Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo usvajali Zakon o zaštiti konkurencije upozorio sam vas da to neće biti Zakon o zaštiti konkurencije nego zakon o zaštiti od konkurencije, zakon o zaštiti onih koji vama plaćaju provizije od onih drugih koji nisu sa "žutom" ili sličnom članskom kartom i onih koji ne plaćaju. Upozoravao sam vas onda da se mnoge stvari u Srbiji dešavaju upravo pod pokroviteljstvom i pod šapom onih koji ne dozvoljavaju konkurenciju u ovoj državi.
Uostalom, ako je taj zakon donet i ako je trebalo da se primenjuje, da li nađoste neko od ruskih preduzeća koje je konkurisalo i dobilo pravo da kupi neku od naših fabrika? Ne, jer Rusi ne daju proviziju. Oni hoće da plate cenu, hoće socijalne programe do kraja da sprovedu, hoće da nastave proizvodnju ovde, ali ne daju proviziju. Mnogi od ovih vaših koji sede ovde u prvim redovima, kad dođu, ako dođu, a retko dolaze, tačno se zna – od pet do 10%, pa možemo da razgovaramo. Uostalom, kasnije ću o tome.
Da li je zaštita konkurencije to što tri tajkuna otkupiše celo poljoprivredne zemljište u Vojvodini? Da li je zaštita konkurencije to što će oni sada moći bukvalno da diktiraju i cenu zalogaja hleba i cenu bilo kog poljoprivrednog proizvoda? Da li je zaštita konkurencija to što "žuti Krmivoje" kompletnu soju – doduše genetski modifikovanu, ali pitajte ministra poljoprivrede gospođu Dulić-Marković zašto se i dalje ta soja uvozi ovde – uveze, pretvori u krmivo i prodaje čak i poljoprivrednim kombinatima, nije više zadovoljan snabdevanjem ovih srednjih preduzeća koja se bave proizvodnjom, koja troše to krmivo.
Da li je zaštita konkurencije to što gradonačelnik Beograda Bogdanović već ima dve pumpe, za dve znam, odnosno nema on, ima njegova žena, onu pumpu kod "Limesa" i onu na autoputu prema Nišu, kako li se već zove. Pod imenom je trebalo da se sakrije identitet vlasnika. Sećate se kada se ta pumpa gradila usred centra grada, pod prozorom solitera, kolika je bila povika. Na kraju sve leže i ta pumpa odlično funkcioniše. Uostalom, pitajte Bogdanovića.
Naravno, nemojte ga pitati odakle mu onaj stan za koji je slagao u predizbornoj kampanji da ga nema, pa se posle ispostavilo da ga ima. Ja ću da vam kažem, dao mu ga Kolesar; to je onaj isti Kolesar, o njemu ću malo kasnije, što je prodao "Popovac", pa je uzeo milion i 200.000 evra bakšiša ili provizije, kako god hoćete. Ima njegovih prstiju i oko "Sartida", Brodogradilišta i mnogih drugih stvari.
Vi koji ste rekli da ste napravili otklon 2003. godine od te "žute buldožer revolucije", da ste krenuli – do 2003. smo ovako, sada ćemo ovako, vi to sve isto trpite. Da li to beše ona kohabitacija, gde se izleteste u nekoj predizbornoj kampanji, mislim da je bila kampanja za predsednika Srbije? Da li je to ta kohabitacija – za svet smo u zavadi, kritikujemo jedni druge, a ispod žita se sarađuje?
Uostalom, ko vam je predsednik Privredne komore Srbije? Kojoj stranci pripada? Ako ste već smenjivali sve i dovodili svoje, naravno, kritikovali smo to, ali vam predsednik Privredne komore Srbije ostade bivši ministar Milosavljević.
Da li je zaštita od konkurencije to što se već sad zna, pitajte ministra, ja znam, ako on ne zna, ja ću da vam kažem ko će da dobije koncesiju na autoput od Horgoša do Požege, i već po ovim cenama preko milijardu i 100 miliona evra da stavi čistih para u džep, odnosno neće sve da stavi, pola će da da ministru.
Da li je zaštita od konkurencije to što NIS žestoko pripremate da stavite na tacnu i predate Vojinu Lazareviću i Vuku Hamoviću? Pitajte čija je firma "Trizon" i koliko je ona zadužila i ko plaća dugove "Trizona" i na koji način? Pitajte ko uvozi kompletnu sirovu naftu za NIS? Ako ne znate, ja ću da vam kažem – bivši ministar Novaković, njegova firma. Kako to zaštitiste konkurenciju? Zaštitiste Novakovića od konkurencije.
Da li će biti zaštita od konkurencije to što ćete frekvencije da dajete, gospodin Vučić je pomenuo tri-četiri firme koje će dobiti nacionalnu frekvenciju: U 92, RTL itd; i "Avala", naravno, bivšeg ministra Vlahovića, i ona će da dobije nacionalnu frekvenciju. Već ste napravili dilove šta sme da se pušta, šta ne sme da se pušta, a građani Srbije plaćaju. Nacionalna frekvencija je nacionalno bogatstvo i ako se normalno i pravilno proceni, ako se normalno i pravilno proda i ako se ne prodaje da bi se uzela provizija, mnogo veća vrednost leži u nacionalnoj frekvenciji nego u mnogim drugim oblastima.
Sada dolazimo na onu zaštitu konkurencije: "Popovac" – prodade predsednik Upravnog odbora Kolesar "Popovac", uze milion i 200.000 evra, naravno, u ime DS i ondašnjeg predsednika Đinđića, ali ne mislim ni da je ovaj preko puta nas ostao praznih ruku.
Ne mislim na vas, gospodine predsedavajući, nego na onog iz one zgrade preko puta nas. Ostade i on, jer kad je Ministarstvo pravde pokrenulo neke krivične prijave, da istražuje, zataška se to, gurnuše se krivične prijave u fioku. Kohabitacija.
