Arsić, Zoran Mašić, Paja Momčilov, Radiša Ilić, Zoran Antić i Zoran Anđelković.
Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima koji su podneti na Predlog zakona.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, evo i druge tačke dnevnog reda koja je vezana za penzije, samo ovaj put za penzije poljoprivrednika. Članovi Vlade, odnosno ministar Dinkić stalno najavljuju, valjda zarad svojih političkih poena, da će te penzije biti isplaćene. Izgleda mi da u tim svojim najavama ne žele da razočaraju one koji treba da prime te penzije, pa neće da kažu da je konačna isplata u 2010. godini. Daj bože da neko sačeka te penzije, od lica koja treba da ih prime. Znači, reč je, na prvom mestu, o poljoprivrednim penzijama, tako da se prva isplata garantuje do kraja 2007. godine, a podeljeno je u četiri rate – svake godine po jedna rata.
Evo kako to izgleda kada Vlada mora nešto da isplati, pa voli da se hvali kako će to da isplati i onda donese poseban zakon da bi sa tom isplatom taj rok odložila koliko je moguće. U najmanju ruku, to je nemoralno. Zašto je nemoralno? Prvo, zato što je sredstava u budžetu i ove godine bilo za isplate zaostalih penzija, kako po osnovu radnog staža, tako i po osnovu poljoprivrednih penzija. Znači, potrebno je obezbediti nekih 20 milijardi.
Mi ćemo preneti 31.12.2005. godine u 2006. godinu negde oko 19 milijardi dinara, za šta ne postoje stavke gde će se trošiti. Jednostavno, nema rashodne stavke u budžetu za 2005. godinu. Nešto malo veći iznos preneće se i u 2007. godinu, ukoliko ne bude bilo rebalansa budžeta Republike Srbije.
Razlozi za ovakvo ponašanje ministra Dinkića, odnosno njegovo obrazloženje jeste da će, ukoliko isplati ove penzije koje su zaostale i koje ima obavezu da isplati, doneli mi ovaj zakon ili ne, bio on izglasan ili ne, doći do poremećaja gotovog novca na tržištu, da će se izvršiti pritisak na stabilnost dinara, da će se izvršiti pritisak na robu, odnosno da je moguće povećanje cena. To su njegova obrazloženja, koja možda i mogu proći kod nekoga ko nije završio više od četiri razreda osnovne škole.
Onda su imali hvale o tome kako su devizne rezerve Republike Srbije 5,6 milijardi dinara, kako 2,6 puta prebacuju novčanu masu koja je u opticaju. Sada se postavlja pitanje čemu onda služe te devizne rezerve. Navodno služe za neku stabilnost dinara. Ako će tih 20 milijardi dinara koje će biti isplaćene kao poljoprivredne penzije ugroziti stabilnost dinara, zašto jednostavno ne aktivira te devizne rezerve? On tvrdi da one ne služe za to.
U svom obrazloženju pokazuje čemu služe devizne rezerve. Rekao je da ukoliko Srbija više ne dobije ni dinara, imamo dovoljno deviznih rezervi da uvozimo robu široke potrošnje sledećih šest do osam meseci. Evo čemu služe devizne rezerve ovoj vladi i Dinkiću, znači, za pokrivanje uvoza.
Njegova priča da ova vlada radi u interesu građana pada u vodu, jer da radi u interesu građana, ovih 20 milijardi dinara bilo bi isplaćeno. U čijem onda interesu radi Dinkić? U ovom slučaju, u interesu uvozničkog lobija. Njima mora da se obezbedi dovoljno deviza da mogu nesmetano da uvoze robu i zarađuju novac.
Dalje, nikada se nije zapitao u kom bi smeru ovaj novac bio upotrebljen ako isplati te poljoprivredne penzije. Najviše u to da ti isti poljoprivredni penzioneri izmire svoje poreske obaveze prema državi i to poreske obaveze koje su nastale od kada ste vi na vlasti, od 5. oktobra naovamo.
U toj svojoj nemoralnosti idete do kraja. Zašto nije ostavljena mogućnost poljoprivrednicima da sami odluče hoće li uplaćivati u penzioni fond ili neće? Ta mogućnost im nije ostavljena, a programski ste se zalagali za to i u predizbornoj kampanji obećanje skoro svih stranaka koje su sada u vladajućoj koaliciji bilo je da poljoprivredne penzije treba da budu na dobrovoljnoj osnovi.
Sada ste omogućili dobrovoljnost tako što ste im ostavili mogućnost ili da budu fizička lica, znači da se registruju kao preduzetnici, ili da plaćaju poljoprivredne penzije, s tim da će država da im odredi kolike će im te penzije biti, koliki će biti taj porez kao naknada za penzije. To je ono što je u ovom slučaju nemoralno od strane Vlade Republike Srbije.
Dalje, kada se pročita sam Predlog zakona vidi se da Vlada Republike Srbije gleda da na još jedan način, što je moguće više, zakine poljoprivrednim penzionerima i penzionerima uopšte. To se vidi već po tome da se obračunava kamata na te zaostale penzije od dana kada ima obaveza da se isplati penzija, po ovom zakonu, znači tu Vlada Republike Srbije i Dinkić žele da oštete građane, a ne od dana nastanka obaveze, znači kada je tu penziju trebalo da prime, a nisu je primili.
U toj svojoj nemoralnosti idete dotle da kažete da je to samo 8,5% na godišnjem nivou.
