Ovim amandmanom se traži brisanje člana 3, koji u tri stava reguliše obaveze zajmoprimca.
Zajmoprimac po ovom predlogu zakona je Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. Juče sam dobio izvod iz registracije za agenciju ovu, to je nekada bila Uprava za kontrolu letenja, i iz registracije po onim listovima može da se utvrdi da je stvarno tačno da je osnivački kapital u odnosu 92:8 u korist Republike Srbije u odnosu na Republiku Crnu Goru. U onom listu 2 upisan je i iznos vrednosti imovine u stvarima, to je strašno velika cifra, i upisan je deo u deviznom iznosu, koji je skromna cifra.
Ali, ono što je važno, važno je da su osnivača Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Crne Gore, sa upisanim delatnostima, koje se ne tiču samo ovih klasičnih poslova koje je radila Uprava za kontrolu letenja, već sa jednim proširenim spiskom delatnosti, pa bih čak rekao da tu ima i komercijalnih poslova koji omogućavaju jedno tržišno ponašanje ove agencije, a što ukazuje da ukoliko se to u upravljačkoj strukturi toliko zloupotrebi, i privatizuje i zaigra poznati voluntarizam kada su u pitanju pare, onda stvarno svašta može da se desi.
Ovi koji kažu da su državotvorna stranka, a svoju državotvornost crpe na činjenici da su učestvovali u rasturanju SRJ i stvaranju državne zajednice, jedne tvorevine koja do sada nije poznata u istoriji, njih bih podsetio, pošto ih malo ima u sali, oni su sada pobegli, doduše, neki su odavno pobegli, pre mesec dana, da su oni na silu takođe, pored Ustavne povelje državne zajednice, i ovde u ovoj skupštini progurali Zakon za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora.
I sada tu postoji jedan vrlo interesantan član, a to je član pod rednim brojem 15, koji ima 19 tačaka, počinje sa uvodnom rečenicom - do definisanja njihovog konačnog statusa, sledeći organi i organizacije nastavljaju da obavljaju poslove, pa je na rednom broju 8 Savezna uprava za kontrolu letenja. Tu se nalazi Savezni zavod za biljke itd, Muzej Jugoslavije, Istorijski muzej, Arhiv Jugoslavije, Lučka kapetanija, pa čak i Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom.
Naravno, kasnije je u tim bilateralnim razgovorima, namerno koristim termin iz međunarodnog prava, jer ovo što se dešava na relaciji Srbija i Crna Gora predstavnici vlasti u Srbiji i predstavnici vlasti u Crnoj Gori predstavlja bilateralno sporazumevanje. U tom sporazumevanju oni su od jedne upravne organizacije napravili deoničarsko društvo u državnoj svojini, sa udelima 92% Republika Srbija, 8% Republika Crna Gora.
Ali, suštinski i formalno-pravno u registraciji nisam primetio da postoje ona dva slova JP, niti bilo što ukazuje da se obavljaju delatnosti od posebnog društvenog interesa. Te u tom smislu ovo što je u obrazloženju ovog predloga zakona navedeno kao ustavni osnov za donošenje zakona onda praktično ne može da postoji.
Znači, ovaj koji je podneo Predlog zakona pogrešio je u potpunosti ustavni osnov, on ga je našao u članu 72. stav 1. tačka 1. i 4. Ustava Republike Srbije i gde se navodi da je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, odnose sa drugim državama i međunarodnim institucijama, kao i sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom.
Ne znam šta se ovim zakonom uređuje sa inostranstvom. Ovde se daje kontragarancija za d.o.o. To znači svi oni koji vode neku agenciju ili neko preduzeće sa organizacionim oblikom d.o.o, u kome postoji udeo državnog kapitala, takođe mogu da zaključe neki ugovor o zaduživanju u inostranstvu, i da preko Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora i preko ove naše Narodne skupštine traže tamo izdavanje garancije, ovde kontragarancije.
Navodim ovo da bi bilo jasno šta su sve predlagači zakona morali da zaborave, preko čega da pređu ili da se prave da ne postoji u pravnom sistemu da bi se izvršilo zaduživanje za 34 miliona evra.
Moram da navedem da u ovom predlogu zakona o izdavanju kontragarancije mi ne vidimo ni elementarne delove, niti naznake o nekim klauzulama toga sporazuma sa inostranim partnerom, Evropskom investicionom bankom, niti ovaj deo koji se naziva Srpski sporazum.
Tako da onaj ko je predložio ovaj zakon, on je u pet članova smestio standardne odredbe vezane za kontragaranciju, a mi ovde i ne znamo koliko će da traje kontragarancije Srbije, što predstavlja nedostatak sa gledišta Zakona o javnom dugu, koji je ova većina pre nekoliko meseci usvojila. Usvojen je ovde taj zakon u Narodnoj skupštini i tada bio je dugi aplauz jer ste pobedili. Eto vidite, ni to što ste doneli ovaj koji je pisao tekst zakona o kontragaranciji nije našao za shodno da citira.
Mi ovde ne znamo koliko će naša kontragarancija da važi. Naša kontragarancija, kontragarancije Republike Srbije, ne može da važi beskonačno. Mi smo uz ovaj predlog zakona morali da dobijemo jedan izveštaj o materijalnom i finansijskom poslovanju ove agencije, ali morali smo da dobijemo i bilans stanja tog preduzeća, jer ovo je stvarno preduzeće, privredno društvo, pa još precizniji da budem, da smo dobili bilans stanja mogli smo da vidimo sa kojom imovinom ova agencija raspolaže.