Da li je prodaja "Sartida" zaštita konkurencije? Koliko i ko je sve uzeo para, provizije? Ako ne znate, onda se javite vi iz zadnjih redova, sada ću da vam ispričam ko je koliko uzeo.
Da li je prodaja Nacionalne štedionice i svih ostalih banaka, odnosno bankarskog tržišta, da li je to zaštita konkurencije ili zaštita od konkurencije? Taj isti, sedeći ponekada ovde, doduše, kad dođe u farmericama onda sedne u prvi red, Dinkić, koga vi zovete ministrom, prodade 7,5 hiljada kvadrata najkvalitetnijeg i najekskluzivnijeg prostora bivše službe za platni promet kroz Nacionalnu štedionicu Grcima. Sad kaže da su Grci dali pet puta više nego što je bila početna cena.
Koliko su njemu dali? Nahvataše neke koferčiće, ali Dinkićevo koferče niko da uhvati. Doći će vreme, uhvatiće i njegovo. Obećavamo, kad srpski radikali dođu na vlast, da će dobiti jednokrevetnu sobu, sa pogledom na Ministarstvo finansija, gore u Bačvanskoj.
Da li je zaštita konkurencije kad ste rasprodali tržište? Što reče gospodin Krasić, neki marketi, Metro, Merkator i ostali dođoše u Srbiju i zauzeše tržište i naša proizvodnja ne može da bude konkurentna. Ovo im je odskočna daska upravo za rusko tržište, zahvaljujući onom ugovoru koji je potpisao nenarodni režim pre 2000. godine, po kome naši proizvodi idu samo sa 1% carinske administracije u Rusiju. Hoće ovde da dođu, pa da odavde odlaze i koriste te privilegije.
Uostalom, Rusi su hteli da kupe Kulsku banku. Šta bi sa tim? Izgleda da ne daju proviziju.
Mnoge je mudre odluke ova vlada Srbije donela, evo ova poslednja odluka će se danas ostvariti. Zahvaljujući mudroj Vladi i mudroj odluci Vlade danas će da bude pomračenje Sunca, pisalo juče u novinama. Ništa ova vlada, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, dobro ovoj državi donela nije i krajnje je vreme da se raspišu izbori, da dođu neki pametniji, bolji, časni i pošteni, da sačuvamo bar ovo malo što je još ostalo, od vaših dugih prstiju.

Da li želi reč još neko ko nije iskoristio pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o izboru članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije sa lista koje su podneli ovlašćeni predlagači.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZBORU ČLANA SAVETA NARODNE BANKE SRBIJE
Primili ste Predlog odluke o izboru člana Saveta Narodne banke Srbije, koji je podneo Odbor za finansije.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Nemamo predstavnika predlagača. Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke.

Za ovu tačku dnevnog reda javio sam se samo zbog toga da bih vas podsetio da je i kada je u ovoj Narodnoj skupštini donet Zakon o Narodnoj banci Srbije Srpska radikalna stranka rekla da će upravo ovo da se desi što se desilo.
Samo da vas podsetim: kada je biran Savet Narodne banke Srbije Srpska radikalna stranka osporila je kandidata koji ne ispunjava uslove da bude član Saveta, ne ispunjava uslove propisane u izuzetno lošem Zakonu o Narodnoj banci Srbije.
Radilo se o čoveku koji nije ekonomista, nego je matematičar, predaje matematiku i statistiku na Ekonomskom fakultetu. Dobro je poznat iz vremena kada je Vuk Drašković palio i žario gradom Beogradom, to je period najvećih pljački; doduše, Bogdanović mu konkuriše sa ovim njegovim Stanojevićem; to je onaj što se stalno javlja medijima, predstavlja se kao ekonomista, ali je matematičar, mislim da je Kovačević.
Kada su ga izabrali za člana Saveta Narodne banke Srbije bio je zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku. Imao je sukob interesa, nije ispunjavao osnovni uslov, nije diplomirani ekonomista. Doduše, ni Labus nije diplomirani ekonomista. Što reče Vuk Drašković – aman, Labuse, kada si to završio ekonomiju kada smo zajedno upisali pravni fakultet i završio si pravni fakultet?
Kod nas sve to može. Zašto? Zato što postoje parcele i ova vlada je tako precizno isparcelisana, ne diraj mi atar. Ono što je dograbio Vuk i Dana, oni to guraju do kraja i koriste ove nesretne ljude, Srećkovića, Trpkovića i ove druge, zna se koliko mora da se donese Danici, kao svojevremeno kada su bili u gradu pa su morali dnevno po pet miliona da podele iz budžeta. To je svrha bavljenja politikom Vuka Draškovića i Danice Drašković.
Naravno, ovaj čovek je sada podneo ostavku i treba da se izabere neko drugi. Predložen je čovek koji formalno-pravno ispunjava uslove po Zakonu o Narodnoj banci Srbije. Kada se govori o izboru članova Saveta Narodne banke propisano je da to bude ipak eminentni ekonomista, poznavalac iz oblasti ekonomije, pa čak je navedeno i makroekonomista. Ovaj kandidat stvarno zadovoljava taj uslov. Verovatno ne zadovoljava uži uslov koji je potreban, a to je da je stručnjak iz oblasti monetarnog sistema. To je najmanji problem, to moram da vam kažem.
Osnovni problem tog saveta je što imamo loš Zakon o Narodnoj banci Srbije. Po tom zakonu prva stepenica do boga je guverner, on bira maltene svoje viceguvernere, ima tamo svoj monetarni savet, a ovaj Savet Narodne banke Srbije je "društvo staraca" gde se prima naknada, a oni ništa ne rade iz nadležnosti Narodne banke Srbije: niti sagledavaju monetarnu politiku, niti utiču na primarnu emisiju, niti utiču na intervencije na bankarskom tržištu. Oni su jedan običan nadzorni odbor, razmatraju izveštaje, prihvataju i ne prihvataju izveštaje o radu, neke završne račune, "društvo staraca" po sistemu – podelila se braća, podelile se delije, isparcelisale.