Zašto tu kamatu ne primenjuje poreska uprava za one koji ne uplate porez na vreme? Izjednačite situaciju kada dugujete i kada vam neko duguje. Znači, u tome jeste problem.
Da li ste stvarno optimisti da će inflacija biti 8,5% sledeće godine? Da do 2010. godine inflacija neće premašiti 8,5% na godišnjem nivou? Vrlo ste optimistični. Za ovu godinu planirali ste 9,8%, a izašli ste već na preko 20%. To što malo preko Republičkog zavoda za statistiku spuštate inflaciju, to je druga stvar, ali ona je već preko 20%.
Jedan od razloga povećanja inflacije jesu baš poreski zakoni koje ste uveli, na prvom mestu porez na dodatu vrednost, pa kada pričamo o poljoprivrednicima i poljoprivrednim penzijama oni sada prvi put u svojoj istoriji plaćaju porez na dodatu vrednost na repromaterijal. Znači, plaćaju na sve, nema više subvencija za naftu, nema više subvencija za veštačko đubrivo, za rezervne delove, nema više ničega.
Ko hoće da ostvari pravo na te subvencije moraće da se registruje kao preduzetnik, ali sve što uspe da ostvari kroz subvencije vratiće se kroz porez na zarade i porez na dohodak građana, tako da uopšte ne znaju da li se vredi prijavljivati i registrovati kao preduzetnik ili se odreći svih prava i subvencija. Večita nedoumica, od kada je porez na dodatu vrednost stupio na snagu.
Dalje, u toj svojoj navodnoj brizi za građane pokazujete kolika je na sledećem primeru: imali smo rebalans budžeta Republike Srbije za 2005. godinu, pa se postavlja pitanje šta je sa zaradama lica koja su ostala bez posla u postupku privatizacije i platu treba da prime sa biroa? Koliko je meni poznato, čak i oni koji su maja meseca ostali bez posla, uredno se prijavili na biro, uredno svakog meseca odlaze da prijave svoj status nezaposlenog, ne dobijaju naknade po osnovu toga što su izgubili posao, i to od države.
Ne možete da kažete da niste znali koliko ih ima, jer ste rebalans imali u julu 2005. godine. Znači, već tada ste mogli da opredelite dovoljno sredstava da i ti građani prime te plate po osnovu toga što su ostali bez posla. Znači, nema, jednostavno, želje.
Najvažnije je da se država zadužuje sa kreditima, i to velika javna preduzeća, koja ćete uskoro da privatizujete, neće ostati u državnoj svojini, ali bitno je da za nove gazde i vaše gazde infrastruktura bude uređena, da građane koji rade u tim preduzećima izbacite sa posla i dovedete do onog broja koliko to odgovara vašim gazdama, da ti isti građani koji su ostali bez posla vraćaju dugove i kontragarancije koje dajemo u Republici Srbiji, a novi gazda da dođe na gotovo. Znači, tu se upotrebljavaju sredstva koja treba da se vrate građanima kroz penzije, na prvom mestu.
I, voleo bih da mi ministar odgovori zašto se kasni sa isplatama lica koja su ostala bez posla, a treba da budu isplaćena sa biroa za nezaposlene po osnovu godina radnog staža koliko su bili u radnom odnosu.

Reč ima poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na amandman, s obzirom da se ministar Dinkić nije izvinio poslanicima SRS, zadržavam pravo da kad god pomenem njegovo ime u kontekstu, ukoliko mi odgovara, da mu vratim istom merom. Jedina je razlika što bilo kojom merom da mu vratim takav epitet odgovara. Prema tome, zadržavam pravo, kada je Mlađan Dinkić u pitanju, da kažem da je mufljuz, hohštapler, kriminalac, bitanga i sve ostalo.
Evo, koliki je mufljuz ministar Mlađan Dinkić upravo u ovom zakonu imamo primer. Bili ste svedoci koja se halabuka digla oko toga – mi hoćemo da isplatimo penzije, radikali ne daju, radikali zadržavaju sednicu, ne možemo da donesemo zakon po kome ćemo da isplatimo. A, kada se pogleda taj isti zakon, umesto da se penzionerima, u ovom slučaju poljoprivrednim penzionerima, isplati 1. januara 2006. godine, kako je bilo ovde, jedna petina, prva isplata penzionerima poljoprivrednicima će krenuti 1. januara 2007.
Sada nije petina, nego četvrtina, i po stopi od 8%, a zakon po kome su mogli da isplate do sada sve zaostale dugove... I, da se razumemo, ovo su dugovi nastali od 2001. godine, od dolaska buldožer revolucije, od onda kada ste na krilima tog vašeg Zapada došli ovde, kada ste govorili – penzionere ste osiromašili. Sada im uskraćujete za godinu dana jednu petinu onoga što je odavno trebalo da dobiju.
Dame i gospodo narodni poslanici, onaj, neću da iskoristim epitet, hvali se kako ima silne milijarde budžetskog suficita, a istovremeno penzionerima poljoprivrednicima (da se razumemo, ovo su male penzije, ne verujem da prelaze 8.000) ne isplaćuje, nego im proteže dug do 2010. godine. Nećete vi ni 2006. godine da vladate, nemojte ljudima da tovarite te dugove koje ste napravili; 2006. godine niče trava, odoste vi sa političke scene.
