Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, kao član Odbora za poljoprivredu mogu da kažem da kad je u pitanju ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za PIO poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada, smatram da bi gospodin ministar trebalo da se udostoji i sasluša amandmane koje su podneli poslanici SRS. Ova njegova želja da se pomogne staračkim domaćinstvima prema kojima postoji dug po osnovu neisplaćenih penzija bila bi dobra kada bi se to desilo samo u prvoj polovini 2006. godine, a ne da razvlačimo to na 2007, 2008, 2009. i 2010. godinu.
Moje kolege poslanici iz SRS, obrazlažući ove ranije amandmane, lepo su dali do znanja, ali s obzirom da ministra nema ovde, niti nikog od njegovih saradnika, ne znam da li će to uopšte biti preneto, da su pitanje penzije onih zemljoradnika koji su pri kraju svog životnog veka. Plašim se, kao i većina njih, da mnogi od tih poljoprivrednika koji očekuju te penzije možda ih neće ni dočekati.
Ministarstvo bi moglo da se pozabavi i vama, ozbiljnije da shvati ovaj problem, kako oni rekoše koji su hteli da isprave, od nekih ranijih vlasti. Ali, ja moram da kažem da je poljoprivreda bila ta koja je nosila ovu državu kada je bilo najteže, kada su bile sankcije i sada posle sankcija u poslednjih pet godina nosi ovu državu na svojim plećima.
Mi smo mnogo više očekivali od nekog strateškog dugoročnog plana Ministarstva poljoprivrede u razvoju i saniranju svega ovoga što se dešava, a tiče se same poljoprivrede. Međutim, ovo ministarstvo, pa ni ova vlada, jedan strateški i dugoročni plan o revitalizaciji, oživljavanju poljoprivrede nemaju nikako.
To bi se moglo tumačiti time što vidimo konkretno da je sama ova penzija deljena na četiri godine, kada vidimo da Vlada ove koji bi to dobili stimuliše tako što bi se obračunavala kamata u iznosu od 8,5% ili, kako reče predsednik Odbora za poljoprivredu Zoran Mašić, zašto se to ne koristi, ako već znamo da je plan buduće stope inflacije da će biti nešto veća.
Prema tome, mislim da moramo sagledati ovu situaciju koja se tiče poljoprivrede, moramo sagledati da je poljoprivreda izgubila puno sa nekim merama, posebno Ministarstvo poljoprivrede, a to se odnosi na to da već u 2006. godini gubimo premije za suncokret, za soju, na putu smo da još neke veoma bitne stavke koje čine poljoprivredu, koja je u teškoj i lošoj situaciji; dovodimo do još goreg položaja zemljoradnika.
Mi nemamo ni sigurnost ove vlade da izađe i da kaže – vidite, imate zaštitnu cenu pšenice, ispod te ne može biti, imate zaštitnu cenu suncokreta, ispod te ne može biti, imate zaštitnu cenu kukuruza, imate zaštinu cenu šećerne repe i ispod toga ne može biti, imate zaštitnu cenu soje, ispod te ne može biti. Međutim, ova vlada je prepustila poljoprivrednicima da se bave sami sobom, da se snalaze kako znaju i umeju.
Nadam se da ćete imati toliko razumevanja za amandmane koji su podneti od strane SRS, prihvatiti ih i time samo pokazati deo dobre volje za budući život zemljoradnika i razvoj sela. Hvala.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI I OBEZBEĐIVANjU SOCIJALNE SIGURNOSTI GRAĐANA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Nemanja Šarović, Nataša Jovanović, Vjerica Radeta, Miroslav Nedeljković i Rajko Baralić, kao i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman sa ispravkom pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi o ovom zakonu rekli smo tri najvažnije stvari. Dakle, pored jednokratne pomoći tim ugroženim licima, neophodan je njihov fizički pristup objektima koji im nisu dostupni, tako da u tom kontekstu, kada je u pitanju neki objekat, neki prostor, treba razmišljati o tome. Naravno, po tom pitanju je već nešto urađeno kada je u pitanju grad Beograd, ali i ostali gradovi u Srbiji moraju da vode računa.
