Hvala. Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč? Da, izvolite, narodni poslanik Veselinović, ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada ovde slušamo predstavnike vlasti kako govore o značaju Nacionalnog prosvetnog saveta obični ljudi mogli bi da shvate kao da do sada nije postojalo ništa u obrazovanju i vaspitanju, kao da sada počinje nešto novo formiranjem ovog Nacionalnog prosvetnog saveta. Pa, pobogu, evo dve godine već ima kako smo formirali Nacionalni prosvetni savet i zbog jednog predsednika, kao, izvršena je blokada rada Nacionalnog prosvetnog saveta. Jednom smo se okupili, to je bila kao svečana sednica i na tome se završilo.

Zar su moguće ovolike slavopojke i ovolike hvale za neko novo telo koje ste vi izmislili pod nalogom Evropske unije ili vaših nalogodavaca, kao da do sada nije ništa dobro postojalo u obrazovanju i vaspitanju, nego od sada nešto novo počinje, posebno izborom predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta.

Danas ovde nema ministra prosvete, jer on se svim i svačim bavi, samo se ne bavi svojim poslom. Vama je poznato da sada, zavisno šta mu se i gde ponišani od Vlade Srbije, on to čini u cilju očuvanja ove skupštinske većine. Primer je i slučaj Novog Pazara, Trgovinsko-ekonomska škola, gde je van zakona i svih propisa postavio direktora i, normalno, školski odbor, ne uvažavajući odluke lokalne samouprave, odnosno lokalne skupštine. To čini širom Srbije. Čuli ste sa ove govornice da sada čak preuzima i ingerencije ministra unutrašnjih poslova, preti poterom za generalom Mladićem.

Eto kakvog imamo ministra prosvete, eto kakva je to štetočina, kojeg smo mi izabrali. Pa ne znam, od 2000. godine do današnjeg dana da li je bio gori koji ministar, upoređujući njega i Gašu. Ne znamo dalje šta će se desiti, ali ovo je stvarno kraj za prosvetu i na tom putu moramo stati po cenu da i prosvetni radnici, pedagoške službe i svi oni koji se bave obrazovanjem podignu glas javno protiv ministra prosvete Vuksanovića.

Danas kada govorimo o Nacionalnom prosvetnom savetu dobro smo konstatovali da već dve godine taj savet ne funkcioniše. Nacionalni prosvetni savet ne funkcioniše, ali i dalje se poslovi odrađuju u Ministarstvu prosvete. Normalno da će se velike obaveze i odgovornost koja će pripasti Nacionalnom prosvetnom savetu oduzeti onim sektorima u Ministarstvu prosvete koji su da sada to radili. Pre svega, donošenje plana i programa za sledeću godinu, izrada udžbenika i sve ono što je neophodno za obrazovanje i funkcionisanje školstva u sledećoj školskoj godini.

Sve ove diskusije svode se na to da smo mi srpski radikali bili u pravu kada smo pre gotovo dve godine za ovom govornicom govorili da izbor Nacionalnog prosvetnog saveta, u stvari, jeste balast u obrazovanju, a da ne kažem i novi finansijski izdaci iz budžeta Republike Srbije. Međutim, zbog vaših nalogodavaca ste to usvojili i danas ćete verovatno izabrati predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, ali je dovoljno da on ponovo, ne daj bože, bude sprečen da vrši tu funkciju, da ponovo bude blokiran rad Nacionalnog prosvetnog saveta.

Zato govorim da ovo što radimo, gubeći ovoliko vreme, u stvari jeste uzaludno, a posebno je štetno za obrazovanje i vaspitanje u našoj zemlji. Umesto da smo se posvetili pre svega materijalnom stanju u obrazovanju, opremljenosti škola, da smo se posvetili samom usavršavanju prosvetnih radnika, mi danas idemo unazad, poštujemo nekakve deklaracije koje nisu obavezujuće nigde u svetu, već su samo preporuke. Vezujemo se za te deklaracije ne bismo li se dodvorili nekim vašim mentorima u inostranstvu.

Danas, kad govorimo ponovo o Nacionalnom prosvetnom savetu, sistemu zakona o osnovnom obrazovanju, srednjem obrazovanju i vaspitanju, možemo konstatovati da ove dve godine nije učinjen nikakav pomak u toj oblasti, iako imamo talentovane učenike, iako naši talenti osvajaju i prva mesta širom Evrope i sveta. Možemo slobodno reći da se u toj oblasti vrlo malo učinilo i dosta malo ulagalo u protekle dve godine.

Zato apelujem sa ove govornice da temu sa izbora predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta prenesemo tamo gde stvarno problemi postoje, a to je, pre svega, materijalni položaj prosvetnih radnika i uopšte materijalni položaj celog obrazovanja u našoj zemlji. Hvala.

Da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika želi reč? (Ne.)

Zaključujem jedinstveni pretres.

Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o razrešenju i izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – IZBOR ČLANOVA SAVETA KOMISIJE ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE

Primili ste liste kandidata za izbor članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, koje su podneli ovlašćeni predlagači: Udruženje pravnika Srbije, Naučno društvo ekonomista Srbije, Vlada Republike Srbije umesto Advokatske komore Srbije, Privredna komora Srbije i Vlada Republike Srbije.

Primili ste izveštaj Odbora za trgovinu i turizam, sa ispravkom.

Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres.

Da li želi reč izvestilac Odbora za trgovinu i turizam narodni poslanik Rajko Baralić, predsednik Odbora? (Da.)

Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na nekoliko stvari da ukažem, pošto nisu ispoštovani svi rokovi u vezi sa ovim, a nisu ispoštovani zbog toga što Odbor za trgovinu i turizam nije blagovremeno uradio deo posla koji je njemu po zakonu pripadao. Dužan sam da dam objašnjenje.
Dakle, Odbor za trgovinu i turizam Narodne skupštine broji 11 članova: četiri iz SRS, dvoje iz DS i svi ostali imaju ukupno pet. Dakle, ne odražava većinu onih stranaka koje tvore ili podržavaju Vladu. Mi smo sa izvesnim zakašnjenjem održali ovu sednicu, zahvaljujući dobroj usluzi i kooperativnosti kolega iz SRS, ali ne u propisanom roku.
Sledeća stvar na koju želim da ukažem – po zakonu su ovlašćeni predlagači bili dužni da u propisanom roku našem Odboru dostave predloge kandidata. To pravo nisu iskoristila u zakonskom roku dva ovlašćena predlagača, a to su Vlada Republike Srbije i Advokatska komora.
Pošto je, po zakonu, po isteku tog roka Vlada Republike Srbije nadležna da predloži u ime onih koji to nisu učinili u zakonom propisanom roku, onda je Vlada Republike Srbije to učinila u skladu sa zakonom, a nakon toga je Advokatska komora uputila prigovor. Ovih dana, moram da kažem, ponovo se Advokatska komora sa tim u vezi oglašava i meni pismom, i Narodnoj skupštini i Ministarstvu.
Pošto u Advokatskoj komori sede isključivo pravnici, moram da kažem da Advokatska komora nije iskoristila pravo koje joj je u zakonskom roku pripadalo, Vlada Republike Srbije je, u skladu sa zakonom, to pravo iskoristila i predložila kandidate za koje je mislila da treba da ih podrži, pri čemu nije uvažila predlog Advokatske komore, što joj takođe po zakonu pripada.
Dakle, nije ovde Advokatska komora oštećena time što je Vlada Republike Srbije uradila nešto protivzakonito, već je Advokatska komora propustila rok i nije, u skladu sa zakonom, blagovremeno podnela odgovarajući predlog. Dakle, nema nikakve druge priče u vezi sa tim.
Želim da kažem da je dragoceno da u ponedeljak izaberemo, na osnovu zakona, pet od 10 predloženih kandidata. Tu postoji jedna komplikovana procedura, žreb. Već smo tako birali članove Radiodifuznog saveta. Na različiti broj godina biramo pojedine članove.
Dakle, veoma je važno da izaberemo te ljude zbog toga što je nadležnost ovog saveta veoma značajna u pogledu sprečavanja koncentracije na tržištu, nelojalne konkurencije i svih drugih efekata koje ova pojava nosi. Dakle, ovo je regulatorno telo koje će na najbolji mogući način da se bavi ovim poslom.
Pozivam kolege da, po svojoj savesti, na osnovu lične procene i poznavanja kandidata, u ponedeljak, u danu za glasanje (kako sam razumeo, to će biti dan za glasanje), od 10 predloženih kandidata izaberu pet. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke sam zamenik predsednika Odbora za trgovinu i turizam.
Ovaj odnos snaga koji je spominjao gospodin Baralić zapravo je reciprocitet izražen u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Najjači smo, najviše nas ima i nije slučaj hteo, nego tako je morala da se poštuje prilikom izbora predsednika, zamenika predsednika i broja članova snaga koju ima SRS.
Drugo je pitanje da li se mi sa nekim predlogom zakona ili sa rešenjima koje nam nudi ministar Dimitrijević, Koštunica, Republička vlada slažemo ili ne slažemo.
Prilikom izglasavanja predloga zakona o zaštiti konkurencije i zbog činjenice da je iz zakona proisteklo da mora da se bira komisija koja će se baviti tim poslom, govorili smo da je to nepovoljno rešenje, da će da košta državu, da će ti ljudi da budu plaćeni iz budžeta, a da se zapravo stvara privid.
U suštini, desiće se farsa istovetna kao i sa nacionalnim savetom za obrazovanje, da će komisija i članovi komisije moći da spreče ono o čemu je govorio kolega Baralić, nelojalnu konkurenciju da zaštite domaće tržište, naše proizvođače i da ćemo na takav način da krenemo u uređenje odnosa na našem tržištu i da sistem ponude i tražnje bude jedini merodavan kada je u pitanju opstanak na tržištu i kada je u pitanju poslovanje privatnih preduzeća i onih koji se pojavljuju sa svojim proizvodima na srpskom tržištu. Situacija je zapravo sasvim drugačija.
Ovde imate predlog Slobodana Milosavljevića ispred Privredne komore Srbije. Njega da pitate, pošto je lobijem Demokratske stranke i direktnim uplivom Borisa Tadića došao na to mesto, šta je on kao predsednik uradio za sve ovo vreme – ništa, osim što se slikao na svakom mestu, svuda govorio i samo je govorio o programskim razlikama, kao da postoji neka razlika između DS-a i vladajuće koalicije.
Nikakve razlike nema, jer dok su oni bili u Skupštini nikakvu suštinsku primedbu nisu ni dali na taj zakon. Ali, ako je neko na čelu privredne komore jedne države mora da ima na umu i to da neke druge države, nama prijateljske, pre svega kao što je Rusija, imaju svoje predsednike i predstavnike komora ovde i da je ekonomska diplomatija, pored ove opšte diplomatije koju predvodi onaj nesrećni Vuk Drašković, nešto čemu bismo morali da posvetimo mnogo veću pažnju, ali ne na mestima i u državama gde su se oni uhlebili, predstavnici komora i atašei u ambasadama za trgovinu da bi primili dobre plate, da bi bili smešteni u lepim rezidencijama, nego da suštinski urade nešto na tome da promovišu našu proizvodnju, tržište i ono što smo spremni da izvezemo u druge zemlje.
Moram da vas podsetim na onaj fijasko koji se desio prošle godine u novembru kada smo mi kao država, odnosno ti koji su preuzeli na sebe tu ulogu, i onaj Anđelko Trpković, Milosavljević, Koštunica i Vlada, pokušali da promovišu ono što srpska privreda ima ili što bi trebalo da ima, tek da se postavi na svoje noge, ali očigledno da od tog posla nema ništa, organizovanjem jedne sajamske manifestacije u Moskvi.