Narodni poslanik Milorad Krstin podneo je amandman kojim traži da se kompletna isplata penzija poljoprivrednim penzionerima isplati od početka 2006. godine do kraja 2006. godine. Samo tako ćete ono što ste već opljačkali za ovih pet godina i pare kojima se služite već pet godina vratiti penzionerima.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Pošto je napokon svima jasno da od opozicije ne zavisi isplata penzija, da od opozicije ne zavisi ni namirenje duga prema penzionerima i svima onima kojima država duguje, pošto je sve to jasno, pošto je jasno da je jedna trećina veća od jedne šestine, i to smo napokon završili, sa tom matematikom, da pređemo na ovaj drugi zakon o javnom dugu.
Gospodin Arsić je podneo amandman na član 2, gde se na konkretan način izlaže ova ideja kako da se dug isplati u roku od godinu dana. Znači, isplata bi krenula u martu 2006. godine, a poslednja rata bi se isplatila u decembru 2006. godine. Kvartalno bi se isplaćivala po jedna četvrtina tog duga, sa daleko većom kamatnom stopom, uvećanom za iznos kamate obračunate po stopi rasta cena na malo na mesečnom nivou od trenutka nastanka obaveze do dana isplate. To je daleko veći procenat od ovih 8,5%.
Sad da se vratimo na nešto što može da liči na načelnu raspravu povodom ovog predloga zakona. Znači, pre otprilike dva meseca je na dnevnom redu bio epohalni zakon i tim zakonom je predviđeno da kompletan dug penzionerima poljoprivrednicima prerasta u javni dug, da se zato izdaju obveznice i sa različitim rokovima dospeća, tako da se dug u periodu od februara 2006. zatvori februara 2010. godine.
Posle mesec i po dana Vlada se setila da još epohalniju stvar predloži, a to je da se taj dug namiri od 1. januara 2006. godine, pa do konačne isplate u 2010. godini. Ovako kako je određeno, 2010. godina, to bi moglo da znači i decembra 2006. godine, s tim što je u članu 2. Predloga zakona data određena dinamika i ona ne kreće 1. januara 2006. godine, nego praktično kreće u 2007. godini. Čak se ni ne navodi mesec.
Znači, Vlada sama sebi za svoj dug daje neki stendbaj aranžman i ovo u stvari nije zakon o javnom dugu, ovo je zakon o reprogramiranju duga na jedan vrlo interesantan način. Osnovni predlog bi bio rok 48 meseci po jedna petina, a sada to ide otprilike pet godina, odnosno šest meseci, s tim što isplata ide u poslednje četiri godine sa po jednom četvrtinom, a u 2006. godini ništa. Ako iz ove matematike, a nas su ubeđivali u načelnoj raspravi da je to pozitivna matematika, neko može da nađe nešto pozitivno, onda svaka čast.
Na šta bih još ukazao povodom ovog amandmana na član 2. Predloga zakona? Mi predlažemo drugačiju dinamiku. Mi imamo pokriće za ovaj predlog. Pokriće za ovaj predlog nalazi se u činjenici da je 2005. godina bila suficitarna. To bukvalno rečeno znači da je ove godine država toliko para zaradila, odnosno toliko je obezbedila javnih prihoda da kada namiri sve javne rashode ostaje još. Pošto je takva situacija, onda, po principu prioriteta, treba država da namiri obaveze koje ima prema građanima, ove obaveze po osnovu državne garancije, gde država garantuje stabilnost tog fonda koji reguliše PIO poljoprivrednika.
Moram da kažem da je taj fond nametnut poljoprivrednicima još 1985. godine. Taj fond je trebalo da bude na principima dobrovoljnosti, ali te godine je neka politika zaključila da posle obaveznog zdravstvenog osiguranja poljoprivrednika treba ići sa obaveznim PIO, pa su se čak i neki hvalili, međutim, odmah posle godinu i po dana se videlo da je taj koncept obaveznog penzijsko-invalidskog osiguranja poljoprivrednika promašen koncept. Odmah se to videlo.
Uporno se istrajava, evo otprilike 20 godina, na tom sistemu. Verovatno je sada mnogo stvoreno i obaveza i mnogi ljudi, verujući u zakon, očekuju sa pravom neka prava; sada praviti neku transformaciju je vrlo teško, odnosno moguće je, ali ova vlada ne razmišlja u tom pravcu. Jednostavno ne želi da se uhvati u koštac sa ovim problemima.
Šta će da se desi već na prvim čekovima od januara meseca 2006. godine? Desiće se to da će u februaru mesecu, kada se vrši isplata penzija, na čeku da stoji da se isplaćuje penzija za januar 2006. godine, a ovaj dug, ja mislim da je to 22 i po penzije, praktično se definiše i uvećava za odgovarajuću kamatu, kako je ovde to predloženo, i praktično, ako se ima u vidu kakva je kamatna stopa koja se predlaže, onda realno taj iznos pada. Vrednost tog novca pada realno u odnosu na dan kada bude sukcesivno taj dug u četvrtinama bio izmiren.
Samo bih podsetio da se ovim zakonom završava još jedna vrlo krupna stvar za državu i ceo ovaj zakon je, u stvari, zakon koji pomaže Vladi i državi. Nije ovo zakon koji pomaže penzionerima. Prošli put vas nismo mnogo kritikovali povodom ovog zakona, ali smo tražili da se izjednače rokovi dospeća za naplatu obveznica koje se budu izdavale, da penzionisani poljoprivrednici i penzionisani koji su nekada bili zaposleni budu u istom položaju. Samo smo tu primedbu stavili, drugo ništa nismo prigovarali. Sada moramo da kažemo šta se krije iza svega ovoga i ove operacije sa prvim i drugim zakonom.