Takođe, treba istaći i to da ta pomoć našim ugroženim građanima... Ipak, ove godine pokreću se mnoge inicijative, mnoge akcije, humanost je na visokom nivou, ali ja bih ovom prilikom hteo da iskoristim jednu situaciju i da zamolim sve poslanike, mi smo obavešteni da je Marko Teodorović na operaciji srca, pa bih zamolio poslanike svih stranaka da i mi pokažemo humanost na delu, na taj način što ćemo izdvojiti po dve dnevnice i dati tom mladiću koji se bori za život. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora prihvatio je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, dolazimo do onog ključnog problema za građane Srbije, koji takođe muči i penzionere o kojima je do sada bilo reči, zbog toga što se Vlada Republike Srbije prilikom ustanovljavanja svih ovih "davanja" igra sa građanima; manipuliše se brojkama i podacima koji neobaveštene građane mogu da dovedu u zabludu da je reč o dobrom pokušaju i nameri predlagača, što u ovom slučaju ne važi i zato sam ja morala u ime poslaničke grupe SRS da reagujem u članu 4, zapravo novom članu 25a i to u stavu 5.
Da biste znali o čemu se radi, govori se o pravu na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica i sada se kaže na osnovu člana 23. osnovnog zakona ko ima pravo na to, procenat utvrđenog telesnog oštećenja, lica koja su po propisima PIO ostvarila pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, a takođe ispunjavaju sve prethodne stavove.
Onda stav 3. definiše kako se podnosi zahtev za dodelu ove pomoći i da se taj zahtev daje nadležnom centru za socijalni rad, a da se ta pomoć priznaje po propisima o PIO, od dana podnošenja zahteva. Onda se lepo kaže u sledećem stavu da se mesečni iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica utvrđuje u iznosu od 70% prosečne mesečne zarade, bez poreza i doprinosa, ostvarene po zaposlenom, pazite, u Republici u 2005. godini. To je prva stvar gde se krije obmana, i kod načina utvrđivanja pomoći svakako će građani biti uskraćeni.
"Utvrđeni iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica iz stava 4. ovog člana usklađuje se 1. januara i 1. jula tekuće godine", samo dva puta godišnje. Sada dolazimo do ključne stvari, što tražim da se promeni, u ime poslaničke grupe SRS, gde se u nastavku rečenice kaže: "na osnovu podataka organa nadležnog za poslove statistike", znači republičkog statističkog zavoda, "sa indeksom troškova života u prethodnih šest meseci."
Ma, nije moguće, ministre Laloviću. Želim da nam kažete kako se kreću troškovi života na osnovu ovog fingiranog statističkog prikaza u šest meseci u toku godine, koji se to procenat inflacije inkorporiše i da li su obuhvaćeni baš, na način na koji oni rade, realni troškovi života; da hoćete realno da govorite, što vi nećete, doći ćemo do saznanja da je sve to laž i obmana.
Zato sam tražila da se umesto sa tzv. indeksom troškova života ova davanja usklađuju sa porastom prosečne zarade u Republici. Ako gledate indeks troškova života u šest meseci u Srbiji i pogledate kako izgleda ta lista (svako od vas može na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, evo danas, da izvuče kako to izgleda za prošli mesec) videćete da se apsolutno gotovo ništa nije promenilo za proteklih šest meseci, ili minimalno.
Kod njih nema povećanja cena jestivog ulja, šećera, mesa, suhomesnatih proizvoda, komunalnih usluga, struje, koja će da se promeni u toku ili krajem juna meseca, a vi radite to početkom jula i vi ste uradili za prvih šest meseci. Ne želim da govorim o svim onim cenama, a žao mi je što ispred sebe nemam taj pokazatelj, što mi je u noć u onom maratonskom zasedanju to isto trebalo za skupštinu grada Kragujevca, kada smo neprekidno radili 22 sata, da takođe njima pokažem da onih cena koje Republički zavod za statistiku daje kao reper za obračun ovih davanja nema na pijacama u Srbiji, ni u supermarketima, ni u ovim megamarketima. Izračunala je, još pre nekoliko meseci, koleginica Radeta da 23 jela, bez ulja i soli, bez ičega, samo od povrća, mogu da se skuvaju sa onim pregledom namirnica koji nam je dao Republički zavod za statistiku.