Prvo, Koštunica nije otišao na tu manifestaciju da tamo promoviše srpsku privredu, jer, zaboga, nije ga primio Putin. To je njegov problem, a i Putinovo je da kaže koga hoće i kada hoće da ga primi. Naši poslanici koji su narodnom voljom, pre svega dr Blažić i dr Cvetanović, voljom odbornika predsednik Skupštine u Leskovcu, otišli tamo da zastupaju interese svog regiona i svoje opštine svedoci su toga da je to bio fijasko.
Umesto da se i predstavnici Vlade (koga je poslao Koštunica tamo da ga menja, to je nevažno), ministar za trgovinu, predsednik Privredne komore, direktor Sajma vrate sa gomilom potpisanih ugovora sa ruskim privrednicima – nema jednog jedinog ugovora.
Rusi su hteli, moram na to da vas podsetim, a govorićemo i kasnije po sledećoj tački dnevnog reda između ostalog i o tome, da kupe Kulsku banku. Ko je taj ko sprečava da ruski kapital dođe u našu zemlju? Ovih dana se obeležava 15 godina od osnivanja i veoma uspešnog poslovanja kompanije „Lukoil“, došli su u situaciju da sada renoviraju, odnosno preuzmu „Beopetrolove“ pumpe. Pitajte ih u pojedinim opštinama i gradovima u Srbiji na kakve teškoće nailaze.
Sada ćete da nas ubedite da je sve to odlično, tržište super funkcioniše, naša privreda cveta, proizvoda iz srpskih fabrika koliko hoćete, a sa druge strane uvoznički lobi radi šta hoće. U jednom današnjem dnevnom listu, neću da ga reklamiram, ali jedan od čitanijih u Srbiji, pomoćnik ministra za trgovinu i turizam Srđan Srećković kaže da ne vodi knjigovodstvenu evidenciju pojedinih privrednika u Srbiji, ne zanima ga uopšte šta se dešava sa kupovinom proizvoda iz Hrvatske, da li je odliv kapitala iz naše zemlje toliki i toliki, čovek se u to ne razume, a pomoćnik je ministra privrede.
Lepo su ga tamo nazvali Hrvoje i napisali u naslovu Hrvoje, pročitaćete danas u novinama, jer on to zaista jeste. Ako on dozvoljava, i Ministarstvo, da toliko proizvoda dolazi iz hrvatskih fabrika, a da naše ništa ne rade i da se gase, kako će onda članovi ovog saveta, koji su ispod ranga ministra i pomoćnika ministra, eto tog Srećkovića, da učine nešto (on zaista jeste srećković, ali za sebe) da se reguliše situacija na našem tržištu?
Da nije žalosno, bilo bi smešno, ali jako je žalosno, jer kada pogledate kakav je spoljnotrgovinski deficit, šta smo uradili prošle godine, samo uzmite našu prehrambenu industriju, uzmite pokušaj pojedinih fabrika da zaštite pojedine srpske brendove. Nisu uspeli u tome, pregazili nas oni Slovenci, banana republikanci, Hrvati i ko sve ne zato što svačega ima u Srbiji i u srpskim prodavnicama, ali najmanje ima u ovim hipermarketima, i to se ne poštuje, to vi vrlo dobro znate i znaju članovi Odbora za trgovinu i turizam, reciprocitet u zastupljenosti tih proizvoda.
Nema proizvodnje u Srbiji i niko ništa nije uradio, osim donošenja zakona, komisija, izbora članova, da se nešto suštinski u tom smislu promeni i da se nešto menja. Kako bi moglo da se promeni? Tako što ne bi dolazili ovi hrvatski tajkuni onako nesmetano, očigledno zbog naklonosti ministra i ovog njegovog pomoćnika Srećkovića, da rade i vršljaju kako hoće, nego bi zdrav kapital, poput pokušaja tih ruskih kompanija, a ostvarena su samo ta dva sporazuma koje su potpisali grad Leskovac i grad Kikinda i to samo zato što imaju odnose, odnosno pobratimili su se sa nekim gradovima u Rusiji da mogu na takav način da posluju.
Moram da vam dam jedan podatak, da ne kažete da samo govorimo, a zaista je najveća vrednost tog ogromnog kapitala i zdravog novca koji može da dođe ovde, ali samo da vam navedem jedan primer.
Formirana je komora srpsko-grčka, na inicijativu grčke Privredne komore u našoj zemlji. To društvo srpsko-grčkog prijateljstva iniciralo je, došli su u situaciju da se naprave neki povoljni aranžmani. Grčka vlada, njihovo Ministarstvo za ekonomske odnose je prošle godine odobrilo bespovratnu pomoć Srbiji u iznosu od 40 miliona evra.
Jedan ekonomski magazin koji je počeo da izlazi na našem tržištu pre mesec dana, tri broja su ukupno izašla, detaljno je pisao o tome. Zamislite bespovratnu pomoć od skoro 50 miliona evra i sada dolaze ljudi iz Privredne komore Grčke, odnosno te srpsko-grčke asocijacije, pojavljuje se ministar ekonomskih odnosa Grčke i kaže – pa znate koliko je aplikacija stiglo za te donacije iz Srbije u prošloj godini.
Dakle, to su bespovratna sredstva za preduzetništvo, a stalno nam govori ministar za ekonomske odnose kako je nivo usluga najniži mogući u okruženju, kako bismo nivo preduzetništva mogli da podignemo na viši nivo, što stvarno jeste, jer mi smo još u 19. veku prednjačili u Evropi kao država u tom smislu i taj duh preduzetništva je i te kako razvijen kod nas.
Onda, za izradu projekata kada je u pitanju naše ratarstvo, stočarstvo, kompleksi zasađeni voćem, povrćem, to su veoma jasno definisani uslovi, i za sajamski prostor, za prostor koji je u funkciji preduzetništva i male privrede – prošle godine, verovali ili ne, za ta sredstva je konkurisalo nekoliko pojedinaca, u celokupnom iznosu od tri ili četiri miliona evra.
Oni kažu da im je interes da sarađuju sa zemljama u regionu, 45 miliona evra hoće da poklone pojedincima koji mogu da pokrenu svoju proizvodnju, malim i srednjim preduzećima. Niti se država oglasila po tom pitanju, niti je ko govorio o tome, ništa se ne dešava. Kako onda da očekujete da se spreči nelojalna konkurencija na tržištu ovim izborom?
Konkretno, diskutabilni su zaista pojedini kandidati i njihove reference i ono što su radili, ali svejedno, hajde da ne ulazimo, pošto ovo nije izbor nosilaca pravosudnih funkcija, kao juče, pa da ne idemo od imena do imena i da govorimo o tome.