Znači, država želi da zaštiti pre svega neke svoje interese; to nisu interesi ove vlasti i ove države, to su interesi MMF-a, jer on diktira makroekonomsku politiku i želi se ovim zakonom da se spreče eventualni sporovi. Ovim zakonom se zaustavlja, ako tako mogu da kažem, primena pravilne kamate ili kamatne stope na nešto što je dug. Ovo dobija neki svoj poseban status. Država, odnosno ova vlada može da se hvali kako penzioneri u februaru primaju penziju za januar, a kada se kaže – dužni ste 20 i nešto penzija, kaže – to smo regulisali posebnim zakonom.
Na ovaj način se, u stvari, negira nekoliko odredaba Zakona o PIO. Prvo, negira se ona odredba, mislim da je to član 108, koja propisuje da se početkom sledećeg meseca isplaćuje penzija za prethodni mesec.
Moram da kažem da će opet biti u neravnopravnom položaju penzioneri poljoprivrednici i penzioneri koji su bili nekada zaposleni, iz prostog razloga što je period dugovanja različit. Ovamo je mesec i po dana, a ovamo 22 i po meseca. I sami vidite da sada penzioneri kada dobijaju, ili ovih meseci kada su penzionisani poljoprivrednici dobijali čekove sa obračunom penzija i onim papirom za isplatu, dobijali su da se to odnosi na neki mesec iz neke godine, otprilike i pre nego što je ova vlada formirana.
Ovim zakonom očistiće se taj deo, pa će u februaru da bude da se prima januarska penzija. Verovatno računaju da će ona biti nešto malo viša, tako Vlada zaustavlja neki rast penzija. Ona će prividno u februaru biti veća, zato što prati neko usklađivanje, pa će doći do nekog malo većeg iznosa od one koja bi bila kada bi se redovno mesec za mesec vršila isplata penzija.
Imajući u vidu sve ovo, mi predlažemo da u toku 2006. godine izvršite tu sanaciju i isplatite sve zaostale penzije penzionerima poljoprivrednicima, jer vi tvrdite da za to postoje sredstva. Vi tvrdite da postoje sredstva za to. U pitanju je suficit. Vi ste suficit planirali i za 2006. godinu.
Potrebno je samo da malo porazgovarate sa ovim vašim nalogodavcima iz MMF-a, da im otvoreno kažete – ova vlada ima da padne ukoliko prioritet u namirivanju dugova budu neke obaveze prema MMF-u; zato smo prinuđeni (to ja sada vama sugerišem kako da im kažete) da isplatimo ove penzije, kako bismo obezbedili koliko-toliko stabilnost i prevarili buduće birače za buduće izbore da nam poklone poverenje. Na taj način se kandidujete kod vaših sponzora iz MMF-a, pošto ste vi sa Borisom Tadićem garancija stabilnosti da će politika MMF-a, NATO pakta i ostalih koji su nas bombardovali da se dosledno sprovodi na ovom prostoru.
Ja vam to predlažem. Možete slobodno da se hvalite na taj način, neće niko da vam zameri u Srbiji, pošto svi ljudi to znaju, ali ako bude makar neka korist, da se isplati ovim ljudima ta penzija koja zaostaje, vi ste napravili stvarno dobar posao. Možda ćete nekoga od ovih da prevarite, pa da glasaju za vas, jer očigledno vodite računa o tim stvarima.
Na kraju želim da kažem da isplata penzija ni po ovom zakonu, ni po onom prethodnom ne zavisi od Srpske radikalne stranke. Dug može da se namiruje i bez ovih zakona. Oba ova zakona u suštini nisu potrebna, ni onaj od pre dva meseca, ni ovaj, samo da je Vlada imala smelosti, hrabrosti i želje da namiri dug, tim pre što se hvalila da ima strašan suficit.
Samo da vas podsetim da je ovo prva vlada u istoriji koja je obezbedila ovako značajan suficit. Znate da su se javili neki predlozi za Nobelovu nagradu, da bi to bilo epohalno.
A verujem u to što ste rekli da postoji suficit, verujem da postoji mogućnost da izmirite i ovaj dug. Ohrabrujem vas, slobodno izmirite dug prema penzionerima.
Srpska radikalna stranka neće da vas proziva zbog toga, neće pronaći u tome povredu nijednog procesa, nijednog zakona. Kada imate suficit, ponašajte se suficitarno. Ispunite sve svoje obaveze koje imate prema građanima, a ovde se radi konkretno o penzionerima. U krajnjem slučaju, aplaudiraćemo zajedno sa penzionerima.
Ali, nemojte istovremeno da idete sa jednom pričom o velikom suficitu, a onda dajete predloge zakona gde tražite da se vrši reprogramiranje dugova, uz smanjivanje realnih obaveza države prema penzionerima, odnosno smanjivanje realnih potraživanja po osnovu neisplaćenih penzija, pa da se onda još ljutite što vas neko kritikuje i što neko pomeri malo tu prašinu da javnost vidi o kakvoj se operaciji radi u vašoj režiji.