Međutim, to nije vaša originalna misao kada ste menjali Zakon o Narodnoj banci Srbije, toga se setio neko pre vas, ali opet ovi iz G17 plus. Devalvirali su taj savet, mi imamo prepisan hrvatski zakon, ovde je predlagač izbora guvernera i članova Saveta nadležni odbor Narodne skupštine, to je Odbor za finansije, naravno, Bogdanovića nema, tu se predlažu eksperti, stručnjaci.
Međutim, taj savet je nadležan da utvrdi da li su ispunjeni uslovi da se razreši guverner NBS. Nikada taj savet neće doći u situaciju da utvrdi da li su ispunjeni uslovi, što je, uostalom, dodatni uslov da bi se predlog za razrešenje našao pred Narodnom skupštinom.
Dva puta sam pisao predlog, odnosno inicijativu Savetu da pokrenu postupak za razrešenje Jelašića. Prvi put zbog masakra koji je u sticaju napravio sa Mlađanom Dinkićem, a drugi put zbog drugog masakra koji je uradio sa osiguravajućim društvima. Mislim da sam još jednu inicijativu napisao, ali za dve sam siguran. Naravno, ništa od toga se nije desilo. Ta treća je bila u vezi sa čekovima, prošle godine. Visokoumni savet ne prihvati inicijativu; a zašto bi oni prihvatili inicijativu kada imaju lepu naknadu.
To je nastavak one priče koju sam malopre započeo. Labus kaže da sve to plati, mnogo je skupo da se nateraju normalni ljudi da izglasaju glupost i ovde se velikim platama plaćaju velike gluposti. Tako vam je u ovom Savetu Narodne banke Srbije. Oni stave prst na čelo pa razmišljaju o teškim monetarnim problemima, navodno, zlopate se, dok ne uzmu naknadu koja ide mesečno. Ovaj je malo preterao, ima puno, a verujem da ovaj što je podneo ostavku ima oko 650.000 mesečno legalnih prihoda.
Nešto malo više ima nego neki udarni novinar RTS-a, onaj veterinar, onda ona Nataša Miljković, što se školovala za filmsku delatnost u Budimpešti, onda ovo što su doveli ove svoje, gde Tijanić ide pa vodi svoje, a ostali novinari RTS-a 20.000, a ovi kamermani ne znaju da pređu 20.000, ali njihove kolege, zna se, onaj za frizuru daje 80.000 mesečno. To je isto.
Ovde je neko dao 80.000 nekom članu saveta da on bude miran, da ćuti, devizne rezerve rastu. Zbog čega rastu, šta se time brani? Brane se potraživanja ljudi iz inostranstva, firmi iz inostranstva. Mi imamo suficit, privreda ne radi, svi zadovoljni, matematički sve ispravno, sve tačno, samo nešto fali, nikako ne može da se uklopi.
Naravno, o gospodinu Kosti Josifidisu ne želim da pričam, i ako prati ovaj prenos verovatno će da shvati da se sve ove primedbe ne odnose na njegovo ime i prezime iliti na ovo što je do sada radio. Jednostavno kritikujem takav koncept, kritikujem takav način Saveta Narodne banke Srbije.
Videli ste i sami, svi su se izjasnili povodom te afere, a Savet jednostavno ćuti i smatra da guverner nema nikakve veze. Guverner, kako reče ono – ja sam uzeo veliki kredit za kuću, pa je ponudio, kaže – hoću i da prodam; pa kada su neki rekli – evo dajemo tolike pare, on ne da, neće da proda, pravi prostor za banku gde radi njegov brat. Ali, to smo najavili još prošle godine, sada se to desilo, znate i sami.
Nije nam baš drago što se desilo onako kako smo najavili. Bilo bi nam drago da nas neki put demantujete, ali vi nepogrešivo sledite ono što mi najavimo. Znači da vas vrlo dobro znamo, da znamo koji su vam motivi što vršite vlast – da se završe do krajnjih konsekvenci strani nalozi.
Ako Karla del Ponte dobije kijavicu ili u Sarajevu padne sa stepeništa pa preživi, vi ste u stanju da se mnogo više nasekirate nego njeni najmiliji. Sada ste sve planirali do 5, 6. aprila, da li možete da napravite sa njom neki aprililili, jer navodno ona stiska. Ako ne bude, pregovori staju i tako dalje.
U prethodnoj tački dnevnog reda imali ste neke stručnjake koji su navodno doktorirali, bave se profesionalno ekonomijom EU. Sada da vam kažem šta su ti isti napisali. Možda baš ne oni koji su malopre bili na dnevnom redu, ali neki koji takođe prate profesionalno ekonomsku politiku EU.
U najboljem slučaju, da sve ide u najboljem redu, da Karla del Ponte ne dobije ni kijavicu, mi moramo da čekamo minimum 12 godina. Ja ću da vam kažem da nikada nećemo biti članovi EU, jer to oni ne žele, ali u toj imaginaciji koju šaljete našim građanima biće mnogo bolje kada dođe EU.
To vam je isto kao 5. oktobra: sve će da bude dobro, samo da njega nema; evo, 6,5 milijardi čeka na granici, evo na Kosovo se vraćamo, sve ima da bude, sve ćemo da rešimo bez ikakvih problema; mi da se mešamo u pravosuđe, u sudstvo, u policiju, ne dolazi u obzir, za živu glavu.
Sve je otišlo u svoju suprotnost. Sledite naloge iz inostranstva, a građane varate da je najveći domet demokratije skinuti gaće. Jeste, jeste. Svaki vaš ponizni potez tumačite kao vrhunsku manifestaciju demokratije, ali ste zaboravili samo jednu stvar: za ovih nekoliko godina reč demokratija je postala sinonim za gubitak posla, za plaćanje školarine, za nemogućnost lečenja, za prodaju firme. Postala je sinonim za nešto najgore što postoji u jednom društvu.