Ali, kako će oni da rade pored svih ovih očiglednih ne barijera, nego skandala koji se dešavaju i prepuštanja srpskih privrednika na milost i nemilost izuzetno nelojalnoj konkurenciji koja preko uvozničkog lobija dolazi ovde, teško da će bilo ko moći da objasni.
Kada se sastanu i kada ih bude Narodna skupština Republike Srbije izabrala, sve da pogledaju, osnovne ekonomske parametre u kojima se danas nalazi naša privreda, naša trgovina, kakav je odnos naše robe prema izvoznim kvotama, kakav je uvoz, u kojoj meri, šta je to što se najviše forsira preko tih uvozničkih lobija i da ne poverujete i takav još jedan frapantan podatak, evo da li će tome recimo da se suprotstave, da je za 56 miliona dolara, verovali ili ne, sveže ribe i prerađene uvezeno na tržište Srbije.
Iz naših ribokombinata koji postoje širom Vojvodine i u Srbiji ne da nije mogao da se izveze jedan jedini kilogram direktno, to može da se radi isključivo preko tri za to registrovana preduzeća u Crnoj Gori, o čemu mi onda govorimo? Mi riblju ikru uvozimo iz Češke, a ovde imamo ribokombinate, a i taj uvoz je negde oko 30, 40, možda i do celih 50 miliona dolara ili evra.
Ovo je sve farsa i obmana javnosti da će nešto da bude bolje. Ovi ljudi, izabrali ih ili ne, mi naravno nismo za ovakva rešenja, neće moći da spreče sve ovo što se radi na srpskom tržištu, a ponajmanje nelojalnu konkurenciju.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se nisam okretao, pravo da vam kažem, iz svoje klupe; u sali imamo ukupno deset predstavnika vladajuće većine, 11, izvinjavam se. Dakle, to je važno da građani Srbije znaju kako, sa kakvom pažnjom i odgovornošću pratite ne samo diskusiju, već koliko vas interesuje ono što se zbiva u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Neki će posle toga da glasaju onako kako im kažu partijski lideri, a da pojma nemaju ni o čemu glasaju i za šta glasaju, ni kako je tekla rasprava, niti bilo šta slično.
Uzgred da kažem da je negde oko tri ili četiri puta više poslanika srpskih radikala nego svih predstavnika vladajuće koalicije zajedno. Toliko o odnosu prema građanima Srbije, prema našoj državi, prema našem narodu u celini.
Ovo je dobra prilika da govorimo o nečemu o čemu se često govorilo u domaćim medijima, a to je konkurencija, tržište, zaštita od monopola, nešto što bi trebalo da predstavlja pravilo, odnosno rezultat reformskih procesa, kako to neki kažu, u periodu tranzicije, u periodu od početka, kako oni kažu, demokratskih promena iz oktobra 2000. godine.
Od tog trenutka do danas stvorili smo, verovali ili ne, hiljade, ne desetine i stotine, hiljade raznih agencija, komisija, čuda za pranje para, kojima je jedini posao kako da svoje članove obogate u što je moguće kraćem roku i kako će što više državnih para da uzmu, a da se ne zna na šta su utrošene i koja je svrha potrošenog novca.
Nije slučajno malopre Nataša Jovanović pomenula, recimo, Slobodana Milosavljevića i nije slučajno ni to što kada SPS kaže – pa možda bismo da rušimo, a možda i ne bismo, kao rezervna stranka SPS-a se pojavljuje Demokratska stranka koja će da kaže – e sada ćemo mi da ih podržimo.
Jer, ne bi valjda Milosavljević slučajno bio na čelu Privredne komore Srbije i da Vlada ćuti i privrednici ćute, da niko ništa ne govori, a svoju sposobnost, odnosno nesposobnost je pokazao i u prethodnom periodu. Istovremeno govorimo o razvoju turizma, trgovine, predstavlja nam svoje projekte to ministarstvo, a ja vidim da ni u medijskom smislu ni u bilo kojem drugom nismo u stanju da se takmičimo sa mnogo manjim zemljama i neuporedivo manje atraktivnim i za trgovinu i za turizam.
Makedonija uzima svoje reklame – 253 emitovanja na CNN-u; mi nismo u stanju nigde ni na koji način da predstavimo ni turističke lepote, ni proizvodno-trgovinske prednosti Srbije, a one su mnogostruko veće u odnosu na Makedoniju, u odnosu na neke druge zemlje u okruženju. Nismo, zato što u to treba da se uloži novac potpuno javno i zato što tu nema prilike da se neko dočepa koferčeta, kese ili nečeg sličnog i da nosi kući pare. To je ključna razlika između naše i nekih drugih zemalja u regionu.
Istovremeno, da li nam to o tom reformskom procesu zaštite konkurencije i suzbijanja monopola govore oni koji su pokazali kako se konkurencija suzbija na našem prostoru. Ja ću da pođem od jednog primera: slučaj privatizacije Cementare "Novi Popovac", u kojoj je, kao što ste videli, dozvoljena jedna široka konkurencija – svi koji su iz kabineta Zorana Đinđića mogu da učestvuju, a svako ko je bio van tog kabineta nije smeo ni da priđe, ne Novom Popovcu, nego nije smeo da prođe autoputem tih dana. Znači, ne smeš da prolaziš kroz Paraćin ni slučajno. Neki su dobijali pretnje, poznati srpski biznismeni. Rečeno im je – nemojte slučajno da se pojavite na privatizaciji, inače ćete bez ruke da ostanete.
Sve je to bilo moguće da danas vidimo, neki od njih su samo za jednu privatizaciju uzimali po milione evra; to je samo za jedan taj slučaj, to je ono što je ustanovljeno, a ko zna koliko je bilo, a da nije baš utvrđeno. To je ono što je išlo preko računa, a ono što je išlo u kešu niko živ ne može da pohvata.
Sada kada vi to kažete, onda dođu i kažu – kako smete, jeste li videli kako su drski, kako su bezobzirni? Kada ja vas pitam po kom zakonu ste dali neku vilu, a vi mi kažete iz Vlade Srbije – pa po zakonu o imovini Republike Srbije, članu tom i tom. Sada ja mislim ko zna šta piše u tom članu, sada ću da pročitam, pošto nisam čuo za taj zakon. Možda sam ja pogrešio, ne znam o čemu se tu radi.
Znate li šta piše u tom članu po kojem su oni dodelili nekakvu vilu na Dedinju? Piše u članu – Republika Srbija ima pravo da raspolaže svojom imovinom. Pa, vi zavitlavate naciju. Još kažete – u skladu sa zakonom. Ne, mi smo mislili da Republika Singapur ili ne znam kraljevina ta i ta ima pravo da raspolaže imovinom. Onda još kažete – jeste videli, drznuli se da pitaju.
