Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.

Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Ovim amandmanom se traži brisanje člana 3, koji u tri stava reguliše obaveze zajmoprimca.

Zajmoprimac po ovom predlogu zakona je Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. Juče sam dobio izvod iz registracije za agenciju ovu, to je nekada bila Uprava za kontrolu letenja, i iz registracije po onim listovima može da se utvrdi da je stvarno tačno da je osnivački kapital u odnosu 92:8 u korist Republike Srbije u odnosu na Republiku Crnu Goru. U onom listu 2 upisan je i iznos vrednosti imovine u stvarima, to je strašno velika cifra, i upisan je deo u deviznom iznosu, koji je skromna cifra.

Ali, ono što je važno, važno je da su osnivača Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Crne Gore, sa upisanim delatnostima, koje se ne tiču samo ovih klasičnih poslova koje je radila Uprava za kontrolu letenja, već sa jednim proširenim spiskom delatnosti, pa bih čak rekao da tu ima i komercijalnih poslova koji omogućavaju jedno tržišno ponašanje ove agencije, a što ukazuje da ukoliko se to u upravljačkoj strukturi toliko zloupotrebi, i privatizuje i zaigra poznati voluntarizam kada su u pitanju pare, onda stvarno svašta može da se desi.

Ovi koji kažu da su državotvorna stranka, a svoju državotvornost crpe na činjenici da su učestvovali u rasturanju SRJ i stvaranju državne zajednice, jedne tvorevine koja do sada nije poznata u istoriji, njih bih podsetio, pošto ih malo ima u sali, oni su sada pobegli, doduše, neki su odavno pobegli, pre mesec dana, da su oni na silu takođe, pored Ustavne povelje državne zajednice, i ovde u ovoj skupštini progurali Zakon za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora.

I sada tu postoji jedan vrlo interesantan član, a to je član pod rednim brojem 15, koji ima 19 tačaka, počinje sa uvodnom rečenicom - do definisanja njihovog konačnog statusa, sledeći organi i organizacije nastavljaju da obavljaju poslove, pa je na rednom broju 8 Savezna uprava za kontrolu letenja. Tu se nalazi Savezni zavod za biljke itd, Muzej Jugoslavije, Istorijski muzej, Arhiv Jugoslavije, Lučka kapetanija, pa čak i Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom.

Naravno, kasnije je u tim bilateralnim razgovorima, namerno koristim termin iz međunarodnog prava, jer ovo što se dešava na relaciji Srbija i Crna Gora predstavnici vlasti u Srbiji i predstavnici vlasti u Crnoj Gori predstavlja bilateralno sporazumevanje. U tom sporazumevanju oni su od jedne upravne organizacije napravili deoničarsko društvo u državnoj svojini, sa udelima 92% Republika Srbija, 8% Republika Crna Gora.

Ali, suštinski i formalno-pravno u registraciji nisam primetio da postoje ona dva slova JP, niti bilo što ukazuje da se obavljaju delatnosti od posebnog društvenog interesa. Te u tom smislu ovo što je u obrazloženju ovog predloga zakona navedeno kao ustavni osnov za donošenje zakona onda praktično ne može da postoji.

Znači, ovaj koji je podneo Predlog zakona pogrešio je u potpunosti ustavni osnov, on ga je našao u članu 72. stav 1. tačka 1. i 4. Ustava Republike Srbije i gde se navodi da je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, odnose sa drugim državama i međunarodnim institucijama, kao i sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

Ne znam šta se ovim zakonom uređuje sa inostranstvom. Ovde se daje kontragarancija za d.o.o. To znači svi oni koji vode neku agenciju ili neko preduzeće sa organizacionim oblikom d.o.o, u kome postoji udeo državnog kapitala, takođe mogu da zaključe neki ugovor o zaduživanju u inostranstvu, i da preko Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora i preko ove naše Narodne skupštine traže tamo izdavanje garancije, ovde kontragarancije.

Navodim ovo da bi bilo jasno šta su sve predlagači zakona morali da zaborave, preko čega da pređu ili da se prave da ne postoji u pravnom sistemu da bi se izvršilo zaduživanje za 34 miliona evra.