S obzirom da smo stvarno zašli u veliki spor oko ovoga, pozivam predstavnike G17 plus, pošto smo im obećali, mi 15 minuta po amandmanu, vi 15 minuta po amandmanu, izađite i kažite u čemu se ogleda kvalitet vašeg predloga, odnosno u čemu je bolji vaš predloženi član 2. Predloga zakona od onoga što mi predlažemo našim amandmanom.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Anđelković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Mašić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću objasniti suštinu mog amandmana i onoga za šta se zalaže Srpska radikalna stranka kada se radi o isplati zaostalih penzija zemljoradnicima.
Kao što ste mogli primetiti, polazište našeg zalaganja je upravo iskazani suficit u budžetu Republike Srbije u 2005. godini i pogotovu projektovani suficit u budžetu za 2006. godinu. Koliko se sećam, kada smo pravili budžet za 2006. i kada smo raspravljali o njemu, ovde za ovom govornicom od strane ministra finansija je izneto da se planira suficit od 39.560.212.000 dinara.
Ako je suficit realno projektovan i ako mislite da je realno to ostvarenje, onda stvarno ima osnova da se isplati dug najugroženijoj populaciji u ovoj našoj zemlji, a upravo su to staračka domaćinstva.
Znači zemljoradnici, dakle oni koji teško obrađuju svoje njive, jer ili nemaju mehanizaciju ili je ta mehanizacija stara maltene onoliko koliko su i oni stari, a pogotovo ako se uzme da je taj dug koji država ima prema zemljoradnicima, kako je ovde izneto, 20 milijardi dinara.
Ako predlažete da se tih 20 milijardi dinara isplaćuje tek od 2007. godine, pa do 2010. godine, a u ovoj godini smo imali inflaciju, neka bude i 18% ili 20%, koliko se zvanično operiše, i ako je projektovana inflacija za sledeću godinu, izneta ovde kod obrazlaganja budžeta, a projektovana inflacija za 2006. godinu je 9,3%, sa ovih 18 ili 20%, to je 25 ili 27% inflacije u ovoj i sledećoj godini, za toliko će se obezvrediti tih 20 milijardi dinara.
Znači, ako bi ostalo na tome što vi predlažete, zemljoradnici u 2007. godini neće imati, neće moći da dobiju u naredne tri godine, pa možda i četiri, 20 milijardi, već će 2007. godine biti manje od 15 milijardi. Da li smatrate da činite uslugu zemljoradnicima time što u suštini reprogramirate, kako je gospodin Krasić rekao, taj dug, a ne da realno želite da isplatite to i da stvarno pomognete tim zemljoradnicima koji žive na rubu egzistencije?
Prema tome, ima osnova apsolutno da se prihvati ono što mi predlažemo kao poslanička grupa, da se tim penzionerima, zemljoradnicima isplati penzija u ovoj godini, znači, taj dug da se isplati, a naš je argument da 94% tih penzionera prima najnižu penziju. Najniža penzija u ovoj državi je 25% prosečnog ličnog dohotka radnika. Ako uzmemo da je prosečni lični dohodak ovih meseci 17.800 dinara, najniža penzija je oko 4,5 hiljada dinara.
Da li mislite da stvarno neko sa 4,5 hiljada dinara u kući, tamo gde je jedan ili dvoje penzionera zemljoradnika sa 9.000 dinara, može preživeti? I, uostalom, kako će živeti te 2007. godine, koja će visina penzije biti; biće otprilike na ovom nivou kako predlažete, ovu isplatu mesec za mesec, da taj dug počne da se vraća od 2007. godine.
Mislim da nemate pošten odnos prema zemljoradnicima, prema onima koji su ovu državu održali ovih proteklih 15 godina. Ako ništa drugo, zemljoradnici svojim radom i angažovanjem nisu dozvolili da narod ove države gladuje prolazeći kroz inflaciju, kroz ratove, nego su marljivo radili i neki su u međuvremenu stekli pravo na penziju. Mislim da je pošteno da im se država oduži, pogotovu država koja već ostvaruje suficit, znači ima pozitivno poslovanje, postaje bogata, postaje država koja se ubraja u one koji imaju dobru ekonomiju, a sa druge strane, nije darežljiva prema svojim građanima.
Nerealno je projektovana i kamata kojom vi želite da ta sredstva kroz četiri godine uvećavate, od 8,5%.
Ako je već projektovana inflacija, prema vama, prema Vladi, 9,3% u 2006. godini, zašto niste bar u 2006. godini uvećali za projektovanu inflaciju, a ne 8,7, koliko ste predložili, ili 8,5? Zašto niste bar u 2006. godini, ako ste već projektovali inflaciju na 9,3, išli na 9,3? Svesno idete na umanjenje tih sredstava.
Isto tako je nerealno da 2008. godine treba da bude inflacija 4,5. Ne znam na čemu se temelji takva procena, kakvu ćete makroekonomsku politiku voditi da biste ostvarili tako nizak inflatorni rast u ovoj državi. Mislim da je nerealno i daj bože da ostanemo na jednocifrenoj i da ne prelazi 10%, a bila su strašna obećanja i zalaganja, kada smo ovde raspravljali o budžetu za 2005. godinu, da se neće probiti tih 10%; sada se to više ne spominje i niko se ne smatra odgovornim zašto je tolika inflacija u ovoj godini.
Želim da kažem da je pored ovog odnosa prema penzionerima zemljoradnicima, nažalost, i kroz vođenje agrarne politike Vlade, ova staračka populacija posebno pogođena, jer upravo ta staračka domaćinstva najmanje dobijaju podsticajnih mera, gde se, istina je, u protekle dve-tri godine u većem obimu izdvaja za poljoprivrednike, ali to opet dobijaju samo određeni ljudi.