Da smo dobili bilans uspeha videli bismo kakvo je njeno poslovanje i da li ona iz tekućeg poslovanja može da izdvaja sredstva. To reguliše upravo član 3. Predloga zakona, na koji je gospodin Šarović podneo amandman i traži da se briše, jer SRS traži da se izbriše ceo ovaj predlog zakona, pošto ovde ništa ne valja što je napisano.
Nekontrolisano se ulazi u zaduživanje i neovlašćeno Narodna skupština daje kontragaranciju. Ne bih ni mogao da ponovim sve ono što je gospodin Marković pre nekoliko dana, Momir Marković, saopštio sa ove govornice, a tiče se unutrašnjih odnosa u toj agenciji i stanja imovine i poslovanja te agencije.
Vrlo dobro se sećam da je tu bilo podataka o nedomaćinskom poslovanju, o raspodeli sredstava, po sistemu verovatno ima tu i rodbinskih odnosa, prijateljskih i partijskog parcelisanja, odnosno podele svega onoga što ima neke veze sa civilnom avijacijom. Javna je tajna da ono što se zove tehnika-održavanje pripada interesnoj sferi jedne stranke, čiji je predsednik i ministar.
Takođe se zna da ono što se zove aviosaobraćaj u toj našoj nacionalnoj kući JAT pripada stranci čiji je predsednik ministar, ali u državnoj zajednici. Tačno se zna da ono što je Aerodrom "Beograd" pripada interesnoj sferi jedne šifrovane asocijacije ili dobrovoljnog društva.
Nije to Komitet trista, nije Bildeberg, nego jednostavno nešto što počinje sa G, a vidim da u Vojvodini hoće da ga zabrane.
Vi koji glasate i vi građani koji budete čitali primerak "Velike Srbije", gde su objavljeni izvorni podaci o poslovanju ove agencije, koja je bi uvek morala da bude Uprava za kontrolu letenja, pa bez obzira i ako promeni naziv u - agencija, njen izvorni oblik delatnosti je kontrola letenja u nadležnosti države.
To bi morala da bude jedna upravna organizacija, jer obavlja stručne poslove od interesa za državu, pogotovu ako se ima u vidu i rigoroznost propisa o bezbednosti vazdušnog saobraćaja i obavezama koje je naša država preuzela, pa zašto ne reći i pre ne koliko desetina godina, kada je došlo do ekspanzije aviosaobraćaja u Evropi i u onoj bivšoj Jugoslaviji.
Ta agencija sada, nekadašnja Uprava, jeste profitabilni upravni organ. Svaki prelet oni naplaćuju i imaju dovoljno sredstava i uopšte ne vidim nijedan razlog zašto bi se država zaduživala, kada je u pitanju jedno privredno društvo, sa jasno definisanom svojinskom strukturom, gde Republika Srbija ima 92% udela, a Republika Crna Gora 8% udela.
Samo da vas podsetim da je gospodin Marković ovde izneo veliku količinu podataka i o blokiranoj imovini, tehničkim sredstvima, pa čak se pozivao i na neke kvote koje su u tehničko-tehnološkom smislu vrlo značajne za efikasno i bezbedno funkcionisanje ove uprave i aviosaobraćaja na teritoriji Republike Srbije, pa ne samo Srbije, obzirom da zona posmatranja prevazilazi i teritoriju Srbije i granice koje postoje kod nas.
Znači, postoji veliki broj formalnih nedostataka zbog čega se ovaj zakon ne sme usvojiti. Ne postoji ustavni osnov, ovo što je navedeno ovde je promašaj i to je pucanje na prazno.
Dalje, u organizacionom smislu, ova agencija treba da bude upravna organizacija, a ne društvo sa ograničenom odgovornošću. Ako je to društvo u tzv. državnoj svojini, dve države članice, dve republike članice, onda je ovde morao da se primeni Zakon o javnim preduzećima i delatnostima od opšteg interesa, onda je morao da se desi potpuno drugačiji put eventualnog zaduživanja tog privrednog društva u inostranstvu.
Jer ako se primeni ova logika koja je ovde zastupljena, onda svako društvo koje ima više od 50% državne svojine u udelima tog društva, može s puno prava da se obrati zahtevom Republici Srbiji da se obezbedi kontragarancija, a Skupštini državne zajednice da se obezbedi garancija i da naravno svemu tome prethodi zaključivanje nekog sporazuma sa nekom od ovih finansijskih institucija iz inostranstva.
Zbog ovih razloga, moram da kažem, da i kada se donosio Zakon o javnom dugu ovo niko nije imao u vidu, ali ovde je nešto postalo gusto.
Zvanični predstavnik je koliko vidim u ovom papiru, a zove se Predlog zakona, to je ministar finansija. Zakon je pokušao stasom i glasom i svojim prisustvom da brani ministar za kapitalne investicije. Kada je krenulo granatiranje Momira Markovića i on je zapalio. Znači, svima je sve jasno, nama je mnogo časnije da napadamo, a vi razmišljajte kako vam je kada budete glasali za ovaj predlog zakona.