Moram da navedem da u ovom predlogu zakona o izdavanju kontragarancije mi ne vidimo ni elementarne delove, niti naznake o nekim klauzulama toga sporazuma sa inostranim partnerom, Evropskom investicionom bankom, niti ovaj deo koji se naziva Srpski sporazum.

Tako da onaj ko je predložio ovaj zakon, on je u pet članova smestio standardne odredbe vezane za kontragaranciju, a mi ovde i ne znamo koliko će da traje kontragarancije Srbije, što predstavlja nedostatak sa gledišta Zakona o javnom dugu, koji je ova većina pre nekoliko meseci usvojila. Usvojen je ovde taj zakon u Narodnoj skupštini i tada bio je dugi aplauz jer ste pobedili. Eto vidite, ni to što ste doneli ovaj koji je pisao tekst zakona o kontragaranciji nije našao za shodno da citira.

Mi ovde ne znamo koliko će naša kontragarancija da važi. Naša kontragarancija, kontragarancije Republike Srbije, ne može da važi beskonačno. Mi smo uz ovaj predlog zakona morali da dobijemo jedan izveštaj o materijalnom i finansijskom poslovanju ove agencije, ali morali smo da dobijemo i bilans stanja tog preduzeća, jer ovo je stvarno preduzeće, privredno društvo, pa još precizniji da budem, da smo dobili bilans stanja mogli smo da vidimo sa kojom imovinom ova agencija raspolaže.

Da smo dobili bilans uspeha videli bismo kakvo je njeno poslovanje i da li ona iz tekućeg poslovanja može da izdvaja sredstva. To reguliše upravo član 3. Predloga zakona, na koji je gospodin Šarović podneo amandman i traži da se briše, jer SRS traži da se izbriše ceo ovaj predlog zakona, pošto ovde ništa ne valja što je napisano.

Nekontrolisano se ulazi u zaduživanje i neovlašćeno Narodna skupština daje kontragaranciju. Ne bih ni mogao da ponovim sve ono što je gospodin Marković pre nekoliko dana, Momir Marković, saopštio sa ove govornice, a tiče se unutrašnjih odnosa u toj agenciji i stanja imovine i poslovanja te agencije.

Vrlo dobro se sećam da je tu bilo podataka o nedomaćinskom poslovanju, o raspodeli sredstava, po sistemu verovatno ima tu i rodbinskih odnosa, prijateljskih i partijskog parcelisanja, odnosno podele svega onoga što ima neke veze sa civilnom avijacijom. Javna je tajna da ono što se zove tehnika-održavanje pripada interesnoj sferi jedne stranke, čiji je predsednik i ministar.

Takođe se zna da ono što se zove aviosaobraćaj u toj našoj nacionalnoj kući JAT pripada stranci čiji je predsednik ministar, ali u državnoj zajednici. Tačno se zna da ono što je Aerodrom "Beograd" pripada interesnoj sferi jedne šifrovane asocijacije ili dobrovoljnog društva.

Nije to Komitet trista, nije Bildeberg, nego jednostavno nešto što počinje sa G, a vidim da u Vojvodini hoće da ga zabrane.

Vi koji glasate i vi građani koji budete čitali primerak "Velike Srbije", gde su objavljeni izvorni podaci o poslovanju ove agencije, koja je bi uvek morala da bude Uprava za kontrolu letenja, pa bez obzira i ako promeni naziv u - agencija, njen izvorni oblik delatnosti je kontrola letenja u nadležnosti države.

To bi morala da bude jedna upravna organizacija, jer obavlja stručne poslove od interesa za državu, pogotovu ako se ima u vidu i rigoroznost propisa o bezbednosti vazdušnog saobraćaja i obavezama koje je naša država preuzela, pa zašto ne reći i pre ne koliko desetina godina, kada je došlo do ekspanzije aviosaobraćaja u Evropi i u onoj bivšoj Jugoslaviji.