O čemu onda pričate? Zar to nije nehumano da se na takav način igrate sa osećanjima tih ljudi i da im kažete da ćete na osnovu tog prikaza koji stiže od Republičkog zavoda... Pogledajte malo, da li vi čitate neku štampu ili neke novine, ili samo slušate slepo šta vam oni kažu i ove vaše istomišljenike iz Vlade. Zašto se ne osvrnete da vidite šta kažu oni koji su vlasnici tih radnji?
Koleginice, vi koja dobacujete svojoj drugoj koleginici i negodujete na ovo što pričam, malo se potrudite da shvatite, pošto ste lekar i navodno ste humanista, situaciju u gradu iz kog dolazite i vi baš kao i ja. Nemojte da odmahujete glavom na ono što su egzaktne činjenice. Vi biste mogli u Skupštini grada Kragujevca o tome da pričate da ste parlamentarna stranka, ali vi niste ni do 2% mogli da dogurate sa sve onoliko koliko vas ima i zato ćutite i slušajte one koje je narod birao, ovde i tamo u mnogo većem broju.
Što se tiče ovih podataka, gospodine Laloviću, samo ako napravite uporedan pregled videćete da je to u procentima umanjenja. Ako bi se prihvatio moj predlog to bi bilo skuplje za državu, naravno za budžet, za Vladu, ali to je mnogo humanije, a naročito kada su u pitanju ova lica. Nikako ne može da se primeni ovaj model indeksa troškova života koji je objavio Republički zavod za statistiku, a da ljudi budu sigurni da će to da prati realno troškove života u Srbiji. Oni znaju da to nije tako i zato što Republički zavod za statistiku u onom proseku kojim barata mora da se služi takvim podacima i takvim, uslovno rečeno, podmetanjima koja nemaju primenu u realnom obračunu svih naših troškova.
Ovako, rast zarada, i po onome kako ste vi to prikazali i kako se one usklađuju na osnovu neke inflacije koja je zvanična, a nezvanično je mnogo veća, ipak donosi i veća primanja za ove ljude, odnosno za lica koja po osnovu ovog zakona i ovog člana imaju pravo na uvećani dodatak.
Volela bih da znam koliko je takvih lica u Srbiji. Onda ćete na osnovu jednog takvog podatka i takvog poređenja (i da li ste uopšte razmišljali o mom amandmanu, od vas bih želela da čujem) da dođete do saznanja koliko je to veće davanje u odnosu na ono što predviđate, a što tražim u ime poslaničke grupe SRS da se promeni. Da li su to toliko enormni izdaci iz budžeta i da li mogu da se pronađu (uverena sam da mogu) uštede na drugoj strani da bi se ovaj princip poštovao.
Ako se rast zarada u jednom delu primenjuje kao neki obračunski parametar, onda bi bilo dobro da se u stavu 5. u članu 4. to promeni. Ako ste vi to izračunali i došli do saznanja da je to neverovatno probijanje budžetskih stavki, u šta ne verujem, onda opet nemamo opravdanja, zato što uvek može da se za one kojima je pomoć najpotrebnija, a to su invalidna lica, pronađe mogućnost da dobiju dinar više, ali da to bude poštenije.
Poštenije je ovo što predlaže SRS, odnosno ja kao predlagač amandmana. Vi verovatno intimno znate, i ne možete možda da branite taj stav ovde, ali budite toliko pošteni i priznajte da nije isto da se usklađuju ove nadoknade sa indeksom troškova života, na uštrb ovih lica, u odnosu na realan rast zarada, odnosno prikazan, koji svakako nije realan, na nivou ili u periodu od šest meseci u Republici. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o dve stvari. Prvo, ko su korisnici ovih sredstva, koji su to invalidi koji su 100% invalidi. Radi se o paraplegičarima, kvadriplegičarima, ljudima nepokretnim, ljudima kojima je potrebna pomoć i nega i na njima stvarno ne treba zakidati.