Ta sredstva podeljena su u protekle dve godine u iznosu od 10 milijardi dinara. Javnost ove države nije saznala ko su ti ljudi koji su dobili ta sredstva, a deljeni su krediti od 5.000 do 200.000 evra. Voleo bih da bar za jednog ili pet zemljoradnika u ovoj državi Ministarstvo poljoprivrede i Vlada kažu – to su ti poljoprivrednici koji su dobili 100, 150 ili 200.000 evra, koji će za pet godina svojim radom i angažovanjem, kakav oni treba da imaju kapital i potencijal i koliku površinu zemlje, kakav stočni fond, kakvu mehanizaciju da bi za pet godina, a pogotovo tamo gde je grejs-period od godinu dana, da će vratiti za pet godina i da će ta sredstva dalje da se koriste.
Nažalost, saznanja su, i to je jasno rečeno i ministru poljoprivrede i indirektno predsedniku Vlade, da su ta sredstva u značajnom obimu dobijali opet ljudi koji pripadaju vladajućim strankama.
Bojim se da će ova agrarna politika i ovo što država čini i deli pare građana poljoprivrednicima propasti u značajnom obimu, kao što su propadali "zeleni planovi" i mnogi drugi potezi i investicije u poljoprivredi, jer nema nikakve transparentnosti. Drži se pod velom tajnosti, sa obrazloženjem da to nije u skladu sa bankarskim zakonima i propisima i da se ne može obelodaniti i reći ko su ti ljudi koji su dobijali tako enormne iznose kredita, i kako će oni, uostalom, vratiti.
Obaveza je bila, pre svega, Ministarstva poljoprivrede da posle pola godine od dodeljivanja podsticajnih sredstava izvrši proveru namenskog korišćenja tih sredstava.
Odbor za poljoprivredu je tražio informaciju na tu temu, da budemo informisani koja je provera napravljena i da li su utvrđene određene nepravilnosti. Tražili smo da formiramo jednu komisiju od tri člana i tražili smo od ministra da odaberemo ljude, a to nismo još realizovali ne greškom ministra, nego greškom nas poslanika iz Odbora za poljoprivredu. Budite sigurni, to ćemo uraditi i, ako ništa, kroz to informisati javnost.
Kroz vođenje agrarne politike ne vodi se računa o staračkim domaćinstvima. Oni teško mogu unapređivati poljoprivredu proizvodnju. Kroz projekat ruralnog unapređenja poljoprivrede finansiraju se, a to je dobro, mladi ljudi koji ostaju na poljoprivrednim gazdinstvima. To su poljoprivrednici do 40 godina i mi to pozdravljamo, treba da budu finansirani. U politici dugoročnog razvoja poljoprivrede, tj. strategiji razvoja poljoprivrede izneto je od strane Ministarstva poljoprivrede, i u krajnjem je Vlada to usvojila, da će postojati mnogo značajnija briga upravo o staračkim domaćinstvima.
Ovakvom politikom ne daju se dobri signali ni mladim ljudima da ostaju na selu, jer ako će njihova budućnost i perspektiva biti da će živeti od penzije od nekoliko hiljada dinara, onda će se mnogi zapitati da li treba da ostaju na poljoprivrednim gazdinstvima i da se bave poljoprivredom.
Svi smo svedoci da naša sela odumiru, čak i u žitnicama kakva je Vojvodina, ali i u Mačvi i Šumadiji, gde je sve veći broj staračkih domaćinstava. Ova država mora povesti veću brigu o tome da ostaje veći broj mladih ljudi na tom poljoprivrednom zemljištu i da se tu unapređuje poljoprivredna proizvodnja, proizvodnja hrane, pre svega, ali i da se od strane države pomognu ta staračka domaćinstva koja su na rubu egzistencije i jedva sastavljaju kraj s krajem.
Prema tome, zalagaćemo se da se promeni ovo što je predloženo ovim zakonom i da se prihvate amandmani Srpske radikalne stranke i da se učini napor da se u 2006. godini taj dug koji je stečen po osnovu penzija u proteklom periodu isplati zemljoradnicima, jer ima osnova za tako nešto. Ovim će valjda građani shvatiti laži koje su iznošene sa ove govornice da SRS opstruira donošenje ovih zakona, da ne bi, zaboga, penzioneri ili poljoprivrednici penzioneri dobili. Mislim da se kroz naše rasprave i diskusije mogu osvedočiti ko iznosi istinu, a ko neistinu.
Ako ministar finansija ode u Suboticu, u opštinu i kaže – vi prema zakonu imate pravo da dobijate kao transferna sredstva nekih 100 i nešto miliona dinara, dajem vam još 120 ili 150 miliona, kao da su to njegove pare, zašto onda nije tako darežljiv prema poljoprivrednim proizvođačima.
Takvu politiku ne podržavamo i ne možemo je nikada podržati, ona je na štetu ove države.
Razmislite dobro, vi koji treba da glasate i da podržite ovaj zakon, mislim da ima osnova da prihvatite naš predlog da se prihvate amandmani i da se taj dug prema poljoprivrednicima isplati u 2006. godini, po dinamici koju smo i predložili, a nikako da se prolongira do 2010. godine, a pogotovo da isplata počne od 2007. godine. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Dame i gospodo narodni poslanici, napraviću neke ekvivalente u odnosu na vaš rad i angažman, odnosno svih nas ovde, da bi poljoprivrednicima bilo jasno s kim u Srbiji danas imaju posla i koji su to poslanici skupštinske većine koji će da glasaju u danu za glasanje da se po ovakvoj dinamici, koju nam je predložio ministar o kome je ovde reč i kome ne želim ime da spominjem i ministar Lalović, isplate zaostale poljoprivredne penzije.