Ta agencija sada, nekadašnja Uprava, jeste profitabilni upravni organ. Svaki prelet oni naplaćuju i imaju dovoljno sredstava i uopšte ne vidim nijedan razlog zašto bi se država zaduživala, kada je u pitanju jedno privredno društvo, sa jasno definisanom svojinskom strukturom, gde Republika Srbija ima 92% udela, a Republika Crna Gora 8% udela.

Samo da vas podsetim da je gospodin Marković ovde izneo veliku količinu podataka i o blokiranoj imovini, tehničkim sredstvima, pa čak se pozivao i na neke kvote koje su u tehničko-tehnološkom smislu vrlo značajne za efikasno i bezbedno funkcionisanje ove uprave i aviosaobraćaja na teritoriji Republike Srbije, pa ne samo Srbije, obzirom da zona posmatranja prevazilazi i teritoriju Srbije i granice koje postoje kod nas.

Znači, postoji veliki broj formalnih nedostataka zbog čega se ovaj zakon ne sme usvojiti. Ne postoji ustavni osnov, ovo što je navedeno ovde je promašaj i to je pucanje na prazno.

Dalje, u organizacionom smislu, ova agencija treba da bude upravna organizacija, a ne društvo sa ograničenom odgovornošću. Ako je to društvo u tzv. državnoj svojini, dve države članice, dve republike članice, onda je ovde morao da se primeni Zakon o javnim preduzećima i delatnostima od opšteg interesa, onda je morao da se desi potpuno drugačiji put eventualnog zaduživanja tog privrednog društva u inostranstvu.

Jer ako se primeni ova logika koja je ovde zastupljena, onda svako društvo koje ima više od 50% državne svojine u udelima tog društva, može s puno prava da se obrati zahtevom Republici Srbiji da se obezbedi kontragarancija, a Skupštini državne zajednice da se obezbedi garancija i da naravno svemu tome prethodi zaključivanje nekog sporazuma sa nekom od ovih finansijskih institucija iz inostranstva.

Zbog ovih razloga, moram da kažem, da i kada se donosio Zakon o javnom dugu ovo niko nije imao u vidu, ali ovde je nešto postalo gusto.

Zvanični predstavnik je koliko vidim u ovom papiru, a zove se Predlog zakona, to je ministar finansija. Zakon je pokušao stasom i glasom i svojim prisustvom da brani ministar za kapitalne investicije. Kada je krenulo granatiranje Momira Markovića i on je zapalio. Znači, svima je sve jasno, nama je mnogo časnije da napadamo, a vi razmišljajte kako vam je kada budete glasali za ovaj predlog zakona.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.

Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, narodni poslanik Zoran Krasić je rekao one političke posledice izglasavanja jednog ovakvog zakona i ja ću isto da predložim Narodnoj skupštini da ovaj amandman, koji je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić, prihvati. Jer bi prihvatanjem jednog ovakvog amandmana na član 4. u stvari bilo sprečeno izglasavanje ovog zakona koji je dat kao predlog.

Znači, reč je o tome da Republika Srbija, odnosno Narodna skupština Republike Srbije da Agenciji za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. kontragaranciju u iznosu od 31 miliona evra. Razlog zašto ne treba prihvatiti jedan ovakav zakonski predlog je prost.

Davanjem kontragarancije omogućavamo jednoj lopovskoj družini da se još više bogati. To je jedini pravi razlog zašto ovu kontragaranciju ne treba izglasati.

Posle buldožer revoluciji i 5. oktobra u Srbiji je nastala jedna podela plena sponzora, prijatelja, učesnika buldožer revolucije itd. da ne nabrajam. Pa su neki rešili da se bave putevima, Ljubiša Buha, zvani Čume, neki su rešili da se bave otmicama i otkupima, to je bio Šiptar, neki su rešili da se bave šećeranama, tu je bio Miodrag Kostić, a mnogi od njih su, u stvari, prošlost, neki su napravili štetu državi i povukli se, neki su zaštićeni svedoci, a neki su zadržali funkcije i položaje koje su dobili posle 5. oktobra.

