Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Miroslav Nedeljković, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Mileta Poskurica, Radiša Ilić, Paja Momčilov, Vojislav Milajić i zajedno Hranislav Perić i Milisav Petronijević.
Primili ste izveštaj Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Nedeljković.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Nedeljković.

Ovim članom 2. se kaže da će se činjenica sa kojim roditeljem deca žive utvrđivati prema nalazu nadležnog centra za socijalni rad, a mi predlažemo da tu stoji – prema odluci nadležnog suda. Zbog čega? Zato što je Porodični zakon, koji smo ove godine doneli, upravo uveo tu novinu da što se porodično-pravnog statusa dece tiče sve odluke donosi sud. Po prethodnom Zakonu o braku i porodičnim odnosima mnoge odluke je donosio centar za socijalni rad. Dakle, sada sve odluke donosi sud, i to je nešto što je kao princip usvojeno.
Podrazumeva se da sud svoje odluke po pravilu temelji na stručnom nalazu centra za socijalni rad, na osnovu nalaza stručnog tima u kome su pravnik, pedagog, psiholog i socijalni radnik, tako da mislimo da je ovo u stvari naš pokušaj da se različiti zakoni dovedu u nekakav međusobni sklad i harmoniju, da sve to bude konzistentno, koherentno i mislimo da bi ovaj amandman, ako se usvoji, samo doprineo toj nekoj doslednosti, a ništa ne bi poremetio.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Podneli smo amandman na član 3. Predloga zakona. Moram da navedem da se tim članom donekle menja član 4. Zakona. Ne menja se ono što stoji u prvom stavu.
Da bi bilo jasnije na šta se odnosi naš amandman pročitaću deo člana 4. koji nije promenjen, a to je stav 1: "Prihodi od uticaja na ostvarivanje prava predviđenih ovim zakonom, a koji se utvrđuju u prosečnom mesečnom iznosu, na osnovu ostvarenih prihoda u tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev, jesu: 1) prihodi koji podležu oporezivanju prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana". To stoji. Radi se o mesečnom prihodu, mesečno se ostvaruje, a u obračun se uzima tromesečni prihod.
Ako tu logiku primenimo na tačku 2) koju ste promenili ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama, naravno nešto ste zadržali od postojećeg, što je bilo u ovom tekstu, vi ste tu ubacili – prihodi ostvareni od otpremnina u slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena ostvarenih u godini dana pre podnošenja zahteva. To nije mesečni prihod.
Znači, po definiciji onoga što stoji u prvom stavu te dve stvari su neuporedive, ne predstavljaju mesečni prihod. Ne predstavljaju nešto što svakog meseca dospeva, već predstavljaju nešto što je jednokratno. To se odnosi na podtačku (4).
Podtačka (5) – naknada po osnovu socijalnih programa. Rešava se tehnološki status ljudi koji su zaposleni po osnovu socijalnog programa Vlade, nekog programa restrukturiranja, da bi neko, to u prevodu znači, bio izbačen sa posla, dobio određen iznos sredstava i vi to njemu uzimate kao mesečni prihod, svodite na tromesečni i uzimate u obračun prilikom utvrđivanja da li su ispunjeni uslovi za dečiji dodatak, jedno od prava koje se predviđa ovim zakonom.
Treći prihod je naknada za vreme nezaposlenosti. On je već u socijalnom položaju, prima naknadu kao nezaposleno lice i vi to primanje, koje je vremenski ograničeno po trajanju, opet uzimate u obračun za ostvarivanje nekog od prava koja su propisana Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Naravno, druge osnove nismo amandmanom obuhvatili. Obuhvatili smo samo ova tri. Predlažemo da se ova tri izbrišu, tako da ostanu podtačke (1), (2) i (3), kao stalni prihodi ili, da budem precizniji, relativno stalni prihodi. Znači, uzima se u obračun penzija, invalidnina, primanja po propisima o pravima ratnih invalida, srodnika koji imaju zakonsku obavezu izdržavanja; to su ti redovni prihodi i ovo što vam je pod (8) zapisano, a tražimo da se brišu podtačke (4), (5) i (6) iz ovog člana koji menjate.