Vi samo pričate – demokratski blok. Građani prepoznaju da je to neki strašan blok, u kome se nalazi toliko mračnih stvari da ne mogu da se izmere. Ja ću da vam pomognem u tom predstavljanju i svakodnevno se trudimo ovde da sve više razgolitimo to, da bude svima jasno šta znači demokratija u režiji DOS-a: nemamo vojsku, nemamo policiju, ne zna se ni ko pije ni ko plaća, ne zna se ništa u ovoj državi, u ovoj državi se apsolutno ništa ne zna. Sve može da postoji dok postoji neki lični interes nekome. Kada se izgubi taj lični interes, onda i vi ima da kukate na državu.
Eno ga malopre Albijanić, ovde je izneo sijaset kritika na stanje u obrazovanju, a ja ga pitam – dobro, što to nisi rekao Mlađi Dinkiću, on kaže da ima suficit, sve si sveo na problem para; što sada ti nas ubeđuješ da Mlađa ne daje pare za obrazovanje? Sedneš kod Mlađe i dogovorite se. Ja znam da je i vama iz G17 komplikovano da shvatite monetarnu politiku i makroekonomsku politiku G17+. Znam da vam je teško da shvatite. Znam da vi to ne možete da objasnite na tribini, na ulici, u komšiluku, u zgradi, u kući. Kako da objasnite nekome? Počnete ekspertski i tako dalje, a ljudi vas pošalju tamo gde nije mesto.
Vraćam se na ovaj savet. Ovakav savet nama nije potreban. Zašto? Zato što je on tako namešten da aminuje sve Jelašiću, a ukoliko se pojavi malo problema Jelašić da nalog da se neko od članova isplati, da bude miran. Ja ne želim da saučestvujem u tome, a znam da se to radi tako. Znači, institucije imamo, ništa ne funkcioniše, a kada bi one i počele da funkcionišu u skladu sa nadležnostima koje su njima propisane haos bi bio isti.
Samo da vas podsetim kako ste izvršili zamenu sistema vrednosti. Rekli ste da je najveći stepen demokratije da se hitno skinu optužnice, odnosno da se naredi okružnom javnom tužiocu da povuče optužnice protiv predsednika onih država koje su nas bombardovale. Zašto? Kako da primite Havijera Solanu, pošto je on postao tata nacije, u vašoj režiji.
Samo ste zaboravili jednu stvar: u međuvremenu se pojavio izveštaj grupe eksperata angažovanih od strane tužilaštva Haškog tribunala, koji su na 29 stranica napisali izveštaj šta se to dešavalo tokom bombardovanja.
Samo nekoliko stvari da vas podsetim. Oni su konstatovali da je NATO pakt izvršio udare svojom avijacijom bez odluke Saveta bezbednosti, kažnjivo po međunarodnom pravu. Dva, da predstavnici NATO pakta komisiji tužilaštva nisu hteli da dostave informacije, dokumentaciju i bilo šta drugo da bi se utvrdilo da li postoji neki stepen odgovornosti – kažnjivo. Tri, na bazi desetak analiziranih slučajeva bombardovanja sa posledicama konstatovana je prekomerna, nedozvoljena, zabranjena upotreba oružja protiv civila. Namerno kažem civila. Kažnjivo. Četvrto, nigde nisu utvrdili krivicu SRJ. To ste zaboravili.
Peto, u završnom izveštaju nisu mogli da preporuče pokretanje postupka protiv nekih iz NATO pakta pred Haškim tribunalom, već su dali preporuku i u toj preporuci konstatovali, pošto su gledali one vaše knjige, gospodine Anđelkoviću, koje ste vi izdali, one dve bele knjige sa spiskom žrtava i sa dokumentacijom i tako dalje, i tu su nas pogotovo omalovažili, jer su rekli da 495 mrtvih i 1.500 ranjenih ne predstavlja dokaz za ratne zločine i genocid, ali da ima mesta zločinu koji se zove agresija, zločin protiv mira. Međutim, za to nije nadležan Haški tribunal.
Vi ste se sa takvim uhvatili u koštac. Dakle, vi ste njih spasili krivične odgovornosti, a oni sada neprincipijelno gone i vas kao njihove sluge.

Zahvaljujem se, gospodine Krasiću.
Gospodine Krasiću, vi ste govorili kao prvi ili kao uvodničar, hoćete li ponovo sada ili ne? Moje je da pitam. U tom slučaju, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Gospodin Krasić je ovde govorio i malo šire od ove teme i čudio se šta se sve dešava u zemlji Srbiji, a ja ću da se čudim šta se dešava u ovom parlamentu. Jasno mi je zašto danas ovde nema nikog od predstavnika Vlade, naravno, oni su danas u stavu mirno ispred Karle del Ponte, ona ih podučava kako da sprovedu nemoguću misiju hvatanja Ratka Mladića, ali ne znam gde nam je predsednik Skupštine, gde je gospodin Obradović koji je predsedavao do pre izvesnog vremena, a sada ga nema a on je predstavnik predlagača za tačku dnevnog reda o kojoj trenutno govorimo.
Dakle, vrlo čudne i interesantne stvari se dešavaju ovde. Ne znam da li će da im pomeri ovaj rok, može da im pomera koliko god hoće, ali, hvala bogu, hvatanje Mladića je ipak nemoguća misija.
Kada je reč o ovom delu, o imenovanju ovog kandidata Josifidisa u Savet Narodne banke, kada sam govorila o prvoj tački dnevnog reda rekla sam da mi srpski radikali uglavnom ne govorimo o imenima, osim ako nemamo nešto baš izuzetno negativno za nekoga koga vi predlažete; ne govorimo, jednostavno zato što su sva ova predlaganja i eventualna imenovanja odgovornost vas koji danas niste u sali, odnosno vas koji jeste, i onih mnogo više koji nisu u sali, ali u svakom slučaju, odgovornost vladajuće koalicije.