To kažu oni koji sede ovde i ćute kada se održava minut ćutanja, oni koji kažu da onaj ko je preminuo ili ubijen dan ili dva pre toga treba da gori u paklu. Pa nam držite još i moralne pridike i moralna predavanja. I više još oni žuti nego vi. Pogledajte sa čim se mi danas suočavamo. Ti mučenici ništa.
Što se tiče ovoga o čemu govorimo, pogledajte, ljudi, kako se suzbija na neviđeni način svaka vrsta konkurencije u svim sferama društvenog života. Danima slušate, kao tata i mama se skupe ovi sa B92 da nam sole pamet i drže predavanja kako su oni jedini profesionalni i objektivni medij, a kako je loša medijska situacija, treba pogasiti sve druge da oni ostanu, a sada treba da nam dođe još jedan i još gori od B92 – ovaj RTL sa ovom Majom Divac ili ne znam kim, još gori da budu i to građani Srbije da gledaju i da daju svoje nacionalne resurse strancima da bi oni razarali njihovo nacionalno biće na takav način.
Nemam ništa protiv stranog kapitala. Naprotiv, to u opštinama gde vladaju radikali vidite kako funkcioniše, najviše stranih investicija. Izgleda slučajno, kako bi to neki rekli. Izgleda slučajno, hoće tako. To uglavnom sa Zapada, ali hoće tako. Uglavnom, manje korupcije, manje kriminala, manje lopovluka, pa hoće tamo da ulažu pare, ljudi, šta da vam kažem. Izgleda da ne slušaju mnogo B92.
Kažu – nemojte da imaju te i te, a oni moraju da imaju. Ja sada postavljam pitanje – šta će da se desi u ovoj zemlji ako neko kaže da oni ne dobiju frekvenciju? Šta će onda da rade? Reći ću vam: poništiće konkurs, zato što neki moraju da dobiju.
Dakle, da li je to ta zaštita od konkurencije, o čemu vi pričate? Izađite i kažite, bilo ko, da nisam u pravu, izađite i kažite mi – lažeš, Vučiću, nije istina to što si rekao. Ima vas koliko hoćete koji mislite drugačije od mene.
Kažite da ovo nije istina i da se neće dogoditi. Kažem vam unapred da će B92 da dobije, koji ničim nije zaslužio jer je najprljavija televizija na medijskoj sceni Srbije.
Jeste najprljavija, jeste, znate to i vi. Hoće da dobiju frekvenciju? Hoće. Gde je zaštita konkurencije, da li je to poziv iz ambasade zaštitio konkurenciju? Da li je to to? Ja vam unapred kažem, a vi recite da lažem.
Čuj, profesionalni i objektivni kriterijum – Toma Nikolić ubijao nekoga, pa nema ni izvini, kaže – nismo mi rekli, rekla je Nataša Kandić, a oni slali dvojicu nesrećnika, nose sliku Tome Nikolića, videli ste one mučenike, nose sliku kao za Tita, pa u stilu – da li znate ovoga, da li ste videli ovoga, a onda ključni dokaz za velike zločine, kažu – sećam se tog osmeha. Kažu – sećam se tog osmeha. I onda dalje na B92 je najviše zastupljena SRS tako što je bilo – majku vam vašu, srpski radikali, vi zločinci srpski radikali, vi ludaci srpski radikali, vi psihopate srpski radikali, eto tako.
Sada kažu – dajte malo konkurencije, neuređen je prostor, treba da bude samo B92. Vi mislite da je to srpski medij, nije. Zašto to ne kažete nekome, zašto neko ne kaže ko je vlasnik te televizije. Hoćemo isto to sa RTL-om, da bude još gore? Čuj, Maja Divac, tačno ono najgore što bi zadesilo Srbiju.
Taman da više Skupština ne bira ni Savet za radiodifuznu agenciju niti bilo koga drugog, a ne daj bože da neko negde kaže nešto protiv njih, taj će na stub srama da ode, nego mene, pravo da vam kažem, nešto baš briga. Svaki put kada me pomenu to je za mene velika čast, jer u sopstvenim očima prvo osećam, vidim da sam učinio nešto dobro, onda znam da me narod mnogo više ceni. Koga god napadne B92, a bogami sve češće i Pink i RTS, narod ga voli, to je čudo jedno. Pogledajte poslednja istraživanja, moram to da vam kažem.
Dakle, što se tiče turizma i trgovine, naročito trgovine, to vam ide od ruke, ali ne da zaštitite konkurenciju, nego da nelojalnu konkurenciju ojačate trgujući koferima, kesama, raznim čudima.
Što se tiče turizma, tu imamo jednu veoma ozbiljnu temu; Beograd, pre svega, ali i cela Srbija svoju budućnost mora da vidi u razvoju turizma i usluga. To je ono u čemu najviše zaostajemo i u čemu bismo najviše mogli da napredujemo. Jedna Budimpešta ima profit od dve milijarde evra na godišnjem nivou samo od turizma. Dakle, da li Beograd, koji ima povoljniji geografski položaj, pre svega zahvaljujući Savi i Dunavu, koji ima Kalemegdan, izvanredno blago i turistički potencijal, može bar da dođe do 500 miliona?
Može, ali su za to potrebna ulaganja, a ne trange-frange beogradskih vlasti ko će od advokata veći procenat da uzme i koliko će u Nemanjinoj jedna firma da uzme, koliko druga firma, koliko treća firma i koliko će da se naprave aneksi koji će da povećavaju cenu radova jedanput, dva puta i tri puta. Nema sto miliona za mostove, naravno da nema, jer sve živo pokradoše i oteše.
Šta bi od spektakularnih velikih projekata, da li ima nešto od toga? Nema ništa. Da li ima para – ima, ali te pare prvo moraju u njihove džepove, zato što u svemu imaju kombinaciju i vi to dobro znate.
Ima jedan vaš advokat koji je u kombinaciji sa "žutima", rade tamo, ima ih trojica advokata koji kada dođete kod njih (pominjao ih je i Đinđić, video sam u beležnici, jednog od njih) ne možete da uđete a da se ne uhvatite za džep i da izvučete 10.000 evra, to da vas vide da li su vam oči plave, braon, zelene, žute, crvene ili crne, dakle, morate 10.000 evra da tresnete. Šta god hoćete, kako god hoćete, ali toliko mora da se plati da se zaštiti konkurencija, da se zna ko može da radi taj biznis i onda oni otvaraju nogom sva vrata u gradskim službama. Zna se kako taj posao ide i tačno se zna koje firme mogu da dobiju posao, a koje firme ne mogu da dobiju posao. Mislim da danas ljudi vide.