Kada je u septembru došlo do objavljivanja vesti kako će Republička vlada da krene sa isplaćivanjem zaostalih penzija poljoprivrednicima, naravno, nije bilo ni reči o ovoj prevari, prevari koja se zove 2007. godina, period od tri godine, do koliko se razvlači isplata tih penzija, komšinica u mom selu, jedna čestita domaćica, komšinica Cana me je pitala – ako je to tako i ako meni ministar finansija duguje 73 i nešto hiljada dinara (to je bilo početkom septembra, jer je došla na kafu i donela svoj poslednji obračunski ček), znači, mogu da očekujem da ću nešto da prinovim u kući.
Jer, upravo je ona jedan od primera o kojima je govorio profesor Mašić – tipično staračko domaćinstvo, ona i suprug, u već poznim godinama, privređuju velikim radom, velikom mukom i svaka nova stvar u kući jednog takvog seoskog domaćinstva, kao što je slučaj te uvažene gospođe, prava je radost i nešto što oni mogu da nazovu za svoje domaćinstvo kapitalnom investicijom, zato što se bore za goli život i preživljavanje. Dakle, prosta reprodukcija, koju oni nekako uspevaju da održe sa ishranom stočnog fonda koji imaju, sa obrađivanjem zemlje.
Ne znam da li vam je dovoljan slučaj Božurnje kod Topole, u kojoj je pre tri godine ugašena osnovna škola koja je radila sto godina. Dakle, škola se, uoči proslavljanja stogodišnjice, potpuno gasi zato što su ostala staračka domaćinstva.
Da prođete putem Topola-Kragujevac, dakle kroz plodnu Šumadiju, i to selo, svako ko bi došao sa strane rekao bi – kakva Švajcarska, kakvi drugi obećani predeli i zemlje o kojima vi pričate, ovo je raj na zemlji i ovde treba da se živi i radi.
Međutim, to je nemoguće zato što Republička vlada, njen premijer i resorni ministri, ministar za poljoprivredu, nemaju nikakvu ozbiljnu strategiju šta rade narednih godina sa poljoprivredom i da je to jedna od strateških grana, u koju treba da se ulaže, ali ne samo radi održivog razvoja poljoprivrede, kako se to kaže, već da se izvrši kompletno restrukturiranje po granama poljoprivrede na osnovu regionalne zastupljenosti pojedinih poljoprivrednih grana.
Jer, to što su najosnovniji izvor prihoda u mom kraju povrtarstvo, plastenici i rodne njive pored Zapadne Morave ne znači da tim istim putem treba da krenu poljoprivrednici u području gde je voćarstvo imperativna poljoprivredna grana, koja je takođe potpuno po strani od petooktobarskog puča naovamo, zato što su ljudi prevareni i niko od njih nije dobio te strateške kredite.
Kada idete u kampanju za lokalne izbore, to ste radili sad i u Bačkoj Palanci, pa je ubedljivo pobedila Srpska radikalna stranka, kao i Kuli, naročito u mestu Ruski Krstur, uporno govorite – mi ćemo za nekoliko dana, samo se pojavite u Ministarstvu, da vam odobrimo poljoprivredne kredite. Dođu ljudi i od tog posla nema ništa.
Ovi koji su radili i koji su ovo sa teškom mukom stekli, izdvajali po visokim stopama poreza i doprinosa u Fond za isplatu poljoprivrednih penzija, ne mogu da shvate da ovako, blago rečeno, monstruozan predlog, da upotrebim reč koja bi se nekome od vas učinila kao najgrublja, neko može da da ljudima koji čekaju penzije, imaju preko 70 godina i da im se sada kaže da će 2007. godine otpočeti isplata tih zaostalih penzija.
U međuvremenu, gospodine Laloviću, treba da odgovorite, pošto je to jedna od informacija koja prati ovu pompeznu najavu isplata penzija poljoprivrednicima od 2007. godine, a arčite pare na sve strane i ceo smo vam republički budžet za 2006. pretresli, ne samo da se pojavljuje suficit od 21 milijarde... Znači, ovim putem poručujem poljoprivrednicima, odmah može da im se najmanje polovina duga isplati, ili ceo dug, u 2006. godini, samo kada biste to hteli, a očigledno je da nećete, nego da ih mučite, tlačite i da vidite ko će da preživi do 2007. godine, jer ljudi obolevaju na selu i nemaju ni za lekove, nemaju osnovna sredstva za život.
Evo, klima i profesor Poskurica, on je poreklom iz seoske sredine, njegovi roditelji i dan-danas žive i rade na selu.
Šta bi radio njegov otac Živan sa nekom bednom penzijicom da nije doktorove pomoći, da mu ne kupuje lekove i sve ono što treba jednom starom i bolesnom čoveku ili drugim ljudima na selu?
Ima takvih primera u selu Kloka kod Topole. Doktor, koji je jedan častan čovek, član SRS, sa svojom porodicom se vratio u selo da živi i da radi, želeći time da da doprinos razvoju sela, iako on ne radi tamo u ambulanti, u zdravstvenom centru, nego putuje u Smederevsku Palanku na posao. Mnogo je takvih ljudi.