Zato takođe neću govoriti ništa konkretno o ovom kandidatu, osim što bih se zapitala da li, dakle ovo što je rekao gospodin Krasić, ovaj gospodin Josifidis ispunjava uslove za člana Saveta Narodne banke. Pogledala sam njegovu biografiju, pitam se i nisam sigurna da li ovde ne postoji neki sukob interesa, s obzirom na njegovo članstvo u Savetu Narodne banke Vojvodine, ali ni sukob interesa u Srbiji više nije ništa neobično, i to nažalost svakodnevno.
Čini mi se da kako donesemo koji zakon, umesto da se ponašamo u skladu sa tim zakonom, naprotiv, ponašamo se potpuno suprotno i mnogo lošije nego u vreme kada u određenoj oblasti uopšte nismo imali zakon.
Tako je sa zaštitom konkurencije, o čemu se govorilo malopre, tako je i sa sukobom interesa – donet zakon, popunjavali su se neki obrasci, tamo neka dobro plaćena komisija je to pregledala i onda se pojavi u javnosti podatak sukoba interesa ovog potpredsednika u Vojvodini, Simića, i onda izađe Bojan Pajtić (a to je onaj Bojan Pajtić koji je učestvovao u aferi Bodrum) i kaže da njega baš briga za sukob interesa, on kaže zadržaće i dalje Tihomira Simića. Naravno, to je njegov izbor i baš nas briga za to, ali je neverovatno da neko ko je na tako visokoj državnoj funkciji, a usput je pravnik, pa i profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, može tako da se ogluši o neki zakon.
Slično je uradio svojevremeno Velja Ilić kada je rekao da Zakon o javnim nabavkama nije dobar, pa ne treba ni da se primenjuje i da ne valja pet para.
Stvarno, iz dana u dan saznajemo i čujemo takve stvari da se zgražavamo da li je moguće, da li neko toliko svesno uništava sve u ovoj zemlji, ne samo u materijalnom smislu. Danas sam govorila, ono što uništite u materijalnom pogledu još imamo šanse da popravimo i da povratimo, ali ovo drugo što radite zaista je strašno.
Pre nekih mesec ili dva dana moj kolega Moma Marković i ja smo bili u Pančevu na jednoj manifestaciji našeg opštinskog odbora, radilo se o promociji knjige Vojislava Šešelja – Svedok odbrane Slobodana Miloševića u haškom procesu. Tamo smo došli znatno ranije. Malo smo prošetali po Pančevu, hteli smo da vidimo šta se tamo dešava, namera nam je bila da negde popijemo kafu.
Ali, u centru Pančeva, verovali ili ne, izbrojasmo 11 banaka, sve sa nekim stranim nazivima, manje ili više poznate u ostalom delu Srbije, nigde nema ničega, ima nekog poslovnog prostora, neki se renoviraju, neki pesak stoji ispred, znači, samo banke funkcionišu.
To je prosto neverovatno. Mi smo to govorili i kada je bilo reči o Zakonu o Narodnoj banci, reče Krasić da je loš zakon, jeste loš zakon, ali je problem što je vrlo loš guverner, što je vrlo loš ministar finansija, što je mnogo loša Vlada Republike Srbije. To su mnogo veći problemi.
Onda guverner Narodne banke izađe i upozorava građane Srbije da ne uzimaju kredite, jer, kaže, krediti su skupi, dovešće nas u dužničko ropstvo, svakog pojedinačno.
To jeste tačno i mi to stalno govorimo, i kada smo govorili o Zakonu o Narodnoj banci, i o nekim drugim zakonima i svaki put kada smo u prilici, ali nažalost, građani Srbije veoma loše žive, mnogi ne primaju plate, odnosno ostali su bez posla, a oni koji primaju plate primaju vrlo male plate i onda možda i nedovoljno razmišljaju ili nemaju drugog izlaza.
Naravno, ne osuđujem građane, moraju da uzmu te bankarske kredite, veoma skupe, i rizikuju da će doći u situaciju da ne mogu da plate te kredite, a guverner vrlo onako sebično, dakle, upozorava građane, ali nikako neće da kaže ovom narodu gde je on uzeo onaj povoljan kredit za kupovinu one svoje vile, kažu da je to neki nepovratni kredit.
Ne znam zašto ne objasni građanima, jer možda bi još neko uzeo takav kredit, čak bi platio porez na kupovinu te vile, čak bi rekao koliko je stvarno platio, a ne bi se igrao kao što se guverner Jelašić igra sa javnošću Srbije.
Naravno, Krasić je rekao da smo tri puta podnosili inicijativu ovom savetu za smenu guvernera Narodne banke Radovana Jelašića i to je tačno, ali je vrlo interesantno da taj čovek, kao i svi, odnosno kao njegove stranačke kolege, mogu ovoj zemlji da urade šta god hoće a da ni dlaka sa glave ne može da im fali. Neverovatno je da i posle afere "kofer" Radovanu Jelašiću ne fali dlaka sa glave.
Onaj tamo Simić i Zagrađanin, stalno nešto čitamo, pustiće ih iz pritvora, danas, sutra, za pet dana, štrajkuju glađu, ne štrajkuju glađu, ne ulazim uopšte, jer to je stvar pravosudnih organa.
Ne mešam se u to i ne želim da govorim da li oni jesu umešani u to ili nisu umešani, ali je sasvim sigurno da je, ako ništa drugo iz moralnih razloga, umešan guverner Narodne banke ako je viceguverner uhvaćen sa koferčetom para koje je trebalo da služe kao mito.
Naravno, to sve u Srbiji može da funkcioniše. Cena sedenja u Vladi i opstanka Vlade zaista je po želji onih koji žele da podrže Vladu, šta god hoće mogu da urade, mogu da pljačkaju, kradu, ubijaju, mogu da rade šta god hoće, ali je dovoljno da kažu da će da podrže Vladu i sve im biva oprošteno. Naravno, kaže naš narod, mogu kako hoće, ali ne mogu dokle hoće.