A da ne pričam recimo ko radi, na primer, pozorišta, znate li ko? To da se zaštiti konkurencija, da ne bude sada mnogo tih konkurenata koji će uzeti pare. Pa radi sin Gorice Mojović, ni manje ni više, gradskog sekretara za kulturu. To je zaštita konkurencije, to je da konkurencija bude između sina, ćerke, mame, tate, da oni konkurišu, a van familije ne može niko.
Tako se oni lepo dogovaraju, tako to lepo funkcioniše, milina jedna, a u Beogradu kada pristanu ovi sa brodovima, kada izađu, nemaju ni prodavnicu suvenira, a kamoli nešto drugo da dobiju, kamoli da neko zaradi nešto na tim turistima. Ne može, zato što su sve stavili u svoje džepove, zato što to tako funkcioniše u ovoj zemlji, zato što to jedino tako može da ide.
U našoj zemlji zaštitili smo naše proizvode, to je čudo jedno. Takva konkurencija, 28.000 tona jabuka je uvezeno i to je bilo strašno potrebno, pošto mi nemamo srpske jabuke, pošto nigde ne rastu, nigde nemamo šljive, kruške, zato je bilo potrebno 28.000 tona jabuka.
Zato je bilo strašno važno da vređamo sve one koji su nekada Srbiji pomagali sa robnim i novčanim kreditima, da govorimo kako su kineski lekovi... Sada ću da vas podsetim na nešto što su nam pričali 2000. godine, kažu – kineski lekovi su pravljeni za manje ljude, za žutu rasu. Da li se sećate toga po njihovim novinama, da li se sećate tih psihopata koji su takve reči izgovarali? Na kraju se ispostavilo da je to jedna od tri najjače zemlje u svetu u farmaceutskoj industriji, medicinskoj službi, kako god hoćete. Sada su dobri lekovi kineski, sada je dobra Kina; dobra je kada je juče postala zemlja sa najvećim deviznim rezervama u svetu, 853 milijarde dolara.
Pa dobro kada ste videli rezultate u Ukrajini, koje su ovi mediji od konkurencije pokušali da sakriju, pa lagali svaki dan. Evo vam, građani Srbije, kakvi su to prevaranti i lažovi, kako su završeni izbori u Ukrajini, oni su nas obavestili da Janukovič vodi, narodni čovek Janukovič sa 27%, da je iza njega Timošenko sa 24,5%, a 17 i nešto Juščenko. Lagali su građane Srbije, zato što Janukovič nije na 27% nego na 31%, ova nije na 24,5%, nego je na 21,9%.
Znači, i to su svesno lagali, iako su znali unapred da su im stigli rezultati iz Kijeva, a ne iz Sevastopolja, Dnjepropetrovska i drugih delova istočne i južne Ukrajine, zato što im je i za to potrebno da im se kaže da je njihov poraz mnogo manji nego što zaista jeste, a znate li zašto, poštovani građani?
Zato što u vreme kada su rušili Janukoviča rast industrijske proizvodnje u Ukrajini je bio 13%, a danas, odnosno do juče je rast industrijske proizvodnje zahvaljujući tom ruskom delu, istočnom i južnom, bio svega 2,5% stravična glad i siromaštvo u Kijevu. Sada ljudi rešili – čekajte, pa mi hoćemo da živimo bolje, vi ste nas lagali, vi ste nam pričali bajke, kao što su nam i ovde pričali bajke i lagali narod. Zato su tako i glasali.
Ja sada i dalje očekujem kako će da lažu, šta će dalje da izmišljaju, kakve će dalje priče da smišljaju, kako dalje da razaraju zemlju u ovom regionu, samo čekam kako će naši politički protivnici da govore da smo mi krivi.
Ne znam da li ste primetili nešto, ovo je sada, Vjerice, zaštita od konkurencije, ovo sada. Dakle, šest godina radikali nikakve veze sa vlašću nemaju, apsolutno nikakve. Bili smo manjinski partner i bili smo učesnici u Vladi Srbije od 1998. do 2000. godine. Šest godina mi smo izašli i nismo hteli da učestvujemo ni u onoj prelaznoj vladi, nećemo ništa da krijemo.
Videli smo, mnogo lopova se skupilo na jednom mestu, iz DS i svih drugih stranaka i hajde, ovih kešolovaca, kako ih narod popularno zove. Jeste, sve kešolovci, sve su vrhunski lovci, a ponajbolji kešolovci. Videli smo mi to i sklonili se odmah iz prelazne vlade.
Danas im je najveći problem SRS u njihovim medijima zaštićenim od konkurencije. Ne znam da li ste to primetili. Svaki dan oni imaju neki prilog protiv SRS, pa da ih pitate – čekajte, ljudi, da li ti radikali vladaju šest godina. Kažu, čuli ste za to, u prethodnih 10-15 godina; pa vi vladate poslednjih šest godina sami, kao avet radite šta hoćete u ovoj zemlji, opljačkaste šta ste stigli i gde ste stigli. Ko vam smeta, pa krivi radikali.
Znate zašto su krivi? Ne zbog toga što bi oni delili na demokratsku, nedemokratsku ili ne znam ni ja kakvu, već zato što bismo mi sprečili njihovu konkurenciju. Da li znate u čemu konkurenciju? Konkurenciju u takmičenju ko je veća lopuža.
To je suštinski razlog zašto oni ne dozvoljavaju srpskim radikalima ni za živu glavu da dođu na vlast i zato će ovako brutalnim sredstvima da se bore, kao što su u vreme Miloševićeve sahrane, a videli ste kako su mediji izgledali.
Videli ste kako su se prljavo ponašali svi mediji, kažu, oni da se drznu da nekoga nazovu, izvinjavam se što govorim, nije sve sa konkurencijom vezano, malo je šire, ej, oni kažu – neko politički zloupotrebljavao negde nešto. Kakve su to barabe, kakvi su to ljudi, pa najgori politički nekrofili, pa tri godine ništa drugo ne slušam nego samo o Zoranu Đinđiću! Tri godine nam lepe plakate sa očima Zorana Đinđića, sa ovim, sa onim, sa ne znam čim. Ništa drugo ne rade nego pričaju o Zoranu Đinđiću.
Oni nam govore da je neko politički nekrofil. Oni koji su organizovali balonijadu u vreme sahrane nečije, da kažu – mi se radujemo zato što je neko negde umro. Ko je to radio? Da li je neko balonijade organizovao kada je ubijen Zoran Đinđić? Nije. Da li hoćete da vam kažem zašto, a sa tim završavam, i zbog toga sam ponosan što pripadam poslaničkom klubu SRS – zato što smo mi normalni ljudi, a neka neki dobro razmisle šta rade.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