Na mestu generalnog direktora Agencije za kontrolu letenja je bio imenovan Nikola Stankov, čovek za koga zaposleni kažu da je po zanimanju - muž, jer mu je osnovna preporuka za ovo mesto činjenica da mu je supruga bila sekretarica u kabinetu Zorana Đinđića, zatim Zorana Živkovića i na kraju opet u nekom kabinetu Vlade.

Pošto se ustoličio, generalni direktor počinje generalno spremanje po kontroli leta. Za početak je ponudio da svi koji žele mogu da uz otpremninu napuste ustanovu. Njih dvadesetak uzima po 24 lična dohotka. Oni kojih je direktor hteo da se oslobodi, a nisu se upecali na otpremninu, dosmanlijsko rukovodstvo eliminiše na drugačiji način.

Jednostavno se po potrebi posla sklanjaju sa radnih mesta u zapećak, kako ne bi mogli da vide šta se dešava, kakve se odluke donose i gde odlaze pare. Ako bi se neko pobunio, odlazio bi pred disciplinsku, a zatim po već ustaljenoj i razređenoj proceduri napolje.

Pošto je firma tako preparirana mogla da se, mogla je krenuti u ozbiljne poslove. Za početak je zaposleno više od 100 novih radnika, kojima je jedna preporuka i kvalifikacija bila da imaju člansku kartu, prvenstveno DS-a, čitaj dalje - lopovske družine, ili bar neke od koalicionih stranaka DOS-a. Tako organizovani mogli su da krenu u opštu otimačinu, pljačku, bahato trošenje i kriminal, ili kako se to danas popularno zove, organizovani kriminal u pravom smislu te reči.

Znači, evo, kako to izgleda kada demokratska vlast uzme stvar u svoje ruke. Prvo radnike koji su kvalifikovani, sposobni da obavljaju taj posao, eliminiše, a zatim dovodi svoje partijske saborce i kreće se u jednu veliku pljačku. Već je bilo reči o tome koliko zarađuje Agencija za kontrolu letenja, preko 200 miliona evra.

Da li se neko zapitao kolika je plata gospodinu Stankovu ili lopovu Stankovu? Oko milion dinara, ni manje ni više. Gospodin muž ima platu milion dinara. Šta je sa novcem koji je bio blokiran u Švajcarskim bankama dok je postojala Savezna kontrola letenja i koja je vršila kontrolu letenja iznad Republike Srpske i BiH. Šta je sa sredstvima koja su dobijena za kontrolu leta iznad Makedonije i Bugarske? Šta je sa tim novcem?

Zbog ekonomskih sankcija, koje su uvele UN SRJ 1992. godine, kontrolu letenja ipak je mogla da radi samo naša Uprava za kontrolu letenja i kontrolisala je nebo i nad nekim susednim državama. Pošto smo bili pod sankcijama, taj novac se uplaćivao na posebne račune u švajcarskim bankama i nije bio deblokiran do 5. oktobra, odnosno do buldožer revolucije. Šta je sa tim novcem? To je prihod dve ili tri godine skupljan. Gde je završio?

Na to bi trebalo da odgovori muž Stankov, direktor nekakve agencije doo, pazite još se predstavlja kao javno preduzeće, a deoničarsko društvo je sa ograničenom odgovornošću. Znači, ne stoji Republika Srbija svojom imovinom iza jedne takve ustanove, koju sada kontrolišu i njome haraju lopovi i lopuže, kojima vi planirate da date 32 miliona evra.

Dalje, reč je o navodno nekakvoj rehabilitaciji infrastrukture kontrole letenja. U čemu se ogleda ta rehabilitacija infrastrukture kontrole letenja. Nabavljeno je pet radarskih sistema, ni manje ni više iz Vijetnama. Nikada još nisam čuo da se Vijetnam bavi proizvodnjom radarskih sistema.

Znam da to radi Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska, Kanada, ali još nisam čuo da to radi Vijetnam.