S druge strane, ako ste malo pratili rast troškova života i potrošačku korpu, kako se to popularno zove, videli ste da su prvo smanjivali, vladajuća garnitura od "buldožer revolucije" pa naovamo, prvo se smanjivala korpa, pa su se smanjivale namirnice, pa se opet smanjivala korpa, pa se smanjivala količina, pa se smanjivao broj namirnica i mnoge namirnice su izbačene iz te korpe. Onda na osnovu toga statistika izvodi koliki su troškovi, odnosno koliki je rast. Na osnovu toga će se utvrđivati visina po članu 25, odnosno 25a ovog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik gospođica Nataša Jovanović je tražila amandmanom da se umesto indeksa troškova života, kao parametar utvrdi porast prosečne zarade u Republici Srbiji. Zarade ipak malo više rastu od ovog indeksa troškova života, kako je predviđeno. Drugo, ako se utvrđuje jednom u šest meseci, obično, evo već pet-šest godina unazad, cene rastu, komunalne cene, cene industrijskih proizvoda, sve cene na koje mogu Vlada i Ministarstvo da utiču, ili na kraju šestog meseca, ne uđu u obračun statistički, ili na kraju 12 meseca, odnosno prvog u sledećoj godini, pa opet ne uđu u statistički obračun.
Dolazimo u situaciju da ljudi koji su stvarno bespomoćni, koji su sto posto invalidi i koji ostvaruju ova prava bivaju uskraćeni za određenu visinu materijalnih prinadležnosti. Zato predlažem da u danu za glasanje stvarno glasate za ovaj amandman gospođice Nataše Jovanović, pa da bar ovaj zakon u tom delu malo ispravimo.

Još neko po istom amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, jutros vidim u medijima da ministar Lalović obećava reformu socijalne zaštite, kaže, iz najmanje dva razloga: prvo, da socijalna zaštita bude u interesu korisnika i da korisnici budu oni kojima je ona potrebna. Ovde se postavlja više pitanja. Ako ministar Lalović priprema neku reformu, zašto onda mi trošimo vreme na izmene i dopune postojećih zakona, jer valjda reforma podrazumeva neke nove zakone, neko sistemski potpuno drugačije rešavanje, mada ne znam na koji način misli to da reši.
Drugo pitanje koje se postavlja je – kakva to saznanja ministar Lalović ima ako kaže da će ubuduće ta reformisana, posle njegove reforme, socijalna zaštita da bude u interesu korisnika i da korisnici budu oni kojima je ona potrebna. Da li to znači da do sada socijalna davanja nisu bila u interesu korisnika i da korisnici nisu bili lica kojima je ta zaštita potrebna?
Zaista očekujem od ministra da to objasni, jer je on inače poznat kao biserko, jer toliko bisera u medijima iznosi da to prosto nije moguće. Nikad ne može čovek da shvati šta on to kaže, a ovde izađe sa nekom sasvim drugom pričom i opet u svom maniru, kad mi završimo, on priča sat vremena, valjda da dopuni i ono što bi trebalo kao poslanik, pošto je on narodni poslanik.
A zaključak, moj i naše poslaničke grupe, odnosno odgovori na ova pitanja na koja ministar neće da nam da odgovor su baš u ovom članu 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana.
U članu 9. ste predvideli nešto što smo već videli i u Zakonu o državnoj upravi i u Zakonu o državnim službenicima. Vlada Vojislava Koštunice predlaže, a skupštinska većina donosi, zakone koji, u stvari, znači produžavanje vlasti ovih koji su sada na vlasti i posle narednih izbora, bez obzira na izborni rezultat, naravno, zato što su svesni da će izborni rezultat biti takav da mnogi neće ni sedeti u ovim klupama, pogotovo neće upravljati, hvala Bogu, državom Srbijom.
Zato je i u ovom članu 9. predviđeno da, kada su u pitanju centri za socijalni rad, u nekom neodređenom roku, dok se ne imenuje, u skladu sa zakonom, direktor centra za socijalni rad, može da se postavi vršilac dužnosti do imenovanja, kaže, u skladu sa zakonom, a to znači na neodređeno vreme.
To znači upravo ono što sam već rekla, kako ste predvideli za ove državne sekretare i za razne funkcije po ministarstvima, Vladi, da vi, kad budete odlazili, postavite neke svoje ljude i da onda, na osnovu zakona, oni moraju i dalje da vrše određene funkcije, kao da se ništa nije desilo, kao da neće biti izbora i kao da neće biti promene izbornih rezultata.