Gospodine predsedavajući, nećete da se ljutite, pošto je ovih 5-6 tačaka, praktično sve, vezano za neki izbor, pa ukoliko u ovom što kažem pronađete nešto što se tiče prethodnih tačaka dnevnog reda nećete da zamerite, jer je ovo sve jedno isto.
Mislim da je predsednik Narodne skupštine pogrešio, jer od druge do ove poslednje tačke dnevnog reda nije ispunjen formalni uslov da se ovo nađe na dnevnom redu. Zašto? Zato što je kod nas u službenoj upotrebi u Narodnoj skupštini srpski jezik, a pismo ćirilično. Mi smo ovde dobili ne samo uz upotrebu latinice, nego čak i nekog latinskog jezika. Više to nije radna biografija, nego je sada cururicum vitae (curriculum vitae).
Svi ovi što su pisali svoj cururicum vitae neka požure ovde, jer je još danas ovde Karla del Ponte i neka daju svoju radnu biografiju njoj i neka istaknu svoju kandidaturu, pošto je konkurencija dozvoljena da bi pretekli Natašu Kandić. Ovi sa cururicum vitae nemaju potrebe da se javljaju Narodnoj skupštini na ovaj način, a da je ova skupština u jednom normalnom zasedanju i da ne postoji strah da li će 126. poslanik da dođe i da se ovde nešto na silu izglasa, verovatno bi stručna služba primetila da ovako nešto ne sme da bude u materijalima koji se dele poslanicima u Narodnoj skupštini.
Sada sam uzeo kao primer ovo što se tiče ove tačke dnevnog reda, kada je u pitanju savet po zakonu o zaštiti konkurencije, ali slična je situacija i sa prethodnim tačkama koje su se ticale prosvetnog saveta, predsednika prosvetnog saveta i ovog saveta za visoko obrazovanje.
Pored prve načelne primedbe, moram da istaknem i drugu primedbu, konkretno pored izbora članova ovog saveta, ovde je samo formalno-pravno dato dva puta više kandidata od broja koji se bira od strane ovlašćenih predlagača koji su određeni zakonom. Ima pet zvaničnih predlagača.
Međutim, izražavam sumnju da li ovi ljudi ispunjavaju uslove da rade ovaj posao. Evo, jedan od uslova da bi neko bio izabran za člana ovog saveta jeste jedna malo rigoroznija odredba koja ima za cilj da spreči sukob interesa. Praktično, onaj ko se predlaže da se u Narodnoj skupštini izabere za člana ovog saveta ne bi smeo da bude u upravljačkim strukturama, niti kod pravnog lica, niti bi smeo da bude u radnom odnosu u nekom od tih pravnih lica.
Ovde imamo najmanje dva kandidata koja su iz JAT-a. To stoji u biografiji da su dan-danas oni u JAT-u, kaže – trenutno zaposlen u JAT-u; to je, recimo, ovaj kandidat Miroslav Stanković i ovaj posle njega Petar Trojanović. Da niko pogrešno ne shvati što citiram imena, samo radi preciznosti i apsolutno ne poznajem ove ljude i nemam ništa lično protiv njih. Samo ukazujem da formalno nisu ispunjeni ti uslovi da bi ovaj predlog mogao da uđe u raspravu i odlučivanje.
Ako se pogledaju radne i stručne biografije, 50 posto predloženih kandidata nema blage veze sa tržištem. Blage veze nema, a naročito ovi kandidati ekonomskog savetnika predsednika Republike. Ovi Milosavljevićevi. Nema. Nemaju nikakve veze, ali dobro, vi ćete to da rešite na svoj način, kako obično rešavate, jer se demokratija svodi na većinu, pa sada da li je dan ili je noć, nije bitno.
Kakva će biti sudbina ovog saveta kada završite sa glasanjem? Čujem da najavljujete da će to biti u ponedeljak. Biće ista sudbina kao i sa drugim kolektivnim organima koji su u ovoj Narodnoj skupštini birani u skladu sa nekim zakonom. Malopre ste imali prilike da čujete kakva je situacija sa Nacionalnim prosvetnim savetom. On se nekako konstituisao, posle koliko godina, a mislim da smo krajem 2004. godine doneli zakon, odnosno izmenili zakon i predvideli drugačiji način izbora članova tog saveta. Malopre sam čuo od ovlašćenog predstavnika odbora da je taj gospodin koji je izabran za predsednika održao jednu sednicu i kraj priče. Tu se sve završava.
Tada smo pričali da nije dobar način izbora propisan zakonom i tada smo vam ukazali i onda smo se malo čak i pošalili sa vama da biste shvatili koliko je to ozbiljna stvar. Sećate se onog akvarijuma što je Marković držao ovde, pa je muvao rukom po onom akvarijumu da vidi da li se ovaj bira na tri godine ili na pet itd. Ne može Narodna skupština da bude državna lutrija. Državnu lutriju kontroliše Željko Mitrović. Ne možemo mi tako da funkcionišemo. Ne može izbor da bude puka sreća, žrebanje, ne može.
Mora struka da dođe pre svega do izražaja, ako se govori o nečemu kao stručnom organu ili je zakonom propisano da to bude stručan organ. Ovde očigledno nije to kriterijum, nego naklonost. Ne mogu da kažem politička pripadnost, mogu samo da kažem neka naklonost, blagonaklon stav nekoga koji predlaže prema nekome ko se obavezuje da će sve da uradi kako mu bude predlagač rekao, ukoliko bude izabran. To je – nije šija nego vrat. Znači, opet neka pogodnost.
Kod ovog saveta apsolutno polovina ljudi ne zna šta treba da radi. Uz sve ograde da u zakonu postoji i problem nadležnosti tog saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Upozorili smo vas i kod visokog obrazovanja da će ista situacija da bude, upozorili smo vas i kod Saveta Narodne banke, ali o tome ću posebno malo kasnije.
E sad, zašto se insistira na tome da se prave organi sa kvazi nadležnošću, koji treba da glume da sve institucije imamo, ali šta vredi, opet se ništa ne dešava, naravno nabolje. Mi formalno-pravno imamo institucije, one ne funkcionišu, njihova nadležnost nije definisana i to je razuđeno po kapilarima, tako da sistem ne funkcioniše.
E to je ono što je DOS hteo da uradi od 5. oktobra 2000. godine. To se zove uništavanje države. Nije to slepi trag ili sled nečega što je standard u Evropi, ne, nego na papiru postoje institucije, oni koji rade u tim kolektivnim organima dobiće poprilično dobre plate samo da ćute, kao što sam ja neki put i komentarisao, Labus će sve da da samo da se ovde sve izglasa, jer kaže – plati samo da prođe. Za to ima para, samo neka prolazi ovde, a državna struktura se uništava i ona je krenula od 5. oktobra.
Ja ću da vam pobrojim prve krivce zbog čega i ova komisija i ovaj savet ima da postoje samo na papiru. SPO u ovoj upravi, u ovom sajmištu ima dobro da posluje dok se prodaju pljeskavice Danice Drašković, i to je krajnji domet politike Srpskog pokreta obnove, to zapamtite. I kada je sajam knjiga, i kada je sajam automobila – samo pljeskavice i pivo, jer to ide porodici Drašković.