Možda je gospodin muž, Stankov, kupio radarske sisteme koje su Amerikanci ostavili 74, 75, 76. godine kada su bežali iz Vijetnama, ali onda sigurno ne koštaju 32 miliona evra ili je tu razliku od cene koštanja do 32 miliona evra, sa oligarhijom iz DS, strpao u džep. Pre će biti da je to.

Svejedno, Narodna skupština Republike Srbije, odnosno narodni poslanici, pogotovo oni vladajuće većine, jer SRS neće glasati za jedan ovakav predlog zakona, treba da omoguće gospodinu mužu, Stankovu, da se još više krade i još više bogati.

Već je bilo reči o tome da je postojao izgrađen kompletan radarski sistem na Kopaoniku, navodno smeta NATO, pa ne možemo da ga aktiviramo, ali to nije smetalo gospodinu mužu Stankovu da kupi sanke. Zašto? Neka to on objasni.

Dalje, od one rasprave u načelu po Predlogu ovog zakona do dana današnjeg, šest oficira koji su radili u kontroli letenja, po nalogu gospodina muža Stankova, izbačeni su, ili drugačije rečeno, najureni iz kontrole letenja. Gospodin muž Stankov sumnja na te oficire da su oni davali podatke SRS za ovu raspravu.

Znači, ono što je pričao ovlašćeni predstavnik SRS po ovoj tački dnevnog reda, gospodin Momir Marković, bilo je tačno. Sve informacije koje SRS iznela bile su tačne i to se vidi po reakciji gospodina muža Stankova. Znači, otpuštaju se oficiri koji rade u kontroli letenja, a jedini razlog jeste diskusija narodnih poslanika SRS. Verovatno se uplašio da neće moći više da krade sa svojom oligarhijom, pa je rešio da te ljude, koji su od struke u toj ustanovi, najuri sa posla.

Već je vreme da se republički javni tužilac i ministar unutrašnjih poslova zapitaju šta je sa tom našom kontrolom letenja i šta se tamo dešava. Da li stvarno postoji želja da se stane na put jednoj lopovskoj oligarhiji, lopovskoj družini, koja tamo ništa drugo ne radi, nego najmanje 200 miliona evra godišnje krade, pa im je i to malo, nego treba da im damo još 32 miliona, da im se usput nađe za džeparac dok ove velike kapitalne krađe sprovode u delo.

Tako da ako zavisi od narodnih poslanika, ovaj zakon bi trebalo da bude odbijen, vraćen predlagaču, ne treba dati kontragarancije gospodinu mužu, a republički javni tužilac i ministar unutrašnjih poslova, gospodin Jočić, vreme je da reaguju po službenoj dužnosti i da tu oligarhiju strpaju gde ime je mesto, u zatvor.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.

Da li neko želi reč? Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto naš kolega Momir Marković trenutno ima određene stranačke obaveze, pročitaću još jedan deo iz njegovog članka, koji je pisao u listu Velika Srbija i koji se odnosi na pljačku u kontroli leta, da bih skrenula pažnju još jedanput na ovaj zakon i član na koji je ovaj amandman podnet.

Stoji da normalnom čoveku, kaže, odmah se nameće pitanje, zbog čega se grade svi ti novi sistemi, a reč je o sistemima o kojima je ovde govorio Veroljub Arsić. Odgovor je vrlo jednostavan - zbog provizije oko tendera. Prvo je izgrađen i potpuno opremljen sistem na Kopaoniku, naravno tendere je raspisivao direktor Stankov i njegova kamarila.

Tek kada je centar završen, konstatovalo se da se ne može koristiti, jer ne dozvoljava, zamislite ko - KFOR. Onda počinje nova nabavka kompletne opreme i izgradnja novog centra na planini Murtenica, na Zlatiboru. I ko je tu raspisivao tendere i birao ponuđače, izvođače radova, naravno, ponovo direktor Stankov. I on istovremeno stupa u pregovore sa Bugarskom i planira izgradnju sistema na teritoriji Bugarske, na planini Rili.