Zato sam u ime poslaničke grupe SRS predložila da se u članu 9. posle stava 1. doda novi stav 2. koji bi trebalo da glasi: "U stavu 10. reči "imenovati vršioca dužnosti direktora do imenovanja u skladu sa zakonom" zamenjuju se rečima "produžiti mandat direktoru do imenovanja u skladu sa zakonom, koje se mora obaviti u roku najdužem od šest meseci".
Znači, ovim amandmanom je oročeno koliko duže od onog zakonskog roka neko može biti direktor centra za socijalni rad. Ovo rešenje koje postoji u zakonu, da se neko postavi za vršioca dužnosti, da to radi na neodređeno vreme, znači da može da bude još jedan mandat vršilac dužnosti.
Imamo mi mnogo loših iskustava sa tim postavljenjima raznih vršilaca dužnosti na neodređeno vreme. Najviše je to prisutno u sudovima. Svi znamo, svi znate i o tome govorite, naravno ne za ovom govornicom, šta znači postaviti nekoga za vršioca dužnosti i držati ga bukvalno na uzdi, jer onaj ko je vršilac dužnosti zna da mora da sluša, jer od njegovog odnosa zavisi da li će taj vršilac dužnosti postati i direktor. U slučajevima predsednika sudova imamo tu "igranku" već nekoliko godina, da neki sudovi u Srbiji imaju, umesto predsednika, vršioce dužnosti predsednika. To negativno utiče na rad tih sudova i uopšte na stanje u pravosuđu.
Dakle, poučeni tim iskustvom, predložili smo ovaj amandman kada su u pitanju direktori centara za socijalni rad. Prvo, ne znam zašto u vašem predlogu zakona, i to što ste predvideli da imenujete vršioca dužnosti, zašto to niste oročili? Da li je moguće da skupština opštine ili skupština grada neće u tom roku moći da odredi nekoga ko će biti direktor centra za socijalni rad? Ako to ne može u roku od šest meseci, onda niti je sposobna da radi svoje poslove predviđene zakonom, niti treba da postoji u tom sastavu i u takvom sazivu.
Naravno, ne očekujem da ovaj amandman bude prihvaćen, a zaista bi trebalo. Ne znam zašto je ministar napustio salu. Trebalo bi da bude prihvaćen ovaj amandman.
Jer niti koncepcijski ugrožava zakon, niti je u suprotnosti sa nekim ministrovim stavom, jer se zaista radi o jednom rešavanju tehničkog pitanja na mnogo normalniji i logičniji način.
Dakle, s jedne strane bismo obavezali skupštinu opštine, odnosno skupštinu grada da mora u roku od šest meseci da izabere direktora ustanove za socijalni rad, a s druge strane bismo imali čoveka koji bi bio odgovoran, jer bi vršio određenu funkciju, odgovarao bi skupštini koja ga postavlja. Ovako, imenovanjem vršioca dužnosti, niti se zna ko će kome biti odgovoran, niti se zna kako će se sredstva za socijalnu zaštitu deliti.
To je problem i sada, to će biti problem i posle ovog zakona, pogotovo ako ne prihvatite ovaj amandman i neke druge amandmane Srpske radikalne stranke. Za taj problem i uopšte za probleme u centrima za socijalni rad znaju građani Srbiji, jer je, nažalost, svaki dan sve više građana Srbije koji ispunjavaju uslove da budu korisnici socijalne zaštite. Ne znam da li iz tog razloga ministar najavljuje reformu, svestan da pogubna tzv. demokratska vlast u ovih pet godina sve više ljudi dovodi u situaciju da postaju korisnici socijalne zaštite.
Mene su danas zvali predstavnici firme "Zorka" iz Subotice. Zamolili su da pitam ministra i ja ga pitam, iako nije tu. Kada sam razgovarala sa tim ljudima rekla sam: izneću vaš problem, ali vam garantujem da od ministra neću dobiti odgovor, jer on nema pojma o čemu se radi. Očigledno je da je tako, jer ga nema ni da bar sasluša ovo što ću da prenesem.