Ovih dana je vrlo aktuelno, posle ubistva Slobodana Miloševića u Hagu, i nagađanje u medijima da li će SPS da podrži Vladu Vojislava Koštunice i da li će dalje da je podržava ili neće. Onda smo počeli da u medijima, takođe, čitamo međusobna nutkanja, koja meni zaista liče na prostituisanje između Koštunice i Tadića. Nude se jedan drugom da sarađuju, da ne sarađuju, da čuvaju leđa jedan drugom. Prosto neverovatno. A u svemu tome provodadžiše Mlađan Dinkić.
Građani Srbije kojima oni pokušavaju na taj način da stave do znanja, ovo što Krasić je malopre govorio, kako su oni demokratska opcija, odnosno stranke DB-a, oni će da žrtvuju svoje stranačke interese samo da bi funkcionisala Vlada, jer, bože moj, funkcionisanje i opstanak ove vlade je u direktnoj vezi sa opstankom Srbije, što naravno nema veze sa pameću, jer opstanak Srbije ne može biti uslovljen opstankom nijedne vlade, a najmanje ovako loše vlade kakva je Vlada Vojislava Koštunice.
Šta je suština tog međusobnog nutkanja i prostituisanja Koštunice i Tadića uz pomoć, odnosno provodadžisanje Dinkića, najrečitije govori primer iz Pećinaca.
Predsednik Opštine Pećinci zove se Nikola Pavković, on je član DS. On je od Miodraga Kostića, koji je u to vreme bio direktor DS, u vreme kada je kupovao tri šećerane za po tri evra... Dakle, tada je Kostić kupio pećinačku šećeranu za tri evra, pa je ovom Nikoli Pavkoviću dao poslovni prostor. Sada je predsednik opštine Nikola Pavković u tom poslovnom prostoru otvorio "Meridijan banku" i sada će sve poslovanje Opštine Pećinci i javnih preduzeća da ide preko "Meridijan banke", koja je ekspozitura i vlasništvo, zamislite, predsednika opštine. Takav sukob interesa, takav lopovluk, takav kriminal, to valjda nije zabeležno.
Zašto sam ovo povezala? Dakle, predsednik opštine je iz DS. On je zaštićen kao član DS od strane G17 plus, koji jedva čekaju DS u Vladi Vojislava Koštunice, a opet su zaštićeni od Vojislava Koštunice zato što je njemu da sedi u fotelji predsednika vlade, pa neka ga podržava ko god hoće, može i Agim Čeku, samo neka je on na funkciji predsednika vlade.
Dakle, dame i gospodo i poštovani građani Srbije, krajnje je vreme da Vojislav Koštunica i ova vlada shvate da im je vreme isteklo. Neka se lepo danas pozdrave sa Karlom del Ponte. Neka joj lepo kažu da ne mogu da joj predaju Ratka Mladića, ne zato što neće, oni to vrlo rado bi, nego zato što, hvala bogu, nisu u situaciji.
Neka lepo raspišu izbore, pa da vidimo posle narednih izbora, neka se građani Srbije opredele između vas demokrata koji ste ih doveli na prosjački štap – a svi ste vi jednako demokrate, koji su davali otkaze, uništavali privredu, učestvovali u lopovskim privatizacijama, uništili srpske banke, a doveli inostrane, smanjili realnu vrednost penzija itd – i stranke koja je zaista stranka iz naroda i razume svoj narod i koja je spremna, juče sam to rekla, ne samo da preuzme vlast, već i odgovornost za Srbiju.
Vi možete da crknete od smeha, svaki put se smejete kada ja govorim. Kada sam bila pre tri dana u Aranđelovcu kažu mi građani Aranđelovca – neka ste onoj rekli da se kezači, nju u Aranđelovcu niko živ ne podnosi.

Zahvaljujem se Vjerici Radeti, narodnom poslaniku. Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a da se pripremi Miloš Dišić.

Dame i gospodo narodni poslanici, baš nemamo sreće sa guvernerima, kao da nas je neko urekao, ne daj bože, kao u onoj reklami. Sećam se nultog guvernera, odnosno Mlađana Dinkića, koji je sa čarapom na glavi i sa kalašnjikovom uleteo u Narodnu banku Srbije odmah posle "buldožer revolucije" i po sistemu "što oko vidi ruka ne ostavlja" sredio Narodnu banku.
Posle toga, dođe ona gospođa guverner za koju glasate na daljinu iz Bodruma, pa što propusti Dinkić ona privede kraju i od Narodne banke ostadoše, da ne kažem, samo zidovi. Ostalo je ono zlato koje posle prodadoste, a ne sećam se koji je od guvernera završio taj posao. Uglavnom, od tih para od prodatog zlata, zlata koje je još od Kraljevine Srbije stajalo, nikakve vajde Srbija videla nije.
Onda se opet vrati Mlađan Dinkić, kao vampir, pa uništi četiri domaće banke, oslobodi poverenike, oslobodi dužnike para koje su dugovali domaćim bankama i tako osiromaši maksimalno Srbiju i omogući da se ti privredni subjekti koji su se zaduživali u "Beobanci" mogu prodati za džabaluk. Naravno, za male pare, ali uz veliku proviziju.
Ovde dobismo guvernera, tačnije prvo je bio viceguverner, koga nijedna država poželela ne bi. Prvo, kao viceguverner bio je stranac. Dva dana pre nego što ste mu dali državljanstvo postavili ste ga za viceguvernera. Nigde u svetu to nema, osim u ovoj državi Srbiji.
To je isti onaj Jelašić koji je bio predsednik Komisije za likvidaciju "Jugobanke" i koji je za 15 hiljada dolara kupio mercedes te iste "Jugobanke" koju je likvidirao, mercedes star nekoliko meseci, čija je vrednost oko 120 hiljada dolara. Uzeo čovek, kada je rasprodao sve i raskrčmio ostao je taj mercedes i da baš ne propadne uze ga on za 15 hiljada evra.
To je onaj isti guverner, dame i gospodo narodni poslanici, koji, kako reče gospođa Radeta, podiže bespovratni kredit od 380 hiljada evra i kupio je vilu na Dedinju koja košta milion evra. Ubio joj je cenu sa milion evra na 380 hiljada evra. Sada pitam Dinkića da li je on platio porez na tu vilu, bar tu država da uzme.