Neviđeno je da neko svoje sisteme gradi na teritoriji neke druge zemlje. To valjda samo ovde može. Jasno je šta su motivi i koja ljubav je ovde u pitanju. Naravno, nema tu druge ljubavi osim ljubavi prema novcu, koji se dobija od odabranog ponuđača opreme i, naravno, nije čudo što se kompletno rukovodstvo drži grčevito za političke stranke i njihova rukovodstva.

Kao što je rečeno, ranije je rukovodstvo ove agencije bilo u sprezi sa DS, a danas su u punoj ljubavi sa Veljom Ilićem, Labusom, Dinkićem i Vukom Draškovićem.

Dakle, pored pljačke državnih para preko tendera za nabavku opreme, za izgradnju radarskog sistema, za koji nije bitan kvalitet opreme, a onda se ovde govori o opremi zastareloj koja je nabavljena iz Vijetnama, vrši se i nabavka najluksuznije opreme za potrebe same ustanove ili, tačnije rečeno, direktora i njemu najbližih.

Pored već pomenute dve kupovine najluksuznijih automobila, u vrednosti od po milion evra, kupljen je i par motornih sanki, pod izgovorom da su potrebne za rad sistema na Kopaoniku, i to posle saznanja da Kopaonik neće nikada proraditi, tačnije neće radarski sistem raditi, ali hoteli, ski-staze i celokupna turistička ponuda svakako da će biti vrlo aktivna.

Kao što piše u listu "Velika Srbija", ovo je vrh ledenog breka i vrh kriminalne piramide, koju smo mi srpski radikali, kroz ove naše novine, pokušali da razotkrijemo. Kolika je ova pljačka stvarno, mi se nadamo da će utvrditi nadležni organi.

Ovaj put javno pozivam republičkog tužioca da malo radi svoj posao, da pročita stenograme, da uzme ovaj list "Velika Srbija", broj 2354, da prikupi dokumentaciju, da malo radi svoj posao. Zaista, krajnje je vreme da neki ljudi, koji ovoliko pljačkaju državu, završe u zatvoru.

Šta vi radite ovim Predlogom zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori? Dajete ovakvim lopovima, ako budete glasali za zakon, 31.280.000 evra. Pored svega ovog strašnog što smo čuli, mada Vlada misli kada nam predloži neki zakon od pet članova da tu nema šta da se priča, a vidite koliko ima da se kaže o tih pet članova, ovde je nešto što je strašno, rekla bih zastrašujuće.

Piše u obrazloženju ovog zakona da je ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan u odredbama člana 72. stav 1. tačke 1. i 4. Ustava Republike Srbije. Kolege poslanici, a ovo više radi javnosti Srbije, da se vidi kakav je stav Vlade Srbije, jer bez obzira što je ovo potpisao potpredsednik Vlade, Miroljub Labus, ne amnestira Vojislava Koštunicu. Ipak je ovo predlog Vlade Republike Srbije.

To je očigledno njihov stav prema zajedničkoj državi Srbiji i Crnoj Gori. Jer član 72. stav 1. tačka 1., što je bio ustavni osnov Vladi Republike Srbije za predlaganje ovog sramnog, strašnog, kriminalnog zakona, jeste: "Republika Srbija uređuje i obezbeđuje suverenost, nezavisnost i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije i njen međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama."

Dame i gospodo, Vlada Republike Srbije se ovde pozvala na stav člana 72. koji govori o međunarodnom položaju i odnosima Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama. Znači, Crna Gora, prema

stavu Vlade Republike Srbije, izraženom kroz ovaj predlog zakona, jeste neka druga strana država u odnosu na Srbiju.

Za nas iz SRS ovo je neprihvatljivo i mi ne možemo imati pozitivan stav ni prema toj ideji, ni prema ovom zakonu, ni prema Vladi Republike Srbije. Ovo je samo razotkrivanje onoga o čemu mi odavno govorimo i o čemu strahujemo, iznosimo svoje strahove i stavove. Zbog toga smo, između ostalog, rekli da ovaj zakon ne sme opstati u našem pravnom sistemu, odnosno da Skupština ne sme da ga donese.