Dakle, fabrika "Zorka" iz Subotice je imala nekoliko hiljada zaposlenih, a sada je tamo negde 640 radnika na platnom spisku. Tih 640 radnika već dve godine nisu primili ni jedan jedini dinar na ime plate. Potpuno svesno, ta fabrika je dovedena do prosjačkog štapa. Sada je tamo u toku stečaj; ti ljudi kažu, s vremena na vreme dođe neko ko na crno doveze određenu supstancu, onda traže po kućama nekoga od tih 640 radnika koji su kao zaposleni, koji bi trebalo da prime platu, njih angažuju da rade desetak dana, plate ih po ugovoru o delu, plati ih neki mafijaš iz svog džepa koji se inače time bavi.
Ovi ljudi, njih 640, imaju pravosnažne i izvršne presude nadležnog suda da im se isplati određeni iznos, iznosi su poveliki i različiti, zavisno od toga ko je imao koliko radnog staža u momentu raspadanja firme. Očigledno, neka sredstva postoje, jer ako mogu da se plaćaju ljudi po ugovoru o delu za neki posao koji urade, znači da bi mogle da se izmire obaveze koje "Zorka" iz Subotice ima prema tih 640 zaposlenih, odnosno 640 porodica.
Kada su me zvali predstavnici tih bivših zaposlenih, rekli su mi – danas će vas, gospođo Radeta, gledati 640 porodica.
Svi će željno čekati da čuju šta će ministar Lalović da kaže, da li ima nameru da na bilo koji način zaštiti 640 porodica u Subotici, ili će da prepusti da ti ljudi nemaju šta da jedu, pokušavaju da rade najteže poslove, ako mogu da dođu do bilo kakvog posla, a to je sve teže, kao što svi znamo.
Ja sam svoju obavezu prema tim ljudima ispunila tako što sam obavestila javnost o tom problemu. Nadam se da ministar u nekoj kancelariji sedi i gleda ovaj prenos i možda će da dođe sa nekim podacima ovde. Volela bih da me demantuje u onome što sam rekla tim ljudima, da ne očekujem da će ministar Lalović da odgovori na njihovo pitanje, niti bilo koji ministar u Vladi Republike Srbije, jer su to neodgovorni ministri, neodgovorna Vlada, nezainteresovani za stvarne probleme građana Srbije.
Oni se bave rešavanjem, verovatno, nekih svojih ličnih problema, baš njih briga za zaposlene i za one koji su ostali bez posla, za penzionere, jer da vode računa, da su iole ozbiljni i odgovorni ljudi, državni funkcioneri, sigurno da ne bismo danas imali ovakve zakone na dnevnom redu.
Sve ovo što govore predstavnici SRS kroz ove amandmane koje smo podneli na ove zakone govori u prilog tome koliko ova vlada zaista loše radi. I, onda se pojavi onaj ministar, koji je pokušao incidentom da spreči ove rasprave, ali mu nije uspelo, pa kaže – iako SRS sprečava Vladu u njenom radu, mi ćemo, eto, ipak da podelimo zaostale penzije penzionerima. Dakle, najveću laž koju je mogao da izgovori predstavnik Vlade je upravo taj ministar izgovorio. Niti je Srpska radikalna stranka na bilo koji način ikada opstruisala podelu penzija, niti će on da podeli zaostale penzije, jer to što on nudi je tek jedna šestina napravljenog duga. Taj dug je napravljen od 2000. godine do danas.
Laž je i juče u jednim novinama, da ih ne reklamiram, "Pisma čitalaca", predstavnik jednog opštinskog odbora G17 piše kako srpski radikali opstruišu ministra da podeli zaostale penzije, a dugovi su nastali još u vreme kada su srpski radikali bili u Vladi. To je laž. Naravno da je laž. Istina je da je Vlada mogla svoj posao da uradi i bez donošenja novog zakona, kao što ni ovi zakoni, ova dva socijalna zakona, nemaju nikakvog smisla. Ove izmene ništa ne znače. Suština je da konačno Vlada Republike Srbije počne da radi svoj posao, ili da shvati da zaista za to nisu sposobni, da se lepo zahvale i da se sklone sa grbače građana Srbije.