Umesto da razmišljate o tome da ubrzano vršite, bar za sela koja se naslanjaju na grad, gasifikaciju, da napravite potrebnu infrastrukturu i omogućite njen razvoj, vi pričate o tome kako ćete da isplaćujete zaostale penzije poljoprivrednicima od 2007. godine. To je da čovek ne poveruje.
Sada da napravim neke ekvivalente. Ogromna većina vas nije danas na sednici, 11,02 časa. Živo me interesuje šta će da se desi danas sa saldom skupštinske blagajne. To vam pričam ne samo zbog supermena, nego i zbog drugih koji dobijaju određene nadoknade za svoj veliki i mukotrpni rad ovde.
Uvek cenim i poštujem poslanika koji ovde sedi, koji sluša i koji je spreman argumentima da brani ono što je stav, ovakve kakva jeste, vladajuće grupacije, ali neradnike i one koji mlate praznu slamu, što bi moji Šumadinci rekli, a za to uzimaju ogromne nadoknade, da pitam da li znaju koliko novca može da se zaradi na uzgoju 10-20 prasića danas. Ako bi znali kolika je cena trenutno žive mere prasića na pijaci, evo, to je neko nagradno pitanje za binga ili za milionera, pojma nemaju. Evo, ja ću da vam kažem – 130, u najboljem slučaju 140 dinara.
Mladi ljudi, poput mog brata od strica i njegove supruge, koji su ostali da žive na selu, a školovani su, mogli su da odu u grad posle završene srednje škole i da žive u gradu na čijoj su teritoriji opštine – opština Čačak, ili da odu u obližnje Kraljevo. Želeli su da pokažu i uzgojem stoke i kroz proizvodnju povrća da hoće da ostanu i da školuju to svoje dvoje dece. Šta su zaradili? Zaradili su bednih 200 evra na uzgoju 15 ili 20 prasića.
Ako vas neko pita kakva je situacija i kako stoje vaši budžeti, vas to ne interesuje, vi razmišljate, naročito oni što imaju to u dnevnom redu za vreme božićnog posta, koliko ćete prasića i jagnjića da pojedete, a da to proizvedete i prodate na pijaci, to vas uopšte ne zanima. Što ćete da se mučite nekoliko meseci, i veoma je rizičan ishod, da li ćete kao oni da zaradite 200 evra, briga vas za to, nego hajde, stiskaćemo dugmiće, glasaćemo, dođe 2007. godina, pa ko pretekne, pretekne, ko dotle, ne daj bože, završi svoj životni vek, samim tim i radni je završio odavno, niko ga ne vidi.
Gospodine Laloviću, vi sad niste tu, kao ovaj vaš drugi kolega ministar o kome je ovde reč, jer neću ime da mu pominjem, baš kao ni poslanici SRS, reč je o tome da će da usledi kamata na dospele rate, odnosno na ove penzije, hajde sad da nam lepo kažete, verovatno vas je on obavestio koja će to kamata da bude i koja će kamata da se primenjuje, koja se primenjuje od dana otkako su penzije zaostale?
Oduševljeni bi bili poljoprivrednici informacijom da će da im se isplati celokupan dug u 2006. godini, što je finansijski moguće, s obzirom na stanje u budžetu i projekciju za 2006. godinu, opet ponavljam, i kada biste im dali kamatu koju od njih traže ove banke, kojih ima raznoraznih po celoj Srbiji, za keš kredite kojima oni mogu da obnove stočni fond, da kupe nešto u kuću, ili za pozajmice, a te kamate su 25 i više posto na godišnjem nivou.
Vi lepo izračunajte sada, pošto oni moraju u međuvremenu da se zaduže da bi nešto kupili, da bi imali osnovne životne uslove, ako ne mogu da prihoduju od svog mukotrpnog, teškog i krvavog znoja i rada, da im kamate budu tolike, ili primenite ovu nepostojeću kamatu u zakonu koju primenjujete kada obračunavate zaostale neisplaćene poreze i druga davanja državi.
Vi i dan-danas obračunavate u upravi prihoda kamatu od 0,2%, a to ne postoji, odgovorno vam tvrdim, ni u jednom od onih Đelićevih zakona iz 2001. godine. Po ko zna koji put ponavljam, ministar o kome je ovde reč namerno izbegava da da odgovor na to pitanje, baš kao što je radio i Đelić dok je bio ministar finansija, jer ta kamata ne može da se primenjuje po zakonu zato što je usvojen amandman SRS, nekim pukim spletom okolnosti te 2001. godine, koji lepo kaže da će se ubuduće zatezna kamata za porez i sva druga davanja državi obračunavati po eskontnoj stopi Narodne banke Jugoslavije, Srbije, ili kroz usklađivanje rasta troškova na malo.
To je mnogostruko manje nego što je obračun ovakve kamate, koju takođe ovi poljoprivrednici, teški mučenici, pod ovakvom vlašću i pod prethodnom, moraju da plaćaju za svoje dospele obaveze, a vi ih tako ponižavate i govorite im da će da im otpočne isplata penzija od 2007. godine. Više je nego jasno da ne želite dobro ni njima, a samim tim ni Srbiji, jer je poljoprivreda jedna od vodećih grana u našoj privredi, o kojoj bi odgovorna vlast morala da vodi računa. Hvala.