Na ovo što sam rekao u prilog amandmanu gotovo da nemaju nikakav uticaj stavovi 2. i 3. postojećeg člana, koje ne menjate. Moram da skrenem pažnju, pošto se praktično u ovom zakonu tretiraju dva pitanja, dva su ključna pitanja: to je pravo na dečiji dodatak i ova pomoć za novorođenče. Tu ste promenili karakter jednog prava, ali to ćemo kasnije, kada dođe član 69. zakona, kada bude amandman na taj član.
Tu ste promenili karakter ovog prava koje postoji od 2002. godine. Međutim, ja prosto čekam da, nezavisno od prihoda, napokon neka vlada smogne snage i da odredi dečiji dodatak, bez obzira da li je on simboličan, da li će biti neki značajniji iznos itd. Verovatno smo svi svesni toga da su deca bogatstvo.
Znate i sami kako su ti cenzusi podeljeni – ukupno materijalno stanje porodice koje se uzima u obračun; zbog nekoliko dinara preko nekog cenzusa neko ne može da ostvari pravo na dečiji dodatak, a ja se lično zalažem da za svako dete koje se rodi u ovoj državi dođe neka novčana satisfakcija kao pomoć roditeljima, nezavisno da li je ono prvo, drugo ili treće i nezavisno od toga kakvi su prihodi porodičnog domaćinstva.
Onome ko ima mnogo više taj dečiji dodatak dolazi kao priznanje države i društva zato što misli o reprodukciji svog naroda. Onaj ko je u lošijem materijalnom položaju dobija ta sredstva takođe, za njih ta sredstva nešto znače kao pomoć u vaspitanju, nezi i obrazovanju dece.
Čim se mi upustimo u ove cenzuse, grupe, ukupne prihode porodica itd, onda dolazimo na teren nepravde. Ima ljudi koji to pravo ne mogu da ostvare zbog nekog cenzusa koji je propisan. Treba da se napravi jedna stručna analiza da se kaže koliko to ima dece, koliko do 15 godina itd. i koliki bi to troškovi bili.
Mislim da u tom pravcu dati ovaj vid socijalne pomoći i socijalnog stimulansa porodicama mi kao društvo generalno dobijamo, bez obzira, uvek ministar finansija može da kaže na toliko i toliko hiljada dece, ako se propiše dečiji dodatak, da toliko i toliko iznosi, u masi iznosi toliko i toliko, to je veliko opterećenje za budžet. Ta matematika uvek može da se izvede.
Da je nešto veliko opterećenje za budžet može da se izvede povodom svake stavke, ali ja mislim da više nemamo opravdanja da se pravdamo iznosom sredstava u budžetu kao limitirajućim faktorom, nego da treba na neki način da pomognemo sa tom politikom dečijeg dodatka svakoj porodici koja ima decu, pa neka to bude i simboličan iznos, ali na taj način ova država jasno stavlja do znanja da joj je stalo do jedne normalne populacione politike, da se ovo stanovništvo obnavlja. Vidite i sami da svakodnevno u proseku starimo kao društvo.
Ako uđemo u ove priče o limitima, o cenzusima, da li su ispunjeni materijalni uslovi, da li nisu ispunjeni materijalni uslovi, vređamo pre svega te ljude. Znate i sami, društvo sa nižim socijalnim statusom ima veći broj dece. Društvo sa blagostanjem, sa bogatim materijalnim statusom ima manje dece.
Sada kod nas svi koriste sve i svašta za izgovor. Kada pitate neke mlade oni kažu – ja bih imao dece, ali nemam stan, pa nemamo ovo, pa nemamo ono. To može samo da se prihvati kao izgovor. Valjda je dete rezultat ljubavi i potrebe, a ne potrebe za stanom.
Značajan doprinos društva i ove Narodne skupštine jeste da za svako dete propišemo dečiji dodatak, da ne ulazimo u ovaj galimatijas koliko prihoda ima, šta ima itd., svesni te situacije da onaj ko je bogat, njemu ništa to ne znači. Znači mu kao satisfakcija društva. Onaj ko je u lošijem položaju, za njega je to značajna pomoć. To treba reći.
