Dame i gospodo narodni poslanici, kada ovde slušamo predstavnike vlasti kako govore o značaju Nacionalnog prosvetnog saveta obični ljudi mogli bi da shvate kao da do sada nije postojalo ništa u obrazovanju i vaspitanju, kao da sada počinje nešto novo formiranjem ovog Nacionalnog prosvetnog saveta. Pa, pobogu, evo dve godine već ima kako smo formirali Nacionalni prosvetni savet i zbog jednog predsednika, kao, izvršena je blokada rada Nacionalnog prosvetnog saveta. Jednom smo se okupili, to je bila kao svečana sednica i na tome se završilo.
Zar su moguće ovolike slavopojke i ovolike hvale za neko novo telo koje ste vi izmislili pod nalogom Evropske unije ili vaših nalogodavaca, kao da do sada nije ništa dobro postojalo u obrazovanju i vaspitanju, nego od sada nešto novo počinje, posebno izborom predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta.
Danas ovde nema ministra prosvete, jer on se svim i svačim bavi, samo se ne bavi svojim poslom. Vama je poznato da sada, zavisno šta mu se i gde ponišani od Vlade Srbije, on to čini u cilju očuvanja ove skupštinske većine. Primer je i slučaj Novog Pazara, Trgovinsko-ekonomska škola, gde je van zakona i svih propisa postavio direktora i, normalno, školski odbor, ne uvažavajući odluke lokalne samouprave, odnosno lokalne skupštine. To čini širom Srbije. Čuli ste sa ove govornice da sada čak preuzima i ingerencije ministra unutrašnjih poslova, preti poterom za generalom Mladićem.
Eto kakvog imamo ministra prosvete, eto kakva je to štetočina, kojeg smo mi izabrali. Pa ne znam, od 2000. godine do današnjeg dana da li je bio gori koji ministar, upoređujući njega i Gašu. Ne znamo dalje šta će se desiti, ali ovo je stvarno kraj za prosvetu i na tom putu moramo stati po cenu da i prosvetni radnici, pedagoške službe i svi oni koji se bave obrazovanjem podignu glas javno protiv ministra prosvete Vuksanovića.
Danas kada govorimo o Nacionalnom prosvetnom savetu dobro smo konstatovali da već dve godine taj savet ne funkcioniše. Nacionalni prosvetni savet ne funkcioniše, ali i dalje se poslovi odrađuju u Ministarstvu prosvete. Normalno da će se velike obaveze i odgovornost koja će pripasti Nacionalnom prosvetnom savetu oduzeti onim sektorima u Ministarstvu prosvete koji su da sada to radili. Pre svega, donošenje plana i programa za sledeću godinu, izrada udžbenika i sve ono što je neophodno za obrazovanje i funkcionisanje školstva u sledećoj školskoj godini.
Sve ove diskusije svode se na to da smo mi srpski radikali bili u pravu kada smo pre gotovo dve godine za ovom govornicom govorili da izbor Nacionalnog prosvetnog saveta, u stvari, jeste balast u obrazovanju, a da ne kažem i novi finansijski izdaci iz budžeta Republike Srbije. Međutim, zbog vaših nalogodavaca ste to usvojili i danas ćete verovatno izabrati predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, ali je dovoljno da on ponovo, ne daj bože, bude sprečen da vrši tu funkciju, da ponovo bude blokiran rad Nacionalnog prosvetnog saveta.
Zato govorim da ovo što radimo, gubeći ovoliko vreme, u stvari jeste uzaludno, a posebno je štetno za obrazovanje i vaspitanje u našoj zemlji. Umesto da smo se posvetili pre svega materijalnom stanju u obrazovanju, opremljenosti škola, da smo se posvetili samom usavršavanju prosvetnih radnika, mi danas idemo unazad, poštujemo nekakve deklaracije koje nisu obavezujuće nigde u svetu, već su samo preporuke. Vezujemo se za te deklaracije ne bismo li se dodvorili nekim vašim mentorima u inostranstvu.
Danas, kad govorimo ponovo o Nacionalnom prosvetnom savetu, sistemu zakona o osnovnom obrazovanju, srednjem obrazovanju i vaspitanju, možemo konstatovati da ove dve godine nije učinjen nikakav pomak u toj oblasti, iako imamo talentovane učenike, iako naši talenti osvajaju i prva mesta širom Evrope i sveta. Možemo slobodno reći da se u toj oblasti vrlo malo učinilo i dosta malo ulagalo u protekle dve godine.
Zato apelujem sa ove govornice da temu sa izbora predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta prenesemo tamo gde stvarno problemi postoje, a to je, pre svega, materijalni položaj prosvetnih radnika i uopšte materijalni položaj celog obrazovanja u našoj zemlji. Hvala.