To je onaj isti guverner kome viceguverner služi za nošenje koferčeta; i usput da raščistimo i ovu dilemu, u koferčetu nije bilo 100 hiljada evra provizije, nego je to bio kusur od 500 hiljada evra kada mu je vraćeno za vilu. Nije stiglo do njega, pojaviše se policajci, ne razumeju te finansijske transakcije i zapleniše tih 100 hiljada evra i po akciji što je bilo itd.
U državama koje drže do svog imena, kada se desi da bilo koji činovnik u narodnoj banci napravi svinjariju kakvu su napravili ovi, guverner podnosi ostavku iz moralnih razloga. Naravno, tamo gde ima morala onda moralni razlozi postoje.
I nikom ništa. I, molim vas iz vladajuće garniture, ne odvajajte žute od vas, žuti su vam u tkivu, u porama, u svakom delu strukture vlasti, između vas i njih nema razlike, svi ste ista politička opcija, nema razlike. Buldožer opcija.
Jedno upozorenje za građane Srbije – uđeš prvog i gotovo; to gotovo ne kažu šta je, to gotovo podigneš kredit, a hipoteka je stan. Svi građani Srbije koji pod ovakvim uslovima budu podizali kredite ostaće bez stanova, biće izbačeni na ulicu. Domaće banke su možda mogle da tolerišu, ovi neće, ovi nisu došli da podignu standard građana, nego su došli da im crno ispod nokta pokupe.
I to što se povećavaju devizne rezerve zemlje, to znači samo da građani Srbije i zadnji evro, i zadnji dolar prodaju za leba. Niko ne radi, ništa ne radi, jedino rade banke i jedino radi guverner danonoćno. Naravno, primajući koferčiće.
Dame i gospodo narodni poslanici, da se ja kojim slučajem nalazim na mestu ovog čoveka koga ste predložili, ne poznajem ga, ali smatram da je častan čovek, ne bih prihvatio da budem savetnik ovakvoj lopuži od guvernera kakav je Dinkić, naravno kakav je i Jelašić i kakvi su svi ostali, razlike nema. Razlikuju se samo po broju cipela.

Miloš Dišić. Gospodine Markoviću, nisam hteo da vas ispravljam sa ovim dinarima i evrima. Ne, nego rekli ste milion dinara, a mislili ste na milion evra verovatno. Izvolite, gospodine Dišiću.

Poštovani narodni poslanici, šta reći posle ovakvog izlaganja gospođe Vjerice Radete i Momira Markovića. Ovde je sve rečeno, ništa novog nema, možda se danas nešto izrodi novo, pošto ovde nema nikog iz Ministarstva.
U mom izlaganju će se pominjati gospodin Rodoljub Šabić, tako da ću ga na neke stvari podsetiti iz tog vremena.
(Predsedavajući: Kakve Šabić ima veze sa bankom?)
Ima, ima. U svojoj uvodnoj diskusiji sam rekao da zaista posle Momira Markovića nema šta da se ovde kaže. Ja ću ići nešto malo dalje. Pošto je gospodin Dinkić, a on je ministar finansija... Nažalost, mi ga ovde ne viđamo danima, ni kada su njegovi zakoni i predlozi njegovih zakona na dnevnom redu, pa ni danas ovde nije, jer bi on trebalo da nam objasni o čemu se zapravo radi i koje još finansijske transakcije, odnosno zloupotrebe treba da se dese u ovoj državi.
Juče je gospodin Dinkić bio u Inđiji i moram da ga pitam šta je to lepo video u Inđiji kad se tako lepo i dobro reklamira Inđija u sredstvima javnog informisanja, na prvom, drugom, trećem kanalu, Pinku, BK i ostalim sredstvima javnog informisanja, odnosno Radio-televiziji, koja su, ajde da kažemo, bilo je ovde reči o nacionalnim frekvencijama, koja su dobila nacionalne frekvencije.
Da ga pitam da li je i on bio na ručku koji je pripremio gospodin Ješić kao njegov radnik negde u novembru, decembru, koji je otišao da prekontroliše poslovanje, odnosno budžet lokalne samouprave u Inđiji; da li zna da je taj radnik ministarstva isto odlazio sa gospodinom Ješićem na ručak i da li zna da li je lokalna samouprava vozila takvog radnika od Beograda do Inđije i nazad.
Da li je upoznat da je gospodin Rodoljub Šabić, kada je bio ministar za lokalnu samoupravu, 2003. godine poslao jedan dopis o nekim mutnim radnjama u Inđiji koje su se u tom vremenu dešavale?
Ja ću samo gospodina Rodoljuba Šabića, pošto je ovde, podsetiti da se radi upravo o nekim privremenim ugovorima, o nekim privremenima poslovima u opštini Inđija iz tog vremena. Ako nije imao materijala i dokaza trebalo je da se obrati meni, jer ja sam mu za ovom govornicom tražio da Ministarstvo finansija izvrši budžetsku kontrolu u opštini Inđija. Nisu našli za shodno da im dostavim te materijale.
Ali, hoću da ga podsetim samo da je UBPOK priznao javnom tužiocu u Inđiji da je pronašao šest miliona pronevere, za izgradnju kulturnog centra, koji su prebačeni preko jedne firme iz Inđije za kupovinu stana u Novom Sadu, da li gospodinu Ješiću ili njegovom bratu. A njegov brat je dobro poznat, barem Velji Iliću, sa televizije Apolo ili Most, kako beše ona u Novom Sadu, ne znam tačno. To pitajte gospodina Velju Ilića. Evo dobijam sugestiju da je to Apolo. Pa, gospodin ministar tačno zna, mislim Velja Ilić tačno zna o kome se radi. Znači, imao je načina da dosta toga sazna o Inđiji.