E sada, uništavanje te državne strukture je krenulo onog momenta kada je Vojislav Koštunica tražio da se Srbija i Crna Gora, odnosno u to vreme Savezna Republika Jugoslavija primi u članstvo Ujedinjenih nacija kao nova država. Nije tražio da se skine suspenzija, nego da se primimo kao nova država. Nije konsultovao Saveznu vladu, nije konsultovao Saveznu skupštinu, konsultovao je samo nekoga ko je na vlasti u Americi, a taj mu je rekao – podnesi taj zahtev, mi ćemo to da rešimo pre nove godine, jer januara sledeće godine biće problema na predsedničkim izborima u SAD.
I, gle čuda tako je i bilo, a onaj Svilanović je potrčao da bude prisutan sa onim službenikom kada se diže naša zastava; tada se podigla, a posle nekoliko godina te države više nije bilo.
Drugi u tom dvojcu bez kormilara bio je gospodin Labus. On je dozvolio totalnu liberalizaciju našeg tržišta. Poslednji efekat te liberalizacije jeste onaj zakon o carinskim stopama; navodno ne mogu da se dogovore sa Crnom Gorom, mi treba da štitimo tekstil, oni tamo nemaju tekstil, oni treba nešto itd; to je ta obična priča koja treba da zamajava nekog.
Mi danas imamo situaciju da su svi građani Srbije uzorni voajeri dok se šetaju, jer gledaju izloge koji su prepuni strane robe, ali šta vredi, nema para da se kupi. Znam da je nekome srce puno što može da gleda, ali krči mu stomak i nije zadovoljan.
Kakvo je stanje sa konkurencijom? Mleko proizvode ustaše, prehranu vam prodaju Slovenci, samo da vas podsetim, oni isti koji su ubili naše vojnike, naše regrute u Sloveniji 1991. godine bez municije, bez naoružanja, srpsku decu. U ovoj skupštini je bio protest majki koje su jednostavno tražile pravo na život svoje dece koja su otišla da služe vojsku, koja nisu ni bila u vojnoj formaciji.
Zašto su došli ovde? Zato što postoji jedan sporazum koji je zaključila nenarodna vlast sa Ruskom Federacijom o carinskim olakšicama, odnosno o nultoj carinskoj stopi, kako bismo imali gde da izvozimo i da održavamo privrednu i trgovačku saradnju. E oni su došli da osvoje naše tržište i naše tržište je osvojeno. Nema naše robe, nešto malo ima naše robe, ali to je beznačajno.
Samo da vas podsetim, kada je Svilanović zapošljavao svoju ženu u "Merkatoru", a "Merkator" je bila najbolja investicija Demokratske stranke... Između ružičastih ili graorastih u Ukrajini i ovih naših žutih nema nikakve razlike, to budite sigurni. Za procenat i državu ima da prodaju, sve ima da prodaju.
E, kada je on zapošljavao svoju ženu na mestu opet tamo nekog curuuri itd, menadžera, onda su ti isti Slovenci, koji tretiraju Srbe da su primitivan, prost narod, rekli – pa da, mi ćemo da ubacimo i srpsku robu u "Merkator", mi imamo nekog interesa. Ali, kada je neka naša firma, bilo koja, otišla u Sloveniju, pa da kaže – molim vas, dajte mi neku lokaciju za sličan objekat, otprilike u istoj zoni kao što je "Merkator". Kaže – a, pa ne može, to smo mi rezervisali za našu firmu.
Kako oni mogu da kažu da su rezervisali za njihovu firmu, a ovde u Srbiji niko ne sme da kaže da je rezervisano za našu firmu? Što je sramota reći u Srbiji da je rezervisano za našu firmu? Oni koje je sramota to da kažu neka podnesu ostavke. Neka idu u penziju, neka idu kući, neka se gube sa vlasti.
Šta će sutra da ostane za našu decu? 70% ustaše drže prehranu. Čujem i ovaj Draškovićev brat, navodno u svađi, kupuje nešto, širi se ovde, kažu – ili ustaški ili šiptarski kapital. Kome vi prodajete državu, kome ste vi prodali tržište?
I ove spodobe koje predlažete, oni će da brane naše tržište i da štite konkurenciju u ovoj Srbiji? To pričajte nekome drugom. To možete da idete na ovaj U 92. Kaže, Berluskoni hoće da ih kupi, nego hoće prvo da ih pregleda, jer ne veruje da su svi normalni. Pa evo, idu na sistematski pregled.
Što ne kažete vi iz G17 plus da ste obišli taj B92, koliko ih ima koji nisu u radnom odnosu, ko njih plaća, ko plaća doprinose. Što ne naplatite, što ne zatvorite kao druge novine? Ne, ne smete, gazda postoji. Došla je gazdarica Del Ponte, Nataša Kandić je prva koja je dočekala, Nataša Kandić komanduje našim pravosuđem, našim životima. Ko je ona, ko je glasao za nju, od kada je ona na vlasti, ko je njoj omogućio da bude na vlasti?
Vi na vlasti, što ne proterate ambasadora Amerike? Da li ste ga čuli šta priča dva dana, direktno se meša u unutrašnje stvari ove države. Ko je njega ovlastio da on daje vrednosne kriterijume ko može da živi, ko može da postoji u ovoj državi, a ko ne sme? Uskratite mu boravak, vratite ga kući. Prekoračio je sva moguća ovlašćenja.
Ko vodi ovu državu? Ova vlada ne. Zašto pristajete da vam neko zavrće ruke? Vidite šta je sa bankama, čiji je kapital tu, ko crpi kapital odavde, ko ga izvlači. Pogledajte kako se pere mozak našim ljudima: prvog dođeš i gotovo. Pa naravno, ljudi teraju svoje direktore – zaključite, aman, da imamo prvog.
A šta će biti sutra sa firmama, kako će da se obezbedi potraživanje, kako će banka da naplati svoja potraživanja ako ulazi roba sa strane, konkuriše našoj robi? A šta naši ljudi da proizvode? Pa kaže – ne može da se uklopi. Pa kako će da se uklopi kad dolaze sa takvim cenama? Ono što dođe preko neke carinske deklaracije sa nekom šifrom, ali dolazi i sa nekom drugom šifrom, ta ista roba... Ili dolaze, kako kažu, ove cigarete bez bilo koje šifre.
Nemojte, molim vas, od nas iz Srpske radikalne stranke da tražite. Mi ovo nećemo da vam podržimo. Ja sam, gospodine predsedavajući, ukazao na dva velika formalna nedostatka zbog kojih ovaj predlog i ne sme da bude na dnevnom redu. Konsultujte se sa predsednikom Skupštine i ovlašćenim predlagačima, a ima ih više, pa povucite ovo i usaglasite sa onim što je napisano u vašem poslovniku, onom što ste vi glasali.
Potpuno sam siguran, ako čitam odredbu Poslovnika koji ste vi doneli, da ćete vi pogrešno da protumačite, da ćete da me napadnete.
Zato bolje vi pročitajte, da se ne bi desilo, kao pre nekoliko dana, kada Mirčić citira Šutanovcu šta je napisao neki Kostić, a on kaže – vi izmišljate. Razlika je samo u tome: da je Šutanovac to pročitao, to bi bilo demokratski; ako neko drugi čita, to nije demokratski, a isti je tekst.
Povucite ovo, doterajte i vratite ovde, ali imajte u vidu sve ove primedbe, jer ne znam koga bi oni štitili i od čega. Ovde je sve prodato.