Zato smo predložili sve ove amandmane, i zato je i ovaj amandman, koji možda može nekome da se čini besmislen, jer se odnosi na član 5, a član 5. kaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS". Naravno, ovo jeste ustavna kategorija, jeste u skladu sa članom 120. Ustava Republike Srbije, ali pod uslovom da i ono što članu 5. prethodi, i ovaj predlog zakona i ostali članovi u skladu sa Ustavom, u skladu sa Ustavnom poveljom, u skladu sa interesima Srbije i Crne Gore, kao jedinstvene države, da ne kažem državne zajednice.

I da nije u pitanju velika pljačka koju će sada Republika Srbija, odnosno Skupština, ako budete glasali za ovaj zakon, potpomoći.

Naravno, vas petoro iz vladajuće većine ne znate kakav će stav biti vladajuće koalicije i ne možete da znate, ali ako budete glasali za ovaj zakon, onda ćete ove kriminalce za koje sam, kao što rekoh, evo ponavljam, pozvala državnog tužioca da se pozabavi njihovim prljavim poslovima, vi potpomoći sa 31.280.000 evra. To je dug, to je zajam, to je kredit koji će vraćati građani Republike Srbije.

To je ono što mi u SRS mislimo da je pogubno, ne samo u ekonomskom pogledu, ali i u ekonomskom, već i uopšte državnom i opštenarodnom, jer ovaj zakon nije ni malo bezazlen. Koliko god je loše ovo što se za ovoliko milijardi zadužuju građani Srbije, da bi se podmazali tamo neki kriminalci u Agenciji za kontrolu leta, još je pogubnije što je ovim zakonom razotkriven stav Vlade Republike Srbije, što se pozvala u obrazloženju ovog zakona Vlada na član 72. i gde je Crnu Goru nazvala nekom drugom međunarodnom državom, kako stoji u članu 72. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije.

Zato vas molim, kolege, vas petoro iz vladajuće koalicije, prenesite vašim ostalim kolegama da pročitaju stenogram sa ove sednice, neka pročitaju ovo što je napisano u "Velikoj Srbiji". Nemojte da dozvolite da vi budete oni koji će prvi put zvanično reći da Srbija i Crna Gora nisu jedna država, da ne postoji ta državna zajednica, makar takva kakva postoji, jer ako imamo garanciju državne zajednice Srbija i Crna Gora, onda kontragarancija Srbije nije potrebna, čak i da je u pitanju neki pravno valjan posao, a kamoli kada je u pitanju podmazivanje kriminalaca u Srbiji.

Gospođo Radeta, to što ste rekli petoro iz koalicije, onda vaših iz SRS ima šestoro.

Izvolite, replika. Pošto ste počeli da brojite, izbrojte ljude koji su ovde.

Gospodine predsedavajući, prvo, vi nemate pravo na taj način da komunicirate sa narodnim poslanicima. To nije u skladu sa Poslovnikom. Ovde govorim ono što mislim da treba da kažem. Vi izvolite, ako imate slučajno nekoga ko će da vas zameni na tom mestu, javite se za reč.

Ovde je 15 poslanika SRS. Imamo amandmane na pet članova, o svim amandmanima smo govorili. Mi smo najveća opoziciona stranka. Ovde nas ima tri puta više nego vas koji ćete glasati za ovaj zakon koji je, u stvari, prihvatanje kriminalnih radnji. Samo mi nije jasno zašto ste sada reagovali, s obzirom da smo mi govorili da je u ove prljave radnje umešan i Vuk Drašković. Nije valjda da ste se vratili starom jatu.

Gospođo Radeta, kada ste vi već izbrojali vaše, ovde ima devet poslanika vladajuće koalicije, tako da imate tačan broj.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona po amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Pošto je Narodna skupština obavila raspravu o svim tačkama dnevnog reda, na osnovu člana 85. stav 3. Poslovnika, određujem četvrtak, 22. decembar 2005. godine, u 10,00 časova, kao dan za glasanje o svim tačkama dnevnog reda Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.