Ovako imamo posebne kategorije ljudi koji su na prelomu. Ne ispunjava uslove za dečiji dodatak zbog nekog prihoda koji prelazi ne znam koliko dinara preko toga, ili 100, ili 200 ili 1.000 dinara, nije u krajnjem slučaju bitno, a za tu porodicu verovatno i tako nizak dečiji dodatak mnogo znači.
Predlažem da se napravi jedna analiza da se vidi koje su te starosne grupe, koliko ima dece u Srbiji, kako može da se pomogne, a da se u budžetu tako predvide sredstva, uz sav rizik da ona mogu u jednom trenutku da budu čak i simbolična. Ne znam zašto je ovom društvu, ako se samo ovo posmatra kroz dečiji dodatak, važnije dete iz siromašnije porodice od onog deteta iz relativno bogate porodice. Nama su sva deca valjda draga. Decu ne treba da delimo.
Ako treba, uštinite taj budžet na nekoj drugoj stavci tamo, ali ovde dajte da na jedan širok i objektivan način pomognemo svaku porodicu koja ima dete i za svako dete, naravno vodeći računa o starosnom dobu, školovanju itd. i onim starosnim granicama dokle se koristi pravo na dečiji dodatak.
Ako sam ovim amandmanom uspeo da samo malo naznačim ozbiljnost ove teme... Mi smo amandmanom tražili da se izbace iz obračuna ovi prihodi, zato što su oni po svojoj prirodi jednokratni, nisu mesečni, ne predstavljaju stalno mesečno primanje, jednokratno je. Drugo, sve je ovo privremeno, jer je sada moguća situacija da je neko primio otpremninu i u nekom periodu nema pravo na dečiji dodatak. Kada mu izađe taj period do kada bi mu se ta otpremnina računala, on se ponovo vraća i dva puta i tri puta računate jednu istu stvar.
Kada pogledate sve efekte toga, a nije ni pravično uzimati nešto što je jednokratna pomoć, ovo su sve socijalne kategorije. Ove tri kategorije koje predlažem da se promene, to su sve socijalne kategorije: i otpremnina, i naknada po osnovu socijalnog programa i naknada za vreme nezaposlenosti. To je sve oblik socijalne zaštite. Sada vi sankcionišete socijalnu zaštitu države i paradržavnih organa, pošto ovde ima ovaj fond za zapošljavanje itd, radi drugog socijalnog prava, nepotrebno ubacujete ovu matematiku i mislim da se dešava velika nepravda.

 Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Da li je neko od lekara oftamolog? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nedeljković.

Pročitaću član 5. zakonu iz 2002. godine i izmenu. Dakle, u članu 6. kaže: "Prava predviđena ovim zakonom koja su uslovljena materijalnim položajem", a to je uglavnom pravo na dečiji dodatak, "mogu se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice ne poseduju nepokretnosti, osim odgovarajućeg stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice, i okućnice u površini od jednog hektara."
Šta je sada Vlada predložila, koju izmenu u ovom članu? Predlaže da se ova rečenica na kraju "i okućnice u površini od jednog hektara" briše. Šta to u praksi znači? To u praksi znači da porodica koja nije poljoprivredna, ako ima okućnicu u površini od jednog hektara ne može uopšte ostvariti pravo na dečiji dodatak.
Doduše, u stavu 2. ovog člana predviđene su neke olakšice, ali to se odnosi na poljoprivredna domaćinstva, domaćinstva koja prihod ostvaruju isključivo od poljoprivrede, i tu je limit od jednog hektara po članu domaćinstva povećan na dva hektara po članu domaćinstva.
Šta iz ovoga možemo da zaključimo? U članu 1. su malo skresana prava, a u članu 2. su proširena. Međutim, samo na osnovu ovako jednog površnog gledanja se može zaključiti da je to kompenzirano jedno drugim. U suštini, o čemu se radi? Domaćinstva iz stava 2, poljoprivredna domaćinstva kojima se dozvoljava i dva hektara po članu domaćinstva, vrlo retko u praksi mogu ostvariti pravo na dečiji dodatak.