Dalje ću ići redom, nadam se da ima toliko vremena, da je ostalo ovih sat i 37 minuta da mogu izneti sve ono što treba.
Da pitam gospodina ministra Dinkića da li je upoznat da je lokalna samouprava izgubila, odnosno Vodovod i kanalizacija iz Inđije jedan spor vredan 74 miliona dinara gde je "Put inženjering" iz Beograda u sporu dobila 74 miliona, a da je sledeći spor koji će dobiti, znači ovaj presudni izvršni spor, oko 110 miliona, sve zahvaljujući lokalnoj samoupravi iz Inđije.
Kad je tako lepo i dobro u Inđiji, da vam pokažem ovde šta je to donela Privredna komora Srema februara meseca ove godine, 2006. godine, gde su jasno izneti podaci i kaže da opština Inđija u odnosu na broj stanovnika koji živi u Inđiji ima najviše nezaposlenih. Zamislite, od 49.500 stanovnika 8.615 lica nezaposlenih; što se tiče Srema, to je najveći broj nezaposlenih u odnosu na broj stanovnika.
Pa dalje, ako je tako lepo u Inđiji, da cveta Inđija i da je tamo med i mleko, da vas podsetim da je u Republici Srbiji nacionalni dohodak po glavi stanovnika 1631,2 evra, za Vojvodinu je to 1818,8 evra, a za Sremski okrug je 1153,8 evra. Inđija je ovde na poslednjem mestu sa 983,3 evra i sve opštine u Sremu su iznad nje. Pa tako ćemo uzeti, evo, Irig, znamo šta znači, Pećinci, to su najnerazvijenije opštine u Sremu: sa 1198 evra je Irig, Pećinci su sa 1219.
Ako tako lepo hvalimo Inđiju kao primer, je l′ neki probni balon koji Zapad želi da izvrši u Inđiji, zašto je ovako drastično na poslednjem mestu, odnosno po broju nezaposlenih na prvom mestu? Ako je tako fino i lepo i tako se dobro radi, ima ulaganja i investicija u opštini Inđija, zašto nema barem nacionalnog dohotka i da su plate veće? Nema ništa osim lopovluka, verujte, samo lopovluk, a to bi i vi iz ministarstva trebalo da znate. Opština Inđija će ostati bez Javnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija" sve zahvaljujući lokalnoj samoupravi.
Da vas pitam da li je opština samo strogi centar grada ili je i selo i ono u okolini? Pa neka malo odu u sela i pitaju van centra kako se to živi u Inđiji i šta su oni dobili. Ništa nisu dobili, verujte mi. Ovde je samo lepa priča, i dalje živimo, sa televizijskih emisija prvog i drugog kanala i dnevnika, kao u vreme koje ste vi ranije kritikovali, u vreme Slobodana Miloševića. Ja sam u to vreme, i sada imam firmu, izuzetno dobro radio, a sada ništa ne radim, nemam kome da prodam.
Nemojte više da se služite ovakvim lažima, neistinama. Pitajte građane Inđije da li ima novijih preduzeća u Inđiji, da li te firme rade i šta je sa preduzećima koja su u Inđiji postojala, a bila su nosioci razvoja. Zamislite kožarsku industriju u Inđiji, koja je bila pojam i primer u staroj Jugoslaviji, koja je radila padobrane za američku vojsku, a sada ne postoji. Zamislite druge firme koje su izvozile; "Srem nameštaj" sada nema ni temelja i ne zna se ko je odneo sve to. Ima dosta toga da se kaže. Nažalost, nema danas ovde predstavnika vlasti da mi odgovore na ova pitanja.
Meni je jasno zašto štitite gospodina Ješića. Štiti ga i Zapad, i Soroš i sve nevladine organizacije, upravo zato što Inđija treba da bude zamorče i preko Gorana Ješića mora da uradi ono što treba da uradi. I prethodna vlast, do 2003. godine, isto je morala da radi po nalozima Zapada. Mene to ne čudi, ali čudi građane Inđije koji ne poznaju situaciju, zbog čega se gospodin Ješić štiti i koji je razlog da se o Inđiji pričaju laži. Trebalo bi vi iz vlasti da objasnite.
Zašto nema investicija u opštini Inđija? Laži se proturaju svakodnevno, a u Inđiji se ništa ne radi, niti se šta dešava. Reći ću vam zašto nema investicija u Inđiji. Lokalna samouprava, gospodin predsednik opštine koji ode na pregovore da neku firmu dovede u Inđiju, a bilo je reči da će tu banja da se pravi, pa "Merkator", sada je još uvek tema "Merkator" u opštini Inđija, pa "Gorenje" – nisu ljudi hteli da dođu.
Iz kog razloga? Gospoda iz lokalne samouprave Inđija prvo za sebe obezbeđuju provizije, a onda idu da rade i grade za Inđiju, a normalan svet ne želi takve za pregovore. Oni žele izuzetno sposobne, časne i poštene ljude, a toga u Inđiji neće biti sve dok srpski radikali ne dođu na vlast.
Ima dosta toga da se kaže. Nešto ću sačuvati i predati neke materijale kad gospodin Dinkić bude ovde. Možda gospodin Albijanić ima odgovor na to da li je gospodin Dinkić juče bio na ručku, jer "jagnjeće brigade" i dalje rešavaju probleme po Srbiji, a nadam se da su i u Inđiji rešili te probleme. Sačuvaću nešto kad gospodin ministar Dinkić bude ovde, pa da ga pitam.
Pošto je sad ovde gospodin Rodoljub Šabić, mogao bi da kaže da li sam bio u pravu ili nisam, da li su njegovi dopisi stizali u Inđiju. Mogu da dam jedan takav dokument gde je potpis gospodina Šabića. Za divno čudo, niko nije odgovarao. Znala su i ministarstva, i Vlada i svi znaju, a ne odgovara niko.
U ovoj državi mogu da rade svi šta god hoće. Da li je to po zakonu ili nije, nikog se ne tiče. Oni koji bi trebalo to da spreče baš ne haju mnogo za to.