Zašto? Jednostavno zato što nema podmlatka na selu, bar u poljoprivrednim domaćinstvima, znamo da su to uglavnom staračka domaćinstva, nažalost, bez dece, tako da je ovo, mogu slobodno da upotrebim reč, jedna demagogija od strane Vlade, da se proširuju potencijalna prava onih koji to ne mogu da iskoriste.
Ovde gde je vrlo osetljivo pitanje, a to su domaćinstva gde jedan član ili više članova radi, u radnom su odnosu, imaju neku okućnicu do jednog hektara, oni uopšte ne mogu da koriste pravo na dečiji dodatak, a takvih porodica ima mnogo. To su uglavnom porodice gde zbog niskih plata članova porodica moraju da dopunjuju svoje prihode, dakle, oni ispadaju iz sistema dečijeg dodatka. Tu će biti mnogo pogođene porodice koje su dečiji dodatak koristile, a sada ga više neće koristiti.
Neka poboljšanja po nekim drugim osnovama za korisnike socijalne zaštite verovatno će se namiriti uštedom na ovim pozicijama. Mislim da ovo ne bi smelo da ostane. Mi smo amandmanom predložili da se nepoljoprivrednim domaćinstvima dozvoli da ako poseduju okućnicu od jednog hektara mogu biti korisnici dečijeg dodatka. Siguran sam da Vlada nema valjanu argumentaciju, osim uštede sredstava da bi se namirile neke druge pozicije u sistemu zaštite.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, po istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, hajde malo da se prisetimo kako je počeo sunovrat standarda građana odmah posle "buldožer revolucije", dakle posle 5. oktobra.
Krenulo je prvo sa onim vašim kriznim štabovima, kada ste sa čarapama upadali u državne institucije i izbacivali zaposlene u tim institucijama i automatski ih ostavljali bez radnog mesta.
Zatim je došla ona vaša transparentna tranzicija, u kojoj se više nije znalo koliko će ostati, uglavnom su svi bili sigurni da će tri četvrtine zaposlenih da izgubi posao. Onda su došle sanacije banaka, tako što su desetine hiljada zaposlenih u četiri najveće banke ostali bez posla. Onda je došla ona "burazerska" privatizacija, u kojoj je za sitne novce kupljena imovina građana Srbije i države Srbije.
Uvek je, posle svakog tog procesa, deo radnika ostajao bez posla, deo zaposlenih ostajao bez prinadležnosti, bez primanja, bez socijalnog, bez PIO. U članu... A propo standarda, i to da vam kažem, onih 50 maraka i u odnosu na cene i troškove života, to je bilo mnogo više nego 200 evra, a to građani Srbije najbolje znaju i ne treba vi da im objašnjavate, jer ste uvek živeli na visokoj nozi.
Ovim amandmanom pokušavamo da bar deo nepravde ispravimo, jer ako je neko kupio okućnicu, ostao bez posla, živi na toj okućnici, nema nikakvih primanja, a zato što ima okućnicu do jednog hektara ne može da primi dečiji dodatak.
Narodni poslanik Vjerica Radeta je tražila da se u članu 5. na kraju stava: "Pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice ne poseduju novčana i druga likvidna sredstva (ostvarena prodajom nepokretnosti, akcije i druge hartije od vrednosti i slično) u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva"... Narodni poslanik Vjerica Radeta traži da bude iza ovoga – i okućnice u površini od jednog hektara. Da ne bude to što ima okućnicu u površini od jednog hektara kočnica i da njegova deca nemaju pravo na dečiji dodatak.
Smatram da ovaj amandman treba usvojiti u danu za glasanje. Neće se broj korisnika povećati, ali će oni koji budu ušli po ovom osnovu moći, bar ta deca će moći malo normalnije da žive i da se školuju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Nedeljković.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Nedeljković.

Samo kratko, ovde je jedna tehnička intervencija. Dakle, u članu 7. zakona se kaže: "Prosečna mesečna zarada po zaposlenom u Republici utvrđuje se prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike." Stav 2. tog člana zakona bi bio, dakle, to isto, samo što se kaže – po zaposlenom u Republici bez poreza i doprinosa.
Znači, imamo dva stava koja otprilike definišu jednu istu stvar i ja sam samo hteo da se jednim stavom kaže ono što se kaže u dva stava postojećeg zakona.